Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Jednog lepog dana...

 

Milovan Brkić

 

Poslednjeg dana 2001. godine, tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, obznanio je odluku koja je do tada bila čuvana kao najstrožija državna tajna, da od sledećeg dana, tačnije 1. januara 2002. godine, četiri najjače banke u državi idu u stečaj! Milion građana je dovedeno u stanje šoka.  Zaplenjeni su im štedni ulozi, nekoliko hiljada preduzeća ostalo je bez depozita, i lančana nesreća nadvila se nad Srbijom!

Tadašnji savezni ministar finansija, profesor Jovan Ranković, oglasio se tim povodom ocenjujući potez asistenta Dinkića kobnim po budućnost Srbije, a kada je i savezni predsednik Koštunica odbio da ga primi na razgovor, podneo je i ostavku.

Mlađan Dinkić se oglasio obećanjem da građani treba da se strpe, da će im kroz dva meseca novac  sa računa koji su imali u bankama isplatiti Poštanska štedionica, a da će  se u Srbiji kroz dve godine, živeti mnogo bolje!

Od dolaska DOS-a do danas, svaka vlast poručuju sirotim građanima da se strpe još samo ovu godinu, ili dve, i lepo ćemo živeti.

Svaka baraba iz DOS-a obećavala nam je, za ovih 13 godina, članstvo u Evropskoj uniji, milijarde evra pretpristupnih fondova. Evo, samo još ovu godinu, i sve će biti kao u raju!

Poručivali su: samo da predamo haške optuženike, da pohapsimo generale, policajce i one  koji su učestvovali u odbrani od NATO-alijanse, samo da poklonimo američkim kompanija duvanske industrije i železare, sam o da Vuk potpiše slobodan prolaz trupama NATO alijanse kroz Srbiju, bez ikakve naknade i bilo koje odgovornosti, pa sve do predaje teritorije Kosova i Metohije...

Zloglasni Božidar Đelić, koji je još na slobodi, objavio je 2006. godine knjigu pod naslovom Kada će nam biti bolje ? Odgovorio je na pitanje iz naslova - "Biće nam bolje, ako izađemo na glasanje 21. januara 2007. i zaokružimo broj 1" (Demokratska stranka)! I većina Srba je zaokružila taj broj, ali  propast je bivala sve dublja.

Onda je i Boris Tadić urlikao i pretio nam, sve do maja prošle godine, da ćemo potpuno propasti ako njega ne izglasamo. On će nas uvesti u članstvo Evopske unije! Povećaće plate, dovešće investicije. A za vreme vladavine ove fukare pokradeni smo za 51 milijardu koje su iznete na račune u inostranstvu, i za još najmanje 20 milijardi keša, koje je njegova banda iznela iz zemlje u kešu.

I promenismo prošle godine vlast. Dođe Vučić. On divlja i obećava: milijarde evra američkih investicija, pa onda menja ploču: nije američkih nego naše braće iz Ujedinjenih arapskih emirata! Njima poklonismo JAT, a oni nama obećanja. Poslednje je obećanje da će nas kreditirati sa 200 miliona dolara, da navodnjavamo zemlju koju im je Vučić poklonio!

Prošle nedelje, Narodna skupština Srbije je usvojila budžet za sledeću godinu, koji je, navodno, sročio Mali Laza, koji ima problem da se seti šta je hteo da kaže.

Nije lako kad nisi odavde, kada ne sanjaš i ne razmišljaš na srpskom jeziku, saopštiti ono što su drugi napisali. Vučić obećava i dogodine krv, znoj i suze, ali, "majke mu njegove", kaže da će već prestupne 2015. biti mnogo lakše. U jednom je sigurno u pravu. Za godinu dana u Srbiji će nas živeti mnogo, mnogo manje. Pomrećemo od gladi, studeni i njegovih ekonomskih šokova. Pocrkaćemo od bolesti, umirati od nazeba...Polovina građana Srbije nema zdravstveno osiguranje!

U sledećoj godini se očekuje i Vučićev kraj. Ali, kada ćemo živeti bolje? Možda jednom  dođe i taj dan. Ako već moramo pomreti, umrimo kao ljudi, kako i priliči. S puškom u ruci.