Natrag

Na ni{anu

Na nišanu

 

Početak kraja Aleksandra Vučića: služio je krupnom kapitalu, a ne narodu

 

Ko su ovce u Vučićevom toru?

 

Samoproglašeni vladar Srbije, Aleksandar Vučić, ima samo jedan cilj: da sačuva svoga intimnog prijatelja Miodraga Rakića i sve protagoniste užasne pljačke 51 milijarde dolara, zbog kojih se Srbija neće ekonomski oporaviti još pola veka. Danas je jasno da su Vučićeve žalopojke nad opljačkanom Srbijom bile obična laž, licemerje i magla koju prodaje narodu preko svojih medija. Njegova ideja nije da spašava Srbiju nego da zaštiti svoje prijatelje i pare koje su oni opljačkali. U atmosferi novog "hladnog rata", dok Zapad pokušava da zgazi što više malih naroda i država poput  Srbije i stavi ih u službu antiruske histerije, Aleksandar Vučić, koji je zastrašujućom propagandom na izborima osvojio "pun mandat", dobio je priliku da se još jednom dokaže kao "prijatelj Brisela i Vašingtona". Amerikanci su mu "na poklon" poslali Darka Šarića. Sve je dobio na tacni. Samo treba da hapsi svoje političke protivnike, da ih, ako budu neposlušni, proglašava "saradnicima narko klana", "prijateljima narko-bosa" i slično. Vučićev cilj je apsolutna vlast, Američki je cilj da Srbiji promeni lični opis. Jedino što smeta ovoj "harmoniji haosa", to je Rusija koja je ustala u odbranu svojih interesa i interesa svoje slovenske braće.

 

Nikola Vlahović

 

U subotu, 22. marta 2014. godine, pred zaključenje ovog broja Tabloida, na sajtu beogradskih "Večernjih novosti" objavljena je vest da se prvi potpredsednik Vlade i predsednik Srpske napredne stranke (SNS), Aleksandar Vučić, nalazi u Rusiji  "...na detaljnim zdravstvenim pregledima". Izvor iz predsedništva SNS potvrdio je "Novostima" ovu vest.

Informacija je dopunjena i podatkom da je Vučić "...podvrgnut višednevnim kontrolama zbog ranijih smetnji koje je imao zbog visokog krvnog pritiska", te da je  njegovo zdravstveno stanje dobro i da je samo reč o "pregledima iz predostrožnosti, koji su ugovoreni neposredno uoči održavanja vanrednih parlamentarnih izbora"(!).

Videvši da se istina ne da sakriti, naprednjaci su brže-bolje saopštili da Vučićev višednevni lekarski pregled nema nikakve veze sa pregovorima o formiranju nove vlade Srbije. Uprkos tome, politička i medijska čaršija u Beogradu je istog dana nedvosmisleno došla do zaključka da je Vučić u Rusiju otišao "na ribanje", i da nije reč o visokom krvnom pritisku, nego da se nalazi "pod velikim pritiskom Kremlja da opet u vladu pozove SPS", i da je upravo to razlog puta u Moskvu.

Istovremeno, ovaj Vučićev nagli odlazak u Moskvu "na lečenje", mnoge je podsetio i na njegovo bekstvo na VMA u avgustu mesecu 2012. godine, u vreme kada je takođe bio pod "spoljnim pritiskom", a zvanično se lečio od visokog pritiska. Za bolje poznavaoce problema, on je otišao u Moskvu "da ga Rusi pregledaju po pitanju Južnog toka".

Istina je, Aleksandar Vučić počeće da beži i od samog sebe. Do apsolutne vlasti je stigao, ali mu ne pada na pamet da prihvati apsolutnu odgovornost za ono što se bude događalo tokom daljeg raspada države. Zato će sve učiniti kako bi napravio sistem u kome će on da vlada, a drugi da odgovaraju za njegove ludačke avanture. Tu su mu dobrodošle stranke poput Tadićeve Nove Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i, pre svih Socijalističke partije Srbije (mada bi Vučić najradije da ih nikako nema).

Ko god od njih bude prihvatio Vučićevu ponudu da "učestvuje u vlasti", stavio je glavu na panj! Takvog nesrećnika ne čeka ništa dobro. Naime, ovaj samozvani vođa je i do sada pokazivao sklonost ka prebacivanju odgovornosti na svakoga, samo ne na sebe. Sasvim razumljivo-autokrata njegovog tipa veruje u svoju bezgrešno začetu misiju! Taman posla da on sebe vidi kao izvor svih zala! Naprotiv, svakog dana, u svim njegovim obraćanjima javnosti, iz njega progovara dobro plaćeni narodni poslanik bez naročitih obaveza, član Srpske radikalne stranke sa Šešeljevim likom na reveru. Iako je već odavno preuzeo potpunu vlast, Vučić se ponaša kao da je on opozicija, a da su protiv njega udružene neke mračne sile koje ga ometaju u njegovoj istorijskoj misiji.

Sve angloameričke obaveštajne službe znaju da je Vučić jedna beskarakterna ličnost, spremna na izdaju i osvetu, samo ako ima slabijeg protiv sebe.

Upravo zbog tih "talenata", američka obaveštajna agencija CIA mu je ovih dana isporučila i Darka Šarića. Da može preko njegovog slučaja da ucenjuje svoje političke protivnike. Naravno, CIA je ovo prevashodno uradila kako bi potpuno promenila lični opis Srbije i svake njene suverenosti.

Na srpskom govornom području, Darko Šarić je sinonim za narko-dilera, a za američke obaveštajce, on je "društveno-politički radnik" koji će u Srbiji svojom pojavom i onim što zna, napraviti pometnju. Sudeći po načinu na koji je Šarića raširenih ruku dočekao Aleksandar Vučić, reklo bi se da je reč o "poslovnom partneru". Gde su one silne Šarićeve milijarde koje su pominjane tokom mandata Borisa Tadića? Naravno, uložene su, investirane, nalaze se u legalnim novčanim tokovima Republike Srbije. Njima su finansirane i dve vlade. Na nešto od tog novca Vučić ozbiljno računa. Pojedini komentatori u svetskoj štampi shvataju da je Šarić došao u Srbiju "da podeli novac i sredi poslovne knjige" sa svojim starim poznanicima.

Ako je tako, a nema sumnje da jeste, onda je u pravu švajcarski dnevni list "Noje Cirihe cajtung" koji je nedavno u tekstu pod naslovom "Politička zvezda mračne prošlosti"  objavio da se "Vučić danas prikazuje kao liberalni proevropski političar sa verom u tržišnu privredu".

Prikazuje, to je ključna reč! A, šta je on ustvari, to svi znaju. I on je svoju političku školu završio verujući u iznenadnu silu koja mu donosi pune kofere para, pune torbe i kese zelenih dolara, evra...Danas, kad ima budžet u svojim rukama, ne trebaju mu donatori. Ali, ako je on na njih zaboravio, nisu oni na njega. Društvo njegovih poverilaca u zemlji i inostranstvu, vrlo je respektabilno. Kako po finansijskoj snazi, tako i po uticaju na važne ljude koji odlučuju  sudbini sveta.

 

 

 

Izolovan i "pročitan"

 

 

Neposredno posle martovskih izbora 2014. godine, počela je divljačka propaganda Vučićevih medija o nezapamćenom trijumfu "kakav ni Slobodan Milošević nije imao". Ali, po običaju, Srbija se bolje vidi iz inostranstva, pa je ugledni nemački list Zidojče cajtung  odmah svrstao Vučića u već viđene balkanske prevarante i već u naslovu "Vučić nije sproveo niti jednu jedinu reformu a po svemu sudeći neće ih ni biti! Sve je bilo samo marketing!", objasnio ko je novi srpski vođa i kakav mu je karakter.

U poslednje dve godine, Vučić je lagano stavljan u jednu spoljnopolitičku izolaciju. Danas je on usamljen, njega nijedan ozbiljan svetski državnik ne želi da vidi. Političke klovnove njegovog ranga, niko ne voli da vidi u svojoj blizini.

Slučaj bivšeg ministra Saše Radulovića, takođe je bila tema "Zidojče cajtunga" koji postavlja pitanje: "...Zašto je ministar privrede Srbije Saša Radulović odustao posle samo pet meseci na funkciji, pita se Zidojče cajtung. I zašto je podneo ostavku dan pre nego što je potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio nove izbore? Pre nego što je stupio na dužnost, Radulović je vicepremijeru Vučiću stavio na uvid detaljan plan. On je obuhvatao reformu poreskog sistema, novi zakon o građevinskom sektoru, novi zakon o radu, reformu banaka kao i nove zakone o privatizaciji i stečaju. Po Radulovićevim rečima, Vučić je pročitao papir i odgovorio 'To bi trebalo da uradimo'. Bilo je planirano da se četiri glavna reformska zakona usvoje do kraja 2013. Ministar privrede predložio je progresivni sistem oporezivanja, sa manjim opterećenjem za ljude sa niskim prihodima, ali i za mala preduzeća. Rupa u budžetu koja bi tako nastala trebalo je da bude popunjena radikalnim smanjenjem subvencija. Međutim, i ministar finansija (Lazar Krstić), kao i vicepremijer Vučić distancirali su se od reformi...".

 

 

Bol reformi i moć ulice

 

 

Da bi držao državnu blagajnu pod svojom apsolutnom kontrolom, Vučiću su potrebne poslušne kreature poput ministra finansija Lazara Krstića, koji je početkom oktobra 2013. godine da ne zna tačan broj javnih službenika koje plaća država! To znači da Krstić ne zna ni koliko novca iz budžeta ima u opticaju, gde se taj novac sve nalazi i ko ga koristi. Ovaj mali, besmisleni čovek, zaposlen u Vladi Srbije sa diplomom srednje škole, Karićev stipendista, idealan je službenik za ukus Aleksandra Vučića. Ne zna ništa, i ne zanima ga više od onoga što mu je šef propisao da zna. U jedno je siguran: Srbija ima više od 800.000. zaposlenih ljudi u državnoj upravi, i to nije konačan broj. Evropska unija traži da se taj broj smanji na sto hiljada!! To znači da su na vidiku veliki socijalni nemiri.

Više puta je iz evropskih obaveštajnih krugova skretana pažnja Aleksandru Vučiću da računa na loš scenario, znatno gori od onoga u Grčkoj, kad krenu "bolne reforme".

Srpska napredna stranka sa Vučićem na čelu, uspela je da još ovaj put pridobije glasove  zapošljavanjem svojih pristalica u državnoj upravi i državnim preduzećima. Samo tokom decembra 2013. zaposleno je više hiljada novih službenika, sve članova SNS. Ali, ko će sada, nakon izbora, kada je prazna kasa, da im isplaćuje plate? Svi stručnjaci se slažu da je nemoguće izbeći smanjenje penzija. A, Vučić se tokom izbora penzionerima zaklinjao u suprotno!

Vučića može da smakne sa vlasti i činjenica da u 153 propala preduzeća, gde još uvek radi 50.000 ljudi, samo za plate treba naći 550 miliona evra godišnje. Budžet od 8,5 milijardi evra to ne može da podnese. U okviru temeljne reforme planiran je organizovani bankrot i novi proces dokapitalizacije za ta preduzeća koja donose gubitke i čija rekonstrukcija traje već čitavu deceniju. Lako je zaključiti: ili će ulica da proradi, ili će narod da ćuti i gladuje. Ovo drugo ne može dugo da traje.

Nemački "Zidojče cajtung" je posebno mesto posvetio slučaju bivšeg ministra privrede Saše Radulovića i njegovim reformističkim idejama: „...Kada su firme konačno objavile svoja sredstva kojima raspolažu i svoje rashode, ministar privrede ustanovio je da je aktiva bitno niža, a da su dugovi značajno viši nego što se očekivalo. Osim toga, kaže ministar, mnoge reforme državnih preduzeća se koče zbog političkih partija koje kontrolišu te firme jer imaju svoje ljude u upravnim odborima. Kod propalih državnih firmi, Radulović je planirao da uvede uticajnu funkciju upravnika za privatizaciju. 'Tako bi se tamo slomila moć partija', kaže on. Radulović ne veruje da će nova vlast biti voljna da sprovede reforme, koje su mogle da budu sprovedene odavno...".

 

 

Blindirani moral

 

 

I švajcarski "Noje Cirher cajtung" komentariše srpske političare, pa njihov novinar piše: „...Odjednom zavijaju sirene i buka prodire do kostiju. U retrovizoru trepere plava rotaciona svetla i uskoro su besne limuzine pretekle normalnog vozača na srpskom auto-putu. Kakav se to visoki diplomata zaputio ovuda, kroz srpsku divljinu, između Topole i Vinče? Drugom prilikom, tokom kasne subotnje večeri u Beogradu, pitamo se zbog kakvog su to hitnog državno posla političari prinuđeni na tako vratolomnu vožnju? I uopšte, zbog čega toliko mnogo državnih službenika zuje sa jedne na drugu stranu zemlje?"

Fenomen osionih političara ne postoji u Švajcarskoj. Tamo je skromnost u svakom obliku, ključna preporuka za bavljenje politikom. Ne i u Srbiji. Moć Aleksandra Vučića promovisana je još dok je vršio funkciju ministra odbrane. Njegov život sa blindiranim džipovima, rotacionim svetlim koje su mu poklonili "američki prijatelji" i armijom obezbeđenja, mogao je da počne svom snagom.

U zemlji kojom Vučić vlada, zvanična stopa nezaposlenosti je oko 30 odsto. Nezvanično, svaki drugi radno sposoban čovek je bez posla. Treba li onda govoriti o moralu čoveka koji kaže da mu "bogaćenje nije na prvom mestu"?

Nemačka agencija "Dojče Vele" u vrlo kratkoj formi predstavila je Srbiju danas: "...Ogroman, korumpirani državni aparat sa skupim privilegijama, stotine gubitaških državnih preduzeća, birokratija koji guši, zastareli zakoni o radu, državno kontrolisani mediji i zastareli obrazovni sistem"

 

 

A 1.

 

Rok trajanja

 

Još pre godinu dana, američke političke studije rađene za Stejt department ukalkulisale su mogući povratak Borisa Tadića u politiku. Ali, je taj njegov povratak "oročen" na kraći period. Prema nekim analizama, on Vučiću može da posluži za "jednokratnu upotrebu", jer nije izvesno hoće li u međuvremenu biti optužen za neko kriminalno delo (direktno ili u saučesništvu) koje je napravio tokom svoja dva mandata. Vučić može da ga štiti iz ljubavi prema Miodragu Rakiću, ali ne zauvek...Ukoliko se još nekoliko političara-gubitnika pojavi "u službi" Aleksandra Vučića, čeka ih ista sudbina.

Podrška koju Vučić ima u SAD zbog predaje Kosova, još uvek može da mu koristi, ali, ne zadugo. Ukoliko nova vlada Srbije nastavi sa sprovođenjem „Briselskog sporazuma", još neko vreme će mu Zapad biti naklonjen. Ali, čim obavi taj posao, skloniće ga kao da nije ni postojao. Amerika nikada, nijednog svog slugu nije poslala u starosnu penziju.  U tom kontekstu treba posmatrati i famu o rejtingu SNS koji se, navodno, kreće i do 43 odsto. Treba se setiti da je u raznim fazama srpskog višestranačja, bilo stranaka (SPS, SPO, DS) koje su uživale kratkotrajnu privilegiju da budu dominantni na političkoj sceni. Naprednjaci na čelu sa Vučićem, prema procenama ozbiljnih analitičara u SAD, trajaće onoliko kratko koliko je potrebno da Kosovo kao nezavisna država bude priznata u Ujedinjenim nacijama. Nakon toga, i oni koji danas ne govore o Vučićevoj izdaji, mogu da progovore.

 

 

 

 

 

GLOSA

 

Švajcarska štampa piše da je došao kraj Vučićeve maskarade: "Vučiću je uspevalo da se u javnoj percepciji pojavljuje kao opozicionar, kao neko ko se izvana bori protiv štetnog političkog sistema. Kao šefu vlade će mu ta dvostruka uloga nešto teže pasti"

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane