Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (8)

 

Što je sud viši, pravde je manje

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. Nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva

 

Vuk Stanić

 

Novinar Večernjih novosti Vladimir Mitrić prebijen je u ulazu zgrade u kojoj stanuje u Loznici, septembra 2005. godine. U izjavi policiji Mitrić je odmah precizno opisao napadača: ''Kratko ošišan, izrazito razvijen, visok oko 1,85 metara.''

Sutradan za Večernje novosti Mitrić izjavljuje:''Prisećam se svakog detalja napada. Napadač je bio visok 1,8 metara.''

Šest godina kasnije Apelacioni sud u Beogradu osudio je 13. oktobra prošle godine policajca Ljubinka Todorovića zbog prebijanja  novinara Mitrića. Todorović je visok nešto više od 1,6 metara, a za njega se ne može reći ni da je izrazito razvijen.

Sudije Apelacionog suda u Beogradu, u sastavu- Sretko Janković, predsednik veća i sudije Branka Pejović i dr Miodrag Majić - održale su pretres pred drugostepenim sudom, i preinačile su presudu Osnovnog suda u Loznici, u pogledu odluke o kazni, osuđujući Todorovića za krivično delo teške telesne povrede na godinu dana zatvora, umesto na šest meseci, koju kaznu mu je izrekao prvostepeni sud. U obrazloženju su sudije, između ostalog napisale da je Todorović u međuvremenu osuđivan, misleći na novčanu kaznu od 20.000 dinara, koliko je Todorović osuđen zbog uvrede Vladimira Mitrića na suđenju.

Nema nikave sumnje da je Mitrić teško povređen, i da će taj događaj pamtiti do kraja života. A Mitrića, i sudije Apelacionog suda Beogradu, bivši policajac Todorović će, takođe, pamtiti zauvek.

 

Ljubav lozničkih kriminalaca i policajaca

 

Nije lako biti novinar istraživač u gradu kakva je Loznica. Ova pogranična varoš, sa uništenom industrijom, ima najjaču mafijašku organizaciju, i prvoklasne ubice. Novinar Mitrić je odvažan čovek, i mnogima se zamerio u Loznici, i okolini. Teško je razumeti da Večernje novosti nisu povukle Mitrića u redakciju u Beogradu, spašavajući ga daljih muka.

U pismu upućenomTabloidu, kolega Mitrić opisuje da su ga, počev od opštinskog javnog tužioca, pa do komandira Stanice policije u Loznici, Slaviše Mitrovića, zvaničnici izlagali poruzi i pretnjama. Ipak, po nalogu direktora policije, Vladimir Mitrić je dobio policijsku zaštitu. Policajci koji su ga čuvali, javno su se pozdravljali sa lozničkim kriminalcima, pred njegovim očima!

Kolega Mitrić označava komandira Slavišu Mitrovića kao čoveka koji je bio svemoćan u ovom kraju, i koji je stajao iza njegovog progona.

Bivši policajac Ljubinko Todorović, koji je ostao bez posla, kada je optužnica protiv njega podignuta, nakon izdržane kazne zatvora, odlučio je da se obrati javnosti. Razlog je vest od pre  mesec dana da je komandir Slaviša Mitrović, miljenik načelnika Policijske uprave u Šapcu, uhapšen kod Bujanovca, zbog trgovine ljudima! Nekoliko dana kasnije objavljeno je da je Mitrović osumnjičen da je lično učestvovao u više provalnih krađa i razbojništava! Direktor policije ni ovom prilikom nije podneo ostavku!

Ljubinko Todorović nije ljut na Mitrića, u meri koja je za očekivanje. On smatra da je Mitrović usmerio Mitrića da na prepoznavanju njega označi izvršiocem, mada je Mitrić izvesnog Stojana Rankovića označio kao mogućeg nalogodavca, sa kojim je očekivao suđenje. Mitrović je na taj način, tvrdi Todorović, hteo da sakrije lokalnog nasilnika, koji u svemu odgovara Mitrićevom opisu datom na zapisnik, a i u izjavi objavljenoj u Večernjim novostima.

Policajac Todorović nije poznavao Mitrića, radio je u Stanici policije u Novom Beogradu, ali ga Mitrić prepoznaje u Šapcu, kada mu je pre toga pokazna Ljubinkova fotografija. Za 26 godina radnog staža, Todorović je proglašen za najboljeg policajca u Beogradu, i odlikovan, drugom prilikom, za hrabrost. U presudi Apalecionog suda u Beogradu se, međutim, navodi da je Mitrić tri dana ranije pisao o Todoroviću, što je neistina.

Moguće je da zbog stresa i straha u kome se nalazio, Mitrić poveruje da je reč o napadaču, jer zbog proteka vremena, slike događaja se mešaju. U strahu su velike oči, kažu, i svako može biti napadač.

Sve ostalo je poznata priča. Kada neko uđe u pravosudnu mašinu, nema mu spasa. I ako su svedoci potvrdili da Todorović nije napao Mitrića, u centru Loznice, sud je prihvatio tužiočeve navode i Mitrićevu izjavu.

U pismu koje je upućeno i Todorović i Mitriću, anonimni inspektori policije iz Loznice opisuju ko je napao Mitrića, ko štiti napadača i o kakvim policajcima je reč.

Novinaru Tabloida upućeni inspektori iz PU Šabac potvrdili su da je Mitrića napalo drugo lice, lokalni prestupnik, ali da je zbog medijske bure, komandir Mitrović namesto da se sudi Todoroviću, verujući da će on lako dokazati da sa tim nema veze, i na taj način kompromitovati i Vladimira Mitrića.

Nepravda učinjena čoveku ne može da zastari. Ljubinko Todorović, na žalost, više nema nikakvih mogućnosti da pred sudom dokaže nevinost, osim ako to ne prizna Slaviša Mitrović, što je malo verovati.

 

Kasacioni sud je privatni sud

 

Presuda Apelacionog suda u Beogradu, verno dokazuje da je ''kuća prave'' - Apelacioni sud u Beogradu, mesto gde odlučuje politika, a ne pravo. A pravde u Apelacionom sudu u beogradu nema. Presude se štancuju. Sudije su zatrpane predmetima, i rutinski ih rešavaju. Tamo gde ''smrdi'', uvek se koplja lome na osuđenima.

Slučaj Mirjane Urošev, bivše radnice Istorijskog arhiva Požarevac pokazuje strašno lice ništavila srpskog pravosuđa.

Pre deset godina za direktora ove ustanove postavljena je izvesna Jasmina Nikolić. Kćerka je pukovnika koji je bio na službi u kasarni u Požarevcu. Ostavio je stan kćerki u centru grada. Jasmina je razvedena, i u Požarevac se vratila čvrstim korakom. Njene noge se nisu spuštale, takoreći. Ona je miljenica svih režima.

Mirjana Urošev se zamerila direktorki, tražeći svoja prava. Kakva crna prava, kod Jasmine Nikolić!?

Brzo je ostala bez posla, te daleke 2006. godine. Uzalud je sindikalna organizacija protestvovala zbog otkaza. Jasmina će biti direktor sve dok je noge služe. Opštinski sud u Požarevcu presuđuje - poništava rešenje o otkazu koji je Mirjani Urošev uručila direktorka Nikolić. Okružni sud u Požarevcu odbija žalbu, i presuda postaje pravosnažna.

I Mirjana Urošev se 2009. godine vraća na poso. Direktorka je besna, žesti se na pravosuđe, i plaća visoke troškove advokatu. Samo da Mirjani slomi vrat. Jer ne može Mirjana da priča da direktorka i njeni miljenici uzimaju i šakom i kapom, da uvećavaju račune. Ako krade, direktorka je, može joj se.

Onda iz Beograda, nakon dve godine, stiže rešenje Vrhovnog kasacionog suda. Presude požarevačkih sudova se ukidaju. Sud je odlučivao u veću sastavljenom od sudija - Vesne Popović, kao predsednice veća, Milomira Nikolića i Lidije Đukić. Ni stanične kurve ne bi mogle  da donesu ovakvu odluku. Sud navodi:

''...Tačno je da otkazno rešenje tuženog, u formalnom smislu, sadrži samo opisne povrede radne discipline, bez preciznog vremensko određenja, kada su te povrede izvršene. Postoji samo formulacija da je tužilja u toku čitave godine, a naročito u poslednjih nekoliko meseci, kršila radnu disciplinu...''.

U pisanom upozorenju od 13. 11. 2006. godine, navode se te iste povrede, i izvesni ''dokazi koji ukazuju kako su se stekli uslovi za otkaz''.  A sud onda ukida  presude požarevačkih sudova, i nalaže im da omoguće direktorki da se popravi, te da dokaže da je radnica Urošev zaista grešila! A sudovi su i poništili rešenje o otkazu ugovora o radu, jer nije imao obrazloženje i dokaze o izvršenim povredama radne discipline. Vrhovni kasacioni sud u Beogradu je privatan sud, u kojem nekoliko veća, kako u parničnom, tako i u krivičnom odeljenju, presuđuju kao da su u kafani.

 

"...Mića je izabran, ima godinu dana..."

 

 

U konkretnom slučaju, direktora Jasmina Nikolić angažuje socijaliste iz Požarevca, koji, opet, zovu Predraga Trifunovića, sudiju ovdašnjeg, poznatog Miloševićevog sudiju, koji sudi u Vrhovnom kasacionom sudu, koji nije imao nikada problema sa napredovanjem u službi. Trifunović interveniše, što d mu ne učine, oni ukidaju presudu. Ništa ih ne košta. Nikom ne polažu račune.iko ih neće pozvati na disciplinsku odgovornosti, i oterati iz pravosuđa.

Mirjana Urošev je, tako, ponovo ostala bez posla. A reformisano pravosuđe sada brzo reaguje. Osnovni sud u Požarevcu pruža mogućnost direktorki Nikolić da posle šest godina opiše ''povrede radne discipline" Mirjane Urošev.

Svaki pravnik zna da se ocenjuje zakonitost rešenja o otkazu ugovora u radu, i da se naknadno ne može utvrđivati krivica na šetu otpuštenog radnika. Reformisani sudija je Dragana Stupar, a u Apelacionom sudu u Beogradu, Mirjanu Urošev dočekuje veće sudija - Bojana Ninković, koja je postala sudija Okružnog suda u Beogradu, zbog muža od kojeg se kasnije razvela. Ana Popović je sudija apelacionog suda, jer je bila u vezi a Dragoljubom Jankovićem, uglednim homoseksualcem, poslednjim ministrom pravde u Vladi Mirka Marjanovića.

Majka joj je bila sudija Vrhovnog suda Srbije. (Sin Dragoljuba Jankovića je prvo postao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, a danas je istražni sudija Višeg suda u Beogradu. Tabloid je više puta opisivao njegove podvige, kada je određivao pritvor osumnjičenima, jer se ''protive zapadnim vrednostima''.) DOS-ova vlada nije se setila da lustrira ni Bojanu Ninković, ni Anu Popović, ni Rašu Jankovića. (Pederi su najjača grupacija u Srbiji).Treći član veća, sudija Zorica Nikolić je posebno opasna žena. Ona servisira mafiju iz Lazarevca, Smedereva i Požarevca.

Presuda koje je donelo veća Apelacionog suda u Beogradu je konačna. Mirjana Urošev nema više kome da se žali. Pokušala je da zatraži pomoć od gradonačelnika Požarevca, izvesnog Milomira Ilića, ali je gradonačelnik bio kategoričan. Ne može da je primi, neka angažuje advokata.

Pokušali smo da razgovaramo da razgovaramo sa gradonačelnikom o slučaju gospođe Urošev, ali smo upućeni na izvesnog Zorana Vasića, zaduženog za informacija. Na pitanje od kada je gospodin Ilić gradonačelnik Požarevca, gospodinu Vasiću je trebalo tri minuta da se seti. Na potpitanje- da li je možda na tu funkciju izabran dvesta godine pre Hrista, uspeo je da odgovori: "...Mića je izabran, ima jedno godinu dana". Na pitanje  da li je tačno da je direktorka Istorijskog arhiva Požarevac Jasmina Nikolić deset godina direktorka, Vasić je, sav ushićen kazao da je tačno, i da je to dobro, jer je ona najbolja direktorka u Srbiji! Da li se to gospodin Vasić i lično uverio, teško je reći, jer je toliko smušen, da ga ni seljanke iz vlaških sela ne bi razumele. Kad Jasmina može da bude direktor, može i on portparol!

Požarevačko pravosuđe je reformom desetkovano. Iz njega su oterane najbolje sudije Opštinskog i Okružnog suda, i vraćene su na rad posle tri godine, i to odlukom Ustavnog suda Srbije. Slučajevi, koje smo naveli, nisu ni najtragičniji. Sud u Požarevcu osudio je Marinu Andrejević, pod optužbom da je ubila svog trinaestogodišnjeg sina na dvadeset godina zatvora. Odlučujući po žalbi na ponovljenu presudu, Apelacioni sud  u Beogradu oslobodio je Marinu od krivične odgovornosti, i posle dve godine pritvora pustio je na slobodu.

Požarevački Viši sud odbio je tužbu Marine Andrejević za naknadu štete zbog dve godine provedene u pritvoru. Stranim posmatračima je to sumanuta odluka, jer da je oslobođena u bilo kojoj evropskoj džavi, predstavnici ministarstva pravde trčali bi da se sa njom odmah dogovore, da ih sud ne odere od visine odštete! Naše ministarstvo ima svoje sudove, i ne treba da brine.

 

(Napomena: serijal u sledećem broju nastavlja odgovorni urednik Milovan Brkić)