Natrag

Do koske

Do koske

 

Ko preživi nastupajuću socijalnu strahotu, osvanuće jednog dana go, ali srećan

 

U susret gladnoj, 2014. godini

 

Dok pojedine države otpisuju dugove siromašnim građanima, Srbija im sprema još veće namete. Šta će biti sa sirotinjom posle novogodišnjih poskupljenja niko ne zna. Godina koja je pred nama doneće još veću bedu. Cene će nastaviti da rastu isto kao i stopa nezaposlenosti. Uskoro će svaki drugi stanovnik ove opljačkane države gladovati.

 

M. Malenović

 

Prema ocenama privrednih eksperata 2013. godina je bila katastrofalno loša za srpsku privredu, a 2014. biće još gora! Privredna aktivnost ostvaruje spor rast koji će na godišnjem nivou 2013. iznositi između 1,5 i 2 odsto, a u 2014. biće još manji - svega jedan odsto.

Nezaposlenost stagnira na vrlo visokom nivou od zvanično 25 odsto (nezvanično je još viša), pri čemu je polovina mlade generacije bez posla. Da je nezaposlenost danas najveća muka građana Srbije, jasno se čita i iz tabela zvanične statistike.

U novembru je posao tražilo 761.000 ljudi. U prvoj polovini prošle godine na posao je čekalo oko 300.000 lica mlađih od 30 godina, a u delu stanovništva između 15 i 24 godine svaki drugi bio je bez posla. Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je 51,2 odsto, u Hrvatskoj 55,4, u BiH i Makedoniji 53 odsto.

Izglasavanje novog Zakona o radu dovešće do povećanja broja nezaposlenih, priznaje i sam ministar privrede Saša Radulović. Prema njegovim, ali i procenama sindikata, početkom primene ovog zakona u 2014. će bez posla ostati još 5 odsto radno sposobnog stanovništva. Radulović, međutim, prognozira da će sasvim izvesno u preduzećima u restrukturiranju bez posla ostati oko 20.000 ljudi. Na to treba dodati još bar 90.000 ljudi koji će, prema umerenim procenama sindikata, ostati bez posla usled primene novog Zakona  o radu.

Najmanje još toliko sadašnjih zaposlenih preći će u takozvanu sivu zonu, odnosno radiće, ali neće biti prijavljeni niti će im poslodavac uplaćivati socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje. Najviše njih će biti kod finansijski najslabijih poslodavaca - u malim i srednjim preduzećima i u poljoprivredi. I do sada je najveći teret krize padao na leđa malih i srednjih preduzetnika, zbog čega je spisak zaposlenih kod njih u martu 2013. bio kraći čak za 200.000, a kod poljoprivrednika za oko 150.000 imena.

Udarac koji će zaposlenima zadati Zakon o radu, koji predviđa lakše i jeftinije otpuštanje radnika, preti da potpuno uništi ionako krhko tržište rada. Poslodavci će ubuduće moći da po slobodnom nahođenju otpuštaju radnike, a da niti moraju da daju neko obrazloženje, niti da im isplaćuju otpremninu računatu po ukupnom radnom stažu. U Hrvatskoj je predlog takvog zakona izazvao masovne proteste, pa je vlada na kraju odustala od njegovog izglasavanja. U Srbiji sindikati niti imaju snage, ali ni volje da destabilizujući vlast koja ih plaća dovedu do povlačenja Zakona.

"Neću da otvaram fabrike i delim novac", izjavio je bestidno ministar Saša Radulović decembra meseca u beogradskom Sava centru na konferenciji „Restart" kojoj je prisustvovalo više od 500 privrednika.

Dodatni pritisak na ionako iscrpljene javne finansije predstavlja povećavanje duga prema stranim i domaćim bankama. Sve veće godišnje rate za otplatu državnog duga - u 2013. rata je dostigla 5,6 milijardi evra, a u 2017. godini će premašiti devet milijardi evra, odnosno ovogodišnji celokupni republički budžet - i minus u budžetu, koji će postepeno opadati, sprečavaju državu da više ulaže u izgradnju infrastrukture, što bi doprinelo ekonomskom rastu i većoj zaposlenosti.

Problem opšte prezaduženosti ovdašnju vlast uopšte ne brine. Naprotiv.

Hrvatska je odlučila da svojim građanima koji nisu u stanju da plate otpiše dugove. Na dobitku bi uskoro trebalo da budu ne oni koji neće, već oni koji ne mogu da plate poreze, kredite ili dugovanja komunalnim preduzećima. Hrvatska je već odlučila da se odrekne milijarde i po kuna i olakša život svojim dužnicima. Spremna je da otpiše dugove 70.000 građana od ukupno 290.000 onih kojima su računi već blokirani. Najavljuje i da će smanjenjem poreza motivisati banke da i one otpišu deo dugova.

Posle finansijskog kolapsa 2008. ostrvska država Island namerava da otpiše građanima hipoteke i da ih oslobodi poreza na tri godine. Prema planu, svakom domaćinstvu koje ima dug za stambeni kredit, vlada će otpisati 24.000 evra. U toj zemlji od samo 320.000 stanovnika problematične hipoteke iznose čak 1,25 milijardi dolara i utiču na kurs domaće valute krune.

Ukupna vrednost islandske ekonomije procenjuje se na 14 milijardi dolara. Više od polovine otpisanog duga čine direktni hipotekarni krediti koje Islanđani neće morati da vraćaju, a ostatak iznosa je od poreza za građane u naredne tri godine.

Pošto se nekontrolisano zaduživala, Mađarska je pod vlašću Viktora Orbana stegla kaiš i uspela da vrati sve dugove stranim poveriocima. Posle toga su predstavnici Međunarodnog fonda najureni iz te države. Krajem 2013. vlada u Budimpešti je drastično smanjila porez na osnovne poljoprivredne proizvode, kako bi stanovništvu omogućila da preživi. Istovremeno je pojeftinio i javni prevoz u prestonici.

Srpske vlasti postupaju suprotno. Umesto otpisa dugova državi i preduzećima u njenom vlasništvu, u Srbiji se u najboljem slučaju ide na reprogram, čime se teret prebacuje na blisku budućnost u kojoj građanima neće biti ništa bolje nego danas. Kod nereprogramiranih dugova država nastupa bezobzirno, pa izvršioci plene sve što zateknu u domaćinstvu dužnika. Oduzimaju se i najosnovnije stvari potrebne za elementarno preživljavanje.

O otpisu dugova građana ministar finansija Lazar Krstić ni ne razmišlja, jer tako nešto ne želi Međunarodni monetarni fond, čijih naloga je on samo poslušni izvršilac. Jer, šta bi bilo sa ugledom ove pljačkaške organizacije kada bi posle Islanda, Mađarske i južnoameričkih država, i Srbija uspela da se oslobodi iz dužničkog ropstva?

  Najveći udar koji će građani morati da istrpe na samom početku 2014. predstavlja poskupljenje najosnovnijih namirnica. Prosečna plata u Srbiji umesto 440 evra, morala bi da iznosi između 700 i 1.000 evra, kako bi građani mogli da prežive. Šta će biti sa sirotinjom posle novogodišnjih poskupljenja niko ne zna, jer ni u budžetu za ovu godinu nisu predviđena nikakva značajnija sredstva za socijalnu podršku narodu.

Onaj ko preživi ovu godinu nekom boljitku bi mogao da se nada tek 2016. godine, ako to može da se nazove boljitkom. Sadašnja vlast, naime, smatra da ćemo se te godine, u najboljem slučaju, vratiti na nivo iz 2012. godine!?

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane