Natrag

Rocky Stars Club

Rocky Stars Club

 

Ureuje Rajko Roki Dvizac..

 

Hleb i okolada

 

(Ne)oekivani gost na venanju Doris Dragovi

 

Na telefonskoj sekretarici je bilo nekoliko poruka da se hitno  javim u redakciju TV Novosti".im sam stigao na  stolu me je ekala avionska karta za Split. Nekada bih se tome obradovao ali sada - sada je to po meni bila ista ludost. Zar niko u redakciji ne ita druge novine,osim sopstvenih? Zar ne znaju ta se deava u zemlji Jugoslaviji? Samo to nije izbio rat a ja treba da idem u Split.

 I kog avla u tamo kad se ne bavim politikom? Sva ta pitanja u mojoj glavi prekinuo je glavni urednik Nino Milenkovi  koji je dotrao" im je uo da sam stigao. Uzbueno mi je objasnio da mu se javio prijatelj i saradnik redakcije iz Splita, foto-reporter Slobodne Dalmacije", sa veu koju niko iz medija, osim njega ne zna. Pa ak ni u Slobodnoj Dalmaciji"! A vest je bila da se u tajnosti venava Doris Dragovi za tamonjeg vaterpolistu Neka joj je sa sreom,ali kakve to veze ima sa mnom?" -odgovorio sam.

No, urednik me je ubeivao da je to ekskluziva  a da jedino ja mogu nepozvan otii na svadbu, jer jedino  mene Doris Dragovi nee odbiti niti oterati sa venanja. "Ti dobro zna zato te Doris nee odbiti!" - dodao je na kraju.

Uzalud sam pokuao da mu objasnim da li uopte zna ta se deava i da je svadba Doris Dragovi u ovom trenutku marginalna stvar. Nije vredelo, nije me sluao.

Hteo je tu ekskluzivnu svadbu poto-poto. Zaustavljeno je tampanje novina - ekalo se da ja donesem naslovnu stranu i priu...

Tri sata kasnije bio sam ve u avionu za Split. A Split me je doekao sav izlepljen plakatama i bilbordima Franje Tumana. Ni nalik gradu ije je ime uvek bilo vezivano za more, festivale i dobru zabavu. Imao sam jednu naviku, za razliku od drugih kolega novinara - u koji god bi grad otiao uzimao bih iskljuivo lokalnu tampu.

Drugi su nosili ili pak kupovali novine za koje su pisali, valjda da bi se tako lake indetifikovali pred samim sobom i drugima. Uzeo sam na aerodromu Slobodnu Dalmaciju" i taman kad sam krenuo prema anku, pojavio se foto-reporter Sl.Dalmacije". Odmah mi je rekao da idemo pravo u grad. Po njemu se videlo da je uznemiren i prestraen.

Uglavnom je on priao a ja sam klimao glavom, tako da se uo samo njegov splitski dijalekat a moj beogradski ostao je nezapaen. Ostavio me je u jednom kafiu, rekao da ga tu saekam, da sluajno nigde ne idem i da mi nije palo na pamet da muvam lepe Splianke.

Zaledio se jer se u tom trenutku pojavio konobar. Ja sam hladno naruio:

- Eno kavico, prosim lepo"! Konobar je klimnuo glavom a foto-reporter se najzad osmehnuo. "Slobodna Dalmacija" u rukama, kavica ispred mene, jo samo da utim i niko nee primetiti da sam iz Beograda. Tako je i bilo. Dva sata kasnije, a 15 minuta do venanja, foto-reporter se ponovo pojavio.

Platili smo raun za moje kavice, seli na njegov moped i krenuli ka Optini gde je bilo zakazano venanje.Setio sam se da se na venanje ne ide praznih ruku i naterao foto-reportera da stane ispred jedne cveare i kupi buket cvea. To je i uinio ali meni nije dao da mrdnem sa motora. Tano na vreme stigli smo pred Optinu.  Kad smo uli unutra video sam Doris, njenog mladoenju, najuu rodbinu i jednog, oigledno njihovog (svadabarskog) fotografa. Ja sam bio jedini novinar iz cele Jugoslavije koji je doao na venanje Doris Dragovi! A moj" foto-reporter, jedini foto-reporter! Nije ak doao ni novinar iz Splita a kamoli Zagreba. Oigledno je bilo da se venava u strogoj tajnosti.

Glasno sam viknuo: - Doris"!!! Bila mi je okrenuta leima. Okrenula se i par sekundi me gledala totalno iznenaena pojavom  (ne)oekivanog gosta na venanju! No, nije se dala zbuniti. Poklonila mi je svoj iroki osmeh a ja njoj buket cvea. "estitam" - rekao sam kratko."Hvala"  - uzvratila mi je.

Naravno, poljubili smo se za sreu. Tek onda mi je predstavila svog budueg mua a potom rekla da sam ja novinar iz Beograda, njen stari prijatelj. To je bio ok ne samo za mladoenju,ve za sve svatove. Sreom, u tom trenu, matiar je pozvao mladence, venanje je moglo da pone. Foto-reporter se iskrao iza mojih lea i odradio posao kako valja. Slikao je non-stop. Shvatio sam da on zaista jedini zna za ovo venanje i da sada tu svoju tajnu eli dobro da naplati. Slikao je i za Slobodnu Dalmaciju" i za TV Novosti" i za tampu u Zagrebu. Imao je potpunu ekskluzivu.

Kad se optinsko venanje zavrilo, Doris mi je samo mahnula jer ju je novopeeni mladoenja odvukao u raskono okien auto. Foto-reporter mi je rekao da idem pravo na aerodrom i da ga tamo ekam a on ide u redakciju da razvije film koji e mi doneti.

 A kuda e Doris"? - pitao sam ga."Pa..u crkvu,na crkveno venanje" - odgovorio je on. E,onda i ja idem tamo" - bio sam odluan.

Uzalud me je molio da ne idem jer, to nije isto a jo manje pametno. Tamo e biti svi gosti.ak i oni nezgodni.  Zar sam zaboravio da dolazim iz Beograda? Poto sam bio uporan, na kraju je pristao da me odveze svojim mopedom do crkve. "Ne brini,im se zavri venanje ja u taksijem otii na aerodrom.

Tamo se vidimo" - teio sam ga. Ali, on je toliko bio isprepadan i uplaen da jednostavno pustio da radim ta sam naumio. Lagao bih kada bih rekao da ni mene nije spopala neka nelagoda i hladnoa oko srca ali jednostavno neki avo me je terao da idem do kraja. ta e te,mladost - ludost. Foto-reporter Slobodne Dalmacije" me je istovario ispred kapije dvorita crkve i odjurio. Uao sam sam. Desetak koraka dalje od mene stajala je i posmatrala me grupa od 7-8 mladia u sveanim odelima ali sa vidnim znakama/ahovnicama na revrima. Pratili su me u stopu. Oni su oigledno znali ko sam i odakle sam. Uao sam u crkvu, prekrstio se i stao blizu vrata da odatle posmatram crkveno venanje Doris Dragovi. Grupa je stala iza mene. Na leima sam oseao njihove poglede. Posmatrao sam ta ostali gosti rade,pa sam to inio i ja to je jo vie zbunjivalo moje posmatrae. Negde pred sam kraj, neoekivano za moje posmatrae, prekrstio sam se i izaao iz crkve. Dvojica su lagano krenuli za mnom. Stajali su na pristojnom rastojanju i posmatrali me sve dok nisu se uverili da sam seo u taksi i otiao. Moda su mislili da idem pre njih na mesto gde e biti odrano svadbeno veselje ali ja sam ipak krenuo na aerodrom. Naruio sam eno kavico i saekao foto-reportera. Kada me je ugledao prvi put tokom ovog neobino-stresnog dana da se nasmejao kao ovek. Videlo se da mu je tek sada pao kamen sa srca. Dao mi je film, pozdravili smo se i ponadali da emo se videti jednog dana.

Tek kada sam uao u avion, primetio sam neto neobino. Kada sam dolazio u Split, avion je bio skoro prazan a sada je bio prepun. Meni je bilo jasno zato ali ne i onima u Beogradu. Strah, pravi strah me je stigao tek kada smo poleteli a prestao tek poto smo sleteli na aerodrom u Surinu.

Dok sam u redakciji prepriavao sve ta sam doiveo oni su se uglavnom smejali, tvrdei da preterujem. Istina predskazanja koje e tek uslediti, kao da nije dopirala do njih. Jedino u tom momentu je bilo bitno da TV Novosti" jedini u Jugoslaviji imaju ekskluzivu - naslovnu stranu i priu jedinog novinara koji je bio u Splitu na venanju Doris Dragovi! Ceo tira je prodat za dva dana. Danas,posle toliko godina pitam se - da li TV Novosti" uopte znaju da ja postojim?! Kako bi znale" kad su od najtiranijeg nedeljnika postali tv bilten.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane