Natrag

De`urna

Dežurna

 

Budžet za 2014, ili, crna knjiga srpskih velikih privrednih sistema

 

Planiraju - nikom ne odgovaraju

 

Predlog budžeta Republike Srbije za 2014. godinu od 929,9 milijarde dinara, uz planirani deficit od 161,2 milijarde i planiranih prihoda od  7,83 a rashoda od  9,18 milijardi evra, planirana su i nedostajuća sredstva u visini od 1,36 milijardi evra ili 17,33 odsto planiranih prihoda. Budžetom se planira zaduženje Republike  od 5,6 milijardi evra, uz 3,9 milijardi evra otplate kredita, tako da se planira neto povećanje zaduženost  i za 1,7 milijardi evra

 

Miodrag K. Skulić

 

Vlada je 1. novembra predložila Skupštini na usvajanje Budžet za 2014. godinu, uz planirane prihode u iznosu od 929,94 milijarde dinara i planirane rashode od 1.091 milijardu dinara, te planiran i nedostatak prihoda u iznosu od 161,18 milijarde dinara. Sa tako planiranim predlogom budžeta nedostajuća sredstva čine, čak, 17,33 odsto ukupno planiranih prihoda budžeta za 2014. godinu. Usled toga planirano je dodatno zaduženje Republike za 1,7 milijardi evra, da bi se tim sredstvima mogli podmiriti, u narednoj godini,  i onako skromno planirani rashodi.

U odnosu na rebalans budžeta za 2013. godinu, kada su planirani prihodi bili 873,4 a  planirani rashodi 1.051,7 i planirani deficit 178,3 milijarde dinara, Predlog budžeta za narednu godinu je veći za 6,5 odsto, rashodi su veći za 3,8 odsto, a planirani deficit je niži za 9,6 odsto.

U predlogu budžeta za 2014. godinu srednji kurs evra je planiran 118,80 dinara, što je skromni rast, jer treba imati u vidu da je taj kurs u rebalansu iz jula o.g. bio 116,00 dinara za evro. Na početku ove godine srednji kurs evra, prema kursnoj listi Narodne banke Srbije bio je113,7183  dinara, a na dan 25. novembra ove godine je 114,0312.

Dakle, očiti je pritisak uvoznog lobija da se kurs evra drži na niskom nivou, pri čemu se Republika Srbija sve više zadužuje, posebno u inostranstvu, i te devize prodaje Narodnoj banci po niskom kursu evra.

Poreski prihodi u Predlogu budžeta za 2014. godinu planirani su u iznosu od 802,4 milijarde dinara i čine od 929,9 milijardi dinara ukupno planiranih prihoda 86,29 odsto. U tim planiranim  prihodima su; Porez na dodatnu vrednost (PDV) 430 milijardi dinara, od čega dve trećine, ili 65,56 odsto tog iznosa je PDV na robu iz uvoza, što čini 281,9 milijardi dinara, a PDV na proizvode domaćeg porekla 145,5 milijardi dinara: Akcize na derivate nafte planirane su u iznosu od 113 milijardi dinara, a akcize na duvanske prerađevine 99,3 milijarde dinara, dok su ostale akcize (alkohol i dr.) planirane u iznosu od 15,3 milijarde dinara; Prihodi od carina su 29,5 milijardi dinara; Porez na dobit građana planiran je 47,8 milijardi dinara, a porez na dobit preduzeća u iznosu od 58 milijardi dinara.

Upoređenjem sa ovim planiranim prihodima u rebalansu budžeta za 2013. godinu može se uočiti da se planira povećanje prihoda od akciza na naftne derivate za 10,4 milijarde dinara, dok je kod akciza na duvanske prerađevine planirano povećanje prihoda za 15,3 milijarde dinara, pa pušači moraju očekivati znatno povećanje cena cigareta, ili je, pak, država rešila da se obračuna sa uličnim prodavcima rezanog duvana, i sa švercerima cigareta. Smanjenje planiranih prihoda od carine i carinskih dažbina za 5,1 milijardu dinara ukazuje na dalje otvaranje našeg tržišta za robu iz uvoza i nastavak pritiska na preostale domaće proizvođače, od kojih je država digla ruke, jer zastupa slobodan pristup robi, novcu i idejama, dok je kretanje ljudi sve više ograničeno, posebno radne snage i nepopularnih Roma.

  Za transfer Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja u ovom Predlogu budžeta planirano je 256,1 milijarda dinara, ili 2,15 milijardi evra, što čini 22,76 ukupnih planiranih rashoda budžeta za 2014. godinu. Kako je u rebalansu za 2013. godinu bilo planirano na ovoj budžetskoj poziciji 236,8 milijardi dinara, ili 25.07 odsto ukupnih rashoda, jasno je da je ovim predlogom budžeta i na toj poziciji planirano povećanje od 8,15 odsto.

Za Ministarstvo odbrane u Predlogu budžeta za narednu godinu planirano je 60,04 milijarde dinara, ili povećanje od 4,8 milijardi dinara. U rebalansu budžeta učešće planiranih rashoda na ovoj budžetskoj poziciji bilo je 5,23 odsto ukupnih planiranih rashoda budžeta za 2013. godinu, a u narednoj godini ovo učešće dostiže 5,43 odsto.

Za Ministarstvo unutrašnjih poslova u Predlogu budžeta za narednu godinu planirano je 71,06 milijardi dinara, ili povećanje od 2,2 milijarde dinara. U rebalansu budžeta učešće planiranih rashoda na ovoj budžetskoj poziciji bilo je 6,53 odsto ukupnih planiranih rashoda budžeta za 2013. godinu, a u narednoj godini ovo učešće dostiže 6,39 odsto.

Izdaci za kamate u rebalansu budžeta bili su planirani 91,6 milijardi dinara, ili 8,69 odsto ukupnih rashoda budžeta, a u predlogu budžeta za narednu godinu dostigli su iznos od, čak, 114 milijardi dinara, ili skoro milijardu evra. Njihovo učešće u ukupno planiranim rashodima budžeta za narednu godinu dostiglo je 10,25 odsto ukupnih rashoda. Prisećamo se proračuna po kome na svetskom tržištu godišnja vrednost 1,7 do dva miliona tona pšenice i 3,5 miliona tona kukuruza vredni nešto manje od milijardu evra. Eto gde je dogurala država Srbija da celokupan prihod godišnjeg roda pšenice i kukuruza usmerava u kamate. Glavnica duga se ne otplaćuje, već se uzimaju inostrani krediti i prodaju ino-blagajnički zapisi, uz uzimanje kredita u dinarima od domaćih banka,koje su „filijale" inostranih bankarskih sistema, i od toga se vraćaju dospele državne obaveze, a deo od milijardu dve evra, povećava zaduženje države. Nama banke nisu ni dale kredite da im vraćamo, već da im uredno kamatu plaćamo.

Transfer lokalnim samoupravama za 2014. godinu planiran je u ukupnom iznosu od 33,3 milijarde dinara, dok je lokalnim samoupravama za 2013. godinu u budžetu bilo planirano ukupno 35,3 milijarde dinara. Dakle, i ove je došlo do smanjenja za oko 5,7 odsto.

Povećanje iznosa zaduženosti očiti se nastavlja. Direktne i indiretkne obaveze Republike Srbije, prema članu 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, su 19 milijardi i 73 miliona evra, dok su u rebalansu budžeta, početkom jula o.g. bile 18 milijardi i 972 miliona evra. Ovim predlogom budžeta obaveze su povećane za 101 milion evra. Ali Republika Srbija i dalje nastavlja povećanje zaduženosti.

Posle sloma Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd, JAT-a, Galenike, SIEPE i Fonda za razvoj Srbije, kao i posle zatvaranja problema sa preduzećima u restruktuiranju, uz dodatne državne inekcije za ta i druga društvena preduzeća u kojima se finansijski intervenisati država, zaduženost države će morati naglo da se poveća.

Država planira novo ulaganje u FIAT koje po predlogu budžeta za narednu godinu iznosi 8,3 milijarde dinara, ili oko 70 miliona evra!

Subvencije u privredi planirane su u tom iznosu od 8,3 milijarde dinara, subvencije u poljoprivredi 34,95 milijardi dinara, za železnicu 13,23, za puteve 7,7 za kulturu 8,65 milijardi dinara.

Za potrebe Bezbedonosno-informativne agencije budžetom za 2014. godinu planirana su sredstva u iznosu od pet milijardi i 29 miliona dinara, što u odnosu na rebalans budžeta za 2013. godinu predstavlja povećanje od 279 miliona dinara, ili za 5,66 odsto.

Za Srpsku akademiju nauka i umetnosti u predlogu budžeta za 2014. godinu planiran je iznos od  490,4 miliona dinara, dok je u rebalansu budžeta za 2013. godinu iznos planiran za SANU bio  481 milion dinara.

Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u predlogu budžeta za 2014. godinu namenjena su sredstva u iznosu od 45,4 milijarde dinara, dok je u rebalansu budžeta 44,7 milijardi dinara. Po pravilu, svim ministarstvima smanjeni su planirani prihodi iz budžet, pa je tako ovom ministarstvu planirani budžetski prihod smanjen za skoro dva odsto, što, ako se uzme u obzir rast cena, predstavlja realno smanjenje prihoda za oko sedam odsto. Dakle, novi ministar finansija ubedio je Vladu da je kriza ušla u državnu blagajnu i da će biti ovo prva godina stezanja kaiša.

Rashodi za zaposlene prema predlogu budžeta za 2014. godinu planirani su u ukupnom iznosu od 272 milijarde i 76 miliona dinara, a u rebalansu budžeta za 2013. godinu planirani su 263,6 milijardi dinara, što je manje za 3,1 odsto. I to je dokaz da je država prisiljena da na taj način, a i preko inflacije smanjuje realna primanja zaposlenih u državnoj upravi, tj. u ministarstvima, direktnim i indirektnim korisnicima budžeta.

Ako se za preostala društvena preduzeća, kojima je fiksiran rok za privatizaciju ili stečaj do kraja iduće godine i za preduzeća u restruktuiranju, kojima je fiksiran rok za prodaju ili stečaj do kraja juna naredne godine, ne utvrdi sadašnji finansijski i tržišni položaj, 2014. godina, tačnije period april-juli biće godina u kojoj se piše "propast sistema". Zato Srpska akademija nauka i umetnosti, Odsek za društvene nauke, univerziteti Srbije i njihovi pravno-ekonomski i tehnički fakulteti i Privredna komora Srbije sa regionalnim komorama, moraju uzeti aktivno učešće, da se na savestan i stručan način izrade stručni nalazi svakog pojedinačnog sistema i to svojim potpisima stručnjaci daju saglasnost na gašenje pojedinih privrednih sistema, bilo oni sa državnim ili društvenim kapitalom. Paralelno sa tim odgovornost ministra, čelnika Agencije za privatizaciju, direktora SIEPE i Fonda za razvoj, mora biti utvrđena, jer gašenje srpskih giganata, nisu samo izazvana tržištem, već i neobuzdavanjem uvoza, obaranjem izvoza održavanjem niskog kursa evra, brzopletim padom carina, halapljivošću u prodaji atraktivnih društvenih preduzeća, otvaranjem brojnih agencija i stavljanjem ličnih i partijskih interesa iznad državnih.

Neko mora biti odgovoran za sadašnje teško ekonomsko stanje u Srbiji. 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane