Natrag

Tabloid istra`uje

 

Tabloid istražuje

 

Kako je tekla dugogodišnja, sistematska pljačka države preko firme Jugoimport SDPR (3)

 

Poklon težak dve milijarde dolara

 

Bivši direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim saradnicima, a pod zaštitom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi koje imaju više od  hiljadu računa i podračuna u bankama u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljačkana za stotine miliona evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveo u zatvor. I ne samo njih, nego i sve one koji su "lančano" pljačkali i okoristili se kriminalnim provizijama koje su isplaćivane sa računa fantomskih firmi. Sudski postupak protiv Nikčevića i Šutanovca sprečava republički javni tužilac, Zagorka Dolovac. Ta okolnost ukazuje na udruženu zločinačku aktivnost više lica iz vrha države.

 

Vuk Stanić

 

Irački dug od 2,3 milijarde dolara je novac kojim je mogla da se oporavi celokupna srpska privreda. Zahvaljujući bivšem ministru odbrane Draganu Šutanovcu, službenicima Jugoimport SDPR-a, Stevanu Nikčeviću, Stanku Mađarcu i Nenadu Pantošu, država je naplatila tek nešto više od 200 miliona dolara. Više od dve milijarde i sto miliona dolara je nestalo u papirima, koje su potpisivali Šutanovac i državni službenici.

Prikrivanje tragova ove pljačke vodili su političari, državni službenici i bivši operativci Službe državne bezbednosti. Tragovi su toliko dobro prikrivani da je Aleksandar Vučić koji je proveo više meseci na čelu tela za koordinaciju svih bezbednosnih službi otišao sa te funkcije uveren da je tu ukradeno "tek nekoliko miliona evra"...

Nakon objavljivanja stvarnih razmera ove pljačke u Tabloidu, "igrač" Dragana Šutanovca, Stevan Nikčević, tražio je da se sastane sa Aleksandrom Vučićem. Naime, Nikčević je posle Šutanovčevog odlaska sa funkcije, prešao u Srpsku naprednu stranku (SNS). Odmah je postavljen na funkciju državnog sekretara u Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, i to je bilo sve. Vučićevi savetnici obavestili su ga da lider SNS-a nema vremena za njega zbog kampanje...

U bliskom krugu Vučićevih ljudi pričalo se da je "gazda poludeo" što su propustili priliku da zbog afere u SDPR-u uhapse Šutanovca. U vrhu SNS, razmatraju i štetu koju je napravila Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac, kada je od istrage zaštitila  Šutanovca. Ipak, istraga zbog pljačke u SDPR-u je u toku, a optužnicom br. KTR 12544/11 obuhvaćeni su za sada Nenad Pantoš i Stanko Mađarac.

 

 

Kod Arapa ni čaj nije besplatan

 

 

U službenoj belešci sa sastanka održanog na zahtev SDPR-a 20.11.2007. godine, koju su potpisali Mađarac i Pantoš, ističe se da je Vlada Iraka ponudila da 2,3 milijarde dolara koliko Irak duguje preduzeću SDPR, bude umanjeno. Iz službene beleške čiji faksimil objavljujemo, vidi se da ovaj tandem svo vreme zagovara da se prihvati Iračka ponuda koja podrazumeva otpis osamdeset odsto duga iz 1990. godine!

Očigledno je da Pantoš i Mađarac, tokom sastanka, nijednog trenutka nisu zagovarali ideju da se Iračanima uputi kontra-ponuda i zapreti aktiviranjem garancija, što je uobičajen postupak u takvim poslovima. Naprotiv, njih dvojica tokom ovog sastanka zagovaraju da Iračka ponuda bude prihvaćena. Čulo se samo da je "...Ponuda dobijena od dužnika i mali su izgledi da se ona eventualno poboljša."

Mađarac i Pantoš tokom sastanka ističu da odbacivanje ove ponude ne znači da će biti dobijena bolja. Ove tvrdnje, čak i ljudima sa osnovnim obrazovanjem, zvuče krajnje čudno. Ukoliko je dužnik dao ponudu, on sigurno nije dao najbolju, jer ni kada se na pijaci sa seljakom cenkamo ne počinjemo sa najboljom ponudom. Svi poslovni ljudi koji su ikada sklapali poslove na bliskom istoku, znaju da Arapi kada počinju pregovore o ceni uvek traže da im se za robu plati hiljadu puta više od njene stvarne vrednosti.

Na ovaj način oni postižu da pregovori krenu sa tačke koja je daleko više u njihovu korist od minimuma sa kojim će takođe biti zadovoljni. Cilj ove taktike je da se u dugim i zamarajućim pregovorima za koje Arapi genetski imaju više živaca postigne što bolja cena. Naivčine koje prihvate njihovu prvu ponudu često ih vrlo razvesele, pa ih Arapi na kraju pregovora ponude i besplatnim čajem. 

U dokumentu piše i da Iračka ponuda predstavlja  jednu od tri opcije koje je ova zemlja zvanično ponudila svojim poveriocima, ali i da je Pariski klub sa Irakom postigao sporazum o otpisu osamdest odsto duga. Zemlje kojima Pariski klub otpiše dug na ovaj način odmah dobijaju rast kreditnog rejtinga što za preostale poverioce znači da im rastu šanse da svoja potraživanja naplate u celosti. Da su Mađarac i Pantoš uradili internet pretragu o tome šta je pokretač Iračke privrede saznali bi da je u pitanju nafta.

Od 2007. godine do danas cena nafte konstantno raste što je bio još jedan od pokazatelja da postoje ozbiljni indikatori da se stari dug naplati u celosti. Dobar predlog za Iračane bio bi da im se dozvoli da dug ne plate u dolarima, već da Srbiji isporuče naftu. Srbija bi sama prodala naftu na domaćim i stranim tržištima i verovatno dodatno zaradila, dok bi Iraku ostao uskraćen trošakove transporta i provizija pri prodaji. Ovakve predloge Pantoš i Mađarac nisu izneli na pomenutom sastanku.    

Svi prisutni prihvatili su njihove po državu štetne predloge i Iračani su obavešteni da se njihova ponuda prihvata. Do realizacije posla nije došlo jer su Iračani tražili da se 460 miliona dolara koliko bi iznosio novi dug plati preko firme Aquila Omni Limited, koja bi uzela proviziju za taj posao. Ma kako to čudno zvučalo Iračani ovo nisu predložili jer je to njima odgovoralao već je u pitanju bio zahtev naših bandita.

Neko iz Srbije: "...Mi će mo prihvatiti vašu ponudu da se otpiše osamdeset odsto duga, ali vi insistirajte da se ubaci posrednička firma koja će uzimati proviziju koju ćemo zajedno da podelimo...".

U e-mejlu koji je primio Nenad Pantoš, a čiju kopiju smo objavili kao prilog uz ovaj tekst Christian A. Digemose iz firme Houlihan Lokez Hovard i Zukin, koju se Iračani ovlastili za pregovore sa Srbijom piše: "...Kao što smo razgovarali, u prilogu imate nacrt  duga koji bi Jugoimport SDPR-u omogućio da preuzme ostatak tretiranog duga, a po sporazumu to bi bilo urađeno preko posrednika za specijalne namene firme Aquila Omni Limited."

Koštuničini ministri odbili su ovakvu ponudu, ta Vlada je pala, a u novoj Vladi su poslovi pregovora o iračkom dugu povereni ministarstvu odbrane, odnosno tadašnjem ministru Draganu Šutanovcu i generalnom direktoru SDPR-a Stevanu Nikčeviču.

Nikčević je ispravno konstatovao: 2,3 milijarde dolara Irak duguje Jugoimportu, ali Jugoimport veći deo tog novca duguje firmama koje su izvodile radove u Iraku. Deo tih firmi je danas na teritoriji bivših republika SFRJ.

Slovenija sama pokušava od Iraka da naplati svoj deo. Nikčeviću je bilo jasno da ukoliko mi Iraku otpišemo osamdeset odsto duga to ne znači i da će firme iz Bosne i Hrvatske SDPR-u otpisati potraživanja na isti način, niti znači da će ih uopšte otpisati.  Zapravo iz dokumenta koji objavljujemo uz prilog ovog teksta jasno se vidi da je Nikčević o tome čak i obavestio Šutanovca.

 "...U toku su usaglašavanja sa komintentima sa teritorije bivše SFRJ oko njihovog učešća u ukupno usaglašenim potraživanjima od Iraka. Učešće komintenata sa teritorije Srbije iznosi ok 45 odsto od ukupno usaglašenih potraživanja. Ovde su uključena i potraživanja koja je otkupio JUBMES, potraživanja bivše Direkcije za uređenje terena pri SSNO,  kao i potraživanja koja je otkupio SDPR. Saglasnost za restruktuiranje duga pod gore navedenim uslovima nisu dale kompanije iz Bosne i Hercegovine. Saglasnost su dale pojedine kompanije iz Slovenije, Makedonije i Hrvatske. Pristanak su dale uglavnom sve kompanije iz Srbije...".

 

 

 Novac u mreži

 

 

 I pored ovih saznanja,  Šutanovac i Nikčević su prihvatili Iračku ponudu. Zapravo prvobitna Iračka ponuda po kojoj bi Irak platio 460 miliona dolara SDPR-u u ratama sa kamatom, je zamenjena još lošijom Iračkom ponudom po kojoj Irak treba SDPR-u da plati samo 250 miliona dolara, ali odmah. Šutanovac je prihvatio Iračke zahteve i sklopljen je sporazum da novac bude plaćen na račun posredničke firme Aquila Omni Limited...

Ni tu nije bio kraj štetnim poslovima za državu Srbiju. Istragom je utvrđeno da novac od potraživanja iz ovog posla ali i drugih poslova putuje mrežom firmi koje su za te namene osnovali službenici SDPR u Srbiji i u celom svetu.   

Operativci koji su istraživali kriminal u SDPR-u očekivali su  i da novi direktor SDPR-a Jugoslav Petković, zaštiti  interes kompanije i države. Međutim i on je nastavio da koristi mrežu firmi koju su napravili Šutanovac i Nikčević.

Nastavak poslovanja sa zatečenim kadrovima i na način na koji su ga oni obavljali značio je i nastavak istrage, jer se poslovi odvijaju suprotno propisima Srbije. Deo novca koji je predmet istrage nalazi se na računu u banci DBS Bank Ltd, Singapur, račun broj 0100-000329-01-2-0022 (u pitanju je dolarski račun).

Pod istragom je i bankarski račun u Srbiji 180123121003775113 kod Alfa banke, vlasništvo firme Atera, čiji je sledbenik Atera plus.

Domaća preduzeća koja su od značaja za poslovanje SDPR-a a čiji je osnivač SDPR i koja su operativno obrađivana su pored Atere plus i PMC Inženjering, Borbeni Složeni Sistemi, Kovački Centar, Jutra Kipal Eksport, DKS i DIRS.

SDPR je u strukturi učešća vrednosti kapitala zastupljen sa 100 odsto kod Atere, Jure, PMC-a, BSS-a i Kipal Eksport-a. Kod Kovačkog centra taj udeo iznosi 51 odsto. Udeo Republike Srbije u DKS-u je 100 odsto.

Udeo DKS-a u DIRS-u je opet 100 odsto što znači da je Republika Srbija posredno vlasnik DIRS-a sa 100 odsto ali ona ne imenuje rukovodstvo u toj firmi niti upravlja tom firmom, imovina te firme se nigde ni ne knjiži kao državno vlasništvo.

Zbog istrage se skeniraju računi PMC Inženjeringa i to račun u Banka Intesi broj: 160-38466-17 ; račun u Univerzal banci broj 290-1488-44; kod Hipo banke račun broj 165-1667-78; kod Sosiete ženeral banke račun broj 275-0010221612204-22; kod Aik banke račun broj: 105-4456-47; kod Credi banke račun broj: 150-13921-85...

 

 Tužilaštvo sve ima, ali...

 

 

Firma Beolom je pravni sledbenik preduzeća Borbeni složeni sistemi d.o.o. njihov račun kod Univerzal banke je takođe predmet istrage, a posebno se proveravaju poslovi Kovačkog centra Valjevo d.o.o i firme JUTRA d.o.o.Istražnim organima interesantan je i firma Kipal eksport d.o.o.  osnivači ovog preduzeća su Anastas Paligorić i Mihajlo Kisić.

Osnivačka prava su ugovorom preneli na Živojina Jovanovića. Pet godina kasnije 28.01.2003. godine Jovanović je svoja prava preneo na Dragana Đukića, dok je Đukić ugovorom broj 1326-1 vlasništvo preneo na SDPR.

Istragom je utvrđeno da su novčane transakcije osnovni deo tekućeg poslovanja preduzeća BSS, Kipal eksport, PMC Inžinjering, Kovački centar, Direkcije KS i Direkcije IRS.

Kod preduzeća Jutra i Atera evidentrane su iste poslovne operacije ali i transakcije sa preduzećima iz inostranstva iz mreže firmi koju su formirali političari bliski SDPR-u i direktori ove firme.

Istraga KTR 12544/11 se detaljno bavi poslovanjem navedenih firmi, ali nailazi na poteškoće u identifikaciji osoba koje upravljaju firmama u inostranstvu. 

Tokovima novca je teško ući u trag jer su firme za koje se naši službenici raspituju često registrovane kao pravna lica u stranim državama i nalaze se van ingerencije naših organa gonjenja. Mreža ljudi koji novcem upravljaju poseduje i dobre kontakte u policiji, BIA, Tužilaštvu i kod političara, koji vredno rade na tome da se istraga obustavi.

U inostranstvu plaćaju skupe advokate kako bi sprečili ili barem odložili otvaranje knjiga firmi koje su tamo registrovane.Tužilaštvo je nedavno dobilo i materijal vezan i za poslovanje SDPR-ove ofšor kompanije "Middle East General Afairs Co" sa sedištem u Libanu.

Ovu firmu sa sa osnivačkim ulogom od 25.000 dolara u ime SDPR osnovali Milan Stamatović, Nikodin Jovanović i Aleksandar Sredović.

U jednom od dokumenata dostavljenih Tužilaštvu nalazi se i skica jednog dela mreže firmi u inostranstvu koja je knjigovođama služila da se lakše snađu. Firme su podeljene u kategorije: upisane u registre u zemlji i inostranstvu, upisane u registar u zemlji, upisano u registar u inostranstvu i firme koje nisu upisane nikakve registre u zemlji niti inostranstvu. (fantom firme.)

Na skici se ne nalaze puni podaci o pravnim subjektima već samo osnovni nazivi. Kao firme koje nisu upisane ni u jedan registar navode se: Interpolimec, Homeric, Angopanum, FOP, Transacta, FOI Trading, P.S.I.

 

 

 Stari lopovi na novim funkcijama

 

 

Osim sa istragom domaćeg tužilaštva, mreža firmi se suočila i sa pravnim problemima u Singapuru. Tamošnji Viši sud Singapura blokirao je 50 miliona dolara iz poslovanje ćerke firme SDPR-a i milion dolara kamate, sve dok se ne utvrdi ko ima pravo da sa njima raspolaže. U drugom sporu takođe pred Višim sudom Singapura blokirano je 17 miliona dolara iz ranijih poslovanja SDPR-a. Domaća istraga iz postupka KTR 12544/11 nedavno je dopunjena i ovim detaljima. Domaći istražitelji su zapanjeni otkrićima o tome koliko je novca izneto iz zemlje, potom ponovo uneto i pokradeno.

Suma neoporezanovanih transakcija je takođe zapanjujuća. Radna pretpostavka nekih ljudi iz policije bila je da je za proteklih 25 godina, promet veći od pedeset milijardi evra ostao van poreskih bilansa...

Materijal u Tužilaštvu je dovoljan i da istraga bude proširena  na poslovanje SDPR-a i iz vremena stare Jugoslavije. Firme iz Srbije i bivših republika SFR Jugoslavije, potraživale su u trenutku raspada zemlje za poslove od inopartnera više od pet milijardi dolara!

Ko im je dugovao i za koje poslove bila je tajna. Energoprojekt, Janko Lisjak, Kongrap, gradili su bunkere na tajnim lokacijama, zidali su zgrade sa tajnim odeljenjima, prodavani su tenkovi, prodavalo se oružje iz Zastave, a papiri o svemu se sklanjani je jer su poručioci radova i robe, tražili da posao bude obavljen uz neophodnu tajnost i diskreciju.

Ovlašćen da naplati novac iz ovih poslova bio je jedino SDPR. Zbog sankcija novac je već tada sklanjan na račune privatnih lica, i firmi  registrovanih u inostranstvu. Naplata mnogih potraživanja nije nikada ni započeta, a ispostavilo se da su ljudi iz Šutanovčeve grupe jako zainteresovani i za  poslove naplate tih potraživanja.

Mnogi od njih dočekali su promenu vlasti sa novim partijskim knjižicama i sada su bliski novoj vlasti, na funkcijama su i umesto da pomažu borbu protiv korupcije oni je zataškavaju.

 

 

Pet nivoa istrage

 

 

Američke korporacije  DŽ. P. Morgan (JP Morgan) i Sitigrup investment (Citigroup investment) naplatile su 80 odsto od 2,3 milijarde dolara koliko je Irak dugovao Jugoimport SDPR-u .

Iz dokumentacije  koja je Tabloidu dostavljena pred samo zaključenje broja, otkrili smo da su bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, bivši generalni direktor SDPR Stevan Nikčević, i službenici Stanko Mađarac i Nenad Pantoš, zagovarali da se Iraku otpiše dve milijarde dolara duga iako su znali da ova država ima novca da plati.

Oni su to uradili kako bi DŽ.P.Morgen i Citigurup umesto SDPR-a naplatili više od dve milijarde dolara. Njihovo višemesečni rad, u kome su oni u mnogobrojnim dokumentima koje je Tabloid objavio tvrdili da se od Iraka ne može naplatiti više od 460 miliona dolara, bio je usmeren u korist američkih korporacija. Mađarac i Pantoš ovo nikada ne bi uspeli da urade bez podrške Dragana Šutanovca koji je potpisao dokument u kome je prihvatio ovakvu ponudu.

12. decembra 2006. godine Miroslava Tanasić iz Srpske banke je sa njene službene adrese poslala mejl kopija u prilogu teksta, u kome obaveštava Stanka Mađarca o tokovima na bliskom istoku i američkoj spoljnoj politici u tom regionu. U tekstu se ističe da je zbog zategnutih odnosa sa Iranom cena nafta nikad viša. Ovaj mejl je i dokaz da su Mađarac i Pantoš itekako bili upućeni u finansije i spoljnu politiku zemalja u Golfskom zalivu i da su znali da Irak može da počne uredno da servisira dug.

Najbolji dokaz da je Irak mogao da plati i da mu nije trebalo otpisivati dug je činjenica da su DŽ.P.Morgan i Sitigrup ponudili da oni izdaju finansijske instrumente u SDPR-u u vrednosti od 20 odsto duga, dok bi zauzvrat oni preuzeli naplatu ostatka novca od Iraka. Da li bi se američke korporacije upustile u naplatu nečega što nije moguće naplatiti?

10. januara 2007. godine, Nenada Pantoša je mejlom kontaktirao Daniel M. Zelikow(v) iz DŽ.P.Morgana, usledila je korespodencija mejlovima i telefonom u koju se uključio i Stanko Mađarac.

12. januara 2007. godine, Zelikov u mejlu upućenom Pantošu i drugima koji su stavljeni u "CC" saopštava, da je  razgovarao sa kolegama o Pantoševoj zainteresovanosti da se sastane sa timom ljudi iz DŽ.P. Morgana i Sitigrupe vezano za njhove "Iračke zahteve"

Nakon održanog sastanka 25. janura 2007. godine i prezentacije ponude američkih kompanija, Pantoš i Mađarac su odlučili da je prevedu na Srpski.

19. februara 2007. godine, Davor Rosić iz firme Jubmes je sa službenog mejla Mađarcu poslao elektronsku poruku, a u atačmentu je  bila prezentacija DŽ.P. Morgana  i Siti grupe koja je nosila naslov "Strogo poverljivo".

U prezentaciji je do detalja objašnjeno kako će ove korporacije preuzeti SDPR-ovo potraživanje od Iraka u iznosu od 2,3 milijarde dolara, dok će SDPR-u biti ustupljeni "instrumenti za monetizaciju" odnosno vrednosne hartije u iznosu od 460 miliona dolara sa rokom naplate do 2028. godine.

Izvršni organi Srbije istragu o zloupotrebama u naplati Iračkog duga i SDPR-ovih fantomskih firmi su podelili u pet nivoa:

-2.000.000.000 dolara šteta za državu i SDPR u poslu zaključenom sa DŽ.P. Morganom i Siti grupom

-200.000.000 dolara  proneverenih od 460 miliona dolara za koje se sumnja da su ih prisvojili Dragan Šutanovac, Stevan Nikčević i još nekoliko ljudi iz Demokratske stranke.

-70.000.000 dolara štete zbog putovanja novca kroz mrežu posredničkih firmi.

Istraga se vodi i zbog sumnje da su milione dolara zaradila lica koja su prala novac za Darka Šarića kupovinom firmi koje su izvodile poslove u Iraku devedesetih godina. Zbog ovoga je pod istragom firma Ultima Linea Protect Team iz Beograda, ulica Generala Horvatovića 7/14.

Osim Darka Šarića i njegovih ljudi Tužilaštvo ispituje i poslovanje Slobodana Risimića, koji je na isti način poslovao koristeći račune u Hipo banci. Interesantno je da je i novac iz posla sa DŽ.P. Morganom uplaćen na račun kod Hipo banke ali u Beču i da se prilikom istrage ko sve u toj banci ima račun i na čije podračune se kretao srpski novac pojavljuje i ime Miroslava Miškovića.

Peti nivo istrage se bazira na praćenju Nenada Pantoša i Stanka Mađarca za koje se procenjuje da su u celom poslu protivpravno prisvojili pet miliona evra.  

O svemu ovome Tabloid će pisati opširnije u narednom broju...

 

 

A 1.

 

 

Kome je Šutanovac poklonio 2 milijarde dolara?

 

 

Irački dug prema SDPR-u je bio 2.300.000.000 dolara.  Početkom devedesetih godina, Iraku su uvedene sankcije Ujedinjenih nacija, ova zemlja je mogla da plaća jedino hranu i lekove. Firma "Direkcija za uređenje terena (DUT)"  je tada morala da prekine sa radovima u Iraku. Vrednost ugovorenog posla DUT sa iračkom Vladom bio je 949.429.356,14 dolara (nešto manje od devetsto pedeset miliona). Naplatu ovih potraživanja trebalo je u skladu sa ugovorom da obavi Savezna direkcija za promet proizvoda sa posebnom namenom, čiji je pravni sledbenik Jugoimport SDPR.

Veći deo posla je do tada već bio obavljen, a sankcije su se u skladu sa ugovorom mogle smatrati višom silom. Na taj način su ostvareni uslovi da je obavljeno devedeset odsto posla, ali da se može naplatiti celo potraživanje. Postojala su dva načina da Irak kada mu ukinu sankcije plati sto odsto ugovorene cene, a da razliku koja je nastala višom silom potražuje od Ujedinjenih nacija, ili da Irak plati samo radove koji su izvedeni, a da SDPR potražuje štetu od UN.

U periodu sankcija nije moglo ništa da se preduzme. Dolar je kasnije konstantno gubio na vrednosti pa je na ovo potraživanje legitimno svih godina obračunavana i ugovorena kamata.       Nakon okupacije Iraka maja 2003. godine od strane Američke i Britanske vojske, u toj zemlji je instalirana prozapadna Vlada. Iraku su ukinute sankcije. Pregovori sa novim iračkim vlastima o izmirenju obaveza po osnovu ovog duga započeti su 2004. godine.

Knjigovodstveni dug povodom ovog posla bio je 949.429.356 dolara i 1.352.306.316 dolara kamate. Ukupno dve milijarde i tri stotine jedan milion sedamstotina trideset i pet hiljada i šest stotina i dva dolara. (2.301.735.672,00)

Cena nafte od okupacije Iraka do danas konstantno je rasla, što je stvorilo mogućnost da ova zemlja, iako izmučena ratom, može brzo da se oporavi, ali i da započne uredno servisiranje starih dugova. O tome koliko se novca tih godina moglo zaraditi u Iraku govore i profiti američkih firmi koje su tamo poslovale. Najbolji primer je američka kompanija Halibarton bliska bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu, koja je ostvarila promet od 39,5 milijardi dolara za pet godina posla u Iraku. Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac pristao je da Irak umesto 2,3 milijarde dolara plati tek nešto više od 200 miliona.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane