Natrag

EPS

EPS

 

Ko će pokriti milijarde dinara nenaplaćenih potraživanja Elektroprivrede Srbije

 

Opet će sirotinja da plati bogatašima

 

Sa 31.887 zaposlenih Elektroprivreda Srbije ostvarila je 190,4 milijarde dinara ukupnih poslovnih prihoda i iskazala 11,7 milijardi dinara gubitka u prošloj godini, ili nedostajućih šest odsto ukupnih prihoda. Najavljeno poskupljenje struje trebalo bi da anulira taj gubitak u 2013. godini, ali zbog loše poslovne politike EPS-a jedini efekat biće novi teret za porodične budžete.

 

Igor Milanović

 

Sa 31.887 zaposlenih Elektroprivreda Srbije jedan je od retkih poslovnih sistema koji nove vlasti nisu imale smelosti da rasture, poput srpskih poljoprivrednih kombinata i celokupne prerađivačke industrije Srbije. Elektroprivreda Srbije, građena je od 1945. do 1989. godine sa pažnjom dobrog privrednika, posebno u izgradnji hidroenergana i termoelektrana, srećom bez ulaganja u nuklearne energane. Sistem danas ima sopstveni kapital od više od sedam milijardi evra i sopstvenim sredstvima pokriva skoro 73 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, dok su obaveze Elektroprivrede Srbije na početku ove godine dostigle 293 milijarde dinara, ili više od 2,5 milijardi evra. Toliki veliki iznos obaveza pre svega je nastao kao posledica održavanja niskih cena električne energije, najnižih u regionu, koje više od dve godine nisu korigovane, da bi se održao standard građana. Ali i ta i takva politika ima svoj kraj. Ovih dana predstoji nam korekcija cena naviše za oko deset odsto. U celoj 2012. godini ostvaren je prihod na nivou kao i u prethodnoj godini, mada su cene utrošaka i usluga, što je opšte poznato, u zemlji Srbiji u prošloj godini, porasle za oko 10 do 12 odsto.

  Sa iskazanim gubitkom u poslovanju 2012. godine od 11,7 milijardi dinara Elektroprivredi Srbije nedostajalo je nešto više od šest odsto ukupnog prihoda da bi se izbeglo poslovanje sa gubitkom, odnosno da bi ovaj poslovni sistem poslovao sa pozitivnom nulom. Koliki uticaj imaju cene električne energije na poslovanje ovog poslovnog sistema najbolje govori podatak da je u prethodnoj 2011. godini na istom poslovnom prihodu, kao i u 2012. godini, Elektroprivreda Srbije ostvarila neto dobit od 26,4 milijarde dinara, da bi u 2012. godini sa istim ukupnim prihodom iskazala neto gubitak od 11,7 milijardi dinara. Ta razlika od 38,1 milijardu dinara predstavlja, uglavnom uticaj istih cena u te dve godine, ali pored rasta cena energenata i usluga, uticaj ima i pad vrednosti dinara u odnosu na evro, jer znatan deo dugoročnih, pa i kratkoročnih kredita, sadrži obavezu kalkulisanja razlike po deviznim klauzulama.

  Da sadašnja vlada raubuje ovaj najvredniji poslovni sistem dokaz je povećano zaduživanje Elektroprivrede Srbije. Tako je na kraju 2011. godine Elektroprivreda Srbije imala 240 milijardi dinara ukupnih obaveza, a na kraju 2012. godine, usled nedostatka sredstava iz tekućih prihoda zaduženost Elektroprivrede Srbije povećana je za 43,3 milijarde dinara i dostigla ukupne obaveze od 293,3 milijarde dinara.

Korekcija cena od nekog datuma 2013. godine imaće samo delimičan uticaj na smanjenje očekivanog gubitka u tekućoj godini, ili će se unutrašnjom poslovnom politikom, pod pritiskom vladajućih struktura, smanjiti redovno tekuće, a posebno investiciono ulaganje u ovaj veliki poslovni sistem. Sa takvom politikom, prema ovom najvrednijem srpskom dobru, možemo očekivati da će i zaposleni u Elektroprivredi Srbije ubrzo biti dovedeni u rasulo koje je nastupilo u putarskoj privredi zemlje, gde su putarska preduzeća u stečaju, ili sa blokiranim tekućim računima.

  Elektroprivreda Srbije od ukupno 293,3 milijarde dinara, ima sledeće obaveze: 75,4 milijarde dinara su obaveze po dugoročnim kreditima i dugoročnim rezervisanjima, 33,1 milijardu dinara predstavljaju obaveze po kratkoročnim kreditima, 63,1 milijardu dinara su obaveze iz tekućeg poslovanja, 3,8 milijardi dinara čine ostale kratkoročne obaveze, 25,6 milijardi dinara predstavljaju obaveze po PDV i prema drugih javnim prihodima i 92,2 milijarde dinara su odložene poreske obaveze.

  Da poslovni sistem Elektroprivreda Srbije ima većih problema u održavanju tekuće likvidnosti, pored povećanja zaduženosti u 2012. godini u odnosu na prethodnu godinu, govori i podatak da su neizmirene tekuće obaveze iz poslovanja od 63,1 milijardu dinara dostigle trećinu ukupnog prihoda u 2012. godini. Poznato je, pored toga, da je veoma slaba naplativost prihoda Elektroprivrede Srbije od distributivnih preduzeća, koja godinama ne mogu da naplate potraživanja od brojnih građana i preduzeća u restruktuiranju.

Najavljeno okončanje procesa restruktuiranja 179 preduzeća i više od 110 njihovih zavisnih društava u restruktuiranju, do kraja juna iduće godine, ništa novo neće doneti Elektroprivredi Srbije, već konačan otpis tih potraživanja, uglavnom na teret već izvršenih rezervacija.

  I na kraju da iznesemo razloge objavljivanja ovog teksta. Podatke do kojih smo došli i tekst koji smo sačinili na bazi tih podataka, treba da organima upravljanja i rukovođenja u Elektroprivredi Srbije ukažu da pod pretnjom ostavki ovako veliki poslovni sistem se ne može uspešno voditi bez pravovremenih odluka Vlade Srbije, ne samo o cenama, nego i o novim investicionim ulaganjima. Ta nova investiciona ulaganja mogu biti temeljena i na javno-privatnom partnerstvu, posebno u nekim oblastima ovog složenog sistema. U tom cilju smo u prošlom broju prikazali finansijske teškoće jednog od većih isporučioca energenata - JP Površinski kopovi iz Resavice.

 

A 1.

 

Magistar bez dokaza

 

  Na čelu Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije nalazi se Aleksandar Obradović u funkciji vršioca dužnosti direktora. Prema zvaničnoj biografiji rođen je u Beogradu 1974. godine gde završava srednju školu, odakle odlazi u Prag, Republika Češka, gde navodno diplomira na privatnom univerzitetu "The Anglo-American College", dok magistraturu daje prvo na "Czech Management Center" u Pragu, a potom na američkom univerzitetu u Pitsburgu. Obe magistrature su pod znakom pitanja: prva jer CMC nije nikakav univerzitet koji sme da dodeljuje magistarske titule, dok na spisku univerziteta u Pitsburgu među magistrima nema imena Aleksandra Obradovića!

  Ono što je sigurno, to je da je Obradović već osuđivan zbog utaje poreza. Njegovo preduzeće "Chez" u Beogradu tokom 2009. i 2010. godine nije državi prijavilo ukupno 1,65 miliona dinara poreza na dodatnu vrednost.

Umesto da budu krivično gonjeni, Obradović i menadžment firme su jedino morali da plate 614.680 dinara kamate. Službenici filijale Poreske uprave na Novom Beogradu podneli su prekršajnu prijavu protiv Obradovića i njegove kompanije i oni su simbolično kažnjeni samo opomenom. Za ovu vrstu prekršaja zakonom je zaprećena novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, odnosno od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice.

  Milione evra EPS je stranim kreditorima morao da plati i zbog penala za nepovučene, a odobrene kredite. Sadašnje rukovodstvo se pravda kako je zateklo obaveze preuzete od strane prethodnog rukovodstva, a da su krediti uzimani i uz nekompletnu dokumentaciju. Tako je od Evropske banke za obnovu i razvoj uzeto 40 miliona evra za "pametna" brojila, a tender će biti raspisan tek najesen. Od EBRD-a su uzeta i 45 miliona evra za projekte malih hidroelektrana, iako dokumentacija nije ni dan danas kompletna. Za ovo još niko nije odgovarao, a sav ceh će kroz uvećane račune na kraju platiti građani i privreda Srbije.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane