Natrag

Kriminalna saradnja jugoslovenskih i albanskih vlasti

 

 

Kriminalna saradnja jugoslovenskih i albanskih vlasti

 

("Socijalistike" zemlje su potpisale Helsinku Konvenciju o emigraciji, a zatim su je svestrano izigravale i gazile )

 

Pie: Prof dr Kaplan Burovi

 

Po Helsinkoj Konvenciji o emigraciji, zemlje koje su je potpisale, primile su na sebe mnoge humane obaveze u vezi politike emigracije. Sem dobrog tretmana i potovanja njihovih ljudskih prava, obavezale su se da politike emigrante - bez njihove potranje - ne vraaju matinoj zemlji. Sa druge strane su se obavezale da ovim emigrantima dozvole da iz zemlje, gde su stigli, preu legalno u neku drugu zemlju, gde im se bude htelo, naravno - uz pristanak dotine zemlje.

Skoro sve "socijalistike" zemlje su potpisale ovu Konvenciju, pa i Jugoslavija, i Albanija. Ja sam ne samo svedok, ve i osoba koja je na svoja lea pretrpeo svestrano izigravanje i gaenje ove Konvencije sa strane Albanije i Jugoslavije.

Ne samo pre potpisivanja Konvencije, ve i posle potpisivanja, titoistika Jugoslavija i enveristika Albanija nisu je potovale. I jedna i druga su vrile trgovinu politikim emigrantima, razmenjivale ih, svezanih ruku ih predavale jedna drugoj.

U stravinom zatvoru Albanije Burelji, u godinama 1970-1990, upoznao sam mnoge Albance koji su na jedvite jade uspeli da ilegalno preu granicu u Jugoslaviji, gde su traili politiki azil. U razmenu za svoje politike emigrante, Jugoslavija ih je vraala Albaniji, gde su hapeni i osueni na vie dekada monstruoznog zatvora, kao narodni neprijatelji, izdajnici. Isto su to inile i jugoslovenske vlasti sa svojim emigrantima, koje im je vraala Albanija.

Godine 1960. stigao sam u Albaniju kao politiki emigrant, poto sam u Jugoslaviji izdrao zatvor za agitaciju i "neprijateljsku" propagandu, kao disidentni knjievnik. Traio sam odmah da mi se dozvoli da preem u SSSR. Albanske vlasti su do tada dozvoljavale nekim emigrantima to, pa i mom drugu, generalu Vladu Dapeviu, koji se nekoliko dana pre pope na avijon i odlete. Meni ne samo to mi ne dozvolie, ve su se i izmotavali samnom, pregovarajui sa jugoslovenskim vlastima da me razmene sa njihovim knjievnikom Martin Camaj, koji je prebegao u Jugoslaviju.

Kasnije sam saznao da je SSSR i skoro sve tzv. Istone zemlje prekinule Albaniji i diplomatske odnose, povukle ambasade, zbog mnogih neslaganja sa klikom Envera Hode, koja je uzurpirala narodnu vlast i proletersku diktaturu pretvorila u svoju socijal-faistiku diktaturu, krvaviju od one Musolinija i Hitlera.

Izolirana sa svih strana, kako sa Istoka tako i sa Zapada, Albanija je pretvorena ne samo za nas, emigrante, ve i za sm albanski narod, u jedan stravini koncentracioni logor, iz kojeg i krila da smo imali, nismo mogli odleteti. Ne samo to smo maltretirani od policije na svakom koraku, ve su i granicu ogradili bodljikavom icom, kroz koju su propustili i struju, u jedno vreme kad struju, ni za osvetljavanje, nisu imali ni gradovi Albanije, kamoli sela, koja su predstavljala preko 80% stanovnitva.

Oni emigranti koji su pravili molbu da se vrate u Jugoslaviju, ako albanskim vlastima nije odgovaralo to, ne samo to im nisu dozvolili da se vrate, ve su im inscenirali i sudski procesi, pa su kanjeni i za agitaciju i neprijateljsku propagandu, iako na to albanske vlasti nisu imale pravo, jer - ne samo po meunarodnim zakonima, ve i po njihovom, za neprijateljsku propagandu nisu imali pravo da kanjavaju strane dravljane.

Da bi bila "u redu" sa potpisanom Konvencijom, Albanija je praktikovala ovu taktiku:

Podvrgla bi emigranta monstruozno nesnosnom tretmanu u koji od svojih koncentracionih logora emigracije. Poniavali bi ga svakojako, svakodnevnim uvredama, glau, prljavtinom, bolestima. Izvrgli bi ga degradiranju i degeneraciji, svestranom mobingu, ne dozvoljavajui mu ni da pomisli da se bilo kako spasi tog pakla.

Proao sam kroz jugoslovenske zatvore, ali se nisam nijednom razboljeo. Ovde sam inficiran tuberkulozom u toku od dva-tri meseca. Srpkinju Milku, koja je stigla kao devojka, nevina, lino komandant policije Naum Prifti tukao ju je pesnicama i pendrekom, traei od nje da se deflorie i prokurva, da se prostituie, jer su albanskim vlastima samo takve sluile kao pijunke i provokatorke. One koje su dole sa svojim suprugom, primoravali su ih da se razvedu i da prou od ruke do ruke. Pa i majke sa decom! Razaranje porodica i prostituisanje ena bila je najobinija pojava.

 Emigrante su hukali jedne protiv drugih da se tuu i da oi vade jedan drugom, pa i da preduzmu emigriranje, da bi tako imali ime da opravdaju njihovo hapenje. Divide et impera je bila deviza ovih vlasti i sa svojim graanima, kamoli sa nama - tuincima.

Pod ovakvim tretmanom vlasti su ubacivale svojim rtvama provokatore za sve i svata, pa i da piu molbe za povratak u Jugoslaviju, da bi tako opravdale njegov povratak-predaju jugoslovenskim vlastima, koje su u zamenu predavale albanskim vlastima njihove emigrante. Na ovaj nain ove su vlasti bile "u redu" sa Konvencijom.

Ako bi im propali ovi pokuaji, pribegli su jednoj drugoj metodi: pozvale bi emigranta na planini Dajti, iznad Tirane, "izvebali" bi ga za diverzanta, kako da upotrebljava oruje, pesnicu, no, i kako "da minira" mostove, fabrike. Zatim bi ga prebacili preko granice i obavestili jugoslovenske vlasti u kojoj je "bazi". Organi UDB-e bi ga opkolili i "junaki" ili na cev njegovog majsera, revolvera, uhvatili mu oruje za cev, jer mu je albanski SIGURIMI sve metke napunio peskom.

Poto su im propali svi pokuaji da me uine da napravim molbu za povratak, i mene su "izvebali" na planini Dajti za "diverzanta", ali im propade pokuaj da me ubace u Jugoslaviju, jer - im sam siao sa te planine - obratio sam se pismeno CK Partije rada protestom, naglaavajui da sam doao u Albaniju kao disidentni knjievnik i da hou da se bavim mojim stvaranjem, a ne da im sluim kao diverzant.

"Ako nemate pare hleba da mi date kao knjievniku, recite mi, i ja sam spreman da se udalim iz Albanije u koju drugu zemlju, kod Fidela Kastra ili i kod Ho Shi Mina, na Frontu Vijetnama, spreman i da poginem za optu stvar oveanstva, ali ne i da me udbai Josipa Broza Tita ubiju u kojem grmu kao zeca !"- rekao sam im i ne sumnjajui to su mi spremili.

Sa druge strane, nije mi ni na kraj pameti bilo, da me ni Fidel Kastro niti Ho i Min ne bi prihvatili, jer su bili u savezu sa ovim albanskim banditima.

Posle ovoga vie me nisu pozvali na "vebanje", ali su pokuali preko jedne svoje "lepotice" (metanka, udata za jednog oficira!) da me dovuku do jugoslovenske granice, da me ubace u vreu i tako predaju udbaima. Opisao sam ovo detaljno u mojoj pripovetci ANA APIS, ve objavljena. Vidite moje delo KRUNA (Ulcinj 2013, str. 130-144).

Poto im propade i ovo, uhapsie me kod kue i razglasie na sve strane da su me uhapsili na granici sa 24 druga i radio primo-predajnikom, jer - poto mi je propao pokuaj da svrgnem Envera Hodu sa vlasti oruanim puem i da ujedinim Albaniju sa Jugoslavijom, kao njenu sedmu republiku, pokuao sam da se spasim bekstvom.

Koliko sam mogao da saznam, svi su uhapeni jugoslovenski emigranti optueni i osueni u Albaniji kao agenti UDB-e. to je istina, mene ne samo to me nisu optuili za agenta UDB-e, ve UDB-u nisu spomenuli ni usmeno, ni pod istragom, niti pred sudom. Ja sam taj koji sam ih pred sudom optuio za saradnju sa UDB-om! Tada su me oba policajca, i desni i levi, uhvatili za grlo i zatvorili usta, zamalo su me zadavili, urlajui:

-Ne spominji UDB-u! Ne spominji UDB-u!

Poto su im propali svi pokuaji da me predaju UDB-i, dogovorili su se sa njom da me likvidiraju (i fiziki!), ali ne i da iskoriste to za njihovu propagandu protiv Jugoslavije, kako su to obino inili, jer onaj dan, kad su mene uhapsili, u Tiranu je stigao Jovan Peenovi - jugoslovenski ambasador u tek otvorenoj ambasadi u Tirani.

Ipak, godine 1991., im sam izaao iz albanskog zatvora, lino Ramiz Alija, ef "komunistike" Partije rada i presednik Republike Albanije, u francuskom listu L'HUMANITE, pie doslovno: "Knjievnik Kaplan Resuli je ovih dana puten iz zatvora, poto je izdrao kaznu od 20 godina kao jugoslovenski agent".

Kad su me uhapsili u Albaniji, kako rekoh, na sve strane su razglasili da sam uhapen kao agent UDB-e, ali je odmah protestirao jugoslovenski ambasador Jovan Peenovi i podsetio ih na ono kako su se dogovorili u vezi mog likvidiranja. Tada je Enver Hoda, na plenumu CK Partije rada u Ljunje izjavio da Kaplan nije uhapen kao agent UDB-e. A zato je uhapen? "To ete videti kad ga budu sudili!" - rekao im je. Moje "suenje" je odrano iza zatvorenih vrata i, poto su me osudili na 43 godine zatvora za agitaciju i neprijateljsku propagandu (iako sam insistirao da sam jugoslovenski dravljanin!), nisu ni mojoj deci dozvolili ni da me vide, niti da se dopisujemo, da ni oni ne saznaju da sam potpuno nevin. Dola su mi iz Jugoslavije dva brata da me vide, nijednome nije dozvoljeno to.

Interesantno: za glasine, da sam uhapen kao agent UDB-e, jugoslovenske vlasti su odmah protestirale, dok za pismenu la ne samo protiv mene, ve i protiv njih, i to na stranicama L'HUMANITE, najveeg "socijalistikog" lista na svetu, nisu protestirale. Nema sumnje da su Titoisti trpeli tu la samo i samo da bi se nakodilo meni. injenice su neosporne da oni i dan-danas nastavljaju njihovu saradnju sa albanskim kriminalcima. Ili ovo nije istina, gospodine Ilija Petroviu?/

Manje-vie ovako su tretirani svi emigranti u Albaniji, ne samo mi - Jugosloveni, ve i Grci. U ovom zloinakom tretmanu jugoslovenske vlasti su uzimale aktivno uee, busajui se u prsa da potuju Helsinku Konvenciju o emigraciji nita manje od albanskih vlasti.

Je li mogue da OUN dan-danas nema uvid u ovu njihovu kriminalnu saradnju?

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane