Natrag

Razaranje

Razaranje

 

ta zapravo stoji iza simbioze korisnika zgrade nekadanje beogradske Berze

 

Vikend na estom spratu

 

Ko je ve decenijama u mutualnoj simbiozi. ta je dualizam i kakvo je njegovo pravo znaenje. Gde su se pojavili sindromi visoke napetosti i Damjanovog zelenka. Za koje je zasluge robija imenovan za direktora muzeja. Ko je duo fantasticus zgrade beogradske Berze. Kome je VD direktor platio trokove doktorata. Kakva je veza Mirjane Mari i batine Kosova. Ko je organizator izlobe Njegoeva kapela. ta se zapravo nalazi u tajnom ugovoru sa tamparijom igoja. U kakvom su stanju muzejske zbirke i ta je sve nestalo od likovnih dela. Kakva je meusobna veza vd direktora, biveg koarkaa i savremenog vajara. Kako je plaen nepostojei kurs ruskog jezika i ko ima otvoren raun u hotelu Square Nine

 

 

Stanislav ivkov

 

 

Simbioza (gr. "syin") je bliska, esto dugotrajna interakcija dvaju organizama razliitih vrsta, zbog koristi barem jednog od njih. Odnos organizama u simbiozi moe biti: parazitski (tetan za jednoga), komenzalski (Komenzalizam: jedan ima korist, a drugi ni korist ni tetu) i mutualan (povoljan za oboje).

Najidealniji primer simbioze velikih razmera predstavlja palata nekadanje beogradske Berze na Studentskom trgu 13 gde u skladnoj simbiozi ve decenijama funkcioniu Etnografski muzej, nepostojei Muzej u Pritini i nevladina organizacija Mnemosyne pri emu je zajedniki imenitelj za sve uesnike ove simbioze svojevrstan dualizam (latinski dualis - dvojan, dvostruk), odnosno dvojstvo, tj umetnost sedenja jednom guzicom na dve stolice. Nedavni tekstovi posveeni mahinacijama u Etnografskom muzeju i arenju para na tz.v zatitu spomenikog naslea na Kosovu, u ovoj zgradi izazvali su kod mnogih akutni sindrom visoke napetosti, ba kao u filmu Mela Bruksa, koji se ogleda u neprestanom meusobnom praenju i prislukivanju zaposlenih, a kod nekih jo i dodatni sindrom Damjanovog zelenka (legendarnog konj najmlaeg od brae Jugovia, koji je nakon Damjanove smrti neprestano vritao godinu dana).

 

 Kurosi i Karijatide

 

 

U ovom sluaju zavritao je izvesni Branko Joki direktor nepostojeeg Muzeja u Pritini koji je telefonom ovih dana zvao koga god je stigao, samo zato jer su po prvi put objavljene raznorazne mahinacije uinjene pod izgovorom zatite kosovske batine.

Meutim, daleko vie udi da je Joki svojedobno bio mnogo tii kada je akademik Kosta avoki u pismu nedeljniku Peat napisao da je Joki nekim udom 1998. godine, ba za vlade Slobodana Miloevia, postavljen za direktora Muzeja u Pritini. Uz to, avoki je naveo da je Joki, po izdranoj kazni zatvora u Crnoj Gori, skoro dvadeset godina iveo pod policijskom zatitom u Mariboru! Kako ne navodi za ta je bio osuivan, ostaje nejasno zbog ega mu je skoro dvadeset godina pruana policijska zatita, koju ak ni Milovan ilas, kao najpoznatiji disident, nije uivao.

Jedna okolnost u njegovom demantiju ipak izaziva vee podozrenje. U njemu se potpisuje kao direktor Muzeja u Pritini, dok se na impresumu broure predstavljanja kao pripadnik nevladine organizacije Mnemosyne. To nas navodi na sumnju da je sam Joki procenio da kod stranog naruioca i finansijera ne bi bilo dobro primljeno njegovo predstavljanje kao direktora izmetenog Muzeja u Pritini, koji je pod jurisdikcijom Vlade Srbije, poto stranci nee ni da uju da je ita na Kosovu i Metohiji u nadlenosti Srbije.

Krae istraivanje reilo je i enigmu Jokievog zatvora jer se ispostavilo da je on u prolosti najpre odleao godinu dana zbog organizovanja nereda na pritinskom univerzitetu 1972. godine, a 1974 godine je, kao uesnik tzv. Barskog kongresa (prosovjetske Nove komunistike partije) i lan tzv. "Peke grupe", bio osuen na sedam godina zatvora, od ega je odleao tri, jer je neoinformboroovska frakcija predstavljala jednu od drutveno najopasnijih grupacija unutranjih neprijatelja - pete kolone koja je svoje delovanje temeljila na procenama o neminovnom krahu politike SKJ i izbijanju svetske krize koja e izazvati spoljnu intervenciju, pre svega zemalja Varavskog saveza.

Uglavnom, iako je i tada, kao i sada, tovari Joki bio direktor nepostojeeg Muzeja u Pritini, aprila 2013. godine tadanja V.D. direktorka Etnografskog muzeja Vilma Nikanovi, isplatila je pozamanu akontaciju Jokiu, odnosno radniku druge ustanove da putuje u Sarajevo radi pripreme izlobe Skriveni svet balkanskih ena, a uz Jokia je putovala i druga lanica muzejskog Dua Fantasticus, odnosno mr Mirjana Menkovi, koja, po svemu sudei, u zgradi Etnografskog muzeja, ba kao i Joki, uiva specijalni status, jer, prema reima upuenih, gotovo svake subote i nedelje, dakle van radnog vremena, zajedno sa Jokiem dolazi u Muzej gde ostaju satima, pri emu se jedino ne zna da li svo vreme sede u zajednikoj kancelariji Muzeja u Pritini i Mnemosyne na estom spratu ili usput navraaju i do gostinjske sobe na meuspratu, kao i da li Menkovika Muzeju naplauje svoj prekovremeni rad.

U svakom sluaju velika je teta to nametaj u toj gostinjskoj sobi ne zna da pria, jer da zna, bilo bi obilje materijala o kreativnim susretima raznih Kurosa i Karijatida.

Ono to je pak poznato, je injenica za koju smo doznali iz izvora na Filozofskom fakultetu, da je Menkovika pre par meseci, odnosno dve i po godine pred odlazak u penziju, sadanjem v.d. direktoru Miroslavu Tasiu- Tasketu uputila molbu za uplatu rata za odbranu doktorske teze pod nazivom Savremena ena: odnos meu polovima u Srbiji u dvadesetom veku u svetlu antropolokih istraivanja odevanja i enske tampe, koja je Fakultetu predata poetkom septembra.

 

 

 igojine kompenzacije

 

 

Ovde se postavlja pitanje za koje je to kapitalne zasluge Etnografski Muzej trebao Menkoviki da plati sitnicu od 300.000 dinara za sticanje naunog zvanja, kao i jo 45.000 dinara za lekturu ove doktorske teze, za koju nam na Fakultetu rekoe da ima svega 690 strana a ije prvo poglavlje nosi naziv Od domaice do Plejboja!

injenicu da je simbioza NVO Mnemosyne i Etnografskog muzeja oito vrlo isplativa za obe strane, potvruju i dopisi Etnografskog Muzeja 21 i 22/2014 upueni Ministarstvu kulture koje smo dobili ljubaznou izvora u samom Ministarstvu kojima je sadanji v.d. direktora Miroslav Tasi zvani Taske u ime muzeja svesrdno preporuio projekat Mirjana Mari-de lux pret-a-porter srpske i jugoslovenske mode koji je po Tasketu izuzetno vaan doprinos irenju i istraivanjima muzejskog znanja, kolekcija i njihovog kulturolokog tumaenja da bi se na kraju preporuke navelo da e to biti prvi put u kulturi u Srbiji (ali i u regionu) da se proceni mogunost i uinak formiranja Muzeja srpske mode (The Culture of Fashion Museum) i da se razvije muzejska interpretacija novih kolekcija i njihov doprinos kulturi u Srbiji!

U drugom dopisu Tasi je ispred Muzeja Ministarstvu uputio potvrdu o sufinansiranju projekta po kojoj e podrati projekat Centra Mnemosyne Mirjana Mari i to iznosom od 385.000 dinara koje e Muzej opredeliti od sopstvenih sredstava zaboravljajui pri tome dve injenice i to da se modom u Srbiji ve decenijama bavi Muzej primenjene umetnosti, te da krpetine i koure Mirjane Mari, osim ako nisu istkane i utavljene na Kosovu, nemaju ama ba nikakve veze sa ouvanjem naslea Kosova i Metohije, a samim time jo manje sa Centrom za ouvanje naslea Kosova i Metohije - Mnemosyne pod kojim imenom je zapravo u agenciji za privredne registre registrovana ova parazitska NVO.

Meutim, Mnemosyne nije jedini parazit sa kojim je Etnografski Muzej u uspenim i ustreptalim simbiotskim odnosima o emu najbolje govori sluaj izlobe Njegoeva kapela na Lovenu. Naime opskurno Udruenje za negovanje tradicije, kulturu i umetnost Knez Miroslav, sa seditem u ulici Blagoja Parovia 156, svojedobno se sa predlogom za odravanje izlobe obratilo Miroslavu Tasiu navodei da je ve uraen prelom kataloga, pedeset dva panoa sa fotografijama itd. Iz Ministarstva kulture smo dobili nastavak prie po kojoj se Tasi Ministarstvu dopisom br 1021/1 obratio 4.11.2013 navodei da je Etnografski Muzej povodom 200 godina roenja Njegoa pripremio izlobu Njegoeva kapela na Lovenu naravno pritom ne pominjui injenicu da je izlobu zapravo pripremilo udruenje Knez Miroslav te je istim dopisom od Ministarstva zatraena sitnica od 791.000 dinara i to sa sledeim zanimljivim stavkama: tampa kataloga 160.000 dinara, autorska naknada za dizajn kataloga 65.000 dinara, postavka izlobe, izvoenje oratorijuma 150.000 dinara, 12 veernjih programa 36000, nepredvieni trokovi 90.000.

U retkom trenutku lucidnosti pomonik ministra za pranje prljavog vea Miladin Luki shvatio je da je u pitanju muljaa i dopisom br 631-02-288/2013 Tasiu odgovorio da Ministarstvo kulture nema para za tako neto, ali ni to Tasketu nije bila nikakva prepreka jer je naprosto prenamenio namenski doznaen novac za muzejski Centar za nematerijalnu batinu za koji je Muzej jo 20 februara 2013 Godine sklopio ugovor sa Ministarstvom kulture (ugovor br 631-02-31 /2013-02) gde se taksativno navode sve aktivnosti sa stavkama doznaenog novca.

Ono to posebno privlai panju je injenica da je Ministarstvo ovim ugovorom doznailo novac za sledea izdanja: Narodna religija (250.000), Tradicionalni zanati (100.000), kolekcija Marubi-Skadar (100.000), orijentalni salon ( 280.000), akvizicije (150.000), Nematerijalna batina (695.000), Gradski ivot u Srbiji (100.000), Dete i tradicija (80.000), Glasnik (200.000), Krsna slava (220.000), od povoja do pokrova (90.000), XXII meunarodni festival etno filma (570.000 dinara), odnosno ukupno za izdavaku delatnost 2 miliona 855 hiljada dinara, ali bi bilo jako zanimljivo videti gde je zapravo zavrio taj novac poto je Muzej krajem 2013 godine sklopio famozni i ko zna koji po redu etverogodinji Ugovor o poslovnoj saradnji, tampanju publikacija muzeja, korienju poslovnog prostora i zatiti zgrade Muzeja kao spomenika kulture sa tamparijom igoja tampa od koje smo dobili primerak ugovora!

Prema tom ugovoru muzej po ve ko zna koji put igoji ustupa ukupno 338 kvadratnih metara kancelarija i podruma uz upotrebu zajednikih prostorija u zamenu za godinju tampu ukupno 5 kataloga formata 21 x 21 obima 116 strana svaki, dve knjige obima 60 tabaka i tiraa 1000 primeraka i potreban broj pozivnica , memoranduma i plakata. Ako se povrina od 338 kvadrata pomnoi sa poetnom cenom za kvadrat poslovnog prostora optine Stari Grad od 1242 dinara, igoja bi meseno trebala Muzeju da plaa fantastinih 419.796 dinara, odnosno na godinjem nivou 5.037.552 dinara, a Muzej umesto da naplati te pare, izdavanje poslovnog prostora igoji prebija tampom malog dela svojih izdanja a jo pri tome za istu stvar uzima pare (2 miliona 855 hiljada dinara) od Ministarstva kulture!

 

 Graanin-pretstolonaslednik, poasni rotarijanac...

 

 

Postojanje ovakve finansijske akrobacije najbolje potvruje sam impresum ve spomenutog kataloga o Njegoevoj kapeli gde doslovce pie da je publikacija tampana sredstvima ministarstva kulture iako je Ministarstvo ranije odgovorilo da nema para za tu izlobu!

Inae autor ove skaredne izlobe koja se sastoji od loe sklepanih panoa sa fotografijama je Dragomir Acovi, inae dvorski arhitekta, graanina Aleksandra Karaorevia i poasni predsednik Rotari kluba Singidunum gde je v.d. direktora Muzeja Miroslav Tasi zvani Taske lan koji je Acoviu odobrio isplatu honorara od 65.000 dinara. Osim toga Acovi je i poasni lan skarednog udruenja graana Srpske kraljevske asocijacije akademika inovatora i naunika iji je dopisni lan izvesni Vesko Drakovi, vlasnik Fitnes centra No I i predsednik Udruenja knez Miroslav koje je u Muzeju zapravo organizovalo bizarnu izlobu o Njegoevoj kapeli.

Poto je zbog poslia sa igojom u Muzeju postao evidentan sve vei nedostatak prostora, Tasi je nedavno od firme Poslovni prostor optine Stari grad zatraio da Muzej uzme u zakup lokal od 99 kvadrata u susednoj zgradi kako bi se tamo napravio magacin raznorazne opreme i proirio prostor za smetaj muzejskih predmeta. Jedino nije jasno odakle e muzej plaati mesenu zakupninu od najmanje 1242 dinara po kvadratu, odnosno 122.958 dinara meseno, odnosno 1.475.496 dinara godinje? Da li e moda biti sklopljen ugovor o cesiji izmeu optine Stari grad, Etnografskog muzeja i igoje?

to se samog prostora za smetaj muzejskih predmeta tie, kako saznajemo, tamo je situacija zaista udesna o emu najreitije govore sledei primeri. Tako je 10 oktobra pole godine u prostor na 4. spratu u kome se uvaju predmeti , tzv zbirke, ula komisija koju su inili preparator i kustos Ranko Barii, bivi rukovodilac zbirke zanata i Tatjana Mikuli, radi izdvajanja predmeta za izlobu ovek i zdravlje koja se prireivala u Muzeju Grada Novog Sada.

Nakon 45 minuta navedena komisija izila je iz Zbirki neobavljenog posla iz prostog razloga jer, kako se u izvetaju kae, usled nesreenosti zbirke zanata nije pronaen nijedan predmet! O totalnom haosu koji vlada u zbirkama Muzeja jo reitije govori Izvetaj o stanju likovne zbirke Etnografskog muzeja koji je prole godine podnela rukovodilac likovne zbirke Vjera Medi.

Izvetaj ima ukupno 11 strana i u njemu se Medieva nada da e se razreiti problem zajednikog smetaja, nekontrolisanog ulaska i nestrune manipulacije osetljivim muzejskim predmetima, ali se istovremeno konstatuje da od ukupno 5137 inventarisanih predmeta nedostaje 301 delo meu kojima su i akvareli Nikole Arsenovia Karola Pop de Satmarija, Nikole Zege, Vladislava Titelbaha i mnogih drugih autora. to se akvarela Nikole Arsenovia tie, u planu rada Muzeja za 2013.

 

 Ne uju, ne vide, ne govore...

 

 

Godinu predviena je digitalizacija te zbirke akvarela, Ministartsvo je dodelilo i 50.000 dinara, poto su u Muzeju oito zaboravili da su za digitalizaciju te zbirke 2003 godine od Etnografskog Muzeja u Splitu naplatili vie od 1500 eura. Inae u Muzeju se od imenovanja Miroslava Tasia za v.d. direktora vodi dosta neobina politika otkupa predmeta za muzej.

Iz Izvetaja Jelene Savi, sekretara Komisije za poklone i otkup predmeta za 2012 godinu vidi se da je zbog nedostatka sredstava mali broj predmeta otkupljen za muzej krajem te godine za ta je plaeno ukupno 313.000 dinara.

Meutim, Tasi je sa sobom doneo i preokret u otkupnoj politici Muzeja pa je recimo 19 decembra 2013. godine, u cilju ouvanja i zatite kulturne batine i obostranu elju da se dragoceni kulturno istorijski predmeti trajno uvaju u Etnografskom muzeju, od biveg koarkaa Dejana Koturovia iz Beograda za sitnicu od 263.000 dinara, verovatno sa eljom da dodatno oplemeni rerezentativne prostore Muzeja poput gostinjske sobe, otkupio 3 remek nedela vajara Ivana Granera iz Beograda koja se sastoje od pritesanih cepanica i ostale skalamerije.

Vano je napomenuti da se u izvetaju Jelene Savi konstatuje kako tokom 2012 godine na terenu nije otkupljen ni jedan predmet to ni najmanje ne udi jer je Savieva jesenas bila prinuena da odustane od odlaska na teren iz prostog razloga jer je slubeno vozilo Muzeja bilo prenatrpano kutijama sa kafe aparatima i kapsulama kafe koje je muzejski higijeniar Milan ale upravo pripremio za distribuciju po terenu.

 Inae, prema punomoju koje smo na uvid dobili ljubaznou prijatelja iz firme OMV Refining & marketing, vidi se da je Miroslav Tasi aletu jo 3. septembra 2013 godine dao ovlaenje za podizanje bonova za gorivo firme OMV Refining & marketing iako je ale, prema informacijama iz Socijalnog u radnom odnosu tek od 1. novembra 2013. godine. Veoma je zanimljiva i poslovno tehnika saradnja Muzeja sa samostalnom preduzetnikom radnjom Zmajolik sa adresom Palmira Toljatija 5/70l, u prevodu stari Merkator.

Tako je Tasi za potrebe muzeja angaovao izvesnu Milicu Tucakovi da za potrebe izlobe Dete i tradicija za sitnicu od 21.000 dinara izvri konzervaciju, restauraciju, rekonstrukciju i retu za sedam keramikih posuda , kao i druge manje poslove za dodatnih 19.000 dinara zaboravljajui pri tome da Muzej u radnom odnosu ima preparatore i konzervatore za materijal svih vrsta, da bi u nastavku ugovora Tasi konzervatorsko restauratorske radove preimenovao u dizajnerske poslove zaboravljajui da u samom Muzeju ima daleko kvalifikovanije strunjake i za to.

O tome da je atelje Zmajolik veoma podoban sa svakovrsnu saradnju svedoi i Zmajolikova ponuda po kojoj je juna 2013 godine Muzeju predloena izrada grafikog dizajna kataloga obima 30-40 strana, odnosno prelom iliti layout, a vlasnica Zmajolika Milica Tucakovi u ponudi taksativno navodi kako je za taj obim posla uobiajena cena 10 eura po strani to samo po sebi najbolje govori da je u pitanju bio pokuaj najobinijeg pranja para, poto cena preloma po strani za najsloenije strane sa puno ilustracija legendi i sl. ne prelazi 2 eura po strani.

Tucakovika je oito shvatila da je preterala te je septembra 2013 godine sa Muzejem sklopljen novi ugovor po kome je atelje Zmajolik naprasno proglaen privrednim drutvom registrovanim za poslove dizajnerskih usluga iako je registrovan kao Atelje Zmajolik: Milica Tucakovi pr izrada keramikih proizvoda i druge usluge atelje Zmajolik Beograd (Novi Beograd), a u ime Zmajolika e poslove realizacije kataloga Kolevke obima 124 strane izvriti izvesni Zoran ivkovi i to za 66.000 dinara, odnosno za 5 eura po strani. Inai ini se da u Muzeju svako dovodi svog dizajnera miljenika pa je tako Mirjana Menkovi za dizajn izlobe o bulama, odnosno Skriveni svet balkanske ene, dovukla izvesni Dizajn Studio Popovi iz Mirijeva za ta je plaeno 338.000 dinara.

 O tome da u Etnografskom Muzeju novca ima, samo ga treba potroiti najbolje govore deavanja nakon raspisivanja javnog konkursa za izbor direktora te eminentne ustanove gde se kao gotovo nereiv problem postavilo nepoznavanje nijednog stranog jezika od strane v.d. direktora Miroslava Tasia Tasketa za ta je vrlo brzo pronaeno solomonsko reenje i to tako to je Tasi, navodno za potrebe strunog usavravanja svojih podreenih za sitnicu od 20 eura za dvoas, za odravanje ukupno 50 dvoasova nastave ruskog jezika angaovao izvesnu Tatjanu Jaurovu, profesorku ruskog jezika pri Ruskom domu u Beogradu, inae stranu dravljanku sa privremenim boravkom u Beogradu a sve to u periodu od 1. Septembra do 31. Decembra 2013 godine uz isplatu dogovorenog honorara + poreza i doprinosa u tri mesene rate, to bi sve bio lep Tasiev gest, da se nije ispostavilo da je ugovor sklopljen, honorar uredno isplaen a Jaurovu niko nije video u Muzeju!

 Dodue to nije sve ta Muzej u poslednje vreme plaa. Naime od svom postavljenja za v.d. direktora Muzeja Miroslav Tasi se sve ee via kako sa biranim drutvancetom ulazi u postmoderni hotel-kupleraj Square Nine direktno preko puta Muzeja koji predstavlja pravo carstvo kia i snobizma a u beogradskim krugovima poznat je kao omiljeno stecite raznoraznih beogradskih sponzorua, fufa i fufana.

Uglavnom, poto za Tasketa i pajtae ak ni susedni Aeroklub oito vie nije dovoljno dobar, prema izvorima iz samog hotela, Tasi tamo ve podue ima otvoren raun koji se redovno periodino podmiruje sa rauna Muzeja, pri emu je Tasi efici raunovodstva Ljiljani Ristanovi najstroe zabranio svaku komunikaciju sa kustosima i nosiocima projekata kako bi se sakrile tzv. korisne malverzacije i finansijski hokus-pokusi to je ve tradicija Etnografskog muzeja o kojoj priaju i vrapci na grani, a jedini neupueni, poput 4 majmuna, su ministarstvo kulture, budetska inspekcija i Agencija za borbu protiv korupcije.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane