Natrag

Amerika

Amerika

 

Tragikomedija najavljenog bankrota: da li je Amerika stigla do svoga kraja?

 

Obamina (o)čajanka

 

O drami američkog monetarnog sunovrata svestki mediji pišu različito. U jednom se svi slažu: pada Amerike odrazio bi se na sve ekonomije sveta. O tome piše  Milan Balinda urednik Tabloida i dugogodišnji novinar američkog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

Sve se završilo, makar za sada, prošlog četvrtka oko 12:30 po vašingtonskom vremenu kada je američki predsednik Obama potpisao uredbu koja je izglasana u oba doma Kongresa (Predstavnički dom i Senat) i tako je produženo funkcionisanje američke administracije.

Da se to nije dogodilo, a ipak se ceo svet i nadao da će se dogoditi, američka vlada bi već u sledeći petak ostala bez novca i bez mogućnosti da isplati plate državnim službenicima, penzije penzionerima, dodatke ratnim veteranima i, što je najviše uzbudilo ostatak sveta, ne bi mogli da isplaćuju državne obveznice. Ni stranim ulagačima, a ni Amerikancima u zemlji.

Najvažniji deo te uredbe je odobrenje da Vašington može da nastavi s pozajmljivanjem novca, odnosno - prodajom obveznica. Svet je strepeo od nove svetske ekonomske krize, mada ova američka natezanja ništa nisu imala veze s ekonomijom - sve su to bila politička prepucavanja. Ugledni američki dnevnik Volstrit žurnal opisao je situaciju sledećim naslovom: „Komedija političkih grešaka".

Nakon višenedeljnog natezanja i 16 dana praktične paralize vlade, Senat je glasao sa 81 za i 18 protiv predloga da se administraciji odobri da pozajmi novac. Taj predlog skovali su vođe obe partije u Senatu. U predstavničkom domu za je bilo 285 kongresmena a protiv 144. Protiv je glasala većina Republikanaca ali se njih 87 pridružilo Demokratama i glasalo za predlog. Inače, svih 198 Demokrata je glasalo za. Nakon glasanja i potpisa predsednika, vlasti su objavile da je federalna vlada ponovo u punom kapacitetu i da zaposleni trebaju da se vrate na posao.

Ova avantura koštala je Ameriku, po nekim procenama, 24 milijarde dolara. To bi bilo 0,6 odsto bruto nacionalnog dohotka. Po nekim procenama ta je suma bila manja, a znaće se tačno kad se obrade svi podaci, ali je teško izračunati gubitak američkog ekonomskog prestiža. Dok će neke kompanije da pokriju svoje gubitke tokom sledećih nekoliko meseci, neke neće biti u stanju da to učine. Kod prosečnog stanovnika sveta već je stvorena jedna konfuzija o tome šta se dogodilo. Mnogi, koji ne mare za Ameriku, već imaju svoja objašnjenja i predviđaju kraj „američkoj imperiji".

Drugi, koji su bolje shvatili o čemu se radi nalaze se u još nejasnijoj situaciji - kako da shvate i prihvate da američki političari mogu da budu tako obesni i kratkovidi i da čitavu svetsku ekonomiju dovedu na rub provalije.

  Po tom predlogu-sporazumu oba doma Kongresa bi do 13. decembra morala da dogovore planove za potrošnju i poreze tokom sledeće decenije. Inače, ovim dogovor omogućeno je finansiranje vlade do 15. januara i mogućnost porasta zaduživanja do 7. februara. Da je sve išlo po planu, taj dogovor ne bi bio ni potreban jer bi se sve odvijalo po automatizmu. Na kraju, radilo se o političkom pokazivanju moći koje je moglo skupo da košta ne samo SAD već i ostatak sveta. Samo Ruska Federacija ima oko 50 odsto svojih monetarnih rezervi uloženo u američke obveznice. Novac koji su uložili Kinezi dostiže astronomske cifre.

  U suštini, krajnja desnica u američkom Kongresu, nova politička partija u stvaranju u redovima Republikanaca, Partija Čajanka, htela je da paralizuje federalnu vladu ukoliko Demokrate ne promene, ili odlože, ili ukinu, Obamin Zakon o zdravstvenom osiguranju. Insistiraju da bi takvo osiguranje bilo katastrofalno za Amerikance. Da li bi bilo ili ne bi, teško je reći. Za sada svaka strana iznosi svoje argumente koji su u dijagonalnoj suprotnosti. Jedno je sigurno - Zakon je izglasan u oba doma Kongresa, i Ustavni sud je potvrdio njegovu ustavnost. Međutim, Čajanka partija ima svoje ciljeve, a da bi njih postigla spremni su da paralizuju zemlju. A i ostatak sveta. Na kraju su morali da se povinuju većini Republikanaca u Kongresu, i to kada je već bilo veoma jasno da Republikanci gube podršku kod glasača. Sva ova natezanja oko američkog budžeta najverovatnije će se nastaviti tokom sledećih meseci, ali je zanimljivo zašto je američka politika postala apokaliptički haos.

  Na prvom mestu uzroka tog haosa najverovatnije se nalazi Čajanka partija. Kada je Vašington federalnim novcem izvlačio iz kraha velike finansijske firme i auto-gigante 2008. i 2009. godine, Čajanka je na to reagovala radikalno. Još više nakon što je prošao Obamin zakon o zdravstvenom osiguranju 2010. godine. Njihov metod delovanja je da „osakate" zakonodavnu mašineriju, ali to im je i jedini cilj.

  Na drugom mestu mogao bi da bude spori ekonomski rast. Iz ranijih kriza SAD su se izvlačile zavidnom brzinom, ali to je sada prošlost. Čini se da se previše troši na ratove i na socijalnu pomoć. Tako makar kažu američki konzervativni političari.

  Mada je Ustavni sud potvrdio ustavnost Obaminog zakona o zdravstvenoj zaštiti (Obamacare) i mada je Obama ponovo izabran za predsednika 2012. godine, čini se da jedina veća industrijalizovana nacija na svetu i dalje ne prihvata nacionalnu zdravstvenu zaštitu. Taj je zakon problem, opravdano ili ne, koji će da potraje još mnogo godina.

  Postojanje dve kulture u zemlji ne doprinosi ni boljem razumevanju među političarima. Naime, koegzistiraju, ali se ne mešaju, dve velike grupacije: Sekularna gradska Amerika i Biblijska tradicionalna Amerika. Američki mediji takođe su podeljeni po toj liniji i te dve Amerike retko se sreću. Jedni gledaju FOX njuz, a drugi MSNBC. Jedni čitaju liberalne novine kao što su Njujork tajms i Vašington post, a drugi one u kojima se ocrnjuje administracija demokratske partije. Te dve velike grupacija svaka za sebe ima svoju verziju i to ne samo politike, već i religije, obrazovanja i samog života. Prošlo je vreme kada je američki predsednik bio predsednik svih građana. Sada jedna strana ne priznaje pobednika iz redova druge strane. To što je Barak Husein Obama crnac sa ne-američkim imenom samo pogoršava situaciju, mada je on dvaput izabran apsolutnom većinom glasova.

  Američki Kongresmeni i Senatori birani su u zacrtanim okruzima. Ti su okruzi tokom godina tako planirani da i Demokrate i Republikanci imaju svoje „određene" glasačke zone. Kad neko od političara u Vašingtonu počne da zastupa sasvim izvitoperene stavove njemu to uglavnom ne nanosi političku štetu jer on (ili ona) računa na tu svoju glasačku grupu koja se inače slaže sa takvim stavovima. Postoje još mnogi razlozi za američki politički haos, ali jedan od njih je i nesposobnost mnogih političara, njihova lenjost, nezainteresovanost i prosto naprosto - glupost. Mnogi Amerikanci zaključili su da političari nisu sposobni ni da organizuju karavan od dve mazge. Svemu gore rečenom potrebno je dodati i stalnu trku za novcem, da bi se finansirale političke kampanje.

  Opšte je poznata već donekle izlizana fraza da novac vrti Ameriku, novac vrti čitav svet i što ne bi i Ameriku, ali, ta fraza nije bez osnova. Neki američki milijarderi, sa krajnje desnih pozicija, nastoje da sruše američki sistem, čak i po cenu da će i njih da afektira. Braća Čarls i David Koh, na primer, utrošili su milione dolara na republikanske kandidate, kao što je bio Mit Romni, s namerom da poraze Obamu, Demokrate i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Taman kad su se uvalili u fotelje, očekujući pobedu Mita Romnija, stigla im je vest da su Afro-amerikanci, Latinoamerikanci, Azija-Amerikanci i bela gradska mladež ponovo izabrali Baraka Obamu. To se „debelim mačorima" kako ih je sam Obama nazvao, nije dopalo. Ni malo. Planiranje da se paralizuje vlada demokrata počeli su da se kuju još od prošlog novembra, nakon predsedničkih izbora, kako je o tome svojevremeno izveštavao Njujork tajms.

  Naravno, nisu svi milijarderi ekstremni desničari i nisu svi destruktivni po demokratiju. Pragmatični bogataši razumeju američki sistem, ko je šta izgradio, ko je šta odbranio, i veoma im je dobro poznato da je njihovo lično bogatstvo posledica tog sistema. Pozicija braće Koh, i njima sličnima, plutokratama sa desnice, je da je njima demokratija sama po sebi problem. Dosadilo im je da slušaju kako se izvesni političari zalažu da se bogataši više oporezuju. To su ljudi sa velikim parama i ne vole da im „sitne ribe sole pamet". Za te plutokrate Čajanka partija im je pešadija i obilno je finansiraju.

   

 

A 1.

 

Svet u strahu i nedoumici

 

  Najčešće pitanje, navodi Njujork tajms, širom sveta bilo je jedno jednostavno pitanje: „Amerikanci valjda nisu toliko neodgovorni i samo-destruktivni, jesu li?"

  Mnogi Grci tvrde da nije samo Grčka ta koja ima tapiju na nesposobne i kratkovide političare. Osim Grčke, pojedine zemlje kao što su Meksiko, Argentina i Rusija imaju gorke uspomene na svoje susrete s državnim bankrotom. Ističu da je oporavak dugotrajan i mukotrpan. Meksiko je imao krizu 1994. godine kad su se mnogi investitori povukli i kada je zemlja ostala bez gotovine. A u ovoj američkoj situaciji meksički pesos je počeo da pada jer njihova ekonomija veoma zavisi od zdravlja američke, zemlje u koju Meksikanci izvoze najveći deo svojih proizvoda. Optužuju da je američka kriza posledica arogancije Vašingtona.

  Rusija je imala svoj finansijski kolaps 1998. godine.

  U nekim zemljama analitičari su isticali Baraka Obamu kao najvećeg krivca, postavljajući pitanja o njegovim sposobnostima kao lidera. Ipak, u većini zemalja analitičari su ukazivali na postojanje i delovanje Čajanka partije. U zemljama Južne Amerike mediji su u većini za nastalu krizu optuživali američku krajnju desnicu u Kongresu.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane