Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (13)

 

Ko da sudi mafiji?

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi...

 

Milica Grabež

 

Međunarodna zajednica je odlučila  zajedničkom akcijom i pritiskom nateraju vlasti u Srbiji, da počnu da procesiuiraju političku mafiju i korumpirane političare, koji su poslednjih deset godina oštetili za najmanje 100 milijardi evra! Maestralnim nastupom predstavnika Vlade Srbije, koja je izabrana prošle godine, mafija Borisa Tadića i druga mafijaška organizacija na čelu sa Mlađanom Dinkićem, danas razvlašćena, sačuvala je oko 100 milijardi evra opljačkanog novca. Evropske bezbednosne službe su sklopile mozaik, zaključujući da je aktuelna srpska vlast, ustvari, podguzna muva Tadićeve i Dinkićeve mafije, i da, ustvari, ona nema nikakvu snagu, ni želju, već naprotiv, ulaže sve od sebe da zaštiti pljačka i korupciju.

Delovanjem srpske policije, tajnih službi, tužilaštva i pravosuđa, stvoreni su uslovi da politička mafija Crne Gore, postane egzekutivni servis britanske obaveštajne službe, koja želi da preko Beograda i Podgorice, zarije nož u srce evropskih država. Srpska i crnogorska policija organizovano švercuje drogu, oružje i belo roblje za evropske države, a što je još šokantnije, one pružaju utočište ubicama, narko dilerima i trgovcima oružja, stvarajući i operativne grupe kriminalaca, sa ciljem da vrše atentate na evropske lidere i političare, koji budu zatezali oko pružanja podrške političarima iz Beograda i Podgorice, i odricali im javnu zaštitu u evropskim institucijama!

Zar na čelu borbe protiv kriminala i korupcije sme da bude mladoumni ministar pravde Nikola Selaković, asistent sa Pravnog fakulteta u Beogradu, inače dečko ocvalog pedera i profesora Olivera Antića, čovek golubijeg srca. Možemo li od ovog napirlitanog momka očekivati da reformiše srpsko pravosuđe, kada, pre nego što krene na posao, on prvo od svog profesora dobija domaće zadatke? Odvratna je i pomisao da na čelu srpskog pravosuđa stoji ovakva mala spodoba od čoveka. Državni tužilac je Zagorka Dolovac, zvana Zagor, jer je njenu spolnost ponekad teško odrediti.

U Srbiji se ''organizovani kriminal'' i ''visoka korupcija'' procesuiraju pred Višim sudom u Beogradu, u odeljenju za organizovani kriminal, u zgradi u Ustaničkoj ulici koja ima samo dve sudnice. U ovom odeljenju sudi 19 sudija raspoređenih u šest veća. U posebnom odeljenju (za organizovani kriminal) raspoređene su i  sudije za prethodni postupak (istražni postupak) i to: sudija Dragan Lazarević - istražni sudija u istražnim predmetima Posebnog odeljenja i  za prethodni postupak, sudija Aleksandar Vujičić, sudija Apelacionog suda u Beogradu - istražni sudija u istražnim predmetima Posebnog odeljenja i sudija za prethodni postupak i sudija Milan Dilparić.

U prvom veću sude sudije:Vladimir Vučinić - predsednik odeljenja i predsednik veća, sudija Aleksandar Trešnjev - predsednik veća i sudija  Siniša Petrović - zamenik predsednika odeljenja i predsednik veća. U drugom veću sude sudije Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović (sin Nate Mesarović, doskorašnje predsednice Vrhovnog kasacionog suda). U preostala četiri veća sude sudije Dragan Mirković, Maja Ilić Velimir Lazović (treće veće), sudija Dušan Vojnović, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Gordana Kojić, sudija Višeg suda u Subotici, Zoran Drecun, sudija Višeg suda u Novom Sadu, Bojan Mišić (četvrto veće),Vinka Beraha Nikićević, Vera Vukotić, Snežana Nikolić Garotić (peto veće), Rastko Popović, Dušan Milenković  i sudija Danko Laušević (peto veće).

U krivičnom odeljenju Višeg suda u Beogradu sudi 20 sudija, koji su i članovi vanraspravnog veća. Po iskustvu, stručnosti, pristojnosti i moralnosti,  polovina sudija krivičnog odeljenja beogradskog Višeg suda mogli bi suditi i u federalnim sudovima evropskih država (Natalija Bobot, Zoran Tejić, Branislav Blažić, Milan Londrović, Dragomir Gerasimović, Vladimir Duruz, Milenko Cvijović i Nebojša Živković).

Prethodna vlast, koju je predstavljala ministarka Snežana Malović, trudila se da za specijalne sudije budu birane kompromitovan, poslušne i moralno nakazne ličnosti. Maja Kovačević Tomić je kleptomanka i psihopata, a donela je najviše presuda u ovom sudu, a ništa bolji nije ni Dušan Vojnović, iz Novog Sada, koji je izrekao stotine godina zatvora, samo na osnovu pretpostavki koje je izneo državni tužilac.

Što je još gore, sudije iz ovog odeljenja unapređene su u sudije Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda (Maja Kovačević Tomić), koji  sada odlučuju u drugom stepenu, po žalbama na presude koje danas donose sudije posebnog odeljenja, od kojih barem polovina zaslužuje da bude izvedena na sud, a i stavljena na stub srama.

Posebno stručnu javnost zabrinjava unapređenje velikog broja sudija Višeg suda u Beogradu za sudije Apelacionog suda u Beogradu, koje je doneo Visoki savet sudstva. Zanimljivo je istaći, da je ova odluka VSS bila jednoglasna, a to znači da su glasali i članovi VSS iz prethodnog saziva, koji su odlučivali tada da neke, danas  unapređene sudije, pre četiri godine ne budu reizabrane, opisujući ih najcrnjim rečima. Unapređenje Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović, Zorice Bulajić i Zorice Smirčić baš kompromituje rad Visokog saveta sudstva.

Da li će nestručno, u nemoralu i korupciji ogrezlo srpsko pravosuđe moći da na optuženičku klupu izvede, i na vrlo stručan, javan i na dokazima utemljen način utvrđuje eventualnu krivicu optuženih članova mafije Borisa Tadića i Mlađana Dinkića.

I, zašto bi to morale da rade ''specijalne sudije'', kada su sudije krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, ili Novom Sadu, dodajmo, stručnije i sposobnije da dosledno primenjujući zakonitost, kao osnovno načelo svakog pravnog sistema, donesu pravilnu i pravednu odluku Sa malodumnim ministrom pravde Nikolom Selakovićem, Srbija ne može da se oporavi od smrtnih udaraca koje je pravosuđu nanela ministarka Snežana Malović, njen državni sekretar Slobodan Homen, a sve po nalogu stratega srpske nesreće, danas umirućeg  Miodraga Rakića.

Koliko su pojedine sudije otuđene od zakona i morala, svedoči i odgovor zamenice vršioca funkcije predsednice Prvog osnovnog suda u Beogradu, širokopojasne Mirjane Dimitrijević, upućen Ljiljani Smajlović, predsednici Udruženja novnara Srbije. Gospođa Smajlović je tražila od suda informaciju, po zahtevu aktiva novinara Tabloida, o predmetu u kojem je izvršni sudija Snežana Mladenović Kostić po drugi put skinula novac sa računa preduzeća koje je izdavač Tabloida, mada preduzeće nije u tim presudama označeno kao dužnik!

 Iako je rok za odlučivanje po prigovoru pet radnih dana, sudija Dimitrijević već četiri meseca ne donosi konačno odluku da se preduzeću vrati novac. Preko emisara je tražila 350 evra da joj platimo! Ona se toliko obogatila, da kada neko stavi na dnevni red njeno sudovanje, ona će preći u advokate. Može li se to tolerisati? I dokle?

 

A. 1

 

Ni olovke nemamo

(pismo iz suda)

 

Iskreno sam mislila da niko nema hrabrosti da piše o pravosuđu, jer su svi poltroni novinarski, a naročito Dragan Vučićević, estradna zvezda, ljigavi. Kako radim u istoj, muka mi je da gledam i slušam, sudije ćute, štite jedni druge, mediokriteti se zapošljavaju, 70% sudija nema pojma ni šta radi, deru se i iživljavaju na strankama, kao da su Bogovi, sakrivajući tako svoje neznanje, jer su do juče sudili parnicu, danas sude krivicu. Sve se radi trostruko sporije i skuplje, a u Prvom osnovnom sudu u Beogradu nema ni hemijskih olovki ni lepka do kraja ove godine! Ne znam kako je Tanja Šobat sa Oliverom Antićem iz Nikolićevog kabineta našla i obezbedila sebi funkciju.  Šefovi sebi isplaćuju velike pare do 60.000 dinara za prekovremeni rad, a mi smrtnici radimo za 25.000 dinara, i to godinama na određeno. Hvala što pišete bar o našim problemima.

P. S. Ako jedan od budućih predsednika bude Z. Šešić ili Nešić...Tek onda bolje da zatvorimo sve sudove. To su poslušni, a i oni što im diktiraju veze sa zakonom nemaju. Ministar pravde kaže za pravosuđe da je izvršna vlast. Šta dalje da pričamo?!

 

 

 

A 2.

 

Šefe, ne preteruj sa radom

 

Poštovani, u apelacionim sudovima rukovodiocima odeljenja sudske prakse, umanjeno je zaduženje za 30%, zbog obavljanje te funkcije. Dokaz je  godišnji plan Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je u prilogu poruke.

Uoči najavljene reforme pravosuđa i ponovne reorganizacije mreže sudova, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu je 21.10.2013. godine odlukom v.f. predsednika suda Tanje Šobat,  uvedena nova funkcija - rukovodilac odeljenja sudske prakse. A novopostavljenom rukovodiocu odeljenja sudske prakse u Prvom osnovnom sudu u Beogradu sudiji Mileni Trgovčević Prokić su oduzeti svi predmeti zbog vršenja tog rukovodećeg posla, i dodeljeni u rad sudiji Svetlani Ristić. Dokazi o tome su u prilogu poruke. Da li je na taj način došlo do povrede načela ravnomernog opterećivanja sudija i prava stranaka na pravično suđenje?

U nadi da Vas interesuju problemi u pravosuđu Srbije,  srdačan pozdrav.

 

(M. J.)

 

 

A. 3

 

Dozvoljeno je gaziti džipom

 

Srpski tužioci i sudije svoje optužnice i presude donose na osnovu sumnjivih nalaza veštaka, na nepriznanju nalaze stručnjaka sa VMA, a pravda postaje selektivna, dok je bezbednost saobraćaja sve gora. Naručena veštačenja posle saobraćajnih nesreća nisu novost srpskog pravosuđa. Nova vremena donela su i novinu da se veštaci sada ne retko preko advokata dogovaraju sa okrivljenima.

Redakciji je poznat i slučaj u kome je veštačenje koje je zahtevalo medicinsku struku povereno psihologu. Srećom nepravda je kasnije delimično ispravljena. Postoje hiljade slučajeva u kojima se lakši potres mozga, ili blaga povreda glave poput šljive na oku, automatski veštače kao teška telesna povreda sa objašnjenjem da svaka povreda glave ili vrata može dovesti do smrtnog ishoda. Taj standard je donekle razumljiv, ali nedavno veštačenje dr Vesne Jovanović u krivičnom postupku KT broj 3077/10, je krajnje čudno. Veštačeći saobraćajnu nesreću posle koje će oštećena (povređena osoba) imati  trajne posledice kičmenog dela vrata, Jovanovićeva je otprilike  konstatovala:

 "...Nema veze što je džip udario u njena kola velikom brzinom, ona je ranije imala bolove u lumbalnom (donjem) delu kičme i zato sada ima problema sa vratnim delom. Gušenja, glavobolje, koje su se pojavile posle nesreće nemaju veze što je bila u golfu koji je pretrpeo totalnu štetu."

Ovo praktično znači, da kada džipom udarite čoveka u invalidskim kolicima koji nije mogao da hoda pre nesreće, a posle vašeg udarca je i oslepeo, treba samo da imate sreće da vaš slučaj veštači Jovanovićeva. Odmah se pozovite na postojeći presedan i tražite da vam se sudi za lakše povrede. Pitate se kolike su šanse da vaš slučaj veštači baš ona, odgovor je velike. Kako je Jovanovićeva saopštila u svojoj zvaničnoj biografiji koja se od početka ove godine može naći i na internetu, ona je za pet godina koliko radi kao veštak sudske medicine obavila 1.300 veštačenja! Računica je jednostavna: treba samo 365 dana da pomnožite sa pet i dobićete broj dana od kada ona veštači odnosno 1825. Potom taj broj podelite sa brojem njenih zvaničnih veštačenja (1.300) i shvatićete da dr Vesna Jovanović radi po jedno veštačenje svakih 1,4 dana, odnosno svakih 30 sati!

Da li je moguće tako često veštačiti i pritom biti objektivan i nepristrasan, i istovremeno izvršavati poslove na svom radnom mestu lekara? Računica po kojoj ona veštači svakih 1,4 je čak i ublažena, jer Jovanovićeva ima i privatan život, da vikendima ne radi, letuje i zimuje, tu su i državni praznici, slava i Božić...

U predmetu koji je našoj redakciji dostavljen, a koji se bazira na njenim nalazima, pored njenog mišljenja dostavljen je i nalaz sudskog veštaka sa Vojno medicinske akademije, koji je dijametralno suprotan onome što je ona napisala. Za razliku od Jovanovićeve veštak sa VMA smatra, da je saobraćajna nesreća, u kojoj je vozilo oštećene udareno džipom, na njenom telu izazvalo teške povrede. Činjenica da je oštećena ranije imala problema sa kičmom za njega ne znači da silovit udarac džipa u njeno vozilo nema veze sa sa stanjem u koje je ona došla nakon nesreće. Naprotiv, on smatra da su pogoršanja njenog zdravlja uzrokovana baš tom saobraćajnom nesrećom. Postupajući tužilac Saša Drecun na žalost nije uzeo u obzir mišljenje veštaka sa VMA, jer je ono urađeno na predlog oštećene, a ne na njegov, ili na zahtev sudije.

Činjenica da Jovanovićeva svoja veštačenja radi kao na fabričkoj traci, takođe nije bila predmet spora, pa se tužilac na to nije obazirao. On je na osnovu prvobitnog veštačenja doktorke, optužnicu prekvalifikovao na lakše krivično delo. Sudiji nije preostalo ništa osim da donese presudu u skladu sa izmenjenim optužnim predlogom. Da li će vozač kome je u suđeno u još dva krivična postupka za krivična dela iz oblasti saobraćaja, tako naučiti da nije lepo džipom gaziti one koji imaju manji auto, pitanje je o kome treba da razmišlja veštak sudske medicine Vesna Jovanović, i državni tužilac Saša Drecun.