Natrag

Povodom

Povodom

 

Ko je zaradio na rasturanju imovine nekadašnjeg trgovačkog preduzeća Novi Dom

 

Kriminalci peru novac, komisija ruke

 

Majstori prevara na čelu sa Aleksandrom Vlahovićem samo su u jednom poslu na nezakonit način stekli više od 13 miliona evra, a da pri tome sadašnja vlast uporno tvrdi kako je sve čisto i legalno. Tajkunskim parama podmićena vlast ne bi krivično delo videla ni da je ono lupi pesnicom po nosu, jer želi da se pravi slepa. Primer Novog doma pokazuje kako su neki zaštićeni od svih vlasti u meri u kojoj su spremni da plaćaju reket.

 

Miodrag K. Skulić

 

  Prodaja beogradskog trgovačkog preduzeća Novi dom sa 36.433 m2 fabričkog i maloprodajnog prostora, od čega u Beogradu 29.847 m2, a u tome fabrika 14.428 m2, sa fabričkim krugom od 2,5 ha zemljišta u ulici Vojvode Stepe u Beogradu  i 28 robnih kuća i maloprodajnih objekata sa ukupno 17.042 m2, izvršena je tenderom za 17, 1 milion evra.  Više od  te sume dobijeno je kasnijom prodajom samo jednog od ovih objekata: Fabrike nameštaja u Beogradu, ulica Vojvode Stepe.

  U 2006. godini Konzorcijum koji čine kompanije:  Ataše , Nelt CoEki investmens, čiji je suvlasnik tada bio i Aleksandar Vlahović, kupio je 68,80 odsto vlasništva Novog doma, Beograd.  Kao uslov učešća na tenderu bilo je da se ponuđač bavi proizvodnjom i/ili prometom nameštaja najmanje tri poslednje godine u kontinuitetu i da je ostvario poslovni prihod od najmanje 10.000.000 evra u 2005. godini. Ovaj uslov je bio najvažniji od svih, pošto je država u to vreme želela da prikaže kako Novi Dom odlazi u sigurne ruke i da će nastaviti sa osnovnom delatnošću. U stvarnosti, međutim, ovo je dodato kako bi se preduzeće prodalo već poznatom kupcu.

  Pomenutom konzorcijumu priključio se naknadno Simpo iz Vranja, pa je time formalno bio ispunjen uslov o pređašnjem iskustvu. Neposredno pred istek roka za podnošenje tenderske ponude Simpo je, međutim, zvanično predao Agenciji za privatizaciju obaveštenje da istupa iz konzorcijuma. Iako je tenderska komisija samim tim znala da nije ispunjen jedan od bitnih elemenata tendera, prihvatila je ponudu Konzorcijuma i potom dana 21. decembra 2006. godine zaključila ugovor o prodaji skoro 70 odsto akcija ovog društvenog preduzeća,.

  Kako su prošli zaposleni u ovom privatizovanom preduzeću, najbolje govori podatak da je od njih 409 na spisku prilikom privatizacije u 2012. ostalo samo 25, a ukupan poslovni prihod je opao na 404 miliona dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju od, čak, 323 miliona dinara. Ali zato, ovo preduzeće sa ogromnom vrednošću imovine od tri milijarde i tri stotine miliona dinara,  ima samo 30 odsto kapitala, a obaveze dve milijarde i 285 miliona dinara.

  Dakle, ono danas ima samo 25 zaposlenih i dugove, jer vodi potcenjenu vrednost nepokretnosti. AD Novi dom ima obavezu po dugoročnim kreditima milijardu i 683 miliona dinara, ili više od 15 miliona evra. Najveći iznos kredita u visini od milijardu i 292 miliona dinara odobrila je Societe Generale banka po ugovoru broj 140610 od 09. oktobra 2009. i ugovoru broj 206919 od 18. novembra 2010. godine, sa uključenim refinansiranjem istih.

  I detetu je jasno da 15 miliona evra datih kredita nije odobreno AD Novom domu za njegovu delatnost, koje ni nema, već da je taj ogromni novac upotrebljen za neke privatne kupovine vlasnika, članova pomenutog Konzorcijuma.

  U konačnoj računici se vidi da je Konzorcijum platio 17,1 milion evra Agenciji za privatizaciju uz obavezu investiranja od tri miliona evra. Iako nije poznato da li je i u koje svrhe kupac zaista platio pomenutih tri miliona, pod pretpostavkom da jeste ukupno je na Novi dom Konzorcijum potrošio nešto malo više od 20 miliona evra. Odmah po kupovini novi vlasnici tajno prodaju fabriku u ulici Vojvode Stepe i to za 18 miliona evra, a zatim na osnovu preostalog imetka uzimaju kredite u ukupnoj vrednosti od 15 miliona evra, pa su tako, samo na ovaj način, ostvarili čistu dobit od 13 miliona evra. A to je samo vrh ledenog brega, budući da je imovina Novog doma raskrčmljena u pravom smislu te reči.

  Zbog toga je potpuno neshvatljiva izjava Aleksandra Vučića kako nema elemenata koji bi ukazivali na krivičnu odgovornost Aleksandra Vlahovića u bilo kom slučaju privatizacije u Srbiji. Redakcija Tabloida raspolaže kompletnom dokumentacijom tadašnje Tenderske komisije iz koje se jasno vidi kako su Vlahović i njegovi tadašnji saučesnici nezakonito došli u posed Novog doma. Takođe, postoji i dokumentacija o odobravanju kredita u ukupnom iznosu od oko 15 miliona evra koji nije potrošen za potrebe Novog doma, zbog čega bi istragu morala da sprovede Komisija za sprečavanje pranja novca Narodne banke Srbije.

 

A 1.

 

Vlasnička struktura

 

  Prema poslednjom stanju u Centralnom registru hartija od vrednosti vlasnici akcija akcionarskog društva Novi dom su: 74,97 odsto Eki Investment doo Beograd i 25,03 odsto Ataše doo, Beograd. Vlasnici Eki Investmen doo su: 66,67 odsto Danko Đunić i 33,33 odsto Dragan Lazarević. Vlasnici Atašea doo, Beograd je sa 100 Eki Investment. Iz Konzorcijuma je istupio Nelt CO d.o.o, dok su se Danko Đunić i Aleksandar Vlahović razišli i podelili nekadašnju zajedničku imovinu.

 

A 2.

 

Šupa od pola milijarde

 

  Jedan od članova Konzorcijuma koji je svojevremeno kupio Novi dom bilo je i preduzeće Nelt CO d.o.o. kome prevare sa kreditima nikako nisu nepoznata tema. Nelt je svojevremeno u postupku privatizacije kupio i preduzeće Metalservis AD iz Beograda čija je celokupna imovina bila procenjena na 1.078.000 evra. U nju su spadale nepokretnosti u Travničkoj 3 i Karađorđevoj 65.

  Jedan od objekata u Travničkoj 3 je Nelt kasnije procenio na vrednost od 580.000 evra i on će postati predmet jednog sudskog spora. Trgovinski sud rešenjem od 8. januara 2006. donosi privremenu meru zabrane Metalservisu AD da otuđi, izda u zakup ili na bilo koji drugi način raspolaže ili optereti poslovni prostor u Travničkoj 3. Rešenje je pravnosnažno i izvršno.

  Uprkos tome, Nelt, odnosno njegovi vlasnici Nebojša Šaponjić i Nenad Sočanac, uspevaju nekako da svoje preduzeće upišu kao vlasnika ove nepokretnosti i da zatim istu daju kao hipotekarnu zalogu za kredit koji je deset puta veći od procenjene vrednosti objekta.

  Država Srbija je svojevremeno davala subvencionisane kredite za razvoj privrede. Njihova realizacija bila je poverena poslovnim bankama koje su imale zadatak da provere bonitet klijenta i obezbedi zalogu vraćanja kredita. Za tu uslugu poslovna banka je dobijala procenat od ukupne vrednosti zajma. Banka, dakle, nije raspolagala sopstvenim već državnim novcem i, samim tim, nije ulazila u rizik da li će dužnik moći da vrati kredit.

  Neke banke su ovo iskoristile da bi lepo zaradile na krađi državnih para. Jedna od njih je Banka Intesa koja 31. marta 2011. Neltu odobrava razvojni kredit u visini od četiri miliona evra i tek u avgustu iste godine traži hipotekarnu garanciju!? Pet meseci po odobravanju kredita neko u banci se dosetio da kredit nije obezbeđen.

  Šaponjić i Sočanac zato 15. avgusta 2011. u Prvom osnovnom sudu u Beogradu overava založnu ispravu u kojoj se neistinito navodi da je preduzeće Nelt CO vlasnik objekta u Travničkoj 3 i ista zatim biva priložena Intesi shodno ugovoru o kreditu i njegovom aneksu. Na osnovu toga banka upisuje sebe u vlasničkom listu kao nosioca hipoteke.

  Pomenuti objekat je, kao što može da se vidi na priloženoj fotografiji, najobičnija udžerica koja ne vredi ni 580.000 evra na koliko ju je vlasnik procenio, što je daleko manje od četiri miliona evra, ili oko 460 miliona dinara po sadašnjem kursu, na koliko je stavljena hipoteka. Radi se, dakle, o najbezočnijoj prevari u kojoj je oštećen republički budžet.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane