Natrag

Hrana

Hrana

 

Ministar poljoprivrede na čelu ideologa "samokontrole" prehrambenih proizvoda

 

Svaki zalogaj, dan života manje

 

Budžetska inspekcija i policija za privredni kriminal pročešljavale su proteklih dana dokumentaciju Ministarstva poljoprivrede, a malverzacije službenika ministarstva o kojima je pisao Tabloid, ispostavile se, daleko su gore od onoga što je do sada objavljeno u medijima.

Službenicima ministarstva koji su obuhvaćeni istragom, ministar Glamočić je prošlog četvrtka potpisao putne naloge i posalo ih na pet dana u Mađarsku, što je istražnim organima zasmetalo u radu.

 

Vuk Stanić

 

Dok je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sa radnom grupom za izmenu Zakona koji brani genetski modifikovane organizme (GMO) imao proteklih dana više sastanaka, njemu ljudi bliski ljudi u minstarstvu ministru tvrde da je, navodno, delimično revidirao stavove, i da se sada radi na pravilniku kojim bi se pooštrile zakonske sankcije za one koji na svojim njivama zaseju GMO biljke.

Po novim propisima usev bi trebalo da bude uništen a njiva oduzeta. Upućeni međutim kažu da se ovakve informacije puštaju ne bi li se umirilo građanstvo koje je očigledno neprijateljski raspoloženo po pitanju GMO i ministra poljoprivrede.

U izjavi za Tabloid profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, kaže da se do sada nisu poštovali važeći zakoni.

-Postoje više laboratorijskih nalaza o tome da se u stočnoj hrani u Srbiji GMO nalazi u količinama preko 30 odsto! Lično sam video rezultate jedne akreditovane laboratorije, u uzorku je bilo 30 GMO soje, i ministarstvo nije pokrenulo postupak - tvrdi profesor Ševarlić. On podseća da aktuelni ministar poljoprivrede, kao ni prethodni - Knežević i Dragin - nisu mnogo pridavali važnosti uništenju protivzakonitih GMO useva.

"Prijava je bilo mnogo, ali se na terenu usevi nisu uništavali, znam za slučaj gde su zasad na njivi inspektori uspeli da unište tek iz trećeg puta, posle nekoliko dana" navodi profesor Ševarlić, i naglašava da je to i jedini uspešan slučaj za koji zna.

Čak i kada bi se usevi nesavesnih farmera uništavali, za zdravlje stanovništva to nije dovoljno, jer je sada dozvoljeno uvoziti hranu koja sadrži 0,9 odsto GMO.

Ovo znači da je u Srbiji Zakonom dozvoljeno prodavati kancerogenu hranu! Prema najnovijoj studiji Londonskog sveučilišta GMO je izrazito kancerogen. Ovo je ranije bilo dokazano i u studijama Ruske akademije nauka, ali su tada mediji na zapadu koje plaćaju GMO lobisti takve tvrdnje proglasile šarlatanskim.

Ruska akademija se ne sme uzimati u obzir, dok se o tome ne izjasne zapadni univerziteti, pisali su tada mediji, čekajući rezultate francuskih i britanskih naučnika.

Posle Rusa i Pariski univerzitet javno je saopštio da GMO izaziva transgenetske defekte i suočio se sa kritikom medija. Najnovije saopštenje londonskih istraživanja izazvale su glasno ćutanje kompanije Monsanto, čije je genetski modifikovano seme NK 603 ispitivano.

-Naše istraživanje dokazuje izuzetan broj tumora koji se razvijaju ranije i agresivnije, naročito kod ženki. Šokiran sam negativnim i ekstremnim zdravstvenim tegobama, izjavio je dr Majkel Antonu molekularni biolog Kraljevskog univerziteta u Londonu, preneo je časopis The Grocer. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Srbiji 40.000 ljudi godišnje oboli od raka, a 35.000 ih umre svake godine. Broj obolelih od raka se konstantno uvećava, tome su do sada najviše doprinosili stres i radijacija. Konzumiranje hrane sa 0,9 odsto GMO koliko je Zakonom dozvoljeno narednih godina doprineće da se ovi brojevi dodatno uvećaju. Zapravo plan ministra Glamočića je da se Zakon izmeni tako da ne postoji procentualno ograničenje GMO-a u hrani. Glamočić zapravo sam priznaje da 0,9 nije bezbedno, ali umesto restriktivnih ograničenja i zabrana on savetuje obeležavanje.

Naš sadašnji Zakon je veoma nebezbedan jer se po tom zakonu kao GMO ne smatra poljoprivredni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO, izjavio je Glamočić agenciji Beta. Tom prilikom je dodao i da se ranije jeste zalagao za moratorijum na uvoz GMO proizvoda, ali da danas smatra da moratorijum nije dobro rešenje, jer je neodrživ...

Ministar Glamočić zastupa i tezu da je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) liberalizacija uvoza GMO.

Mnoge moćne države poput Rusije i Nemačke su članice STO pa je kod njih ipak ne moguće uvoziti GMO. Kako im ovo uspeva, za Tabloid je objasnio profesor Miladin Ševarlić.

- Rusija je ulaskom u STO, prihvatila da se GMO proizvodi prodaju na njihovom tržištu, ali tek nakon što se obave naučna istraživanja koja dokazuju da je takva hrana bezbedna. Dakle, ukoliko se po obavljenim istraživanjima dokaže da GMO proizvodi nisu bezbedni, nikada neće ni moći da se prodaju u Rusiji - objašnjava profesor Ševarlić, i ističe da je EU nedavno opomenula Nemačku da predugo vrši ista istraživanja. U ovoj državi naučni instituti već 12 godina proveravaju bezbednost GMO proizvoda. Prema navodima hrvatskog portala dnevno.hr GMO proizvodi firme Monsanto ponovo su zabranjeni u Francuskoj.

Na pitanje Tabloida da li bi bilo dobro pooštriti zakon i prisustvo GMO organizama u hrani za ljude i životinje svesti na 0,0 pozivajući se na postojeće studije, profesor Ševarlić kaže da za sada treba insistirati na primeni postojećeg Zakona.

Svaka izmena Zakona po predlogu radne grupe, za koju ne zanamo ko su njeni članovi, opasna je, jer postoji mogućnost da nam naprave još gore propise, smatra profesor Ševarlić. On kaže i da je jedno od rešenja za postupno izbegavanje GMO deklaracija lokalnih samouprava kojom se zabranjuju ovi proizvodi na opštinskom nivou. Deklaraciju je za sada prihvatilo 90 opština.

Doktor veterine Miroslav Stojšić smatra da obeležavanje GMO proizvoda nije rešenje, i da bi takav propis sigurno uticao na povećanje obolelih od raka u Srbiji.

-Takvo rešenje već imamo sa pravilnicima koji regulišu proizvode od mesa, mesnih prerađevina i stočnu hranu. Tim pravilnicima gotovo da ništa nije zabranjeno, pase u hranu legalno stavljaju kancerogeni aditivi, neke vrste antibiotika, pileći i goveđi mom koji su Evropskoj uniji zabranjeni - tvrdi doktor Stojšić,i objašnjava da se sada mnogi proizvodi uredno obeležavaju, ali da ih građani i pored toga kupuju.

On objašnjava da na svakoj čokoladici velikim slovima piše da  je sa lešnikom, jagodom, jogurtom, i da potrošač na osnovu takvih natpisa donosi odluku o kupovini tog proizvoda. Sa druge strane na proizvodima piše i da sadrže aditive, sa šiframa kao što su E310, E621, E110, koji su opasni po zdravlje, ali na to niko ne obraća pažnju.

-Isti bi slučaj bio i sa GMO obeležavanjem - zaključuje doktor Stojšić, i navodi da veliki problem za zdravlje potrošača predstavlja i nesavesno postupanje državnih organa. On podseća na slučaj Dušana Ljuštine, načelnika veterinarske inspekcije za grad Beograd, čiji je posao bio da blagovremeno otkrije i spreči trovanje dece u beogradskim školama.

Više od 200 dece bilo je zbrinuto od strane medicinskog osoblja, ali Ljuština ne smatra da je zbog toga trebalo da podnese ostavku, smatra Stojšić. On kaže i da je situacija u gradu Beogradu posebno loša jer svega četrdesetak inspektora pregleda i vodi kontrolu o više od 100.000 objekata. Stojšić tvrdi da su propisi takvi da inspektori kada dođu u kontrolu moraju da pregledaju kilogram papira, kako bi proverili da li su papiri usklađeni sa propisima. Istovremeno inspektori retko stižu da pregledaju ispravnost proizvoda u objektima koje kontrolišu. Nadležni iz Ministarstva poljoprivrede ubeđeni  su  da su problem rešili uvođenjem HASAPA, koji podrazumeva samokontrolu proizvođača i prodavaca! Nažalost, Srbija je zemlja u kojoj takva samokontrola ne funkcioniše, a i HASAP nije opšteprihvaćeni, evropski  standard.

-Ne razumem upravu za veterinu koja je dozvolila da cela država radi na osnovu pravilnika kojima ništa nije regulisano. Nigde ne piše koji aditivi mogu da se koriste. Piše samo da su aditivi  dozvoljeni. Sada imamo situaciju da u hranu legalno dospevaju toksini, genotoksini i različiti aditivi, a to je posebno opasno za decu i stariju populaciju - objašnjava doktor Stojšić. Na pitanje kako je došlo do toga da se ovakvi pravilnici usvoje, on tvrdi da su idejni tvorici ovakvih pravilnika profesor Ljiljana Petrović sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu i profesor Ilija Vuković sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu. Stojšiću nije jasno kao su profesori koji su trebali da brinu o zdravlju stanovništva mogli da dozvole pravilnike kojima se sistematski truje cela nacija.

Pileći MOM koji je ovim pravilnicima dozvoljena materija, za koju je dokazano da je izazivala rak kod kućnih ljubimaca i da je zabranjena u Evropskoj uniji. Dok je goveđi MOM takođe dozvoljen pravilnicima u Srbiji, u EU je zabranjen zbog osapsnosti od Jakobskrojcfeldove bolesti. I postavlja se pitanje - zašto se napokon ne zabrani uvoz pilećeg i goveđeg MOM-a (MOM skraćenica za mašinski otkošeno meso, u sastav MOM-a treće kategorije koji se uvozi u Srbiju ulaze svi mesni otpaci, uključujući trtice i kosti.)

Doktor Stojšić smatra da su za ovakvo stanje na tržištu hrane direktno odgovorini sekretari ministarstva Danilo Golubović i Dejan Krnjajić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dobrobit životinja Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za veterinarsko javno zdravlje u Upravi za veterinu Slobodan Šibalić, načelnik Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju Siniša Kotur, i načelnik veterinarske republičke inspekcije Sanja Čelebićanin, ali i svi ministri poljooprivrede u poslednjih deset godina, koji ove ljude nisu sklonili iz ministarstva.  Pomenuta gospoda je postala - nesmenjiva, i izvan svake kontrole.

A za svoje kriminalne i zločinačke aktivnosti prema zdravlju građana mogli bi dobiti doživotni zatvor.

-Kako neko može da sedi na funkciji u ministarstvu i da dozvoljava pravilnik po osnovu kojeg se u hranu stavljaju antibiotici - pita doktor Stojšić, objašnjavajući da sadašnjim pravilnikom nije zabranjen antibiotik Kokcidiostatic i da ga mesna industrija u velikoj meri koristi.

U Americi se svake godine objavljuje proširena lista pod nazivom Kodeks alimentaris. Svi aditivi i antibiotici sa liste su od strane profesora i naučnika, koji je izrađuju, ocenjeni pozitivno, tako da se mogu dodati u hranu. Većina naučnika, lekara i profesora koji u tome učestvuju su na platnim spiskovima firmi čiji proizvodi dospevaju na ovu listu. Za mnoge izlistane proizvode dokazano je da su kancerogeni. Neki kasnije budu i sklonjeni sa liste, a većina zemalja ovu listu ne uzima zdravo za gotovo, već nacionalni stručnjaci sami odobravaju šta može u  hranu, a šta ne. U Srbiji je prihvaćeno pravilo da se sve što osvane na listi kodeks alimentaris biva automatski dozvoljeno.

Doktor Stojšić podseća i na slučaj "Rudolf", kada je uvozom nekvalitetne sperme bika Rudolf , izvršen genocid nad srpskim kravama.

Direktor naučnog instituta u Velikoj  Plani Miša Marinković je, u vreme dok je ministar poljoprivrede bio Saša Dragin, uvezao seme bika Rudolfa. Krave koje bi bile oplođene ovim semenom, zatrudnele bi, a plod bi bio toliko velik, da su telad morala da se vade carskim rezom. Posle ovakvih porođaja, krava bi bila toliko izmučena i upropaštena da vlasnicima nije ostajalo ništa drugo nego da ih pošalju u klanicu. Za seme Rudolfa, bivši ministar Saša Dragin dao je institutu donaciju od 10.000.000 evra! Inače, spermu "Rudolfa" Nemci su planirali da bace baš zbog džinovskih telića koji su se rađali, ali se onda iznenada pojavio Miša Marinković sa sjajnom ponudom da je otkupi državnim parama. Posle ovog ''uspešnog'' posla Marinković je otišao na mesto predsednika opštine Svilajnac.

 

 

A 1.

 

Policija istražuje slučaj Kragujvet

 

Veterinarska stanica Kragujvet dobila je od službenika ministarstva novac iz budžeta koji se dodeljivao pod nazivom program mera. Novac su dobijali od 2005. godine do 2007. godine. Ipak, uvidom u registraciju ove laboratorije ispostavilo se da su registrovani za rad tek od 2006. godine. Znači da im je novac iz budžeta plaćan i u vreme kada nisu imali dozvolu za rad! Zbog ovog slučaja su istragom obuhvaćeni službenici ministarstva Sanja Čelebićanin, Budimir Plavšić i  Slavoljub Stanojević, kao i bivši ministar Saša Dragin.

Konkurencija Kragujvetu, je Veterinarska stanica Kragujevac, koja je takođe pod istragom, zbog osnovane sumnje da je povukla više budžetskog novca nego što joj pripada za vađenje uzorka krvi ovaca. Oni su naplatili za uzorkovanje 80.000 grla stoke, dok su u stvarnosti uzorkovali  između sedam i devet hiljada. Spisi o ovim krađama nalazili su se kod Sanje Čelebićanin, ali ona iz nekog razloga ništa nije preduzela po tom pitanju. Prošle nedelje Zoran Marinković šef grupe za zdravstvenu zaštitu  veterinarske inspekcije ministarstva poljoprivrede bio je u Veterinarska stanici u Kragujevcu i razgovarao sa zaposlenima. Nakon razgovora sa Marinkovićem jedan radnik veterinarske stanice je skokom sa zgrade izvršio samoubistvo. Ovo samoubistvo je sumnjivo, jer je zgrada suviše niska da se skokom na noge, za koji se samoubice uvek odlučuju, ode u sigurnu smrt. Zapravo, mnogo je verovatnije da bi radnik bio odmah teško povređen, dok bi smrt mogla da nastupi kasnije. Prema informacijama sa lica mesta, radnik je odmah preminuo, što ukazuje da je verovatno pao na glavu, a to opet otvara i pitanje da li je zaista bilo samoubistvo.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane