Pljačka

 

Dok traje napad štetočina na srpske šume, vlasti nameštaju tender za njihovo uništavanje

 

Od vladinih gubara, sve zaudara

 

Gusenice poznate pod imenom gubari, pojele su proteklih meseci šumu nacionalnog parka Đerdap vrednu  sto dvadeset miliona dinara. (120.000.000). Štetočine su osim šume Nacionalnog parka Đerdap, devastirale hiljade hektara šume u nadležnosti Javnog preduzeća Srbijašume (Srbijašume) i 7.000 hektara privatnih šuma. Ukupno je oštećeno 77.000 hektara šuma, a štetu su pretrpeli  i voćnjaci i kukuruzna polja u blizini šumskih gazdinstava koje su napali ovih insekti. Orgijama gubara ove godine pogodovalo je ponašanje njima srodne vrste štetočina, iz grupe poznate kao državna administracija, srpski političari i službenici javnih preduzeća...Štetočine su pokušale da nameste tender za nabavku bioloških preparata za zaprašivanje. Kako nameštanje tendera nije uspelo, interesni lobi zadovoljio se sprečavanjem zaprašivanja, dok je odobrenih četiri stotine miliona dinara (400.000.000) iz budžeta za te potrebe ostalo ne iskorišćeno.

 

Vuk Stanić

 

O problemu sa gubarima počelo je da se priča 2012. godine kada su napali 60.000 hektara, za koje su nadležne Srbijašume. Tada se pošast proširila do granice za koju je nadležan Nacionalni park Đerdap. Najezde gubara počinju u proleće i traju do kraja maja. Gusenice prvo besomučno jedu lišće, a potom se učaure,  pretvaraju se u leptire koji potom polažu jaja za sledeću godinu. U pokušaju da spreče katastrofu, prošle godine su Srbijašume i Nacionalni park Đerdap odlučile da se obrate Ministarstvu poljoprivrede, da im obezbede novac za vazdušno zaprašivanje. Gubare je moguće istrebiti različitim hemijskim preparatima. Ipak, Srpske šume su od strane nadležnih agencija Evropske unije nedavno certifikovane kao Evropsko dobro, tako da sada nije dozvoljeno tretirati ih hemijskim preparatima. Gubare je prema evropski propisima moguće uništavati ručno, ili biloškim prepratima. Rešenjem srpskog Zavoda za zaštitu prirode dozvoljeno je koristiti samo "mehaničko fizičke mere" odnosono gubari se moraju uništavati ručno.

-Ove mere podrazumevaju uništavanje jajnih legala gubara, sa kore stabla uz pomoć drvenih alatki dovoljnih dužina izrađenih u vidu noževa, piše u Rešenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Zavod tvrdi i da na površinama na kojima je ustanovljen "jak i vrlo jak napad" gusenice, odnosno gubare treba uništavati aviotretiranjem, ali ne hemijskim preparatima već samo biološkim.

Od bioloških preparata koji dolaze u obzir, Zavod je odobrio korišćenje jedino preparata "Forej 48B". U pitanju je specijalizovan preparat na bazi bakterije (Bacilius thuringiesis), koji uništava gubare, ali ne i druge vrste neophodne za održavanje lanca ishrane u šumi. Sve ovo u obzir je uzelo Ministarstvo poljoprivrede kada su tražili od Vlade da odobre budžetska sredstva za vazdušno zaprašivanje. Za vazdušnu kampanju 77.000 hektara koliko su gubari napali bilo je neophodno 600.000.000 dinara, odobreno je 400.000.000 dinara. U kombinaciji sa mehaničko fizičkim merama ovo bi bilo dovoljno. Ispostavilo se da za jedini odobreni preparat "Forej 48B" postoji generalni zastupnik za Srbiju, firma Visan sa Novog Beograda, što je za korumpiranu administraciju značilo da će ostati bez posredničkih procenata.

Čim su sredstva odobrena počelo je lobiranje da se lista dozvoljenih bioloških preparata proširi. Mnogi su želeli da uzmu proviziju od zaprašivanja srpskih šuma. Nije im odgovaralo što postoji legalan zastupnik za prodaju jedinog certifikovanog preparata. Tu treba istaći i da je firma "Bio eko centar" iz Zrenjanina saopštila da smatra da bi sa njihovim preparatom "D-Stop" gubari mogli da budu trajno uništeni. Više službenika Ministarstva poljoprivrede lobiralo je da preparat iz Zrenjanina uđe na listu sredstava sa kojima je dozvoljeno prskati gubare.

Sa firmom "Bio eko centar" blisko je povezan pokrajinski odbor Demokratske stranke. Bojan Pajtić je u više navrata uticao da se njihovi preparati koriste za zaprašivanja koja finansira Pokrajina. Sa druge strane u dokumentaciji Srbijašuma piše da su ranije pokušali da sa preparatom "D-stop" unište gubare, ali da takvo zaprašivanje nije dalo nikakve rezultate.  U okviru Srbijašuma i Ministarstva poljoprivrede postojao je jak lobi zagovornika koji su tvrdili da je gubare moguće zaprašivati i biološkim preparatom Voreks, koji se proizvodi u Italiji. U Italijanskoj štampi je objavljeno da prskanje ovim preparatom gubarima nije ni najmanje smetalo. Šteta koju su gubari naneli državnim i privatnim šumama Italijansku Vladu koštala je milion i dve stotine hiljada evra (1.200.000)

Zdrav razum je preovladao, komisija Nacionalnog parka Đerdap, za koji je odobren deo sredstava nije dozvolila da ovi preparati budu među dozvoljenim sredstvima. Prema pravilima tendera Samo "Forej 48 B" je dolazio u obzir. Početkom proleća Nacionalni park raspisuje tender po hitnom postupku. Sa velikom brzinom i nesvakidašnjom poslovnošću za srpke prilike potpisuje sa ugovor sa ovlašćenim prodavcem preparata. Nacionalnom parku dostavljene su bankarske garancije, ali iz Đerdapa ne uplaćuju avans za početak radova. Avioni stoje na aerodromima, piste su zakupljene, piloti koji su trebali da zaprašuju prošli su obuku, ali Nacionalni park okleva da plati. Danima se ništa nije dešavalo. Potom su i Srbijašume raspisale tender. Na njihovom tenderu kao dozvoljeni preparati označeni su "Forej 48 B" koga je srpski Zavod odobrio, ali Zrenjaninsko čudo "D-Stop" koje u zaprašivanju gubara ne daje nikakve rezultate. Firma iz Zrenjanina se nije javila na tender, dok su zastupnici "Foreja 48 B" podneli urednu dokumentaciju.

Nekoliko dana kasnije ponuđači su obavešteni da Ministarstvo poljoprivrede odustaje od zaprašivanja za ovu godinu, kako na području Srbijašiuma tako i na području Nacionalnog parka Đerdap! Rezultat ovakve odluke je sigurno finansijski naneo štetu onima koji su platili zakup aerodroma i obučavali pilote za potrebe prskanja, ali pravu štetu pretrpeli su Srbijašume i Nacionalni Park Đerdap. Knjigovodstveni prirast vrednosti šuma u Nacionalnom parku Đerdap je godišnje, četiri milijarde dinara. U pitanju je prirast semena i drveta. Samo ove godine gubari i štetočine iz državne administracije naneli su štetu od sto dvadeset miliona. Sledeće godine šteta bi mogla da bude i veća, jer će se populacija insekata koji jedu lišće i oštećuju drvo sa 77.000 hektara proširiti na više od 100.000 hektara šume. Na slikama koje su napravili fotoreporteri Tabloida možete videti kako izgleda opustošena šuma Nacionalnog parka Đerdap, koju su napali gubari.   

 

A 1.

 

Gubari kod Negotina, krenuli na voćnjake i kukuruz!

 

U Negotinskoj krajini čije su šume ove godine bile zahvaćene nezapamćenom najezdom gubara, nije bilo dovoljno lišća da se nahrane štetočine pa su insekti prešli i na uništavanje okolnih voćnjaka i kukuruza. Privatni vlasnici šuma, voćnjaka i kao i ratari, potpuno su bili nemoćni i sa žaljenjem su posmatrali kako im ovaj insekt iz dana u dan pravi sve veću štetu.

U Srbijašumama kažu da je ovogodišnja najezda gubara do sada najveća i da je jedina mera koja je mogla biti preduzeta tretiranje iz vazduha. Na žalost, kažu da resorno ministarstvo nije odobrilo sredstva...