Zaječar

 

Gde su nestala umetnička dela iz zaječarskih institucija kulture

 

Šesti prst ljubitelja umetnosti

 

Ozbiljne posledice javašluka u bivšim Domu omladine i Kulturno - prosvetnoj zajednici, a potom u Centru za kulturu grada Zaječara dovele su do toga da samo iz fonda ugledne Likovne kolonije "Gamzigrad" nedostaju dela 23 rada autora, a niko pouzdano ne zna šta se dešavalo sa radovima nastalim na Koloniji naive. Slike čame u ćumezima, a skulpture se guraju sa mehanizacijom JKP "Kraljevica"

 

Vuksan Cerović

 

Da "Tabloid" nije počeo da se interesuje za umetnička dela nastala na Koloniji naive, koja je organizovana od 1989. do 1999. godine kao preteča zaječarske "Gitarijade", za dela nastala u okviru ugledne Likovne kolonije "Gamzigrad", verovatno se još dugo ne bi znalo da se sa golemim kulturnim blagom koje tokom tih manifestacija nastalo, nedomaćinski postupalo. Koliko su dela naivci umetnici ostavili u amanet Zaječarcima više niko pouzdano ne zna, pa se ne zna ni koliko ih eventualno nedostaje, ali se sa velikom sigunošću može pretpostaviti da neka manjkaju.

Reporteru "Tabloida" trebalo je više od mesec dana da dođe do koliko toliko pouzdanih podataka o golemom kulturnom blagu koje je nastalo tokom 18 godina  koliko se već organizuje Likovna kolonija Gamzigrad.

Cifre u službenoj evidenciji Centra za kulturu grada Zaječara i cifre iz kataloga sa izložbi na kojima su dela predstavljana publici nisu imale blage veze. Posle mesec dana usaglašavanja evidencija i proveravanja konačno je ustanovljena prilično poražavajuća činjenica da nedostaju 24 slike (ulja ne platnu, pasteli i gvaš) dok se za 19 dela od keramike ne zna da li nedostaju ili niko ne može da ih prepozna, a to je isto kao da ih nema.

Potpisnik ovih redova i danas se seća sa koliko je žara zaječarski naivac Milan Šolc u leto 1989. godine nagovarao pokojnog Kostu Čauša (Kostadina Kostadinovića), tadašnjeg direktora Doma omladine, da u Zaječaru organizuju koloniju naivnih umetnika. Uspeo je da ga ubedi. Ta prva kolonija okupila je umetnike Milana Karakaševića, Božu Marića, Milana Mijajilovića i Sinišu Tečankića, koji su zajedno sa Milanom Šolcom pred očima radoznalih Zaječaraca stvarali skulpture u drvetu. Nismo uspeli da nađemo pouzdan podatak koliko je dela nastalo i gde se sve danas nalaze.

Umetnici i Zaječarci družili su se na otvorenom prostoru ispred Doma omladine sve do 1999. godine. U leto 1994. godine na Kraljevici se okupila prava elita naivaca: Alžbeta Čižikova, Eva Husarikova, Sava Stojkov, Janoš Mesaroš, Tomislav Paunković, Velimir Đorđević, Slobodan Miljković, Ilija Filipović, Eva Ras, Desanka Petrov Morar, Radoš Paunović, Milovan Mijajlović Pop, Tomislav Jović Tot i Vlastimir Kostić.

Evidencija iz koje bi se moglo tačno utvrditi koliko je ukupno umetnika tokom 11 godina stvaralo u Zaječaru i koliko su dela stvorili i ostavili gradu domaćinu, uopšte ne postoje.

Osim 25 dela (ulja na platnu) koja su na revers data JKP "Kraljevica", JP "Zaječar parking", "Timočkoj televiziji i radiju", Zemljoradničkoj zadruzi "Nova brazda" i Odeljenju za lokalni ekonomski razvoj grada Zaječara, za ostale u Centru za kulturu ne znaju ko su im autori, kako se zovu i kojih su dimenzija. Morali bi da pogledaju šta na slikama piše, ali Perislavu Duciću, bivšem direktoru Doma omladine i doskorašnjem direktoru Centra za kulturu to nije na um padalo. Kao ni njegovim prethodnicima. Uostalom, slike godinama nisu popisivane, jer da jesu, problema sa evidencijama ne bi bilo.

U jesen 2009. godine slike i skulpture stvarane tokom 11. godina postojanja Kolonije naive izbačene su iz zgrade dotadašnjeg Doma omladine. Tada je osnovan današnji Centar za kulturu spajanjem Doma omladine i Kulturno prosvetne zajednice pri čemu, saznali smo ovih dana, nije uopšte rađen popis imovine koja se unosi u novu ustanovu kulture, pa ni popis umetničkih dela, koja su nastala tokom minulih decenija. Pošto je tadašnji gospodar Zaječara Boško Ničić bio naumio da objekat Doma omladine pretvori u kuću rukometa, koja je kako smo čuli trebala da ima i spa centar, dela koja su stvarali naivni umetnici preseljena su Biznis inkubator (deo bivše tekstilne fabrike "Timočanka"), koji je godinama to samo po imenu, zatim u prostorije MZ Grljan, da bi se putešestvije stotinak slika završilo u jednoj maloj prostoriji bivšeg Doma omladine.

Skulpture, među kojima ima i nekih koje bi se lepo uklopile u zelene površine Zaječara, nalaze se u sali u kojoj su nekada održavani koncerti, gde se sada druže sa traktorima, motornim testerama, lopatama i drugim alatom JKP "Kraljevica", koje sada tu prostoriju koristi kao garažu. U sali se oseća intenzivan miris benzina.

Situacija sa delima nastalim u okviru Likovne kolonije "Gamzigrad" jedva da je nešto povoljnija. Kolonija je prvi put organizovana 1995. godine. Organizovali su je Likovno društvo ZAART, Kulturno - prosvetna zajednica opštine Zaječar i Narodni muzej Zaječar, zajedno sa suorganizatorom Preduzećem "Elektrotimok" u čijem objektu u Gamzigradskoj Banji umetnici borave i rade. Tada je donet Pravilnik o radu Kolonije kojim je, između ostalog, predviđeno da su učesnici dužni da gradu Zaječaru ostave dva rada: jedan po svom, a jedan po izboru Saveta (pretpostavljamo Kolonije, jer u Pravilniku to ne piše). Osim domaćih umetnika tokom 18 godina u Gamzigradskoj Banji je stvaralo i pedesetak umetnika iz inostranstva.

Kada smo pre više od mesec dana zakucali na vrata Centra za kulturu raspitujući se za bogato umetničko blago i njegovu sudbinu, od Zorana Sarića, koji je sada za to zadužen, dobili smo evidenciju koja se sa evidencijom iz kataloga rađenih za izložbe radova sa Likovne kolonije "Gamzigrad" nije slagala za 124 dela! Onda su usledila usaglašavanja raznih evidencija, koja su potrajala petnaestak dana, nakon čega smo dobili dokumenat u kome je sudbina 43 dela označena - znakom pitanja!?

Uopšte nismo uvereni da je to konačna cifra jer, da ponovimo, u Kulturno - prosvetnoj zajednici, a kasnije u Centru za kulturu, nisu imali običaj da na kraju godine popisuju umetnička dela niti da se interesuju za sudbinu onih koja se nalaze u Gradskoj upravi, javnim preduzećima, ustanovama, bankama itd...

Po pomenutom Pravilniku slike je trebao da čuva Narodni muzej u Zaječaru, koji jedini ima za to odgovarajući prostor. Tako je i bilo do 2007. godine, kada je neko naljutio gradonačelnika Boška Ničića, koji je naredio da se Pravilnik batali i da se sve slike vrate u nadležnost Kulturno prosvetne zajednice. To vraćanje je potrajalo sve do 2009. godine.

Po spiskovima je vraćeno 116 dela iz Muzeja i nepoznat broj dela keramičkih radova - terakota iz Istorijskog arhiva. Spisak tih dela nismo videli jer ima indicija da oni koji su ta dela predavali i oni koji su ih primali nisu znali ni imena autora ni imena dela, pa je jedino rešenje da ih prepozna neko ko je bio učesnik kolonije kada su nastala, ili da ih vaskrsne sam autor. Ovako se o njima ništa ne zna.

Koliko je dela iz fonda Kolonije Gamzigrad poklonjeno niko pouzdano ne zna. Zna se da je jedna slika poklonjena Aleksandru Konuzinu, ali nismo uspeli da saznamo da li se radi o slici Julije Suhovetskaje "Carska palata" ili Nine Suhovetskaje "Jutro na Romuliani 2003". Naravno, nema nikakvog dokumenta da je slika data. Ima indicija da su još neka dela poklonjena, ali nema traga ni koja ni koliko.

Zanimljivo je, takođe, da da je potpuno nejasna sudbina slike poznatog slikara Miloša Šobajića "Romuliana". U evidenciji Centra za kulturu pored podataka o tom delu stoji napomena "ex gradonačelnik", ali nema objašnjenja šta to znači. Postoji priča da je Šobajić poklonio sliku gradonačelniku Bošku Ničiću, ali dokaza za to nema, niti je po Pravilniku to bilo moguće, jer je svaki umetnik bio dužan da gradu domaćinu ostavi dva dela.

Što se tiče čuvanja likovnih dela nastalih u okviru Likovne kolonije "Gamzigrad", a nisu izložena u kancelarijama i  Centra za kulturu ili u prostoru drugih ustanova, javnih preduzeća i institucija, situacija je blago rečeno dramatična. Više desetina slika je uskladišteno u dvema malim prostorijama, u zgradi gde je ranije bila Kulturno-prosvetna zajednica Zaječar, koje se očigledno retko otvaraju. Onoga ko ih otvori dočekuje miris memle, koji nedvosmisleno svedoči da su ta dela u ozbiljnoj opasnosti. U fondu Kolonije ostala je samo jedna Šobajićeva slika.

U razgovoru sa novim rukovodstvom Centra za kulturu stekli smo utisak da je zainteresovano da se tretman umetničkog blaga čija vrednost do sada nije procenjivana poboljša, pa čak i da Likovna kolonija "Gamzigrad" u nekom galerijskom prostoru ima stalnu postavku. Čuli smo i obećanje da će evidencije biti urađene kako treba i da će svako umetničko delo biti dokumentovano fotografijom i procenjeno. Ali treba sačekati i videti da li će tako zaista biti.