Natrag

Uvodnik

 

Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Uskliknimo s ljubavlju

 

Milovan Brkić

 

Na Svetog Savu baš je bilo hladno, osam stepeni ispod nule. Većina puteva nije očišćena, nedostaje so, mehanizacija nije ispravna, ili se još ne zna u čijem je vlasništvu.

Sto hiljada domova je u mraku. Vlasti su im isekle struju. Još desetine hiljada stanova čeka na isključenje. Privatni izvršitelji su, uz punu saradnju Republičkog penzionog fonda, stavili zabranu na isplatu dugovanja za komunalne račune. Prikopčali su se na mizerne iznose penzija, i uzimaju dve trećine. Sisaće dokle god su penzioneri živi, jer dug nikada ne mogu otplatiti. Većina nesrećnika od te penzije hrani nezaposlene sinove, snaje, pa i unuke...

Na Svetog Savu, dan kada se kliče ljubavi, venčanja neće biti. Samo sahrana. U Srbiji, ni na današnji dan nema razloga radovanju.

Beskućnike ne zbrinjavaju, oni umiru od studeni, ćutke i u mukama. Na današnji dan ne rade ni kuhinje za siromašne i gladne. Socijalna pomoć nije isplaćena. Trudnice i majke na porodiljskom uzalud čekaju da prime nadoknadu. Nema je.

Ove nedelje zatvoriće se, najmanje, hiljadu samostalnih radnji, bakalnica, berbernica, pekara, toliko ljudi će ostati bez posla, a još najmanje trista hiljada njih nije primilo ni decembarsku platu.

U bolnicama je kao u košnicama. Bolesni čekaju u red satima. Lekova nema, ili ima, ako ima skupi su. Ko da na ovoj skupoći kupi čaj, limun ili voće?

Pijace su prazne, tezge pune, seljaci izneli svoj znoj, samo kupaca nema. Stvarno nema!

Policajci su neobučeni, pocepane odeće, cipela. I oni su gladni, da gladnije ne može biti.

Škole danas ne rade. Održava se, ponegde, priredba, ali nikome do veselja nije.

I crkve su poluprazne na današnji sveti dan. Ljudi sveštenicima više ne veruju. Nemaju ništa zajedničko. Oni odvajaju od usta da kupe sveće i daju prilog, a sveštenici, uglavnom bezbožnici, dolaze u crkvu u najskupljum džipovima, osorni. I patrijarh Irinej je takav. Nedostojan bilo kakvog poštovanja. Rasprodaje Isusove ideje, za velike pare.

Ali, na Svetog Savu, ako gledate srpske televizije i čitate srpske medije, lakne vam, za trenutak. Samo za trenutak, dok se ne vratite u stvarnost, dok ne uđete u autobus, iz kojeg promrzle nesrećnike izbacuju kontrolori, jer nemaju novca da plate gradski prevoz, da ih odveze do lekara.

 A sa te-ve ekrana cerekaju se voditeljke-kurvice. Svaku od njih, uoči nastupa objavljuju, oblači butik taj i taj. Bože, i Sveti oče Savo, kako je lepo živeti u Srbiji, ako samo čitate Politiku, Blic,  Informer...., ako gledate RTS, TV Pink, B 92... Istina, često se gledalac i prestravi kada počnu i da sa te-ve ekrana da ruže narod. To čine vođe stranaka, nevladinih organizacija...

Na Svetog Savu klikće i predsednik Srpske napredne stranke. On je tvrdo uveren da će građani, ovako srećni, koji žive u srećnoj zemlji (kako i narod i državu opisuju mediji koji stenju pod njegovom šapom)  njemu dati pun mandat. Vladaće samo njegova stranka, a on već surovo vlada njom. Pa ko preživi, nek preživi. Pre drugog rata na političkim skupovima se pevalo - Ko je siroma, jebi ga oma! To je i  mera Vučićevog života i njegove politike.

On je surov, brutalan, skinuće nam gaće, i moraćemo da se naguzimo njegovim šeicima koje dovodi da nam i oni otmu deo zemlje, suvereniteta, da nam uzmu veru za večeru.

Ako zaista građani zaokruže Vučića, ubuduće nećemo pevati - Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi....

Sa džamija će pevati hodže, a na televiziji će crkveni hor recitovati - Uskliknimo s ljubavlju, svetitelju Aci.

A od slobode nas tako malo deli. Ili naš glas, ili novi Apis!

 

 

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane