Natrag

Kako opelje{iti ratne veterane bez ispaljenog metka

 

Kako opelješiti ratne veterane bez ispaljenog metka

 

Dom za uživanje

 

Milica Grabež

 

Posle Drugog svetskog rata borci i invalidi (iz svih predhodnih ratova) dobili su u Beogradu nacionalizovanu zgradu u ulici, koja je često menjala ime, a danas se zove Savski trg, broj 9. Savez boraca narodnoosolobodiličkog rata, sva njegova udruženja, počev od beogradskog pa do saveznog niova, koristili su nekoliko hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora za svoje aktivnosti.

Posle rasapada SFRJ, grupa ratnih profitera, koristeći se udruženjima ratnih i mirnodopskih invalida, donosi 22. aprila 1993. godine odluku o osnivanju Doma ratnih vojnih invalida, sa sedištem u Beogradu, u kompleksu poslovnog prostora zgrade broj 9 na Savskom trgu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije - Sekretarijat u Beogradu - upisao je u registar društvenih organizacija 19. maja 1993. godine Dom ratnih vojnih invalida, a kao osnovni sadržaj njegovih poslova navedeno je ''stvaranje uslova za rekreativne, sportske, kulturne, zabavne i druge društvene delatnosti,'' a kao područje delovanja označena je teritorija grada Beograda.

Zgrada na Savskom trgu nacionalizovana je posle rata, njen vlasnik je Republika Srbija, a korisnik ovog kompleksa je Savez boraca NOR-a Srbije i Savez boraca NOR-a Beograda. Ove dve boračke organizacije upisane su kao korisnici u katastarske knjige. Nekoliko hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora, desetak stanova i sala bioskopa "Partizan'' smešteni su u kompleksu zgrade broja 9 na Savskom trgu.

Upravnica Doma ratnih vojnih invalida, gospođa Branka Stojić, diplomirani pravnik, sa grupom funkcionera iz Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije dolazi na ideju da više od 3.880 kvadratnih metara poslovnog prostora izdaje drugim firmama!

Upravnica Branka Stojić je priprosta žena, ali lukavo, kao potpisnika svih ugovora o zakupu poslovnog prostora, potura izvesnog Slobodana Vukašinovića, koji je u dubokoj starosti, ali voli novac. Poslovni prostor u ovoj zgradi je zapušten, i kada nađe žrtvu, gospođa Stojić zakupcima nudi useljenje, a oni koji prihvate ponudu, o svom trošku moraju da ga dovedu u stanje podobno za korišćenje ovog prostora, koji je, inače, na atraktivnoj lokaciji. Dobar deo poslovog prostora gospođa Stojić nije uspela da godinama izda u zakup, jer je unutrašnjost prostorija bila užasno ruinirana.

Pohlepa gospođe Branke Stojić i njene organizovane kriminalne grupe da zgrnu velike pare je impresivna.  Početkom prošlog decembra gospođa Stojić je odlučila da ne ide u penziju. Našla je dvojicu navodnih biznismena i izdala im u zakup prostor u zgradi, da pružaju hostel usluge.

Zgrada na Savskom trgu je Zadužbina Aleksandra Karađorđevića. U poslovnom prostoru na drugom spratu, gde je pre tog bila Agencija za hot-lajn usluge i koji je služio kao kupleraj, novi zakupac je porušio zidove, zazidao vrata, poskidao radijatore. Električnu struju za ovaj poslovni prosto plaća Savez sportskih invalida Srbije, ali to gospođi Stojić ne smeta. Poslovni prostor za hostel izdala je na period od deset godina!

I na trećem spratu izdala je poslovni prostor drugom biznismenu, takođe za hostel. On je dobio na korišćenje i restoran, ukupno 300 kvadrata poslovnog prostora.

Ovaj zakupac tvrdi da mu je gospođa Stojić ovaj poklon izdjestvovala, potplativši Nebojšu Čovića, člana Privremnog Veća Beograda.  Sasvim je moguće  da se i gospodin Čović omrsio, jer je gradska građevinska inspekcija napravila zapisnik o neovlašćenim građevinskim radovima, ali se, po Čovićevom nalogu, oglasila nenadležnim! To, navodno, spada u nadležnost opštinske građevinske inspekcije. Gospođa upravnica namerava da u martu ode u penziju, a zakupci da postanu vlasnici poslovnog prostora, koji, očigledno, nije više ničiji!Borci  i invalidi izloženi su besprizornoj pljački i progonu.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane