Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

 

Život u rukama lekarske i pravosudne mafije

 

Sigurna je samo smrt

 

Zahvaljujući nestručnosti lekara beograđanin Miroslav Janković je ostao bez stopala, a zamalo je mogao i život da izgubi, da drugi lekar nije hirurškim putem odstranio gangrenu.

Odgovoran nije niko, jer pravosuđe ćuti. Lekarska komora Srbije smatra kako nema potrebe ići kod lekara, jer je izlečenje ili ne Božija odluka na koju doktori, kao obični smrtnici, nemaju nikakvog uticaja.

 

Igor Milanović

 

Vlažna gangrena se razvija kada bakterije inficiraju ranu. Neke od tih bakterija stvaraju otrove koji uništavaju okolna tkiva koje odumirući stvara bolove, a kada odumre gubi se osećaj i tkivo pocrni dobijajući neprijatan zadah.

  Simptomi gangrene su, dakle, veoma očigledni i za laika, a kamoli za lekara. Nemoguće je ne primetiti ih, ali je u Srbiji sve moguće, posebno pred Novu godinu.

  Beograđanin Miroslav Janković je 18. decembra 2009. posekao palac na nozi sekući nokat. Sledećeg dana, bila je to subota, palac postaje crven, bolan i otečen. U ponedeljak 21. decembra Janković odlazi u Dom zdravlja "Stari Grad" kod hirurga Jadrana Erčića koji postavlja dijagnozu dijabetsko stopalo. Potom zakazuje novi pregled za sredu 23. decembra kada treba kao konsultant da dođe hirurg iz Kliničkog centra Srbije (KCS).

  Doktor Erčić otpušta pacijenta bez da mu je ordinirao terapiju - to prepušta lekaru opšte prakse kome je samo poslao poruku "molim parenteralno antibiotike". Zašto dr. Erčić kao hirurg nije sam prepisao lekove pacijentu, već je to prepustio lekaru koji je i po stručnosti i po nadležnosti na nižem nivou?

  U zakazano vreme, dva dana kasnije, Janković dolazi u Dom zdravlja da ga pregleda dr. Marko Dragaš, specijalista opšte hirurgije, koji mu prepisuje antibiotike kao terapiju, kao i previjanje rane, pa zakazuje kontrolni pregled za sedam dana u KCS-u. U tom trenutku je palac već bio crn i smrdljiv, a celo stopalo crveno i otečeno. Da je tada izvršena operacija bio bi odstranjen samo palac na nozi ili njegov oboleli deo.

  I sledećih dana Janković dolazi u Dom zdravlja gde ga previja medicinska sestra u prisustvu dr. Erčića. U međuvremenu je noga pocrvenela do pola potkolenice, otečena je i vruća, stopalo je modro i smrdljivo, a palac liči na parče uglja. Dr. Erčić sve to vidi, ali ne reaguje smatrajući da je pacijent problem dr. Dragaša, a ne njega, i ne želeći da se zameri kolegi prepušta Jankovića sudbini.

  Pošto je noga počela jezivo da ga boli, Janković, iznemogao od temperature, preko veze odlazi 29. decembra 2009. na Drugu hiruršku kliniku kod dežurnog lekara dr. Bandića koji je odmah procenio da noga mora da bude operisana, ali je i dodao, kao dr. Erčić pre njega, da ne želi da se meša, jer je Janković pacijent dr. Dragaša. Kolegijalni odnosi su opet bili ispred zdravlja i života pacijenta.

  Sledećeg dana Janković, već potpuno iznemogao, odlazi ujutro u 9 sati u KCS na zakazani pregled kod dr. Dragaša koji, međutim, za njega nema vremena. Umesto njega pregled obavlja dr. Nikola Ilić koji dolazi do solomonskog zaključka: KCS uopšte nije nadležan za Jankovića, jer mu je po mestu boravka bliža Gradska bolnica "Zvezdara". Dan je uoči dočeka Nove godine, pa zašto bi lekar sebi kvario praznik nekakvom operacijom i spasavanjem pacijenta?!

  Istog tog dana, ali tek u 16 časova, Jankovića u Gradskoj bolnici prima dr. Dušan Gligorijević koji odmah konstatuje da je u pitanju gangrena i da je neophodna hitna hirurška operacija na kojoj je pacijentu odstranjeno skoro celo desno stopalo! Da je operativni zahvat i dalje odlagan, Janković bi za nekoliko dana bio mrtav!

  Potpunim odsustvom profesionalnosti i humanosti grupa lekara je uspela da stvori još jednog invalida. O svemu obaveštena Lekarska komora Srbije po ko zna koji put staje na stranu svojih članova i proglašava da su Erčić, Dragaš i Ilić u svemu postupali stručno i da je gubitak stopala - Božija volja!

  Na sličan način reaguje i pravosuđe, kome Janković 23. februara 2012. podnosi krivičnu prijavu protiv pomenutih lekara zbog nesavesnog lečenja, koja je u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu zavedena pod brojem Ktr. 1723/12. Zamenica javnog tužioca Tatjana Mitrović dopisom od 5. marta ove godine obaveštava Jankovića kako je tek više od osam meseci po podnošenju prijave, tačnije 31. oktobra 2012, Prvom osnovnom sudu u Beogradu upućen predlog za preduzimanje veštačenja na okolnost da li je došlo do lekarskog propusta. Od tada, srpsko pravosuđe ćuti.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane