Druga strana

 

Da li će srpski vlastodršci rasturiti EPS i pretvoriti Srbiju i u energetsku koloniju?

 

Ubijanje elektrošokovima

 

Kad već nije mogla da spreči realizaciju tranzita ruskog gasa kroz Srbiju, Evropska unija sve čini kako bi slomila domaću elektroprivredu i učinila je na taj način energetski zavisnom. Lobisti interesnih centara u Londonu i Briselu računaju da će ovakav scenario ubrzo realizovati njihovi lobisti u Vladi Srbije, na čelu sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlović. I domaći i strani mešetari ozbiljno razmatraju kako da Elektroprivredu Srbije (EPS) bace na kolena. Cilj je jasan: pretvoriti Srbiju u energetsku koloniju pod izgovorom "liberalizacije tržišta". Bude li ovaj monstruozan plan realizovan, lako se može desiti da proizvodnja uglja potpuno prestane, da hiljade radnika sa kopova u Kostolcu i Kolubari ostanu na ulici, bez posla, da domaća proizvodnja struje potpuno prestane (osim iz hidroelektrana) te da kompletna elektromreža bude prodata strancima. Bio bi to kraj poslednjih tragova suverenosti, a Srbija bi i zvanično bila banana-država, nesposobna da funkcioniše samostalno u bilo kom obliku.

 

Piše: Insajder E- 8

 

Zbog pogrešnih odluka Vlade Srbije, pre svega ministarke energetike i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović, i obaveza koje nam je nametnula Evropska unija u oblasti liberalizacije trgovine strujom,  Elektro privreda Srbije (EPS) suočiće se sa ozbiljnim finansijskim gubicima u 2014. godini.

Liberalizacija tržišta struje je toliko loše isplanirana da će umesto pada cene ovog energenta, privrednim subjektima  biti isporučena veoma skupa struja! Građani će svakako da to osete po svojim leđima, kad im privreda i sve javne, komunalne i druge uslužne firme,prenesu dodatni namet na vilajet, odnosno nenadani trošak svale na mučnog građanina kroz dizanje cena i usluga.

Cena struje privredi i javnim institucijama će biti uvećana od 20 do čak 45 odsto, zavisno od lokacije. Tome će pre svega doprineti činjenica da će od nove godine biti  uvedena "mrežarina", kao trošak regionalne distribucije, odnosno Operatora distributivnog sistema. Trošak mrežarine je cena koju će distribucije naplaćivati za transport struje od visokonaponskog mesta isporuke, do mernog brojila  privrednog subjekta ili javne ustanove.

U sadašnjoj ceni struje ta ista usluga je već uračunata, ali su se "pametni" rukovodioci i ministarka dosetili da ostave istu cenu, a da ovaj trošak dodatno zaračunaju. Taj trošak garantuje da će distribucije imati vajde i kada transportuju struju ka potrošačima koji su se odlučili da je ne kupe od EPS-a već od stranih proizvođača. Jedan od najvećih isporučioca električne energije srpskim firmama i domaćinstvima biće slovenačka Geni, odnosno Nuklearna elektrana Krško, kao i uvek prisutni Vojin Lazarević -RUDNAP Grupa i Vuk Hamović-EFT. Kvazi-viškovi  ovog energenta iz  NE Krško će svakako završiti  u Srbiji. Za Srpski EPS, koji struju uglavnom dobija od uglja iz Kolubare i Kostolca, ovo bi moglo značiti velike gubitke.

Godinama se priča da EPS ima jeftinu struju, ali kada se na našem tržištu pojavi struja iz regionalnih nuklearki, ona će biti jeftinija od onoga što EPS ima u ponudi. Zapravo, nuklearke kao što su Krško (Slovenija) i Kozloduj (Bugarska), sada služe da naprave virtuelnu igru i da svoje „viškove" plasiraju, a da tu istu količinu energije za potrebe Slovenije i Hrvatske uvezu iz Ukrajine, jer postoji ogromna razlika u cenama.

 U ovoj situaciji,  to bi moglo da znači zatvaranje nekih domaćih elektrana. Moguće je da bi već posle godinu dana liberalizacije Srbija morala da razmatra da li joj se više isplati da zatvori Kolubaru ili Kostolac, jer više neće biti potrebe za postojanjem dva ovakva sistema.

U tom slučaju, postaviće se pitanje šta da radimo sa hiljadama radnika koji su sada zaposleni u tim sistemima. Ukoliko tržište bude zaista liberalizovano, kako je ministarka predvidela, ovde bi se mogla pojaviti čak i struja iz Rusije, koja je izuzetno jeftina.  Zapravo vrlo je moguć scenario, u kome Slovenci kupuju Ukrajinsku struju za sebe, a sto odsto svojih kapaciteta usmeravaju na naše tržište.

Ovakav scenario nije naučna fantastika i tehnički ga je moguće sprovesti u delo. Takav scenario bi vremenom suvišnim učinio, Kostolac i Kolubaru...Zapravo, od domaće elektro privrede postojala bi potreba samo za proizvodnjom u hidro-elektranama, prenosnom mrežom visokog i srednjeg napona, EMS i distribucije, proizvodnja uglja bi u jednom trenutku bila suvišna!

 Druga etapa podrazumeva da domaća proizvodnja bude potpuno zatvorena, a mreža prodata strancima. Godinu dana posle tog scenarija, Srbija bi  postala potpuno energetski zavisna, a tržište bi bilo potpuno liberalizovano!

U takvim okolnostima, više desetina hiljada zaposlenih u EPS, završiće na ulici, baš kao što su završili i radnici firmi koje su privatizovane proteklih petnaest godina, a sve pod izgovorom uvođenja slobodnog tržišta.