Natrag

Tabloid istra`uje

 

Tabloid istrauje

 

Ko je i kako prisvojio, preprodao i unitio veterinarsku slubu u Srbiji

 

Ni svinjama nije dobro

 

Kupovina veterinarskih stanica u Srbiji, dobrim delom je obavljena novcem od od trgovine drogom, ali i iz drugih sumnjivih poslova. To je i bio razlog visokih aukcijskih cena koje su postignute prilikom prodaje, ali i uzrok kasnijeg raspada veterinarske slube kakva je decenijama postojala. Kako je Srbija preko devastacije veterinarske slube opljakana za stotine miliona evra, istraivao je Tabloidov novinar u saradnji sa svojim izvorima u dravnim institucijama i van njih. 

 

Vuk Stani

 

Privatizacija veterinarskih stanica u Srbiji, sprovedena je na potpuno pogrean nain, pa je danas kvalitet veterinarske slube vraen na nivo od pre Drugog svetskog rata. Ovo je zakljuak strunih lica, izveden iz zastraujuih injenica o propadanju ove strateki vane oblasti.

Zarazne bolesti stoke, poput svinjske kuge, kju-groznice, bruceloze i malenberga, su postale normalna pojava. Ove bolesti trebalo bi da suzbijaju veterinarske stanice, u saradnji sa Upravom za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Ali, tu treba znati da pojava ovakvih bolesti pojedincima donosi veliki profit, pa je to i razlog to Ministarstvo ne uspeva (ili nema nameru) da ih iskoreni.

Od ovakvog stanja profitiraju, sumnja se, neki slubenici ministarstva poljoprivrede, i povlaeni vlasnici veterinarskih stanica. Oni po osnovu "programa mera" iz budeta, zarad suzbijanja zaraznih bolesti, izvlae godinje vie od 250 miliona dinara.

Budetska kontrola koja je nedavno obradila dokumentaciju Ministarstva poljoprivrede Srbije, otkrila je brojne nepravilnosti u ovoj oblasti. Drava je finansijski oteena, ispostavilo se, ali jo uvek niko nije u zatvoru.  

"Program mera" je naziv pod kojim ministarsvo za poljoprivredu malim ili velikim poljoprivrednim gazdinstvima moe da daje besplatne vakcine za stoku, lekove, spermu bikova za vetaku oplodnju krava. Sve to do seljaka stie putem veterinarskih stanica, koje vode evidenciju o broju stoke koju treba vakcinisti u podruju na kome deluju. Na osnovu dokumentacije stanica, ministarstvo im dostavlja vakcine, vakcine i druga oprema iz programa mera je besplatna, ali  se usluge poput vetake oplodnje, ili vakcinacije naplauju. Naplauje ih veterinarska stanica. 

Na prvi pogled ovo je siguran posao koji garantuje vlasniku stanice monopol na veterinarske usluge na geografskoj lokaciji za koju je nadlean.  Informacija o sigurnom poslu koji donosi veliki profit, a iza kojeg stoje drava Srbija i Evropska unija, bio je i razlog da se u privatizaciju stanica proteklih godina ukljue i oni koje veterina nikada nije zanimala!

 

 

Brzo kupi, brzo rasturi, brzo prodaj...

 

U kupovinu veterinarskih stanica uao je i novac od trgovine drogom, ali i iz drugih sumnjivih poslova. To je i bio razlog visokih aukcijskih cena koje su postignute prilikom prodaje.

Zapravo i oni iji kapital nije vukao poreklo iz kriminalnih poslova morali su na aukcijama da se nadmeu sa ovima iji novac vodi poreklo iz sivih tokova, to je cene dizalo do nerazumnih nivoa. Primera ima dosta. Recimo, Javnu veterinarsku slubu, Veterinarsku stanicu u Novom Sadu, kupio je u maju 2008. godine, Veljko epanovi, odnosno njegova majka Vera, i to za 1.086.000 evra. Milion  i osamdeset est hiljada evra koliko je epanovi izlicitira je bilo 12,5 puta vie od poetne cene na toj aukciji.

U nadmetanju je uestvovalo sedmoro zainteresovanih. Novi vlasnici tada su izjavili da su stanicu "kupili porodino" i da e nastaviti tu delatnost. Agencija za privatizaciju kasnije je raskinula ugovor sa njima zbog neodravanja kontinuiteta poslovanja, neinvestiranja i nepotovanja socijalnog programa.

Mediji su  tada objavili da je novi vlasnik Veterinarske stanice Novi Sad" , na raunu zatekao 3,5 miliona dinara, ali da je ubrzo sve spiskano, i da je su od 16 zaposlenih veterinara ostala svega etiri! Ova porodica kupila je nekoliko veterinarskih stanica u Vojvodini. Na ime Dragana epanovia kupljena je Veterinarska stanica Sombor", i taj ugovor Agencija za privatizaciju je raskinula zbog neinvestiranja, neodravanja kontinuiteta proizvodnje, i nepotovannja socijalnog programa.

epanovii su kupili i stanice u Srbobranu i Kikindi, kao i Veterinarsku stanicu Sremska Mitrovica", za koju su dali 855.000 evra.

Veterinarska stanica u Subotici bila je jedna od najskupljih. Prodata je za 1.511.000 evra polovinom 2008. godine, a zbog neplaanja rata sav posao je pao u vodu. Agencija za privatizaciju raskinula je i taj ugovor. Kada je otila na dobo, ova stanica je bila skuplja od ostalih koje su bile ponuene na toj aukciji. Cena je od poetnih 37,6 miliona u nadmetanju troje potencijalnih kupaca porasla na 121 milion dinara. Vlasnica je tada postala Darinka Konstantinovi iz Futoga.

Veterinarsku stanicu u Mionici kupilo je za 9,6 miliona dinara fiziko lice, po profesiji hemiar, tada je izjavio da planira da ujedini veterinarske stanice Kolubarskog okruga u holding.

Konzorcijum zaposlenih u Veterinarskoj stanici Kragujevac je na aukciji pobedio klanicu Budunost iz tog grada, postane vlasnik svog preduzea za 29 miliona dinara.

Veterinarsku stanicu Ruma kupio je ivko Matijevi, a prodajna cena na aukciji dostigla je 55 miliona dinara.

Veterinarsku stanicu Vladimirci kupilo je poljoprivredno preduzee Guevo iz Loznice za 23 miliona dinara, a stanicu Veliko Gradite kupio je Slobodan Raji, bivi radnik te stanice i vlasnik privatne veterinarske stanice Raji.

Stanica u aku plaena je 688.000 evra, u Valjevu - 641.000 evra, a dok su neke otile za svega 12.000 ili 14.000 evra.

Zlatni posao sa programom mera i monopolom na veterinarskim uslugama na odreenom geografskom podruju ispostavie se nije tako zlatan, pa su ugovori kasnije uglavnom raskidani, kao to je sluaj sa stanicama id" i Baka Topola", zbog nepotovanja socijalnog programa, odnosno neodravanja kontinuiteta poslovanja.

Ukupno je, od jeseni 2007. do kraja 2009, prodato stotinak veterinarskih stanica u celoj Srbiji, potom je do kraja 2010. godine raskinuto 19 ugovora.  Agencija za privatizaciju je kasnije i sama saoptila da je od ukupno 101 prodate stanice, petina privatizacija ponitena.

Najbolji primer da veterinaske stanice nisu vredele koliko je izlicitirani su raskidi ugovora stanica u Petrovcu, kupljene za 693.000 evra, Velikoj Plani i agubici, kupljenih za 242.000, odnosno 328.000 evra.

Ispostavilo se da Ministarstvo ne odobrava svakome da uestvuje u programu mera i da veterinarska stanica mora prethodno da ispuni uslove koje propisuje Evropska unija.

Drugi veliki problem je i injenica da kupovinom stanice nikome nije garantovano da se u istoj optini nee otvoriti i konkurencija, sa namerom da na istoj optini radi isti posao.

Najvei problem sa kojim su se vlasnici stanica suoili bio je raspad srpskog stonog fonda.

U poslednjih deset godina fond je smanjen za 250.000 junadi i blizu 400.000 krmaa, pa su neke od stanica ak i kada ispune uslove za program mera imale toliko mali obimposla da vie nije postojala ekonomska isplativost. Ovo je ujedno i razlog zbog koga bi bilo dobro preispitati odluku o divljoj trinoj  privatizaciji ovih ustanova.

 

Lepo je zaraivati na javnim nabavkama

 

Veterinari su pre privatizacije veterinarskih stanica traili da se, zbog specifinosti posla, postave posebni uslovi za prodaju, odnosno da se vodi rauna o tome ko ulazi u ovaj posao, da ne bi dolo do "uruavanja struke".

Javna veterinarska sluba je veoma vana za svaku optinu i svako selo, s obzirom na to da joj je osnovni zadatak briga o ivotinjama i spreavanje zaraznih bolesti, poveravanje ovako bitnog posla nekome kome je na prvom mestu profit je veliki rizik za naciju.

Ipak ne posluju sve veterinarske stanice loe, budetska kontrola ustanovila je vei deo novca iz programa mera upuivan na svega nekolicinu veterinarskih ustanova.

Uporeivanjem podataka o broju vakcina koje su upuivane pojedinim veterinarskim stanicama i broja registrovanih ivotinja na tim optinama, ispostavilo se da su dobijale deset puta vie vakcina od ukupnog broja ivotinja.

Ove informacije prosleene su i slubenicima ministarstva unutranjih poslova, pa je tim povodom sasluavano vie slubenika ministarstva meu kojima i naelnica veterinarske inspekcije, Sanja elebianin.

Jedno od objanjenja koje su dali zaposleni ministarstva je da je u dokumentu pogreno, umesto hiljadu komada upisana jedna nula vie, zbog ega je navodno poslato deset hiljada komada vakcina stanici u Kragujevcu.

Poto se viak inekcija ne pojvaljuje jednom ve vie puta, ovakvo objanjenje ne moe da objasni ukupan viak. udno je i to da se stoni fond godinama smanjuje a da se novac koji drava izdvaja iz budeta za program mera konstantno uveava. Sa nekada 60 miliona dinara, za program mera u ovoj godini Uprava za veterinu traila je 240 miliona dinara. Istraivanjem koje je na list sproveo doli smo do saznanja da postoje grupe kojima je u interesu da se svinjska kuga i druge bolesti nikada ne istrebe, jer e onda uvek lepo zaraivati na javnim nabavkama inekcija za te bolesti.

Privatizacija veterinarskih stanica, se pokazala kao lo posao, u kojem nije dobro prola ni drava, ni nove gazde, ni radnici.

Drava je na gubitku jer je dvadesetak stanica ranije privatizovanih sada ne funkcionalno, ne mogue je za njih nai nove vlasnike. Ispostavilo da vlasnitvo nad njima ne donosi dovoljan profit. Sa druge strane ukoliko se drava pojavi kao vlasnik i tim stanicama vrati status javnih ustanova one bi mogle da budu u povlaenom poloaju u odnosu na druge privatne veterinarske stanice.

Smanjenje stonog fonda dovodi do toga da je sve manji obim posla za sve veterinarske stanice, dok su u veini privatizovanih ustanova gazde loe ili nikako sprovele socijalni program. Veliki broj veterinara koji su radili u ovim ustanovama je ostao i bez posla, to je velika sramota za dravu.

Nedavno je Petar Matijevi traio da mu drava omogui da privatizuje Institut za higijenu i tehnologiju mesa. Sreom drava je za sada zauzela stav da institute ne treba privatizovati.

Ranija iskustva sa privatizacijom veterinarskih zavoda govore u prilog tome da je ova odluka ispravna. ta vie u oblasti poljoprivrede veina poduhvata je loe uraena, i kvalitetne fabrike su prodavane ispod cene.

Fabrika ulja u Zrenjaninu je pod sumnjivim okolnostima postala veinsko vlasnitvo hrvatskog tajkuna Ivice Todoria.

Fabrika ulja i proteina Bioprotein iz Obrenovca, koja je jedina proizvodila supstance za zdravu hranu na balkanu procenjena je pre privatizacije na 4,5 miliona dolara. U postupku privatizacije uz amin ministra Aleksandra Vlahovia, fabrika je prodata firmi Bankom, Milana Peuta iz Republike Srpske za svega 150 hiljada dolara!

Slabo je poznato da se ova kompanija bila partner sa firmom Zekstra, uhapenog Dragana uria prilikom kupovine Veterinarskog zavoda u Zemunu.

Zekstra nije mogla da se pojavi sama na tenderu po to joj je pretena delatnost bila prodaja garderobe. uri i Peut su formirali konzorcijum njihovih firmi Zekstra i Bioprotein i tako ispunili uslove za tendersko nadmetanje za Veterinarski zavod.

Inae vlasnitvo Peuta nad Bioproteinom je i tada osporavano od strane Narodnog pokreta za borbu protiv korupcije iz Obrenovca. Oni su tvrdili da je aukcija o prodaji ponitena 07.04.2003 i da je Peut protiv Zakonito zagospodario tom fabrikom.

Zaista na aukciji su svi uesnici bili povezani sa firmom Bankom, jedan je radio u toj firmi, drugi je bio dunik te kompanije, trei ponua je bio sam Bankom.

-Ipak intervenisao je lino ministar za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovi i Bankom je postao vlasnik Bioproteina.

 

 

 

A 1.

 

Pavlovi: "Vui radi protiv Zakona"

 

Istraujui po kom Zakonskom aktu su privatizovane veterinarske stanice, i zavodi privatizovana obratili smo se Ministarstvu poljoprivrede i Agenciji za privatizaciju. Oni nam do zakljuenja broja nisu odgovorili nita...

U razgovoru sa bivim direktorom agencije za privatizaciju Brankom Pavloviem saznali smo da, on u vreme dok je vodio Agenciju nije eleo da dozvoli privatizaciju veterinarskih stanica, ali ni Veterinarskog zavoda u Zemunu iz razloga, strateko nacionalnog znaaja. Pavlovi nam je objasnio i da direktne pogodbe koje sklapa Aleksandar Vui sa eicima iz emirata o prodaji i najmu poljoprivrednog zemljita nisu u skladu sa zakonom, ba kao ni direktna pogodba o izgradnji Beograda na vodi.

Pavlovi kae: "...Ja sam se lino zalagao da se ne proda Veterinarski zavod u Zemunu, jer kada neto privatizujete, to znai da ste ga prepustili volji trita. Kada ga privatizujete, vi ste rekli da to ne mora vie da postoji. Rekli ste da e trite o tome odluivati. Dakle sutra moe biti zatvoren ako se vlasnicima ne isplati da njime upravljaju. Taj model nije dobar za one firme koje imaju strateki znaaj. Veterinarski zavod je kao su meni tada strunjaci veterinari rekli, jako bitan u proizvodnji nekih proizvoda. Rekli su da drava ne sme doi u situaciju da te proizvode uvozi...".

On istie da je potom traio i miljenje resornog ministarstva za privatizaciju veterinarskih zavoda i stanica, da takvo miljenje nije dobio i da zbog toga veterinarski zavodi i stanice nisu prodavani, dok je on vodio Agenciju.

Na pitanje kako komentarie prodaju bez tendera poljoprivrednih preduzea eicima iz Emirata, i nain na koji im Aleksandar Vui obeava da e graditi Beograd na vodi, Pavlovi kae da to nije u skladu sa Zakonom: "...Sve je to suprotno Zakonu, poev od prodaje Sartida Amerikancima direktnim dogovorom. Sve to to sada Vui obeava eicima u suprotnosti je sa Zakonom. Sve ak i direktna pogodba oko prodaje JAT-a nije legalna. Zakon o privatizaciji i Zakon o javnim nabavkama, reguliu tu oblast i jasno se istie da treba obezbediti vie ponuaa. Osim toga ak i da ne postoji niko zainteresovan za izgradnju Beograda na vodi, osim partnera koje Vui zagovara, postavlja se pitanje da li treba sve tek tako prepustiti u ruke stranaca?".

 

 

 

A 1.

 

Antibiotici u medu

 

Svega pet odsto meda u Srbiji je prirodnog porekla, pokazuje istraivanje Tabloida.

Nedavno preminuli mladi, koji je umro usred penicilinskog oka, nakon konzumacije meda, naterao je veterinarsku inspekciju da prvi put posle vie godina urade analize meda na prisustvo antibiotika.

ak i kada nema antibiotika u medu, ne oekujte da med bude zdrav,  jer je 95 odsto meda dobijeno vetakom prehranom pela.

Veterinarske stanice se gotovo uopte ne bave zdravljem pela, pa ih vlasnici samostalno lee antibioticima. To za posledicu ima da konzumenti takvog meda esto imaju alergijske reakcije na antibiotike.

Po zakonu inspektori su obavezni da kontroliu prisustvo antibiotika, ali po zakonu takve analize niko ne radi.

Prema reima biveg inspektora Miodraga Stojia, najgora situacija je u Beogradu.

-U glavnom gradu, veterinarska inspekcija kontrolie iskljuivo kvalitet meda, dok se uzorkovanje i ispitivanje na zdravstvenu ispravnost uopte ne radi, pria on i objanjava da inspektori kvalitet kontroliu tako to rade analize na HMF i Dijastazu. Ovakvi testovi se u Evropskoj uniji vie ne rade, kae on.

Stoji objanjava da je Evropa shvatila da je HMF u sokovima prisutan i do 1000 miligrama na kilogram, dok ga u mesu ima i 2000 miligrama na kilogram. Potom su radili ispitivanja i shvatili da nije opasan po ljudsko zdravlje, a kako HMF ima daleko manje u medu nego u mesu i sokovima oni su prestali med da kontroliu tim povodom.

Sa druge strane ve nekoliko puta se desilo da kontigente srpskog meda vrate iz EU, zbog prisutnosti antibiotika koje niko ne kontrolie.

-Po naem zakonu dozvoljena je koliina 40 miligrama HMF-a u medu. I pelari to uglavnomi postiu. Ipak kada med dugo stoji na policama u maloprodaji HMF zna da poraste i preko tog nivoa. Ovo supstanca ostaje daleko ispod 1000 miligrama koliko ga ima u sokovima. Redovno beogradski inspektori, po nareenju Duana Ljutine naelnika za Beograd, kontroliu med na HMF, a nikada na antibiotike, pria Stoji i kae da je on do sad uvek predlagao da Ljutina bude smenjen.

 

 

A 1.

 

Bolje su radili u vreme Tita

 

Veterinarske stanice i ambulante postojale su ve u Kraljevini Jugoslaviji, dok je u vreme Tita mrea rairena tako da su svojim radom pokrivali svaki kutak SFRJ.

U socijalistikom samoupravljanju optine, a nekada i manje jedinice lokalne uprave, organizoval su rad veterinarskih stanica. Posle raspad SFRJ Srbija je nasledila taj oblik rada ovih ustanova. Pomonik ministra poljoprivrede ika Kosti je 1992. godine stanice izdvojio iz ingerencije lokalnih samouprava i stavio ih pod republiku kapu. Veterinarske stanice su tada postale javne slube.

Pojedini veterinari koji su u to vreme radili u tim stanicama, odbili su da nastave sa radom, smatrajui da je to napad SPS-a na nezavisnost njihovog rada. Plate i prihodi veterinarskih stanica su u narednom periodu smanjivani, ali ne zbog pogrenog rada, ve iz razloga opte ekonomske krize i poodmaklog propadanja sela. Ipak ove stanice tada su zadatke iz njihovih oblasti savesno obavljale i nije bilo zaraznih bolesti ivotinja ni za treinu koliko ih ima danas.

Posle petog oktobra, stanice su lagano transformisane tako da mogu da budu privatizovane. Optinske prostorije u kojima su radile i oprema sa kojom su radile smatrani su njihovim vlasnitvom, koje je zajedno sa zaposlenima bilo predmet kasnije privatizacije.

Danas je oblast koju bi veterinarske stanice trebalo da reguliu u optem haosu.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane