Tabloid istražuje

 

Kako je opljačkan Energoprojekt: otimačina državne imovine uz pomoć ministara

 

Energično u pljačku

 

Bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić, koji je tu funkciju obavljao u vreme vlade Mirka Cvetkovića, bio je ključni čovek u akciji nečuvene otimačine nekadašnjeg srpskog privrednog giganta, Energoprojekta. Uz Dinkića, na ovom nečasnom i slobodno rečeno kriminalnom zadatku, našli su se tadašnji državni sekretar u ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić i tadašnja ministarka finansija Dijana Dragutinović. U tome im je obilatu pomoć pružao i direktor Energoprojekta, Vladimir Milovanović, čovek koji je još osamdesetih godina bio osuđen kao narko-diler! Cela akcija bila je usmerena u pravcu kanadske kompanije Laulin, koju je trebalo "uvesti u posed" do visine od 33,57 odsto akcija. Laulin je, na iznenađenje zaposlenih u Energoprojektu, jedan od njegovih ključnih konkurenata. Ali, to srpskim vlastima nije smetalo da krenu u jednu veleizdajničku akciju. Kako je to Dinkić izveo, koliko je zakona prekršio i kakve sve lažne skupštine akcionara organizovao, istraživao je Tabloidov novinar Milica Grabež

 

Milica Grabež

 

U aprilu 2010. godine tadašnji potpredsednik Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkić, pregovarao je sa kanadskom firmom Laualin oko izgradnje na kredit nove topionice, fabrike sumporne kiseline i filtera za RTB Bor.

U toku tih pregovora, firma Laualin je pokazala interes za eventualnu kupovinu 33,57 % akcija "Energoprojekt Holding" A.D. u vlasništvu Akcijskog fonda i Fonda Penzijsko invalidskog osiguranja (PIO).

Da bi napravio takozvani "Due diligence" Energoprojekta (što znači, prikazivanje njegove kompletne finansijske i poslovne slike) Dinkić je zatražio vid u svu pravnu, finansijsku i poslovnu dokumentaciju, uključujući aktuelne ugovore, kadrovsku strukturu, dinarske i devizne račune, bilanse, preglede nepokretne i pokretne imovine i druge slične podatke, što Energoprojekt nije mogao niti smeo da mu dozvoli jer se firma Laualin pojavljuje kao konkurent Energoprojekta na inostranom tržištu, u poslovima projektovanja i izvođenja građevinskih radova.                                         

Od tog momenta počinje snažan pritisak od strane ondašnjih ministara Dijane Dragutinović i Mlađana Dinkića da se firmi Laualin otvore sve poslovne knjige, jer je, navodno, država Srbija za to zainteresovana.

Energoprojekt je onda, shodno zakonu, ponudio Prospekt koji je, prema Zakonu o hartijama od vrednosti, obavezan da pruži potencijalnim kupcima akcija. Ali, ni to nije zadovoljilo Dinkića, te je usledio niz nezakonitih/kriminalnih akcija prema Energoprojektu (u daljem tekstu EPH) sa ciljem da se preuzme upravljanje i rukovođenje ovom našom vodećom projektantskom i građevinskom organizacijom.

 

 Fiktivan ugouor o "poklonu bez naknade"

          

U junu mesecu 2010. godine, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, Nebojša Ćirić, po nalogu Mlađana Dinkića, predlaže Vladi Srbije da donese zaključak sa preporukom Akcijskom fondu, da svoje akcije u EPH (2,2 miliona) pokloni bez naknade Republici Srbiji, a u cilju ulaska države u EPH kako bi se sprečile nezakonitosti u toj firmi. Ista preporuka je data i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranja (Fond PIO) koji ima u u vlasništvu oko 900.000 akcija EPH. Pošto nijedan zakonski propis niti interni akt ne daje pravo tim institucijama da poklanjaju svoju imovinu bez naknada, u drugom delu istog zaključka Vlade, pod tačkama 4. i 5, piše:

"...Sredstva ostvarena prodajom ovih akcija od strane Republike Srbije biće preneta Akcijskom fondu i Fondu PIO" - što znači da se radi o kupovini akcija mimo berze, ali sa odloženim plaćanjem!

Istim Zaključkom Vlade ovlašćen je Nebojša Ćirić da u ime Republike Srbije potpiše ugovor o "poklonu bez naknade", da raspolaže tim akcijama u ime države. Odgovarajući ugovori o navodnom "poklonu bez naknade " (izostavljene su odredbe o prenosu sredstava posle prodaje akcija tim institucijama), zaključivani su sa Akcijskim fondom i Fondom PIO, overani u Sudu i na osnovu člana19. stav 3. Zakona o hartijama od urednosti tih 3,178.533 akcija su mimo berze uknjižene u u vlasništvo Republike Srbije, u Centralnom registru hartija od vrednosti.

 Na dan nezakonitih ugovora o poklonu bez naknade, ukupna nominalna vrednost predmetnih akcija iznosila je na dan zaključenja fiktivnih ugovora 1. 271.413.200,00  ( (jedinačna cena 400 dinara), a tržišna 2.771,680.776,00 ( jedinačna cena 872 dinara).

Ove akcije, sada u nelegalnom vlasništvu Republike Srbije, (Dinkić-Ćirić) predstavljaju 33,57 % svih akcija EPH koji ima ukupno 9. 467. 810 akcija i 8.373 akcionara.

 

Preuzimanje upravljanja i rukovođenje Energoprojektom

 

Kada se saznalo da je Republika Srbija preko Dinkića, došla u vlasništvo 33,57 % akcija EPH, na dodvorenje u Ministarstvo ekonomije pohrlili su tzv. "insajderi" iz EPH i to isključivo bivši direktori zavisnih preduzeća koji su smenjeni sa svojih položaja zbog nesposobnosti ili sukoba interesa (osnovali preduzeće koje je konkurent EPH!?) i velikodušno ponudili Dinkiću i Ćiriću svoje usluge, koje su oni oberučke prihvatili, jer se bez "insajdera" ne može ući niti voditi tako velika organizacija kao što je EPH. Njihovo uvođenje na rukovodeće položaje omogućeno je izborom Upravnog odbora (11 članova) i Nadzornog odbora (5 članova) isključivo sa Dinkićevog spiska i sa 33,57 glasova jer mali akcionari  ( 7,530 ) nisu došli na skupštinu, a pravna lica (njih 37 ) nisu imala dovoljno akcija da izaberu svoje predstavnike u Upravni i Nadzorni odbor.

Prvi predsednik Upravnog odbora je bio Dušan Nikezić, tadašnji savetnik premijera Mirka Cvetkovića (sin Zvonka Nikezića, vlasnika konsultantstke kuće Ces Mekon), koji je sada državni sekretar u Ministarstvu finansija. Predsednik Nadzornog odbora u dva mandata, bio je bivši ministar prosvete, Gašo Knežević. Po jednog svog predstavnika u oba odbora imao je i Miodrag Kostić preko svog brokera "M&V Investment" iz Novog Sada. U EPH je poslat i Žarko Zečević, bivši sekretar f. k. "Partizan, da u funkciji specijalnog savetnika prenosi instrukcije Dinkića i Ćirića, kao i informacije o EPH, svojim gazdama.

Tako je zatvoren krug upravljanja i rukovođenja sa EPH od strane Dinkića i Ćirića, navodno "zbog zloupotreba u poslovanju".

Ustvari, radi pripreme za prodaju akcija Akcijskog fonda i Fonda PIO firmi Laualin ili nekom domaćem tajkunu za male pare. U tom cilju su i u novi Zakon o privrednim društvima uneli dve novine: minimum 9.000 akcija za prisustvovanje sednicama Skupštine akcionara, minimum 5 % akcija za predlaganje kandidata za Nadzorni odbor!

Tih 9.000 akcija ima samo 42 akcionara Energoprojekta i to: 5 fizičkih lica sa ukupno 110.000 akcija, 17 pravnih lica sa ukupno 1,360.894 akcije, 20 banaka sa "kastodi"računima klijenata sa ukupno 1,763.421 akcijom.

Više od 5 % akcija 473. 390 nema nijedan akcionar sem Republike Srbije, tako da nemaju ni mogućnost da predlažu, a samim tim ni da izaberu svoje predstavnike u Nadzorni odbor, koji je po novom Zakonu o privrednim društvima jedini organ upravljanja sa svih 100 odsto upravljačkih ovlašćenja.

U ovom momentu, Republika Srbija sa 33,57 %  nelegalno dobijenih akcija po osnovu "poklona bez naknade" ima 100 odsto upravljačkih i rukovodećih prava u EPH, jer preostali akcionari sa svojih 66,43 akcije nemaju pravo ni da predlože, a samim tim ni da izaberu svoje kandidate za Nadzorni odbor i Izvršni odbor direktora koji rukovodi društvom EPH. Dobro smišljena kriminalna radnja legalizovana kroz novi Zakon o privrednim društvima iz 2010. godine.

 

Nezakonite radnje rukovodstva upravnog i nadzornog odbora Energoprojekta

 

U cilju smanjenja broja akcionara na Skupštinama, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, kao i ostvarivanja monopola kod izbora članova Nadzornog odbora i Izvršnog odbora direktora, takođe "u skladu sa Zakonom", dosadašnja rukovodstvo (generalni direktor sa Izvršnim odborom direktora) zajedno sa Upravnim i Nadzornim odborom čitavim nizom nezakonitih radnji izvršio je izmene dosadašnjeg Osnivačkog akta i Statuta EPH...

Na 37. vanrednoj Skupštini nije postojao kvorum za izglasavanje izmena Osnivačkog akta ( 2/3 ukupnog broja glasova) te je predsednik Skupštine, bez izglasavanja akcionara putem aklamacije proglasio da se prelazi na tačku 3.2 dnevnog reda, koja glasi "Donošenje Statuta".

 Prethodno nije razmatrana tačka 3.1, odnosno, Usklađivanje Osnivačkog akta sa novim Zakonom o privrednim društvima.

Osnivački akt je "Ustav" društva, a Statut je zakon, koji mora da bude u skladu sa Osnivačkim aktom. Na pismeni prigovor akcionara, da je prekršen član 7. statuta 2. Pravila postupka, predsednik Skupštine je priznao svoju grešku pismenim putem, ali generalni direktor Vladimir Milovanović i izvršni direktor za pravne poslove Zoran Jovanović, ignorisali su ova kršenja Pravila postupka i predložili, a Upravni odbor na čelu sa Ivarom Bergerom zakazao "drugi nastavak Skupštine" (što ne postoji ni u zakonu ni u Statutu)", i to za 12. januar 2012. godine, radi usvajanja tačke 3.2 (donošenje Statuta).

 

Nelegalni predsedavajući, nelegalne skupštine

 

 Na  drugom, nelegalnom nastavku 37. vanredne sednice Skupštine akcionara EPH usvojen je Statut u kome u članu 1. piše:

"Ovaj Statut je u skladu sa Zakonom i Osnivačkim aktom" , i ako je u tom momentu bio na snazi Osnivački akt (na dan 1 2.1 . 2012. godine) koji je na sasvim drugi način regulisao čitav niz najvažnijih odredbi (organi upravljanja, kvorum za sednice i glasanje, prisustvo sednicama Skupština sa samo 300 akcija-glasova, pravo svakog akcionara da predlaže kandidate za članove Upravnog odbora i sl.).

Predsedavajući Zoran Vasić nija uspeo da objasni način i postupak glasanja, (kako se glasa koji listić za glasanje upotrebiti...), pošto je u tome bio ometen od strane akcionara te su kutije za glasanje iznete iza bine gde je samo nekoliko akcionara, uključujući, naravno, i Republiku Srbiju, glasalo i nelegalno izglasalo Statut koji je stupio na snagu 21. januara 2012. godine, iako u novom Zakonu o privrednim društvima izričito stoji da se on primenjuje tek od 1. februara 2012. godine!

Ovim nelegalnim Statutom usvojene su sledeće sporne odredbe: sednicama mogu da prisustvuju samo akcionari koji imaju minimum 9.000 akcija (samo 42 akcionara ima toliko akcija, 8.300 akcionara je ostala bez prava prisustvovanja skupštinama), pravo da predlažu kandidate za Nadzorni odbor i da traže zakazivanje Skupština imaju sami akcionari sa najmanje 5 odsto ili 473.390 akcija (toliko akcija ima samo Republika Srbija!).

 Pozivi za Skupštinu se upućuju samo preko sajta Energoprojekta (najveći broj akcionara uopšte nema pristup internetu, a neki nemaju ni struju!).

Punomoćja za glasanje, koja se daju drugim akcionarima da ih zastupaju na skupštinama, moraju da se overavaju u sudu ili opštinama uz minimalnu  taksu od 500 dinara, a pošto prosečan akcionar ima samo oko 1.100 akcija takav punomoćnik mora da izdvoji najmanje 4.500 dinara da bi sa tuđim punomoćjima prisustvovao Skupštini akcionara Energoprojekta. Usvojen je i Poslovnik o radu Skupštine koji je u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima i nezakonito donetim Statutom EPH jer u članovima 4. i 5. predviđa da svako može da prisustvuje sednicama skupštine po pozivu Nadzornog odbora, bez obzira da li je redovna ili vanredna.

Na ponovljenoj 38. Vanrednoj sednici Skupštine EPH održanoj na dan 16.3.2012. godine sa samo 18 prisutnih akcionara nastupilo je sa nezakonitim aktivnostima. Na dnevnom redu pod tačkom 2. bilo je usvajanje Osnivačkog akta, iako Zakon o privrednim društvima i nelegalno usvojen Statut ne ovlašćuju Skupštinu akcionara da usvaja ovaj dokument.

Izmena Osnivačkog akta mogla je da usvoji samo 37. vanredna Skupština akcionara i to na osnovu tada usvojenog Osnivačkog akta.

Upravni odbor je četiri dana ranije odredio da 37. vanrednoj Skupštini prisustvuju izvršni direktori i raniji predsednik Skupštine akcionara Zoran Vasić, iako Zakon izričito kaže: "...Izvršni direktori mogu da prisustvuju samo redovnim skupštinama, a ne i vanrednim".

 Isto to piše u nelegalnom Statutu. Poziv za prisustvovanje skupštinama upućuje se izvršnim direktorima najkasnije 30 dana unapred.

Raniji predsednik Skupština Zoran Vasić ima samo 1.600 akcija i po tom osnovu ne može da prisustvuje Skupštini. Mimo Zakona i nelegalnog Statuta određen je da prisustvuje Skupštini, tj. nije pozvan 30 dana ranije, a ni Zakon ni Statut ne predviđaju mogućnost da vanrednim sednicama skupštine prisustvuje bilo ko izuzev akcionara koji imaju najmanje 9.000 akcija.                                                                                        

I pored izričitog upozorenja na napred navedene nepravilnosti predsednik Upravnog odbora Ivar Berger je potvrdio navodno pravo izvršnim direktorima i Zoranu Vasiću da prisustvuju ovoj sednici Skupštine akcionara, pa je čak i predložena da ilegalna osoba na ovoj sednici Skupštine Zoran Vasić, predsedava Skupštinom!

Od prisutnih 18 akcionara, za Zorana Vasića kao predsednika Skupštine, glasalo je 5 akcionara "za" i 4 "protiv", pa je nelegalno izabrani i zaista vodio Skupštinu!

Čerupanjem Energoprojekta danas osim generalnog direktora Holdinga Vladimira Marjanovića rukovodi Žarko Zečević, zaposlen u kćerki EPH Operativa. On izvlači najveće pare, a osam hiljada radnika Energoprojekta, uglavnom bivših, ostavilo je svoj znoj i svoje živote po gradilištima širom sveta, da bi jedan ovejani kriminalac Žarko Zečević mogao da to sve opljačka.

 

 

A 1.

 

Narko diler i direktor

 

Dana 28. septembra, 1985. godine, u Beogradu je, u Okružnom sudu u Beogradu, zbog trgovine drogom bio osuđen na kaznu zatvora i Vladimir Milovanović, sadašnji generalni direktor Energoprojekta. Neko je očigledno zaboravio na ovaj deo njegove bogate biografije. Može li bivši narko diler biti ikada bivši?

 

A. 2

 

Pod zaštitom  je...

 

Žarko Zečević, bivši zloglasni generalni sekretar FK Partizan, oteran pobunom navijača, nakon što je opelješio ovaj sportsku klub, uhlebio se u Energoprojektu.

Žarko se razveo od supruge Mire, oženio se sa 35 godina mlađom devojkom-sponzorušom. Teškom je bolestan, ali umrežen je u Energoprojekt, da ga dokusuri zajedno sa Mlađanom Dinkićem. Zečević je pod direktnom zaštitom Tomislava Nikolića. Tomini sinovi Branislav i Radomir zgrnuli su ogromne pare u Partizanu, a to im je omogućio Žarko Zečević, dajući im stanove i trenerska zvanja. Bio je pozvan i na inauguraciju Tomislava Nikolića, što je izazvalo bes u diplomatskom koru u Beogradu.