Natrag

Tabloid je pozvan

 

Tabloid je pozvan

 

Vučićevi ljudi tražili od Bezbednosno informativne agencije da zataška aferu sa aflatoksinima!

 

Nema vesti o bolesti

 

Policijska istraga zbog afere sa aflatoksinom vodi se protiv Miodraga Kostića, vlasnika firme MK Komerc, Petra Matijevića, vlasnika firme Matijević, bivšeg ministra poljoprivrede, Gorana Kneževića, državnog sekretara ministarstva poljoprivrede Danila Golubovića i još nekoliko manje poznatih lica, jer se sumnja da su svesno prikrivali rezultate laboratorijskih analiza kukuruza, kako bi sebi, svojim firmama i drugim licima pribavili materijalnu korist od prodaje zaraženih prinosa! Ali, šta ako se sve završi na policijskoj istrazi a tužilaštvo ne uradi svoj posao? Tabloidov istraživač došao je do policijske dokumentacije o "slučaju Alfatoksin" i njegovim akterima. Iz njih javnost u Srbiji po prvi put može da sagleda razmere kriminala u ministarstvu poljoprivrede. Istovremeno, ovo je upozorenje da ovakvi primeri masovnih trovanja nisu nikada sudski procesuirani, a pitanje zdravlja nacije i dalje nije najvažniji zadatak ni nove vlasti.

 

Vuk Stanić

 

 Osim službenika Ministarstva poljoprivrede, najodgovorniji  za povišen nivo aflatoksina u mleku su i Viktorija grupa, MK grupa i Mesna industrija Matijević!

Ovo bi bila prava vest da je saopštena u trenutku kad je skandal sa ovim masovnim trovanjem građana bio na vrhuncu, ali, danas...To je već stvar tužilačke istrage na kojoj se izgleda, lako može sve i da se završi.

Podsećanja radi, treba pomenuti da je puštanjem zaraženog kukuruza u prodaju, nivo aflatoksina porastao je u mleku i mesu, pa je na taj način ovim toksinom, otrovano više miliona građana. Među njima i više od milion dece. Ministarstvo poljoprivrede je aktivno radilo na zataškavanju ovog skandala. Ministarstvo zdravlja i Zdravstveni instituti do danas nisu sproveli istraživanje kod kolikog broja građana je zdravlje trajno narušeno.

U radnim dokumentima policijskih službenika, kao epicentri širenja zaraženog kukuruza navode se: Viktoria group, MK Group, Agrotrejding i Mesna industrija Matijević.

Sve ove firme poseduju svoje laboratorije. Ipak, analizama njihovih laboratorija se ne veruje u inostranstvu. Septembra meseca 2012. godine, u srpskom kukuruzu izvezenom u Italiju, utvrđen je povišen nivo aflatoksina. Posle tog događaja domaći kapitalisti su morali da angažuju neku laboratoriju koja je neutralna i nekorumpirana, kako bi mogli da nastave sa izvozom. Angažovana je švajcarska kompanija SGS, koja je akreditovana za rad u Srbiji i u još pedesetak zemalja u svetu.

Već sledećeg meseca SGS je u kukuruzu MK Grupe i MI Matijevića konstatovao nivo aflatoksina veći od dozvoljenog.

Nakon ovog izveštaja, službenici MK grupe, MI Matijevića, Viktorija grupe i drugih, traže od službenika SGS fingiranje rezultata, piše u policijskim dokumentima. Tamo se navodi da je direktor MK Grupe Nikol Rajković zajedno sa Dejanom Sorajićem od SGS tražio "dobre analize" kao uslov nastavka saradnje. U tom cilju su od SGS zahtevali da se uzorkovanje obavlja na svakih sto tona. Nameravali su da se loši rezultati ne uzimaju u obzir, a kada se pojavi ispravan uzorak, da njega upotrebe kao referentan za celu pošiljku, navodi se u istražnim dokumentima.

 

Početak rata sa mafijom iz ministarstva

 

Na nesreću ljudu iz "MK grupe", ni ova promena u uzorkovanju nije pomogla, svi uzorci su ukazivali na nedozvoljen nivo aflatoksina u svim pošiljkama. Ipak ljudi iz "MK Grupe" nisu tako lako odustali. Od švajcarske firme tražili su da primeni drugi metod uzorkovanja. Ističući da je metod koji SGS firma primenjuje pod nazivom "Eliza", suviše strog i da treba primeniti drugi metod koji je takođe prihvaćen u svetu i vodi se pod imenom "HPLC". Ali i tako dobijeni rezultati bili su isti, kao i oni po prvobitnoj metodi, navodi se dalje u dokumentima.

Svi izvoznici kukuruza tada počinju da vrše nezapamćeno primitivan, ali za ovo podneblje uobičajen pritisak na radnike SGS kompanije. Tačnije, na adresu SGS stižu pretnje, da će sa njima biti raskinuta saradnje, da će ih uz pomoć političko bezbednosnih veza oterati iz Srbije...

O ovim pritiscima, zaposleni SGS obaveštavaju centralu u Švajcarskoj, kao i ambasadora Švajcarske u Beogradu Jana Daniela Ruha. Tom prilikom, iz ambasade su dobili uputstva da objektivnost i profesionalnost ne dovode u pitanje čak ni po cenu gubljenja tržišta, poslova i novca!

Kada su te stavove preneli predstavnicima "MK Grupe", Kostić je naredio da se odmah raskinu ugovor sa SGS i sklope ugovori sa konkurentskim firmama.

Nakon vesti o raskidu ugovora sa SGS, barže sa srpskim kukuruzom koje su stajale u luci u rumunskoj luci Konstanca (ili su bile na putu za Konstancu) vraćene su u Srbiju.

Direktor SGS, Marko Ukropina obratio se potom udruženju "Žita Srbije", gde mu saopštavaju da su povodom ovih dešavanja tražili zvaničan stav od tada aktuelnog ministra poljoprivrede, Gorana Kneževića, ali da nisu dobili nikakav odgovor.

U tom trenutku, nivo aflatoksina u srpskom mleku, pivu, hrani za decu, poslasticama poput mlečnih čokolada, ili proizvoda u kojima ima kukuruza i drugih zaraženih žitarica, poput smokija, porastao je toliko da je konzumiranje postalo opasno za potrošače. Znajući za ovo direktor SGS, Marko Ukropina, uputio je e-mejl ministru poljoprivrede sa predlogom mera zbog situacije u kojoj se država našla. U predlogu je Ukropina skrenuo pažnju ministru Kneževiću o njegovim saznanjima o aflatoksinu u kukuruzu, te je istako i to da se moraju preduzeti mere jer se toksin u povećanim količinama sada pojavio i mleku.

"...Neophodno je preduzeti mere na zaštiti zdravlja stanovništva jer se radi o mikotoksinima koji trajno narušavaju zdravlje ljudi, a koji nemaju akutno odmah vidljivo dejstvo", napisao je Ukropina.

Bivši ministar, baš kao i službenici ministarstva, na čelu sa Sanjom Čelebićanin i Slobodanom Šibalićem (sa kojima, izgleda, i novi ministar tikve sadi), nisu preduzeli ništa. Ignorisali su dopis koji je poslao Ukropina, čekajući da vide koliko građana će da umre zbog aflatoksina. Ukropinu su saznanja koja je imao definitivno pritiskala, verovatno noću nije mogao da spava, pa je i pored pretnji sa kojima se suočavao odlučio da sve ispriča u televizijskoj emisiji, jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Tom prilikom Ukropina je poljoprivrednicima predložio mere zaštite i sprečavanja koje bi trebalo da pomognu da aflatoksin ne dospe u hranu za stoku, a samim tim ni u hranu za ljude.

Ukropina u pomenutoj televizijskoj emisiji izjavljuje da je svega 30 odsto ispitanog kukuruza ispravno! Tada počinje prava drama. Naime, nakon ovog televizijskog nastupa pred najširom javnošću, on nastavlja da daje izjave za medije, očigledmo ne shvatajući da je  objavio rat mafiji iz Ministarstva poljoprivrede i njihovim finansijerima - proizvođačima otrovne hrane.

 

Saslušanje, na jedno uvo...

 

U policijskim dokumentima, navodi se da je Ukropinu, nakon davanja izjava za medije, pozvao ministar Goran Knežević i pitao ga: "...Kako smeš to da objaviš?".  Tih dana u medijima se pojavio i državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović, koji je javno zapretio da će oni koji objavljuju informacije o aflatoksinu odgovarati i zapretio da će zatvoriti SGS.

Tajkunsko-izvozni lobi, tih dana je od Kneževića i Golubovića na sve načine tražio da se Ukropina ućutka.  Dobro informisan izvor, blizak potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću  kaže da je Vučiću tih dana saopštena informacija da su agenti BIA saslušavali Ukropinu povodom objave rezultata analiza.

Pretpostavlja se da su ministar Knežević, Danilo Golubović i neki od finansijera Srpske napredne stranke, štiteći svoje interese izdejstvovali da Ukropinu saslušava BIA. Čini se, takođe, da za ovakvo ponašanje nisu imali podršku Vučića, pa je Ukropina saslušan, ali mu BIA nije sugerisala da podatke treba da drži u tajnosti, dok je ministar Goran Knežević tražio upravo to.

Sastanak Kneževića i Ukropine odigrao se nakon saslušanja u BIA. Tada je Knežević, sa Ukropinom vodio razgovor tako da je jedina tema bila, zahtev ministra da SGS ne sme više da objavljuje rezultate do kojih je došla! Istovremeno, Knežević je za medije izjavio i da SGS, nema akreditaciju za rad, što je bio još jedan od načina zataškavanja masovnog trovanja nacije.

Bez obzira na pojavljivanje ministra, službenika ministarstva i direktora SGS u medijima, pažnja na ovu temu skrenuta je tek pojvaljivanjem funkcionera Demokratske stranke (DS) Gorana Ješića. Prema informacijama koje su se ranije pojavile u javnosti, Ješić je u javnost izašao sa pričom o aflatoksinu kako bi sprečio da bude uhapšen, zbog malverzacija u građevini.

Političari i mediji bliski DS tada su puštali priču da je u pitanju bilo politički motivisano hapšenje, dok su oni bliski  Srpskoj naprednoj stranci (SNS), tvrdili da je kriv, i da mu je jedini način da ne bude uhapšen dizanje buke oko aflatoksina.

Ješić nije uhapšen. Knežević i kamarila iz Ministarstva poljoprivrede podižu granicu dozvoljenog nivoa aflatoskina u mleku, sa 0,005 na 0,05 pravdajući se neverovatnim glupostima, da čak "ruski i američki predsednik Putin i Obama, takođe piju zaraženo mleko"! Pred TV kamerama nazdravljali su objašnjavajući da je sve u najboljem redu. Ta konferencija za štampu je imala suprotan efekat od očekivanog, a posebno je iznervirala prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića kome su te večeri javili da prvi put od kada su održani izbori rejting SNS pada.

Vučić se marta 2013. godine pojavljuje u javnosti i obećava: "...Smeniću odgovorne za aferu sa alatoksinom u mleku, a dozvoljena granica biće vraćena sa 0,05 na ranijih 0,005 u roku od petnaest dana.  Od tog obećanja prošlo je skoro šest meseci, dozvoljen nivo je 0,05 dok je novi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić unapredio, Slobodana Šibalića, glavog krivaca za aferu sa aflatoksinom unapredio...".

Iz dokumentacije sa kojom Tabloid raspolaže, druga osoba sa najviše odgovornosti u ovom slučaju je Sanja Čelebićanin, načelnik Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede. 

Dok su Šibalić, Knežević i Golubović prikrivali problem sa aflatoksinima koje smo, jeli, pili i pokušavali da izvezemo, Čelebićaninova je prikrivala visok nivo aflatoksina u mleku hrvatske kompanije Dukat.

Veterinarski inspektori su  početkom 2013. godine iskazali sumnju da je u mleku Dukat, povišen nivo aflatoksina. Pre nego što su rezultati analiza bili poznati, odnosno 12. fenruara 2013. godine Sanja Čelebićanin u svojstvu načelnika uprave za veterinu i Nenad Katić načelnik poljoprivredne inspekcije održali su konferenciju za štampu i saopštili da je analizom uzoraka utvrđeno da je mleko Dukat i svako drugo mleko u Srbiji apsolutno bezbedno.

Ta činjenica da nekoliko predstavnika Ministarstva poljoprivrede građanima saopštavaju kako je sumnjivi proizvod bezbedan, i to pre nego što su dobijeni zvanični rezultati celokupne analize svih uzoraka je članu 9. Zakona o bezbednosti hrane, takođe se nalazi u policijskoj dokumentaciji. Ističe se i da je istim Zakonom o bezbednosti hrane, Sanja Čelebićanin bila obavezna da zabrani promet i naredi povlačenje sumnjivih proizvoda, a da ona to nije učinila.

Kada su rezultati analiza stigli, ispostavilo se da je mleko Dukat neispravno i da sadrži količine aflatoksina koje daleko prevazilaze dozvoljene granice...

Tih dana, saradnici Sanje Čelebićanin u ministarstvu poljoprivrede bili su jako zabrinuti, ali  ih jeona hrabrila, govorila da se ne brinu jer, jer ona prijateljica sa Aleksandrom Vučićem: "...Ja sam bliska sa Vučićem, može se reći da smo kućni prijatelji, nikada me neće smeniti".

 

 

 

 

  A 1.

 

Inspektor Sočo pita: šta znači kad direktor Instituta proglašava analize lažnim?

 

Svinjska kuga u na farmi "Eco organic lafe", izbila je 1998. godine, tvrde bivši radnici ove farme koji su se obratili redakciji Tabloida, dok je naš list u broju 295, u tekstu pod naslovom „Svinjac od posebne važnosti" objavio da je svinjska kuga tamo izbila 2006. godine.

-Istina je da je veterinarski inspektor Ivan Sočo koji je došao u kontrolu 2006. godine kod nas zvanično konstatovao svinjsku kugu, ali to ne znači da se kuga tek tada pojavila, već da smo je mi osam godina po direktivama menadžmenta uspešno prikrivali. Pozovite inspektora i proverite ove navode ako nama ne verujete, zaključili su radnici koji su tražili da njihov identitet ne otkrivamo.

Njihove navode je potvrdio tadašnji inspektor Ivan Sočo na sledeći način: Odgovoriću Vam, ne kao bivši direktor Uprave, već republički veterinarski inspektor u to doba, sa tri veoma bitne činjenice koje bih Vašem tekstu dodao. Tačno je, klasična kuga svinja na farmi Eco organic nije izbila 2007, ni 2006, već par godina ranije, koliko je i skrivana od javnosti. O tome može posvedočiti bilo koji tada tamo zaposleni radnik, a lako se može potkrepiti: pregledom dokumentacije o nabavci i potrošnji vakcina; kontrolom evidencije stada; kao i pregledom dokumentacije osiguravajuće kuće. Tamo je osnovna rabota bila prevariti osiguranje, a zloupotreba institucije nadoknade štete samo šlag na tortu, a sve „prolazi" isključivo zbog lakomosti i beskrupuloznosti državnih službenika.

Drugo, toliki problem nije čak ni 5.000 pobijenih prasića, za koje su postavljene tvrdnje da je nadoknada štete protivzakonito isplaćena i zloupotrebljeni službeni položaj i budžetska sredstva. Mnogo je veći, čak i zastrašujući, onaj da je 20.000 svinja iz sada zvanično proglašenog zaraženog objekta u Srbiji pojedeno, a onda i na stotine hiljada godinama unazad.

Da objasnim malo jasnije, Dejan Krnjajić i njegova klika, načinili su presedan u veterinarskoj medicini. Sklonili su na stranu važeće rešenje veterinarskog inspektora i zabranili ubijanje zaraženih i na zarazu sumnjivih grla i uputili ih na klanje, na šta će oni dodati i „naučno opravdati", i proces termičke obrade koji uništava uzročnike zaraze, međutim, životinje su slate u potpuno drugo, 80 km udaljeno epizootiološko područje, što je nedopustivo; U bazi podataka Uprave tada je stajalo da je Unifarm Šabac registrovan samo kao klanica, ne i kao prerada, te očigledno prerađivačkih kapaciteta nije imao, a što je nemoguće da odgovorni nisu znali; Kao tada nadležni veterinarski inspektor u Surčinu, tokom narednih meseci poslao sam više desetina, a možda i stotina zapisnika i rešenja nadležnom inspektoru koji je pokrivao Unifarm, sa zahtevom da mi se dostave temperaturne liste obrade mesa predmetnih svinja i doslovce nikada nisam ni jedan odgovor, niti listu, dobio;

Za nešto što nije mogao ni izvesti tamo nadležni inspektor je svakako morao pitati za instrukcije rukovodstvo Uprave ali kako liste nikad nisu stigle odgovor je više nego jasan;

Sve govori da svinje iz zaraženog dvorišta nikada nisu ni bile „naučno" termički obrađene, te su na taj način, uz znanje i saglasnost odgovornih u nadležnom državnom organu, postale itekako rizičan materijal za širenje zaraze po teritoriji cele zemlje. Zakon i Pravilnik o iskorenjivanju KKS je izričit, u slučaju pojave KKS-a ne samo da se ubijaju sve svinje u dvorištu u kome je prijavljena zaraza, već i svim okolnim i kontaktnim gazdinstvima. Možda i najozbiljnije, za tri „ljubičasta praseta" koja sam lično odneo u Institut na laboratorijsku pretragu i potvrdu sumnje, nakon čitavih pet dana čekanja rezultata, tadašnji direktor NIVS-a Bratislav Braca Milošević, prijatelj i partijski kolega direktora Uprave Dejana Krnjajića, lično mi se obraća sa tvrdnjom kako su predmetna prasad negativna na KKS, a kuga se zvanično i dokazuje svega par dana kasnije. Definišite Vi meni šta znači kad direktor Instituta rezultate analize naročito opasne zarazne bolesti životinja, predočava lažnim?

 

 

 

  A 2.

 

 

Zbog antibiotika u mesu, sepsa u bolnicama!

 

 

 Od 26. oktobra 2009. godine, od kada se to prati, u bolnicama Savezne republike Nemačke, godišnje se bakterijom Stafilokokus aureus inficira 1,5 miliona ljudi. U pitanju je bakterija otporna na sve vrste antibiotika! Od posledica ove infekcije u Nemačkoj godišnje umire 40.000 ljudi. Ali, za razliku od Srbije, o ovakvim temama u Nemačkoj nije zabranjeno javno govoriti, pa time bave čak i televizije sa nacionalnom frekvencijom.

U Srbiji je tako reći nemoguće obavestiti javnost čak i kada se u mleku pojavi povišen nivo aflatoksina, a sve češće slučajeve sepse u našim bolnicama niko ozbiljno ne ispituje. O slučaju u Užičkoj bolnici mediji su kratko izveštavali.

Komentarišući pojavu novih, na antibiotike rezistentnih bakterija, doktor veterine Miodrag Stojšić, kaže da je glavni krivac za to mesna industrija, koja u stočnu i živinsku hranu stavlja antibiotike. Od stalnog dodira sa antibioticima, bakterije su mutirale i postale rezistentne.

-Drugi problem su ljudi iz struke koji svoj posao ne obavljaju kako treba. Najbolji primer za to je činjenica da smo mi u Srbiji, konje obolele od leukemije slali u klanice, a to meso davali bolesnicima koji treba da poprave krvnu sliku. Dušan Ljuština načelnik veterinarske inspekcije za grad Beograd je znao da se leukemični konji kolju u klanici u Vinči i nije reagovao, priča Stojšić.

On objašnjava da je infektivna anemija konja bolest koja nastupa kada ih ujedu zaraženi insekti. Konjima tada krvna zrnca padaju sa pet miliona na milion. To meso tada postaje anemično i bez hemoglobina.

-Konjsko meso se kupuje za ljude obolele od raka, leukemije za trudnice i anemične, kada im date meso od konja oboleli od infektivne anemije, ne postiže se nikakv efekat. Štaviše to je verovatno i štetno.Godinama je dozvoljavano da se leukemični konji iz cele Srbije dovode u klanicu u Vinči. Odakle su mesom snabdevane bolnice. Papire da su konji zdravi potpisivao je Ljuština. Meso je posle prodavano kao sveže, priča Stojšić.

Osvrćući se na ovaj problem, na aflatoksin, svinjsku kugu, brucelozu i antibiotike u životinjskoj hrani on kaže, da se i za bolest ludih krava dugo godina smatralo da ne može da pređe na ljude, a pa su posle svi bili iznenađeni.

-Mi ne znamo koje su posledice na konzumente koji godinama jedu neispravno meso jer niko do danas nije sproveo takav eksperiment. Morali bi da uzmete sto ljudi i da ih hranite svinjama zaraženim svinjskom kugom, ili mesom leukemičnih konja dok ne vidimo kakvi su rezultati na toj grupi. Ipak postoji zakon koji kaže koje meso je neispravno i da se takvo meso ne sme prodavati građanima, kaže Stojšić i sa žaljenjem konstatuje da su antibiotici u mesu dozvoljeni od strane Ministarstva poljoprivrede.

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane