Natrag

Zaje~ar

 

Zaječar

 

Graditeljsko "čudo": Stelt (nevidljivi) stadion pod Kraljevicom

 

Skadar na klizavom terenu

 

Iako su radove tek načeli, izvođači traže da im se isplati bezmalo polovina  ukupne vrednosti investicije. Ako se nastavi sadašnjom dinamikom izgradnja stadiona trajaće barem još pet godina

             

Vuksan Cerović

 

Badava se Amerikanci, Rusi i Kinezi hvale nevidljivim stelt avionima, kada u Zaječaru postoji znatno veće "tehnološko čudo" - nevidljivi stadion! Iako se na licu mesta može videti samo nedovršena upravna zgrada, izvođač radova "Kolubara" iz varošice Mionica, tvrdi da je završila čak polovinu ugovorenih poslova na rekonstrukciji, izgradnji i dogradnji gradskog stadiona i traži da joj grad Zaječar kao investitor  za to treba da plati bezmalo 80 miliona dinara. U Zaječaru se mnogi još uvek sećaju vesele družine koja se poslednjih dana 2011. godine slikala na Gradskom stadionu u Zaječaru u sastavu Oliver Dulić (bivši ministar za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine), Boško Ničić (tadašnji gradonačelnik Zaječara) i Ivan Joković (tadašnji predsednik Skupštine grada i uzgred predsednik FK Timok).

Ničić je tada Zaječarce "obradovao" da će FK Timok do leta 2012. godine dobiti moderan stadion sa pokrivenim tribinama i reflektorima, koji će ispunjavati sve standarde UEFA i koga se ne bi postideo ni čuveni Mančester Junajted, mada ih pre toga uopšte nije pitao da li misle da im je to najpreče. Čovek, jednostavno, nije imao naviku da građane bilo što pita.

Pomenuta družina nije se, naravno, slučajno sastala.  Kada je lansirana ideja o "vanrednoj podršci građevinskoj industriji Srbije", čiji je nosilac bilo Dulićevo ministarstvo, Zaječar se za tu priču odmah zalepio. Poslušni odbornici Skupštine grada Zaječara doneli su, 23. 9. 2010. godine, Odluku o prihvatanju učešća u sufinansiranju projekata iz programa vanredne podrške građevinskoj industriji Srbije i Odluku o prihvatanju servisiranja duga za projekte iz pomenutog programa. Po tim odlukama u Zaječaru  je planirana izgradnja zatvorenog bazena vrednog 300 miliona dinara i rekonstrukcije, dogradnje i modernizacije Gradskog stadiona vredna 240 miliona dinara. Grad je preuzeo obavezu da servisira 50 odsto kredita odobrenih za ove projekte u periodu od pet godina od dana povlačenja sredstava,  sa počekom od jedne godine i kamatom koja je jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za 2,5 odsto.

To što su odbornici odlučili za Ničića je po običaju bilo samo mrtvo slovo na papiru. Umesto bazena vrednog 300 miliona dinara sam je odlučio da se iznad postojećeg bazena na Kraljevici postavi balon hala, ili kako neki u Zaječaru kažu "plastenik". Investitor, novcem iz gradskog budžeta, bila je Ustanova za sport Zaječar, a radove je izvelo "Jedinstvo" iz Sevojna. Epilog je katastrofalan, "pokriveni bazen" nije radio tokom zime 2012/2013. godinu, koštao je oko sedamdeset miliona, izvođaču još nije sve plaćeno, a finale cele ove priče verovatno će se dogoditi u sudnici. Nezvanično smo saznali da "zatvorenog bazena" više neće biti, nego će "plastenik" pokrivati fudbalsko igralište sa veštačkom travom, a da li će taj poduhvat biti vredan truda vreme će pokazati.

Što se tiče stadiona iznos iz pomenute odluke smanjen je za 50 miliona dinara i rekonstrukcija, dogradnja i modernizacija je ugovorena na iznos 169.920.000 dinara.

Ugovor o komisionom kreditu u iznosu od 180 miliona dinara, iz koga se finansira izgradnja stadiona zaključen je 31. maja 2011. godine pod brojem 404 -93. Ugovor o izgradnji stadiona, broj 404 - 258, zaključen je posle sedam meseci 28.12. 2011. godine. Gradnja je poverena preduzeću "Kolubara" d.o.o. iz Mionice, u kome je većinski vlasnik Miroslav Stefanović, kum gradonačelnika Boška Ničića. Izvođaču je avans od 36 miliona dinara uplaćen i radovi su započeti 18. 4. 2012. godine. Rok za završetak radova ugovoren je na 120 kalendarskih dana.

Da se izvođač ne pretrže od posla i da će stadion na Kraljevici postati još jedan "Kolubarin" Skadar na Timoku, bilo je jasno od početka. U izveštaju Ljubomira Đuričića, glavnog nadzornog organa na gradilištu, na kome nema datuma ali je jasno da je pisan početkom jula 2012. godine, dakle tri meseca nakon početka radova, konstatovano je da se sa radovima kasni i da, kada su u pitanju rekonstrukcija atletske staze, rekonstrukcija tribina, polaganje napojnog kabla, izgradnja trafostanice i postavljanje stubova za reflektore, nisu ni započeti. Đuričić je predložio izradu novog dinamičkog plana i angažovanje većeg broja radnika i potrebne mehanizacije, kako bi radovi bili okončani do 18. avgusta 2012. godine, kako je bilo predviđeno ugovorom.

Na gradilištu se, međutim, ništa nije promenilo. Početkom avgusta za glavnog nadzornog organa je imenovan Radomir Tešanović, direktor JSP "Zaječar", a krajem novembra te dužnosti se prihvatio Branko Konić, dipl. inž. arhitekture. Njegovi dopisi Gradskoj upravi Zaječar, sa podacima o dešavanjima na gradilištu, upečatljiva su svedočanstva da je izvođaču radova gradilište u Zaječaru bilo poslednja rupa na svirali. Tako se njegovi izveštaji iz jula ove godine, od izveštaja koji je godinu dana ranije pisao Ljubomir Đuričić razlikuje samo u tome što je u međuvremenu ozidan sprat i po na sportsko - administrativnom objektu i ničemu drugom. Za Zaječarce koji su gotovo svakodnevno prolazili pored gradilišta to nije bilo nikakvo iznenađenje, jer su na njemu viđali po par radnika i to veoma retko. Tek u 2013. godini izgrađen je drugi sprat, iznad koga je ovih dana konačno nalivena ploča. Koliko je izvođač radova angažovao na ovom gradilištu najbolje svedoč dopis Branka Konića od 22. jula 2013. godine, u kome kaže da je nalivanje ploče iznad drugo sprata prekinuto - "zbog nedostatka oplate"(!?)

Grad Zaječar i "Kolubara" potpisali su 23. 4. 2013. godine Anegks broj 1, kojim je odavno istekli rok od 120 kalendarskih dana jednostavno obrisan i utvrđen novi na 90 kalendarskih dana. Aneks je potpisao Zoran Mančić, zamenik gradonačelnika Zaječara, koji je na tu funkciju došao samo zato da URS u Zaječaru ne bi ostao bez većine u Skupštini grada. Da li pre zaključivanja Aneksa neko "Kolubaru" pitao zašto ne poštuje ugovorenu dinamiku, ili pominjao penale i mogućnost raskidanja ugovora pisanih tragova nema jer je kumova firma bila debelo zaštićena. Kolika je i kakva bila ta zaštita najbolje svedoči dopis Branka Konića Gradskoj upravi, dostavljen samo nekoliko dana pre potpisivanja Anesa br. 1 u kome investitora obaveštava da je "Kolubara" samovoljno i bez saglasnosti Nadzornog organa i investitora debljinu pregradnih zidova u objektu smanjila sa ugovorenih 12 na 10 santimenata. Nema tragova da je zbog toga neko reagovao.

U pozadini gradilišta "radilo" se mnogo dinamičnije i pre i posle potpisivanja pomenutog Aneksa. Sportski rečeno bilo je više driblinga nego što ih je bilo na mnogim utakmicama koje su igrane na tom stadionu. "Kolubara je"  27.8.  i 29. 8. 2012. godine zahtevima dostavljenim Gradskoj upravi i Radomiru Tešanoviću, tadašnjem nadzornom organu, pokušala da ozvaniči deviznu klauzulu koja se u ugovoru nigde ne pominje. Usledilo je, zatim, nakon potpisivanja Aneksa br. 1 više upozorenja kojima se izvođač žali da mu investitor - Grad Zaječar nije stavio na raspolaganje gradilište kako je ugovoreno. U jednom dopisu se kaže da iz projektne dokumentacije "nije moguće ustanoviti tačnu trasu i mesto priključka napojnog kabla na TS Stadion", u drugom da Izvođaču "nije dostavljena potrebna dokumentacija sa svim izvođačkim detaljima za izvođenje čelične krovne konstrukcije". u trećem da im još uvek nije "u potpunosti predat objekat ispražnjen od lica i stvari" kako bi mogli nesmetano da izvode radove, pa da još nije dobijen "snimak podzemnih instalacija" itd...

Naravno, "Kolubara" nije ispoštovala ni Aneks broj 1. Umesto da mobiliše radnike i mehanizaciju, sročila je novi predračun i nacrt Aneksa broj 2. kojim je zatražila da se ugovorena cena od 169.200.000 dinara poveća za još 32.497.375,50 dinara sa uračunatim PDV od čega bi 66 odsto trebalo da bude avansno uplaćeno. Zatražen je i novi rok od 120 kalendarskih dana za završetak radova!?. Aneks nije još uvek potpisan i ne zna se da li će biti.

"Ispostavljena V i VI privremena situacija su vraćene jer količine koje je izvođač uneo nisu urađene i ne mogu da se priznaju kao ispravne, jer iznos od 89.003.339,19 dinara uopšte nije istinit, jer izvođač radova još nije uradio ploču iznad drugog sprata, a da ne govorimo o drugim radovima" napisao je Branko Konić u Odgovoru na prigovor izvođača po pitanju aktiviranja bankarske garancije. Upozorenja "Kolubare da Investitor nije obezbedio sve uslove za normalan rad Izvođača radova Konić je nazvao  veštom administrativnom manipulacijom, a sve driblinge "Kolubare" sažeo u jednu rečenicu koja glasi: "Izvođač je svesno išao na ovakav pristup u radu, bez želje da sve rešava sa Investitorom, kako bi dobio na vremenu i stvorio neophodnu podlogu za eventualno uvlačenje u sudski postupak".

Tokom nekoliko minulih dana retorika oko stadiona je malo promenjena.

Pošto "Kolubara" više nema moćne zaštitnike, već godinu i kusur beskamatno koristi avans od 36 miliona dinara, mnogo kasni sa radovima i suočava se sa opasnošću da bude aktivirana bankarska garancija, a uz to nije baš sigurna kakav će stav zauzeti nova vlast u Zaječaru, čuju se obećanja da će radovi biti ubrzani. Ekspresno je pronađena oplata i završeno nalivanje ploče iznad drugog sprata, a najavljeno je da će ovih dana sportsko administrativni centar dobiti krov.

Šuška se, međutim i o novom zahtevu za preugovaranje i povećanju cene zbog viška radova. Pošto po svemu sudeći i u projektu za ovaj objekat, kao i na drugim objektima koje je gradila "Kolubara" u Zaječaru ima manjkavosti, ni pozicija investitora nije čvrsta koliko neki misle, pa će driblinga biti još. U tome se "Kolubara" očigledno dobro snalazi.

 

 

 

    

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane