Natrag

Amerika

Amerika

 

SAD smanjuju oruane snage: potrebe mira vee od ratnih potreba

 

Sila na silasku

 

Sjedinjene Drave nalaze se u ratnom stanju vie od 12 godina. Vojni budet rastao je jo od 11. septembra 2011. godine, odraavajui injenicu da je Vaington vodio dva rata - u Iraku i onaj u Avganistanu. Amerike trupe vie nisu u Iraku, a planira se, ili potpuno povlaenje vojnih snaga iz Avganistana, ili, zavisi od dogovora sa Kabulom, stacioniranje neuporedivo manjeg broja vojnika u toj zemlji. Normalno je oekivati da se ameriki vojni budet smanji reflektujui potrebu u doba mira". Krajem februara meseca predsednik Barak Husein Obama najavio je rezanje trokova odreenih za odbranu zemlje, koji bi ukljuivali smanjenje broja vojnika, kao i eliminisanje nekoliko sistema oruja. Obamin plan morae da bude usvojen u Kongresu, i sigurno je da nee proi u svojoj originalnoj verziji, zakljuuje urednik Tabloida Milan Balinda, dugogodinji novinar amerikog dnevnika Majami Herald 

 

Milan Balinda

 

Ameriki ministar odbrane ak Hejgel, koji inae pripada republikanskoj partiji, predstavio je budet odbrane za 2015. godinu i podvukao da e broj vojnika na aktivnoj dunosti biti na nivou od onog pre Drugog svetskog rata. Najvei rez bi bio u peadiji, koja bi, po najavljenom planu budeta, imala izmeu 440 i 450.000 vojnika. Takvu odluku Bele kue i ministarstva odbrane obrazloio je injenicom da se Amerika povlai iz, za njih do sada najdueg rata, iz Avganistana. Predlog budeta takoe sadri rezove kod specifinih programa, kao smanjenje trokova penzionisanja, beneficija za stanovanje, zamrzavanje plata visokih oficira, ali i ukidanje itave flote aviona za podrku peadiji tokom borbenih akcija, takozvanih A-10 gromovnika IIs.

Inae, ti su avioni i osmiljeni da unitavaju sovjetske tenkove u doba Hladnog rata. Pentagon takoe namerava da povue iz upotrebe uvene pijunske avione U-2, zamenivi ih sa bespilotnim letilicama Globalni soko. Takoe e umesto 52 planiranih priobalnih bojnih brodova, biti narueno samo 35. Plan novog budeta, sa svojih 496 milijardi dolara predvienih za sledeu godinu, zadovoljava zahtev Kongresa o gornjoj granici trokova namenjenim oruanim snagama.

Takoe se odustaje od jednog tipa borbenog vozila, isto kao i to e dva satelita biti naputena, a lansiranje drugih dva bie odloeno. Sve u svemu, sistem peadijske komunikacije bie pojednostavljen. Marinci e takoe izgubiti 8.000 vojnika, i broj e im se smanjiti na 182.000.

Ukoliko ameriki Kongres ne promeni miljenje, ta smanjenja broja vojnika nastavie se sve do 2019. godine. Odustalo se od nove nuklearne podmornice, tri razaraa, tri broda za snabdevanje i namere da se izgradi plutajua vojna baza. Ratno vazduhoplovstvo bie primorano da se oprosti od 80 aviona, ukljuujui i itavu flotu neto zastarelih aviona tankera. Vazduhoplovstvo e tokom sledeih pet godina nabaviti 24 najnovija lovca F-35.

 

 

Budet za kompjuterske ratove

 

Nema naznaka da se od Mornarice ili Avijacije zahteva da smanje broj vojnika na nivo od pre Drugog svetskog rata. Iz kresanja vojnog budeta moe se jasno videti da Sjedinjene Drave procenjuju da se veliki kopneni rat nee dogoditi. Poreenja radi, Kina ima 2,2 miliona aktivnih pripadnika vojnih snaga, a Amerika 1,43 miliona, ali Bela kua insistira da e njihove vojne snage imati sposobnost, odnosno kapacitet, odvraanja od napada bilo koje druge velike vojne sile.

Najnoviji lovac-bombarder F-35 ve se pokazao kao veoma skupo oruje. Program njihove proizvodnje i uvoenja u vojne jedinice traje 11 godina, a cena mu je ve dostigla cifru od 400 milijardi dolara, nekih 70 odsto vie od predviene originalnim budetom. Pentagon je planirao da uvede u borbene formacije 2.400 ovih aviona, ali su do sada isporuene samo 35.  To je u skladu s injenicom da skoro svaki novi sistem oruja kota Ameriku dvaput vie od predvienog, kao i da se na njega eka dvostruke due vreme od planiranog.

Tome bi trebalo dodati da, po proceni vojnih analitiara, novo oruje po svojoj sposobnosti prua samo oko 50 odsto od onoga to se od njega oekivalo.

Tokom sledeih pet godina ratno vazduhoplovstvo penzionisae vei broj aviona i dronova, ali e oni biti zamenjeni modernijim letilicama. Avioni koji e se povui u upotrebi su od 1957. godine (A-10) i U-2 (1977.). Nacionalna garda, vojne formacije pod komandom svake od 50 amerikih drava, tokom sledeih par godina takoe e se oprostiti od nekoliko tipova lovakih aviona, pre svega modela F15-C. Sam broj vojnika u Gardi smanjie se sa 355.000 na 335.000. Rezervisti bi, po predlogu budeta, takoe izgubili 10.000 vojnika. Sa 205 na 195.000.

Ipak, najvei vojni izdaci odlaze na individualne vojnike. Zvanini podaci otkrivaju da je 2008. godine, kada je broj amerikih trupa bio na najviem nivou u Iraku i Avganistanu, Vaington potroio vie od 100 milijardi dolara, da bi odravao 187.000 vojnika i njihove akcije u oba konflikta. To bi u proseku bilo 532.000 dolara na svakog vojnika, a to je samo tokom te 2008. godine. Inae. Od 2001. godine vie od dva miliona amerikih vojnika poslato je u ratne zone; neki su penzionisani, drugi su pristupali vojnim snagama.

Prema proceni vojnog budeta koje je Pentagon predstavio Kongresu, godinjim trokovi po vojniku stacioniranom u Iraku, ili Avganistanu, sada bi iznosio 130.000 dolara. U ovu cifru ulaze ratna plata, prevoz do linije fronta, kao i smetaj i hrana vojnika. Pentagon je ve zahtevao od Amerikanaca jedan bilion dolara, da bi finansirao ratove tokom sledeih 10 godina, ali profesor sa Kolumbija univerziteta, i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Dozef  tiglic, tvrdi da e prava cifra biti blia pet biliona dolara.

U svakom sluaju, u samom vojnom budetu nisu predstavljene sume od desetine milijardi dolara koje Vaington daje kao pomo sebi naklonjenim vladama zemalja gde se odvija vojni konflikt. Ipak, novim planiranjima poveava se broj vojnika u Trupama specijalnih operacija. To su grupe manjeg broja komandosa koji izvravaju specijalizovane operacije, kao to je bila likvidacija Osame bin Ladena. Njihov e se broj poveati sa 66 na 70.000. I ovaj podatak ukazuje na znaajnu promenu amerike strategije u voenju ratnih operacija. Ministar odbrane takoe je podvukao da se smanjenjem broja trupa omoguava bre kretanje amerikih vojnika po itavom svetu, ali i da e  svaki vojnik raspolagati najmodernijom opremom osmiljenom za budue ratove. Hejgel nije izbegavao ni da napomene da se smanjenje trokova za vojnu silu takoe duguje injenici da je ameriki budet odavno probio plafon i da su rezovi fiskalna neophodnost. Suma materijalnih sredstava za voenje sajber rata", u svetu kompjuterskih komunikacija, takoe uveana.

 

 

Moe li bespilotna letilica da preivi napad lovakog aviona?

 

 

Novi predlog vojnog budeta otkriva prioritetne planove Bele kue i ideju Obamine administracije o strategiji ratovanja u nastupajuem periodu. Pojavile su se etiri najvanije take te nove politike:

1) Nema vie velikih kopnenih ratova

Iako je svet svakim danom sve nasilniji, uzimajui u obzir porast teroristikih akcija i pojavljivanja novih centara moi, Pentagon procenjuje da, nakon naputanja Avganistana, Amerika nee morati da uestvuje u ratovima koji bi zahtevali veliki broj vojnika za kopnene operacije. Oekuje se da mornarica i vazduhoplovstvo mogu da ree mnoge bitke bez slanja vojnika na teritoriju neprijatelja. Vaington e odustati od takozvanih operacija stabilizacije", kao to je bio sluaj u Iraku i Avganistanu. Podrazumeva se da se mnogi ameriki politiari, kao i vojni stratezi, ne slau sa ovakvom strategijom.

2) Dronovi kao letei vojni roboti

Visoka tehnologija, smatra Bela kua, budunost je sledeih ratova. Naoruane bespilotne letelice, dronovi, bili bi najvanije oruje u borbi protiv terorista i drugih gerilskih formacija. Bie to drugaiji dronovi jer nee vie leteti po nezatienom nebu. Naime, morae da izbegava neprijateljsku vatru, a kako se misli da e to uspevati da uradi, za sada je vojna tajna. Takoe je pitanje moe li bespilotna letelica da preivi napad nekog lovakog aviona? A koliko je tehnologija napredovala da obezbedi Pentagonu robot-oruje koje oni nesumnjivo oekuju i zahtevaju?

3) Komandosi kao udarne snage

Ministar odbrane tvrdi da su Trupe za specijalne operacije najprikladnije za veinu buduih vojnih sukoba. Takva tvrdnja bazira se na iskustvu iz Iraka i Avganistana, kao i iz drugih krajeva sveta gde su komandosi pokazivali svoju efikasnost. Kritiari ovakve vojne strategije takoe tvrda da se poveanjem broja specijalaca gubi specijalnost". Da e komandosi biti nita vie, a i ne mnogo bolje obueni, od redovnih vojnika.

4) Nema vie velikih poveanja plata

Manje vie polovina novca kojim Pentagon raspolae ide na plate vojnom osoblju i civilima koji rade za ministarstvo odbrane. Vojni analitiari tvrde da e ti trokovi nastaviti da rastu bez obzira to je Pentagon ve odredio zamrzavanje plata civilima tokom sledeih tri godine. Predloeni budet za 2015. godinu preporuuje poveanje plata vojnicima i to za jedan odsto, dok bi se generalima i admiralima plate zamrzle. Vojnicima bi se za pet odsto smanjilo novano uee Pentagona kada je u pitanju stanovanje. Veliki izdatak Ministarstva odbrane, oko 10 odsto, predstavlja i zdravstvena zatita, a oekuje se rast i tih izdataka.

 

Negodovanja iz Pentagona

 

Predlog ovog budeta eka teka politika borba u Kongresu, ali je u medijima ve estoko napadnut. Konzervativna, i najvie gledana, televizija Fox njuz tvrdi da Obamina administracija dovodi u opasnost ameriku budunost smanjujui vojne snage u trenutku kada Putin vri agresiju na Ukrajinu i Severna Koreja testira interkontinentalne rakete".

Fox njuz dalje argumentuje da kostur budet" reflektuje stavove Baraka Obama koji je tokom prethodne izborne kampanje, 2012. godine, odgovorio svom protivkandidatu iz republikanske partije, Mitu Romniju, da Amerika takoe ima manje konja i bajoneta" kada ga ja Romni optuio da slabi ameriku mornaricu. Pokazujui svoje neslaganje sa predlogom novog budeta, koji je napisan na osam stranica, vei broj politiara iz suprotnog tabora optuili su Obamu da onemoguava Sjedinjene Drave da se i u budunosti nalaze na elu sveta.

Pri tome se zaboravlja da je jedna dvopartijska komisija prolog decembra donela odluku o maksimumu vojnog budeta. Vojna planiranja se ne dogaaju u vakuumu, ve odraavaju realnost sposobnosti zemlje da plati za neophodne trokove. Budet takoe odreuje strategiju, makar isto toliko koliko to rade i sami stratezi.

U oba doma Kongresa kritike stiu iz republikanskih redova, i to pre svega iz politikih razloga, potom, iz ideolokih, i to od onih koji ele neprikosnovenu jaku Ameriku, ali su protivljenja mnogo puta vie prozaina: lanovi Kongresa ne ele da reu programe naoruanja i smanjuju broj vojnih baza uvek i kada se te fabrike i vojne ispostave nalaze na teritorijama gde ive i rade njihovi glasai.

Negodovanja stiu i iz samog Pentagona, mada je Obama podvukao da e vojni budet polako rasti tokom sledeih deset godina, makar pratei rast inflacije. Takoe je podsetio Amerikance da je budet Ministarstva odbrane vei od kombinovanog budeta deset sledeih zemalja na listi po potronji u vojne svrhe.

Naime, amerika godinja potronja za potrebe odbrane (ili napada) vea je od zajednike potronje sledeih zemalja: Kine, Rusije, Velike Britanije, Japana, Francuske, Saudijske Arabije, Indije, Nemake, Italije i Brazila. Kao primer mogu se pogledati podaci iz 2012. godine kada su Sjedinjene Drave imale vojni budet od 682 milijardi dolara, dok je Kina, na drugom mestu po potronji, samo 166 milijardi dolara, a Rusija, na treem mestu, nekih 90,7 milijardi.

 

Lekcije iz Vijetnama

 

Budet takoe najavljuje i izvesna rezanja u nuklearnom naoruanju, obrazlaui da im za odvraanje neprijatelja nije potrebno toliko atomskih bombi. Inae, u nuklearnom arsenalu Sjedinjenih Drava nalaze se oko 5.000 bojevih glava. Najnoviji nuklearni dogovor s Rusijom, ratifikovan u amerikom Senatu decembra 2010. godine, zahteva od obe zemlje da se broj nuklearnog oruja, bilo na raketama ili u avionima, svede na cifru od 1.550. Bela kua takoe je promenila jo jednu strateku odluku iz doba Hladnog rata - tokom decenija amerika vojska bila je spremna da vodi dva lokalna rata istovremeno.

Nova strategija odredila je Pentagonu da bude sposoban da vodi jedan rat velikih razmera istovremeno imajui dovoljno trupa da se suprotstave nekom oportunistikom agresoru u drugom delu sveta. Meu nezadovoljnima novim predlogom budeta mogu da se svrstaju i zemlje Evropske Unije, gde se spremaju da se oprosti od nekih 80.000 amerikih vojnika, kao i Japan koji se u poslednje vreme stalno nalazi u kavgi sa Kinom.

Meutim, kako Amerika smanjuje peadiju, ali ne mornaricu i avijaciju, Japan , a i ostale zemlje u regionu Pacifika, nemaju nikakav razlog za zabrinutost. Neki evropski zvaninici su izjavljivali da se Evropska Unija nada da je Amerika posveena evropskoj sigurnosti i da njihova vojska nee napustiti Stari kontinent.

Uprkos svim najavama o smanjenju trokova za vojnu silu, mornarica je poela dvogodinje testiranje najnovijeg nosaa aviona. Novi nosa, koji je krten i porinut prolog novembra, je prvi u seriji plovila sledee generacije klase Ford koja e postepeno zameniti prethodne iz klase Nimic, u upotrebi jo od kasnijih ezdesetih godina prolog veka. Testiranje novog nosaa USS Derald R. Ford trajae due od uobiajenog, i to zbog nove tehnologije, pre svega radarskog sistema, efikasnijeg nuklearnog pogona i novih elektromagnetskih sistema za lansiranje aviona.

Prvi izvetaji testiranja ocenjeni su kao pozitivni. Posada ovog nosaa od 100.000 tona sastojati e se od 4.600 lanova posade, a brod moe da primi do 75 aviona. Neki politiari kritikovali su cenu novog nosaa koja je dostigla cifru od 12.8 milijardi dolara. Ovaj nosa aviona ui e u redovnu slubu 2016. godine i predvia se da e ploviti sledeih 50 godina. U meuvremenu je ve poela konstrukcija sledeeg nosaa aviona koji e nositi ime USS Don F. Kenedi.

Vaington procenjuje da e se budui ratni sukobi voditi u Azija-Pacifik zoni gde e zbog ogromnog prostranstva mobilnost mornarike flote i avijacije biti najvaniji faktor.

Ovaj predlog budeta u neku ruku nagovetava sasvim novu vojnu strategiju Sjedinjenih Drava. Naime, ukoliko se s kresanjem sredstava nastavi, do 2021. godine ameriki vojni izdaci bie samo jedna treina sadanjih. ak i sa neogranienim budetom, bez nove tehnologije oruja i komunikacija ne bi moglo mnogo vie da se postigne. Kako je to ve neko ilustrovao: 100 konjanika sa sabljama u rukama bili bi nekorisni u sukobu s modernim tenkom.

Hiljadu konjanika, koji bi kotali mnogo vie, ne bi nita bolje postigli protiv savremenog tenka. U itavom svetu, pa i u Americi naravno, radi se na to komplikovanijim robotskim sistemima oruja. Danas su roboti koji uestvuju u vojnim operacijama jo u svom primitivnom periodu, ali najnoviji dronovi uveliko ukazuju ta nas eka u budunosti. Isto tako, ameriki bojni brodovi ve su opremljeni odbrambenim sistemima koji automatski reaguju na pribliavanje rakete ili aviona i to mnogo pre nego to bi to obueni vojnik mogao da uradi uz pomo, na primer, radara.

U svakom sluaju, najnovija amerika vojna strategija bazira se na lekcijama jo iz rata u Vijetnamu. Tamo je amerika vojska imala velikih taktikih uspeha tokom niza godina, ali je Vaington izgubio rat jer im taktike pobede nisu inile jednu jasnu strateku celinu.

 

A 1.

 

Kina poveava vojni budet

 

Kina je poetkom marta meseca objavila da e poveati svoj vojni budet za ovu godinu za 12,2 odsto u odnosu na prolu. Za 2013. godinu poveanje budeta iznosilo je 10,7 odsto u odnosu na prethodnu. Inae, vojni trokovi najmnogoljudnije zemlje na svetu nalaze se na drugom mestu, odmah iza SAD. Strani analitiari tvrde da je vojni budet Kine vei od cifre koja se zvanino objavljuje. Inae, znaajan deo vika novca u novom budetu bie upotrebljen za poveanje plata oficira.

Vei deo novca upotrebie se za bolje, realnije vebe" kao to bi bio sluaj s mornaricom koja bi vebala dalje od kineskih obala, to je mnogo skuplje od manevrisanja u lokalnim vodama. Tokom poslednjih nekoliko godina Kina je u svoju flotu uvrstila i jedan nosa aviona, kupljen kao polovan od Ukrajine i renoviran. Takoe je testirala najmanje dva nevidljiva" borbena aviona. Novi budet odraava veliinu kineske ekonomije, druge na svetu, i globalni politiki uticaj Pekinga.

U svakom sluaju, jaanje kineskih vojnih snaga pomno se prati u susednim zemljama, isto kao i od strane Sjedinjenih Drava koje superiorno kontroliu Pacifik. Kina ima manje teritorijalne sporove sa Japanom i sa Junom Korejom, sporove koji bi mogli da prerastu u vojne sukobe u sluaju nekog nesmotrenog poteza bilo koje od zainteresovanih strana. Mogue je, na primer, da se dva ratna broda sudare, i da to preraste u pomorsku bitku.

Prolog novembra Kina je iznenadila Japan, Junu Koreju i Sjedinjene Drave kada je objavila takozvanu Zonu identifikacije vazdune odbrane. Naime, kroz taj vazduni koridor morao bi da se prijavi svaki vojni i civilni avion ukoliko hoe da ga preleti. Ipak, od tada ameriki ratni avioni preleu naznaenu zonu i to bez prijavljivanja i takav akt nije izazvao reakciju Kine.

 

 

A 2.

 

Led se topi, mornarica plovi

 

Jo od kada su sedamdesetih godina prolog veka sateliti poeli da mere veliinu snenog pokrivaa na Arktiku, on je sada najmanji. Oekuje se da e tokom letnjeg perioda u potpunosti nestajati ve sredinom ovog veka. Brodovi sada intenzivno koriste nove plovne puteve koji su najkraa veza izmeu Atlantika i Pacifika. Isto tako zapoela je kompetencija za arktiki gas i naftu ija se koliina procenjuje na 15 odsto, za naftu, i 30 odsto za gas, od ukupnih svetskih rezervi.

Ratne mornarice, pre svega amerika i ruska, ve su modifikovali svoje strateke planove koji su ukljuili nove plovne povrine. Prolog septembra ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da Rusija ponovo otvara mornariku bazu na Arktiku preostalu iz sovjetskih vremena. Ruski predsednik je najavio da Moskva namera da uspostavi redovnu brodsku plovidbu i da vojno obezbedi velike regionalne rezerve energije.

Istovremeno, Sjedinjene Drave su prisutne u arktikom podruju sa  27.000 vojnika, specijalnim avionima, kao i da jedna atomska podmornica ve decenijama manevrie polarnom zonom. Da ne bi dolo do neeljenih situacija, Moskva i Vaington ve neko vreme odravaju tesne vojne veze i sarauju u regionu koji svakim danom postaje ekonomski sve interesantniji. Osim nafte i gasa, tamo se razvija ribarska industrija i turizam.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane