Natrag

Stav

Stav

 

DIKTATURA

 

Branko Dragaš

 

Građani Srbije su izglasali diktaturu. Demokratsku diktaturu voljenog Vođe. Sami izbori su bili nedemokratski. Vođa i njegova stranka su trošili ogroman novac, na svakom koraku se videla bahatost režima, zakupili su sve nacionalne televizije, ako je sekunda koštala od 100 - 200 evra, onda izračunajte koliki novac je potrošen.

Vođa je lagao i obećavao, kao što rade sve totalitarne vođe.Ali je širio i strah. Armije mladih ljudi su zvali birače kući i propitivali za koga će glasati, što je elementarna građanska nepristojnost, ali što biraču uliva strah u kosti da je kontrolisan i da mora da vodi računa za koga će glasati. Nenajavljene posete na kućne pragove birača, stare staljinističke metode totalitarne vlasti, samo su povećale strah birača za svoju budućnost. Naročito 1.730.000 penzionera, koji su se uplašili za svoje penzije, i milion ljudi koji plate primaju iz budžeta. Eto biračkog tela voljenog Vođe. Biračkog tela koje glasa u strahu da ne izgubi i ono malo što mu država daje.

Mediji su gebelsovski odradili posao za Vođu. Autocenzura je bila zastrašujuća. Onaj koji je zabranjivao i kažnjavao medije nije morao da ponavlja svoje zakonske akrobacije iz devedesetih, mediji su sami kapitulirali i podali se Vođi. Kult ličnosti se gradi od konvertita i potpuno nesposobnog političara, koji besprekorno izvršava naloge Velikog Brata.

Građani Srbije su pokazali svu svoju političku naivnost i povodljivost. Poverovali su u otrcanu priču o Vođi koji preuzima sve njihove strahove i brige, koji na sebe uzima sve njihove obaveze i obećava da će obezbediti svetlu budućnost. Mada nema nijednog konkretnog predloga kako da se stigne u tu svetlu budućnost, građani su preneli svoj deo odgovornosti na Vođu. To je lakše. Privremeno je kupljeno vreme. Mada je Vođa govorio da obećane reforme neće biti lake, što mu otvara manevarski prostor da može da radi kako mu je naloženo, građani su svoju suverenost i slobodu predali u ruke nesposobnog političara, koji za dve godine svoje vladavine nijedno obećanje iz prethodnih izbora nije ispunio.

Skupo će građani platiti ovu svoju lakovernost. Nažalost, platićemo i mi, koji nismo glasali za diktaturu. Oni konformisti koji nisu izašli na izbore su isto odgovorni za uvođenje diktature. Njihovo neprotivljenje zločinu je pomoglo da se, zbog male izlaznosti, zločin desi. Svako naknadno mudrovanje je besmisleno. Neizlaženjem ste glasali za diktaturu. Veliki Vođa se hvali da je ostvario najveći rezultat u istoriji srpske demokratije. Politički analitičari se prestrojavaju i dodvoravaju. Nema razorne kritike kulta ličnosti. Nema podsećanja na ratnohuškačku i šovinističku prošlost Vođe.

Mediji i politički analitičari su upregnuti u spinovanje javnosti o Vođi. Navodno ga opominju da vodi računa šta radi. Kakva glupost naših estradnih podanika, jer sada, kada je dobio apsolutnu vlast, oni će pratiti šta on to radi, da se ne bi desilo da naruši demokratske principe. Pa, Vođa je prekršio sve demokratske principe, zloupotrebio je vlast i uveo kult ličnosti, tako da pretnja jalovih analitičara je samo njihova preporuka za nove ambasadorke sinekure. Nijedne reči o potpunom medijskom mraku i kampanji koja se zasnivala na ucenama, pretnjama, strahu, lažima i potkupljivanju. Bilo kako bilo, Vođa je konačno ustoličen. U parlamentu nema opozicije. Eurofanatici i NATO stranke su nas vratili u jednopartijski sistem. Krug zla se zatvorio. Vratili smo se na početak devedesete.

Nema opozicije u parlamentu. Jednom nedoraslom čoveku je poklonjena sudbina Srbije da radi šta on hoće. Srbiju čeka pakao. Jedan užasan period je pred nama. Voljeni Vođa će se vrlo brzo pretvoriti u satrapa. Na svoja nejaka leđa preuzeo je teško istorijsko breme ,koje ne može da nosi. Sada je sam na čistini i biće izložen velikim pritiscima. Veliki Brat će mu odmah tražiti, kao obavezu za podršku u izbornoj pobedi i uvođenju diktature, da ispuni sledeće preuzete obaveze : novi Ustav i promena preambule iz koje se izbacuje Kosmet, federalizacija Srbije i stvaranje republike Vojvodine i Sandžaka, kao i obezbeđivanje autonomne pokrajine Preševska oblast. Doneće se zakon o radu, koji će potpuno uništiti sva radnička prava u Srbiji. MMF će naterati Vođu da otpušta iz javnog sektora, da povećava poreze i namete na preduzeća i građane i primoraće ga da se što više zadužuje, kako bi izbegao bankrot, što će stvoriti uslove za preuzimanje od strane Velikog Brata državne zemlje, EPS-a , Telekoma i ostalih nacionalnih resursa za plaćanje dospele kamate i neizmirenog duga poveriocima.

Pritisak spolja će se naročito povećati u sukobu Vašingtona i Moskve. Ukoliko Vašington uvede sankcije Putinu, insistiraće na tome da sve zemlje članice EU i one koje su u postupku pridruživanja moraju da se pridržavaju sankcija. Slično su naterali režim u slučaju Belorusije. Eto nove nevolje za Vođu. Ako bude slepo pratio naloge Vašingtona, kako je to svojevremeno Đinđić radio, Srbija će upasti u velike nevolje zbog sankcija prema Rusiji.

Napominjem, mislim da se to namerno prećutkuje, da je Đinđić kasno shvatio da su ga Vašington i Brisel izdali, prevarili, iskoristili i da su ga samog ostavili na brisanom prostoru. To je velika opasnost za Vođu. Mnogo inteligentniji i veći političari od njega su skupo platili taj pakleni savez sa Imperijom u rastrojstvu. Ukoliko Familija bude zainteresovana, zbog svojih ličnih interesa, da NATO zlikovci krenu u Ukrajini da se obračunavaju sa Rusima, kako bi po svaku cenu zaustavili dalje Rusko jačanje, ako, daleko bilo, ali to moram u ovoj analizi da uključim, jer su američki brodovi uplovili u Crno more, ruske snage na granici sa Ukrajinom imaju vojne manevre, svi se igraju ratnih igara, dakle, ako dođe do sukoba NATO snaga i Ruske armije u Ukrajini, otvara se ogroman problem za Srbiju kojom rukovodi veliki Vođa - kojoj strani će se prikloniti?

Kada dospemo u tu fazu odlučivanja, onda mogu da kažem, na osnovu dosadašnjeg istorijskog iskustva, na osnovu poznavanja stanja u javnom životu Srbije, da će doći do nove tragične podele Srbije, jedni će podržavati NATO a drugi Putina, podele koja se u Srbiji može da završi samo opasnim i krvavim građanskim ratom.

Zabrinut sam za sudbinu Srbije. Zabrinut sam i uplašen pred opasnim istorijskim izazovima u koje ulazimo. Svestan sam nesposobnosti Vođe i njegovog režima. Svestan sam i ostrašćenosti konvertita, koji je izdao svog političkog oca i koji je spreman, dokazujući sam sebi da je veliki igrač, da nas uvuče u velike probleme. Kada budemo shvatili da je Domanovićev Vođa slep, nalazićemo se u opasnoj provaliji. To sam morao da napišem. Razmišljam otvoreno i hoću sve da stavim na ovaj kockarski sto, kojim se drugi kockaju našom državom i našim životima.

Građani moraju da znaju šta su izglasali i kakva je posledica njihovog nesuprotstavljanja zlu. Mi, koji smo izašli na izbore, koji smo ponudili rešenja za spas države smo pokazali svoju istorijsku odgovornost. Građani to nisu prepoznali. Moja izborna lista EP je dobila 0,3% glasova Beograđana, kojih je izašlo samo 47% na izbore. Meni je savest čista. Po drugi put građani ne shvataju o čemu pišem i šta im nudim. Prvi put sam u decembru 2003 izašao na izbore , isto kao grupa građana, da ustanem protiv neoliberalnog koncepta rasprodaje države u procesu banditske privatizacije i zaduživanja koje će nas uvesti u bankrotstvo. Građani su sa 0,1% podržali ovu moju političku ideju.

Danas imamo više, ali beznačajno da menjamo politiku Srbije. Srbija nastavlja da srlja u ponor. Neshvatljivo! Uprkos potpunoj ekonomskoj propasti države, i siromaštvu i bedi građana, nije došlo do političkog preokreta. Građani su izabrali diktaturu. Vreme će vrlo brzo pokazati kakva je to tragična odluka bila. Nema više prostora za velika čekanja i otezanja. Socijalni cunami stiže. To je drugi pritisak koji će Vođa imati. Užasan pritisak izneverenih birača kada ne bude novca za isplatu penzija i kada milion ljudi ostane bez državnih plata. Tada nastaje stampedo. Bes i gnev poniženih i prevarenih. Oni će zaboraviti da su glasali za Vođu i potražiće krivce u režimu. Bojim se toga trenutka. Radikalska prošlost Vođe, lična ugroženost i izdaja saradnika ga može dovesti u bezizlaznu situaciju. To je opasno stanje, jer on tada može donositi sumanute odluke. Nije dorastao istorijskom zadatku i svi možemo platiti veliku cenu te izbezumljenosti. Zato je potrebno odmah da se počne stvaranje - NOVE OPOZICIJE.

Ta nova opozicija mora u tom kritičnom času, kada Vođa bude sluđen, ostavljen i preplašen, da mirnim putem preuzme upravljanje državom, da spusti tenzije u društvu i da mudrim političkim odlukama izbegne brodolom Srbije. To je istorijski zadatak nove opozicije. Ko će biti ta nova opozicija? Ovi izbori su imali i dobru stranu. Ispao je iz vlasti predozirani Čeda Jovanović, jer su njegovu politiku preuzeo Vođa. Ispao je iz vlasti ekonomski ubica Dinkić i sada ga treba sudski procesuirati i kazniti za sva zlodela koja nam je učinio. Ono što je posebno važno za stvaranje nove opozicije je činjenica da je lažni legalista i lažni nacionalista Koštunica dr Vojislav, napokon, ispao iz parlamenta. On je glavni krivac za propast patriotskih snaga u Srbiji.

U prošlom broju sam sve napisao o njemu i dobro je što su ga građani kaznili. Koristim ovu priliku, da se izvinim svim mojim čitaocima na pogrdnim rečima koje sam napisao, jer to nije moj stil izražavanja, ali, molim vas, verujte mi, nisam više mogao da se suzdržim zbog malograđanske srpske inteligencije i ovoga Ideologa verbalnog legalizma. Znam da me to ne opravdava, ali vas pokorno molim za razumevanje. Predugo sam na javnoj sceni, sve te aktere lično znam i ne mogu da zadržim istorijsku distancu prema njima, jer su mi sve te, upotrebljavam izraz filosofa Mihaila Đurića, njuške dosadile. To prenemaganje i foliranje mi se smučilo. Moje namere su krajnje plemenite. Želim dobro Srbiji i građanima. Vidim da idemo pogrešnim putem i da nas vode prevaranti.

Znam kuda treba da idemo i kako da se izbavimo iz nevolje. Pristao sam čak i da budem nosilac liste za Beograd. Da je moja lista prošla, ne bih bio odbornik u Beogradu, nego moji prijatelji iz EP. Time sam dokazao da sam dosledan u svojim političkim idejama. Mene ne zanima da se lično bavim politikom. Moram to svaki put da objašnjavam da bi ljudi upamtili. Nudim jednu novu političku ideju i novi ekonomski koncept. Građani to danas nisu prepoznali, ali ja nastavljam dalje da pišem i da se borim. To je moja moralna obaveza prema našem narodu. Zato hoću o svemu otvoreno da govorimo. Ne želim ništa da krijem.

O svim političkim akterima sam sve otvoreno rekao,ali sam o Dverima ćutao. Namerno. Izbegavao sam tu temu. Nisam hteo da im smetam.Pune dve godine. Kada sam se razišao sa njima 15.03.2012 godine napisao sam im pismo. Iskreno i otvoreno. Nisam hteo da ga objavim, jer su bili u političkoj kampanji. Tiho sam se povukao. Mnogi nisu ni znali da sam se povukao. Na ovim izborima sam u Beogradu glasao za EP, ali sam na republičkim izborima glasao za Dveri. Bio je to moj poslednji pokušaj da im pomognem. Nisu prošli. Nažalost. Ali, to sam i očekivao. Jedno poglavlje je završeno. Sada otvaramo novo. Zato hoću otvoreno da napišem sve o Dverima. Biće lakše i meni i njima. Javnost to traži. Javnost će presuditi. Ta rasprava je potrebna zbog onoga što treba da usledi. To je stvaranje - nove opozicije. O tome svemu više sledeći put.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane