Natrag

Tragom vesti

 

Tragom vesti

 

Kako je Fond za razvoj Srbije davao sredstva  za "lečenje" propalih preduzeća i izdržavanje partijskih drugova

 

Državna kasa i nova klasa

 

Fond za razvoj Srbije osnovan je sa namerom da se na taj način pomogne obnova posrnule privrede. U međuvremenu je on, međutim, postao priručna kasa stranaka na vlasti. Sadašnji Upravni odbor Fonda čini osam ministara i dva državna sekretara, a na mestu direktora je, takođe, partijski kadar.

 

Miodrag K. Skulić

 

Sadašnji Upravni odbor Fonda za razvoj ima deset članova, od čega osam ministara i dva državna sekretara, i to su: Igor Mirović, predsednik, prof. dr Zorana Mihajlović, Lazar Krstić, Aleksandar Antić, dr Jovan Krkobabić, mr Velimir Ilić, prof. dr Dragan Glamočić, Sulejman Ugljanin, Tatjana Matić, državni sekretar i Dejan Popović, državni sekretar

Direktor Fonda je Slađana Backović, partijski kadar Dinkićeve stranke Ujedinjeni regioni, koja je sedište Fonda preselila u Niš!

Ovaj Upravni odbor, ili Vlada u malom, doneo je odluku da u 2013. godine prestanu sa odobravanjem kredita privredim društvima i preduzetnicima, iako je na računu Fonda bilo sredstava. Javnost je obaveštena da je to zasnovano na ogromnom iznosu odobrenih kredita nesolventim dužnicima. Ako je to tako, od ovog Upravnog odbora treba očekivati da se izvrši, ili je već izvršena, primopredaja. Javnost očekuje da posle dosadašnjeg predsednika Upravnog odbora Verice Kalanović, potpredsednika Dinkićeve stranke Ujedinjenih regiona, ova „kreditna ustanova", odnosno priručna kasa partijskih moćnika, bude do temelja prečešljana, ne samo ko su nesolventni dužnici, već i na osnovu čega im je odobren kredit, i da li je za te svrhe upotrebljen.

Fond raspolaže sa 85 milijardi dinara kapitala, ili oko 750 miliona evra, ali, pored toga, Vlada je preko Ministarstva finansija i privrede, odobrila dodatna sredstva koja je Fond u svoje ime, a za račun ministarstva, odobravao privredi. Na početku 2013. godine ukupna potraživanja Fonda za date kredite, iz sopstvenih sredstava i sredstava Vlade, iznosila su 175 milijardi dinara, ili milijardu i 550 miliona evra. U posebnom prilogu dat je pregled potraživanja Fonda po delatnostima.

Fond je svoj kapital formirao, uglavnom iz sredstava države, prevashodno devedesetih godina. Od prodaje Telekoma dobio je čak 50,9 milijardi dinara, tačnije 60 odsto ukupnog kapitala Fonda potiče iz tog izvora.

Evo kako se kretao ukupan prihod Fonda po godinama: 17,9 milijardi dinara u 2009. godini, 15,5 milijardi dinara u 2010. godini, 78,0 milijardi dinara u 2011. godini, 15,5 milijardi dinara u 2012. godini.

U 2011. godini država je odobrila Fondu ogromna namenska sredstva, pa je u toj godini preko Fonda bio veliki uticaj ne samo na „lečenje" posrnulih društvenih preduzeća, već i partijskih simpatizera. 

Samo u 2011. godini kapital Fonda smanjen je za 22,5 milijardi dinara ili za više od 200 miliona evra, i u toj godini iskazan je gubitak u poslovanju od, čak, pet milijardi dinara, ili skoro pedeset miliona evra.

U 2011. godini odobreno je 110,9 milijardi dinara kredita, dok su u 2012. godini odobreni krediti iznosili 80 milijardi dinara. Na sajtu Fonda navedeno je da je poslednja sednica Upravnog odbora Fonda održana 22. jula prošle godine, i da je do tada odobreno kredita u visini od samo 773 miliona dinara, ili oko sedam miliona evra. Odlukom Vlade presečen je ovaj „legalni" lanac partijskog kreditiranja.  

Prema planu priliva za 2013. godinu koji je prihvatio prethodni Upravni odbor, pod rukovodstvom Verice Kalanović, naplata priliva sredstava po datim kreditima bila je planirana 11,2 milijarde dinara, i to: 9,3 milijarde dinara po osnovu dugoročnih kredita iz privrede, 800 miliona dinara od preduzetnika, milijardu dinara po osnovu kratkoročnih kredita iz privrede.

Šta se desilo sa naplatom problematičnih potraživanja po osnovu datih kredita trebalo bi da se sazna nakon prve naredne sednice Upravnog odbora, ukoliko nova vlada ne izvrši promene članostva Upravnog odbora, koji čini osam dosadašnjih ministara i dva državna sekretara.

Javnost očekuje da će po godišnjem obračunu za 2013. godini zbirni podaci biti dostupni, a od Upravnog odbora Fonda i njegovog ministarskog saziva očekujemo da konačno saopšte ko je sve koristio kredite, a nije uredno vraćao, ili je zloupotrebio namenu za koju su krediti odobreni. Ukoliko Upravni odbor na čelu sa Igorom Mirovićem to ne saopšti, sva potraživanja po kreditima i svi otpisi nenaplativih kredita i zaduženja po osnovu kamate i devizne klauzule pašće na leđa Srpske napredne stranke.

 

A 1.

 

Milijarde i milioni: ko je imao, dobio je još

 

Kada se sve sabere, preduzećima u vlasništvu Miroslava Miškovića Fond ukupno odobrio čak 1,2 milijarde dinara kredita. Farmakomu u vlasništvu Miroslava Bogićevića dato je 731 milion dinara, Rudnap grupi Vojina Lazarevića 508 miliona, FMP-u Nebojše Čovića 535 miliona, Interkomercu (SPS) je dato 359 miliona,  MK Komercu u vlasništvu Miodraga Kostića 300 miliona, Ju pointu Zorana Drakulića 280 miliona, Peconijevom Rubinu 200 miliona,  Pink televizija od Fonda za razvoj dobila 190 miliona dinara. Firma Banini je položila hipoteku i uzela kredit od 168 miliona dinara sredinom 2008. godine. Nešto više od 125 miliona dinara je dospelo za naplatu, a ostatak još nije. Trgovinsko preduzeće Galeb Group iz Šapca 2009. je poslovalo sa prihodom od 2,4 milijarde dinara i bez gubitaka, da bi posle dobijanja kredita od 351 milion, do 2012. dostiglo gubitak od 140 miliona dinara, a broj zaposlenih se sa 360 smanjio na 170.

Među preduzećima kojima je pare pozajmio Fond za razvoj nalaze se Javor PDS, RTB Bor, Zastava automobili, FGP Rekord Rakovica, Mačkatica, Industrija mašina i traktora, Prva iskra holding u restrukturiranju, Janko Lisjak, TIG Industrija tekstila, Industrija motora Rakovica, Majevica, GOŠA holding korporacija i drugi. 

Tokom perioda Vlade Vojislava Koštunice (i DSS-a) najveći pojedinačni kredit Fond je u aprilu 2007. godine odobrio Farmakomu - čak 447,4 miliona dinara, od čega je 442 miliona dospelo za naplatu. Iste godine, u novembru, Fond odobrava novih 115,4 miliona dinara kredita Farmakomu, ovog puta fabrici akumulatora koja posluje u okviru tog sistema. Prema podacima Fonda, nijedan deo ovog kredita do sada nije dospeo na naplatu. Farmakom je za oba kredita položio hipoteku kao obezbeđenje.

Za čuđenje je da je Upravni odbor na čelu sa Vericom Kalanović, a na predlog direktorke Fonda Slađane Backović, odobrio Interkomercu kredit od 100 miliona dinara. Za nepuštanje menica na naplatu, po ovom kreditu, direktnu odgovornost snosi direktorka Backović, ukljičivo i odgovornost za odobravanje ovog kredita nesolventnom klijentu.

 

 

 

A 1.

 

Na početku 2013. godine Fond potraživao 1,5 milijardi evra

 

Fond za razvoj je na početku 2013. godine potraživao 1,6 milijardi evra, od čega je manji deo dao iz sopstvenih sredstava, a veći deo iz sredstava Ministarstva privrede i Ministarstva finansija. Ta potraživawa su iz sledećih delatnosti:

 

Rang  Dužnici su iz delatnosti                          Iznosi u dinarima   Struktura u %

01/   Proiz. mašina, metala i met. proizvoda           51.156.308.936     29,15

02/   Proiz. prehrambenih proizvoda i pića        18.711.512.679     10,66

03/   Vađenje ruda i kamena                      18.421.301.639     10,50

04/   Građevinarstvo                                  16.333.945.504       9,31

05/   Saobraćaj, skladištenje i veze                   13.140.185.652       7,49

06/   Prerada drveta i proizvoda od drveta          9.856.099.079       5,61

07/   Proizvodnja saobraćajnih sredstava           5.976.951.944       3,41

08/   Proizvodnja električnih i optičkih uređaja    5.571.604.836       3,17

09/   Turizam, hoteli i restorani                    5.410.042.454       3,08

10/   Proizvodnja tekstila i tekstinih proizvoda    5.278.047.394       3,01

11/   Proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana         5.273.493.363       3,01

12/   Komunalne,društvene i lične usluge          4.806.168.446       2,74

13/   Proiz. proizvoda od minerala i ostalih sirovina   2.847.215.401       1,62

14/   Proizvodnja proizvoda od gume i plastike   1.765.991.897       1,01

15/   Proiz. celuloze, papira, izdavanje i štampanje   1.648.145.303       0,94

16/   Prerada kože i proizvoda od kože               1.469.279.727       0,84

17/   Ostala prerađivačka industrija                    1.231.807.350       0,70

18/   Trgovina na veliko i malo                     1.197.598.902       0,68

19/   Proizvodnja el. energije, gasa i vode             893.332.999       0,51

20/   Zdravstveni i socijalni rad                       800.742.992       0,46

21/   Zanatstvo                                              678.869.497       0,39

22/   Primarna proizvodnja                             620.327.676       0,35

23/   Obrazovanje                                     41.358.955       0,02

24/   Bankarstvo                                       11.304.857       0,01

25/   Ostale delatnosti                                2.373.954.016       1,35

        Ukupna potraživanja                          175.515.591.498   100,02

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane