Natrag

Kriminal

Kriminal

 

Toplička tragikomedija: načelnik Policijske uprave u Prokuplju, "operiše" sa dva padeža

 

Toplica gori, a Soća, češlja li češlja

 

Prokuplje je najveće mesto u Topličkom okrugu, ali kriminal tamo cveta zahvaljujući nesposobnosti i nezakonitom radu načelnika tamošnje policijske uprave Siniši Blagojeviću, čoveku bez obrazovanja i morala.

 

Mersiha Hadžić

 

Od doba Turaka veća nesreća nije pogodila junačku Toplicu od aktuelnog načelnika PU Prokuplje Siniše Blagojevića, zvanog Soća ili Šerif. Osnovna škola je za njega bila ogromna prepreka, ali nabavka diplome sa fakulteta je kao običan dan na stočnoj pijaci. Njegovi saradnici kažu da je  glup kao noć i prost. Pokojni profesor matematike u srednjoj školi u Žitorađi, Čeda, do drugog razreda usmerenog obrazovanja bio je njegova noćna mora, samo sa jednim pitanjem, ''Koliko je 9 puta 8? Ej siroma, nećeš ti to nikad ni da znaš!"

Kasnije je Šerif Soća nabavio diplomu Pedagoške akademije u Prištini, gde je sve ispite polagao u punoj ratnoj opremi, prosjačio brukajući policijsku uniformu, moleći profesore da ga puste, jer je upravo iz rova došao dekoncentrisan.

Kada je kontrola iz MUP-a otišla da proveri diplomu kod tadašnjeg prorektora, on se hvatao za glavu moleći da mu ga ne pominju: "Jao, pa jel to onaj slepac što pušta nokte na malom prstu i palcu i misli da je frajer kad mi kao nešto objašanjava, sa kućicom za ptice kao diplomskim radom? U životu me nije bilo više sramota nego kad smo morali da takvom nepismenom jadniku  damo ulaznicu sa kojom će dogurati ko zna gde."

Soći je prevodioc trebao na ispitu, barata "sa pola padeža" da su se svi profesori žalili i smejali.

Iskusni načelnik Savić i neposredni starešina Došović utvrdili su četiri neispravna ispita koja su trebala da ga odvedu u zatvor. Plačući u kolima Soća je molio da ga ne hapse zbog porodice, ''a inače za leba se ne sekira'', jer ima mnogo zemlje pa će nastaviti kao poljoprivrednik. Sutradan se  dobrovoljno prijavio za kninsko  ratište kako bi se starešine smilovale.

Posle je Soća uvideo da ne može mesto načelnika da održi ako nema ceo fakultet. Upisao je "fakultet kod konja u Niš'', tako ga nazivajući jer nije bio siguran da li se kaže "menadžment" ili "medžament". I dan danas ga jure (za dva jagnjeta) profesori kojima je obećavao brda i doline.

Zamislite šta je "diplomirani student mendžamenta na usavršavanju kućica za ptice'' na  kraju školovanja uradio: upisao je  magistraturu, jer mu je neko rekao da bez nje ne može da konkuriše za direktora policije.

  Cilj ne bira sredstva, bolesno ambiciozan krenuo je Soća  u DSS, onda na vlasti, koji ga gura na mesto zamenika komandira i tada kreće priča koja na žalost traje do danas. Izdao je prvo kuma Andriju Dragutinovića  koji mu je najviše pomogao u startu nečasne policijske avanture. Dobio je amneziju da je kum, pa svome dobrotvoru preko posrednika poručuje: "Pa ja li sam agencija za zapošljavanje? Mlogo me briga što se nadrndala, imav' oni lji, nesu na mene spali, pa neka gi zapošljavau."

Dođžuta vlast, Soća u rangu komandira, u fioci pet garnitura stranačkih obeležja - za svakog ima laži i obmane. Predsedniku opštine i saborcima iz DS-a prilikom svake posete priča da "kad se posekao tekla mu je žuta krv iz vene".

Sve je to bila uvertira za odlazak kod Mikija Rakića koji  ga prima u porodičnoj kući u Žitorađi, nakon što je ucenio jednog njegovog druga krivičnom prijavom. Nakon razgovora Rakić je popio lekove za smirenje i rekao da ne želi da ga više u životu vidi, ali Soća svima priča kako je drug sa njim.

Došla je nova vlast, na čelu sa SNS-om on počinje da napada u šlihtanju prvo direktora Planinke iz Kuršumlije pa sve redom. Tako u nedogled teroriše prave radnike, mobing najgore vrste.

Kada krene priča o tumačenju  zakona između odličnih pravnika, Soća "hvata na sluh: aj ti kreni a ja ću pored tebe da potrefim u registar". Nema pojma o čemu se priča, nego instiktivno, da ne bi bio otkriven kao neznalica, prebacuje priču na rat i kaže: "Jeste vi pravnici i ja sam na neki način, al ajte vi rešite mi setuaciju u rat ko mi na Kosovo kad smo bili."

  U rodnom selu Pejkovcu zauzeo je deo rečnog korita da bi proširio dvorište. Za taj slučaj je ministar Ivica Dačić na televiziji izjavio da bi krivca trebalo „obesiti". Posle je izbila poplava, a Soća je naplatio odštetu i za štetu koju nije pretrpeo, kao i za onu koju je sam skrivio. Dobio je 35 000 evra i kupio kuću u Nišu (Pasipoljana). Ispred te kuće bila je ogromna topola koja je smetala velikim antenama koje je Soća postavio na krovu da bi sve mogao da prati i prisluškuje, pa je uz pomoć Dalibora Zdravkovića zvanog Skržlja, policajca i drvoseče, drvo posekao, odvezao u Pejkovac i iskoristio za ogrev.

  Dom zdravlja u Žitorađi izdao je uverenje da je Soćin sin Stefan Blagojević stažirao u Domu godinu dana, iako se tamo nije ni pojavio. Tako je ovaj uspeo da se ugura u odred žandarmerije u Nišu. Drugom sinu Soća je pomogao da prikrije saobraćajnu nesreću koju je izazvao, mada se sumnja da je vozač u stvari bio sam Soća.

U selu Mekiš 2. jula 2012. u 13,00 časova, Milan Blagojević, radnik sektora za vanredne situacije i Soćin sin, „Audijem 80" registracija PK - 020 GT oborio je pešaka, dete jednog lokalnog Roma, Emanuela Ćerimovića (2008. godište). Dete je zadobilo lake povrede i zadržano je u bolnici u Nišu. Zanimljivo je da je nezgodu prijavio pomoćnik komandira u Doljevcu Aleksandar Mitrović koji je i prisustvovao uviđaju. Dečak je odvezen u dom zdravlja Žitorađa koji je udaljen od  sela Mekiš 14 kilometara, a ne u teritorijalni Dom zdravlja Doljevac koji je udaljen tri kilometara.

Naravno, u Žitorađi je čekao Soćin lekar, pa su njih dvojica sugerisali roditeljima da ćute i nakon toga će dobiti sve, ili ih neće biti. Soća je obećao novac pred svedokom, koji je zastrašen, zajedno sa roditeljima snimio primopredaju para. Mitrovića je Soća prebacio iz Kuršumlije u Doljevac i kućni mu je prijatelj. Tužilac Bojana Mitić, Soćina seksualna prijateljica (pre Niša bila je u Prokuplju), izjasnila se da nema krivičnog dela. Mitrović se sa njom konsultovao i ništa nije ni pisano. Vozilo je bilo  neispravno - kočnice nisu bile dobre i isključeno je iz saobraćaja.

  Vlasnik otpada "Danko" Slobodan Jovanović iz Đakusa 13. i 14.     juna 2012. utovario je registarske tablice u PU Niš i PS Doljevac. Utovaru je prisustvovao Saša Perić radnik PU  Niš. Cena je bila samo 125 dinara po kilogramu. Osim tablica tovarene su i gume, stolarija, lim, amortizeri i drugo. Merenju je prisustvovao još jedan pripadnik policije, pod nadimkom Skender. Nakon nečije intervencije,  jer se saznalo da je sve urađeno mimo zakona i bez tendera, roba je vraćena 19. juna 2012. godine,  a preuzeo ju je neki Ljuba, radnik PU Niš. Soća je isto veče doneo Paji Maljeviću akt po kome  su pozvali Jovanovića,  i onda su zajedno napisali izjavu da bi sve pokrili, tako da nigde ništa nije zavedeno. Ljudima iz privrednog kriminala Soća je zabranio istragu u vezi Miloša Aleksića  iz Đakusa, radnika ministarstva finansije - Trezora u Žitorađi, koji je omogućavao povlačenje subvencija registrovanih domaćinstava zbog lične sujete. Obične ljude policija privodi za 1.000 dinara neplaćene kazne, a Soćine ljude koji duguju više desetina hiljada policija ne sme da privede, ili vraćaju predmete dok isti ne zastare (slučajevi Gorana Jovanovića iz Voljčinca, Vladica Blagojevića iz Pejkovca, Vladica Milosavljevića iz Đakusa i druge).

Započetu istragu u Centru za socijalni rad, gde je pronevereno više miliona dinara Šerif Soća opstruiše tako što suflira istražnim organima i sudijama. Selektivno odvaja i čuva ljude iz opštine zbog svojih ličnih interesa, finansijskih i rodbinskih veza. Direktor Centra, koji je bio u istražnom zatvoru 30 dana zbog pronevere oko 2 miliona dinara i vraćen na funkciju i pored neoborivih dokaza da je proneverio pare, na mesto pravnika na određeno vreme, a bez konkursa, zaposlio je rođenog brata svog advokata.

Soća štiti i direktora osnovne škole Sinišu Stojkovića, protiv koga se vodi krivični postupak za uzimanje mita pri zapošljavanju - postupak je obustavljen za 6 meseci. Njega brani zato što je na nepostojeće mesto u školi zaposlio ćerku Soćinog prijatelja Slobodana Jovanovića, vlasnika otpada "Danko". Aleksandar Cvetković, načelnik Nišavskog okruga, zajedno sa navedenim direktorom osnovne škole upošljava prosvetne radnike koji mu plate, a Soća ih prikriva (zaposleno oko 65 ljudi).

Prokuplje je najveće mesto u Topličkom okrugu gde kriminal cveta na čelu sa načelnikom, Šerifom Soćom. Lično se zalagao kod istražnog sudije Ljubiše Miloševića, koji je iz opštine Žitorađa, da se ukine pritvor kriminalcima Rikiju Ugrinoviću i Zoći Bilderu.

O svemu ovome su pošteni radnici PU Niš, ali i članovi SNS-a obavestili nadležne, direktora policije Milorada Veljovića i potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. Do danas niko ništa po tom pitanju nije preduzeo.

 

 

        

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane