Natrag

De`urna

 

Dežurna

 

Šta se krije iza Vučićevih obećanja o velikim ulaganjima u Srbiju

 

Lažne investicije lažnog vođe

 

Aleksandru Vučiću i njegovim najbližim saradnicima stalno se priviđaju strane investicije od desetak i više milijardi evra, samo u ovoj godini. U stvarnosti, Srbija sa takvim "investitorima" samo gubi vreme i novac. U projektu "Beograd na vodi" za sada samo srpska strana investira, od arapskih ulaganja u poljoprivredu za sada nema ništa, jeftino smo prodali hotel koji smo skupo platili, a navodna "Mercedesova" investicija se svodi na to da mi od ove kompanije kupujemo delove potrebne za sklapanje autobusa.

 

Milica Grabež

 

Najviši državni funkcioneri, posebno oni iz Srpske napredne stranke, nisu međusobno usaglasili stavove, a sve češće su i u raskoraku sa zdravim razumom.

Tako je početkom ove godine guvernerka Narodne banke Srbije i potpredsednica SNS-a Jorgovanka Tabaković iznela procenu da će ove godine direktne strane investicije u Srbiji dostići milijardu evra. S obzirom na ukupnu svetsku situaciju, posebno na činjenicu da se najrazvijenije zemlje sveta još uvek nalaze u recesiji, ali i zbog nezavidne situacije u kojoj je srpska privreda, i pomenutih milijardu evra izgleda isuviše lepo da bi bilo realno. Jorgovankin partijski šef Aleksandar Vučić u jednom od svojih napada megalomanije, smatrao je da je milijarda premalo, pa je krenuo sa licitacijama o sve većim i bajkovitijim investicijama. Prosto se utrkivao sam sa sobom i svojim ludilom.

Prvo je govorio, istina još prošle godine, kako će Ujedinjeni Arapski Emirati u poljoprivredu na našim prostorima uložiti oko tri milijarde dolara. Posle toga je odlučio da narod obraduje (dez)informacijom kako kompanija "Mubadala" iz UAE planira da juna meseca ove godine otvori fabriku delova za avione "Boinga" i "Erbasa", vrednu više milijardi evra.

Ni to Vučiću nije bilo dovoljno, pa je u praskozorje raspuštanja prethodne vlade i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora objavio navodnu nameru "Mubadale" da uloži čak četiri milijardi evra u fabriku mikročipova, dok će fantomska kompanija "Igl Hils" iz Emirata investirati tri milijarde evra u izgradnju "Beograda na vodi".

Sve u svemu, po najavama lidera naprednjaka, ove godine u Srbiju bi trebalo da stigne daleko više od deset milijardi evra direktnih stranih investicija.

Od svih najavljenih novih milijardi investicija iz Emirata, izgleda da ćemo jedino dobiti komercijalni kredit od milijardu evra da zapušimo neke rupe u ovogodišnjem budžetu.

Jedna od naučno-fantastičnih informacija koju je Aleksandar Vučić plasirao narodu tokom predizborne kampanje, jeste i ona o dolasku kompanije "Mercedes" na ove prostore. Još prošle godine se državno rukovodstvo hvalilo kako nemački automobilski gigant želi da preuzme propali FAP iz Priboja, zbog čega je, navodno, u Srbiji boravila visoka delegacija ovog preduzeća.

Pomenuta delegacija je, istini za volju, bila u Srbiji i obišla FAP, kao i još neka domaća preduzeća, ali je njen konačni stav bio izričit da "Mercedes" neće ni na koji način investirati u Srbiju. Po tvrdnjama ljudi koji su prisustvovali razgovoru između "Mercedesovih" i predstavnika srpske Vlade, Nemci su odbacili svaki drugi oblik saradnje osim klasične trgovine: mi vama delove, vi nama pare. O ovome je javno govorio tadašnji ministar privrede Saša Radulović.

Uprkos tome što je uhvaćen u laži, Vučić je nastavio sa pričom o navodnom dolasku "Mercedesa", samo što je sada navodni domaći partner, umesto pribojskog FAP-a, postao beogradski "Ikarbus". Priča o saradnji "Mercedesa" i "Ikarbusa" ne samo da je lažna, već nije ni originalna.

Još 4. juna 1997. "Ikarbus" je sa "Mercedesom" potpisao ugovor po kome će nemački proizvođač isporučivati šasiju za autobuse, kao i druge delove, koji će ovde biti montirani. Tada je odobreno da tako sklopljeni autobusi nose prepoznatljiv znak "Mercedesa", ali je kasnije to odobrenje povučeno, jer nemačka strana nije bila zadovoljna kvalitetom vozila.

Sve što je Vučić skoro 17 godina kasnije uradio jeste da je za potrebe ovogodišnje predizborne kampanje podgrejao staru priču i pred kamerama nakačio znak "Mercedesa" na već napravljeni "Ikarbusov" autobus. Pomenuti znak je posle fotografisanja odmah skinut, jer nemačka strana ne dozvoljava njegovo korišćenje.

Saradnja "Mercedesa" i "Ikarbusa" se tako razotkrila kao najobičniji uvozni posao. Nemačka strana nije čak ponudila ni da nam da tehnologiju, pa ni da nam prepusti da samo zašrafljujemo gotove delove po istom principu kao što "Fijat" radi u Kragujevcu. Pitanje je šta se sve krije iza drugih navodnih aranžmana koje su Vučić i naprednjaci najavljivali od svog dolaska na vlast do danas.

Od desetina milijardi evra investicija, i to samo iz UAE, do danas u Srbiju nije stiglo ništa. Naša zemlja je čak na gubitku.

Skoro da je zaboravljena epizoda kada je "Properti investment LLC" iz Emirata od srpske Vlade kupio bivši hotel "Jugobanke" na Kopaoniku. Hotel je procenjen na više od četiri miliona evra, Vlada ga je otkupila za 2,1 milion, a arapskoj kompaniji prodala za 1,5 miliona evra. Gde je tu ekonomska logika, niko ne ume da objasni.

Kada se malo bolje pogleda, uoči se da su i ostali aranžmani sa zalivskim šeicima za Srbiju više nego nepovoljni, pod uslovom da je uopšte nešto dogovarano i da se ne radi o klasičnoj izmišljotini.

Jedina stvarna  strana investicija, a koju je Vučić zaboravio da najavi, jeste dolazak nemačkog trgovinskog lanca "Lidl" u Srbiju. Naprednjaci su ovo prećutali, manje iz razloga što je aranžman sklopljen još za vreme prethodne vlasti, a više iz razloga što ovo nije neka hvale vredna investicija. Radi se o trgovini u Srbiji, a ne o izvozno-uvoznom poslu (odnosno, nešto će "Lidl" uvoziti u Srbiju, ali iz nje neće ništa izvoziti), investicioni obim je mali u poređenju sa desetinama milijardi izmišljenih petro-dolara, a biće zaposleno tek nekih petsto ljudi sa biroa - i to u celoj Srbiji.

Ne govori se više ni o drugoj realno mogućoj stranoj investiciji, a to je "Južni tok". Poslednjih dana svog postojanja odlazeća srpska Vlada je odbila da izda garanciju za kredit od svega 75 miliona evra, navodno, jer nema para u budžetu. Pravi razlog leži u činjenici da se nekim partnerima ove vlasti, na Zapadu ne dopada ideja da se umesto prevaranata iz arapskog sveta ovde pojave ozbiljne kompanije iz Rusije, a ni sadašnji ministri nisu preterano orni da odobravaju projekte u kojima nemaju lične koristi.

Kada nema kiše, dobar je i grad, pa u nedostatku pravih i vrednih stranih investicija u jeku predizborne kampanje naprednjaci su se hvatali za svaku slamku. Tako je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević u predizbornoj kampanji imao medijski dobro propraćen sastanak sa Patrikom Vivesom, predsednikom francuske kompanije "Konkvest" na kome su najavljene investicije u projektima u Novom Sadu i otvaranje novih radnih mesta. Diskretno je tom prilikom prećutano da je pomenuto preduzeće već odavno otvorilo predstavništvo u Novom Sadu, u kome zapošljava tek nekih tridesetak ljudi. Prećutana je i činjenica da se radi o, za evropske i francuske prilike, izuzetno maloj firmi koja zapošljava ukupno nešto više od 500 radnika, i ima godišnji obrt od oko 100 miliona evra.

 

 

A 1.

 

Zločin i milosrđe

 

Direktnih i ozbiljnih stranih investicija ove godine biće izuzetno malo, a nećemo moći da se pohvalimo ni nekom izdašnijom međunarodnom pomoći, koju ni do sada nismo dobijali.

Posle petooktobarskog puča, koji je Zapad nazvao demokratskom promenom, isti taj Zapad je opljačkanu i izbombardovanu Srbiju pomogao sa svega desetak milijardi evra bespovratne pomoći. Zauzvrat je odavde na taj Zapad otišla 51 milijarda dolara novca zarađenog u ilegalnim poslovima, celokupna srpska privreda je privatizovana za tek nekih tri milijarde evra, uzeli smo od  Zapada skupe kredite u visini od dvadesetak milijardi evra, a svake godine imamo deficit u spoljnoj trgovini.

Za više od jedne decenije postojanja ovakve Srbije, Nemačka je, kao najveći donator, dala 1,2 milijarde evra pomoći, što je, poređenja radi, tek trećina sume koja je Srbiji potrebna samo u ovoj godini kako bi stabilizovala budžet.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane