Natrag

Druga strana

Druga strana

Šta je stvarno Obama hteo da kaže

Vi to ozbiljno?

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića

Vlado Dragićević

U svom 45-minutnom govoru  u Ministarstvu pravde, predsednik SAD-a, Barak Husein Obama, je obelodanio novi pravac u prikupljanju obaveštajno zanimljivih podataka, kao i reforme koje će pripomoći uravnotežavanju nacionalnih bezbednosnih potreba, privatnosti i ljudskih sloboda.

Pod ovim se podrazumeva da će SAD podatke prikupljene kontrolom telefona i mejla koristiti samo u legitimne svrhe koje se tiču nacionalne bezbednosti, a ne u svrhe nasumične kontrole mejlova i telefonskih razgovora običnih ljudi.  Da neće prikupljati podatke u cilju gušenja kritičkog mišljenja, obespravljivanja ljudi na osnovu njihove nacionalne pripadnosti, rase, seksualnog opredeljenja i vere, te one koje bi američkoj ekonomiji omogućavale prednost nad stranim poslovnim partnerima.

Sa druge strane, nastaviće se sa prikupljanjem podataka kojima se zadovoljavaju specifične bezbednosne potrebe, kao što su kontra-obaveštajni rad, borba protiv terorizma, sajber bezbednost, bezbednost američkih trupa i trupa saveznika SAD i borba protiv transnacionalnog kriminala.

Ako pođemo od jednostavne postavke da u obaveštajnoj delatnosti postoje dobar i loš način špijuniranja, onda je ovakav rez koji je predložio američki predsednik dobar. Njime bi se sprečilo ulaženje u privatnost američkog čoveka, često bez ikakvog cilja, ili u cilju nečega što nema nikakve veze sa bezbednošću.

Međutim, da li je to baš sve tako kako je prezentirano javnosti. Da li je to bio govor, dosta dug, kojim skoro ništa nije rečeno, te da su reči Edvarda Snoudena da se najviše plaši činjenice da se ništa neće promeniti, tačne.

Kao što je to slučaj i sa drugim Obaminim odlukama, najbolje sto se o ovoj moze reci je, da je mogla biti i gora. Da li će se pripadnici Al-Kaide, organizovani kriminal i trgovci narkoticima, osećati bolje znajući da će se od sutra, od tri, prisluškivati dva telefona.

Kozmetičke reforme neće ubediti američke građane das u njihova prava od sada zaštićenija. Neće ih ubediti ni orvelijanska taktika Predsednika koji izvrće činjenice i špijuniranje povezuje sa patriotizmom, stavljajući "Sinove slobode" u isti koš sa NSA.

Svako ko  imalo zna o obaveštajnom radu, svestan je da poređenje Pola Riverija, koji je doneo podatke o približavanju britanskih trupa pred bitke kod Leksingtona i Konkorda, sa masovnom primenom OT mera NSA, naprosto nije moguće. Da li je Pol Riveri špijunirao sopstveni narod, da li je to on možda upozoravao da dolaze Amerikanci, a ne Britanci?

Obama ide čak toliko daleko da ukazuje kako američki građani treba da budu zahvalni na tome kako vlada kanališe obaveštajni rad. On pravi poređenje sa diktatorskim režimima "niko ne očekuje da Kinezi organizuju otvorenu debate o svom programu prismotre, ili da se Rusija pozabavi problemom očuvanja privatnosti svojih građana", vređajući ove dve države kada to uopšte nije bilo potrebno.

Priznajući da su SAD prisluškivale razgovore 35 svetskih lidera, on naglašava da se to više ne čini, ali da "iz razloga nacionalne bezbednosti" NSA može da nastavi sa primenom ovih mera, kada su u pitanju komunikacije šefova država i njihovih vlada, prijatelja i saveznika SAD-a. Šta više, uprkos prvobitnim protestima, oni su svesni da se mogu pouzdati u informacije, koje im može pružiti NSA, a koje su od značaja za zaštitu interesa njihovih drzava i naroda.

Dakle, ljudi širom sveta, bez obzira kojem narodu pripadaju, mogu biti i dalje sigurni da SAD prate sve šta oni kažu i urade. Nije bitno da li su to obični ljudi, ili lideri svojih zemalja. Mogućnost pojave totalitarizma više ne dolazi od fašizma ili komunizma. Ona dolazi od korporacija, a ove se boje slobode mišljenja, govora i delovanja. Sistem prismotre koje imaju SAD, upravo je i sačinjen da ove korporacije održi na vlasti. Demokratija SAD je fikcija. Ovu fikciju stoga treba održati, da bi ljudi utonuli u san. U slučaju da se probude, nisu isključene i drakonske mere.

Uskoro će se videti da li govor predsednika SAD-a u sebi nosi nešto. Za sada , izgleda, ništa više od pokušaja "da se pokaže nešto". U stvarnosti, ako je ovo sve što se može dobiti, onda je to samo jedan politički manevar, stvoren da sa predsednika ukloni odgovornost što nije učinio ništa posebno, da bi uspostavio pravo značenje 5-tog Amandmana.

Ako se ništa i ne desi, što će, po svoj prilici biti slučaj, niko se neće iznenaditi. INTER AMA SILENT LEGES.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane