Nemačka

 

Zašto je nemačka kancelarka Angela Merkel stala na stranu ukrajinskih fašista?

 

Nacisti, uvek isti

 

Svet je na ivici rata koji će neumitno istrebiti ceo ljudski rod. Krivac za ovo nije samo američki predsednik, već i nemačka kancelarka Angela Merkel koja mu pruža bezrezervnu podršku u njegovom sukobu sa Rusijom i koja je od zagovornika dijaloga sa Moskvom preko noći postala zaštitnik ukrajinskih povampirenih SS jurišnika i pobornik novog holokausta koji bi, ovog puta, uništio ne samo Jevreje i Slovene, već i ostale narode planete. Oprema teksta je redakcijska...

 

Fridrih Emke

(Dopisnik iz Frankfurta)

 

Države u oružane sukobe ulaze, ili kada smatraju da su jake, ili ako su ugrožene. Ni jedan od ova dva uslova nije ispunjen, a Nemačka srlja u konfrontaciju sa Rusijom. Nemačka kancelarka Angela Merkel je jedva sastavila vladajuću koaliciju prošle jeseni, a već sada zvecka oružjem i potpuno bespotrebno prkosi svom najvažnijem privrednom partneru u Evropi.

Posmatrači s pravom smatraju da je aktuelna vladajuća koalicija u Berlinu na staklenim nogama. Socijalistička partija Nemačke (SPD) je na jedvite jade i posle dugih i teških pregovora pristala da uđe u koaliciju sa Merkelovom Demohrišćanskom unijom Nemačke (CDU) i sestrinskom Hrišćansko socijalnom Unijom (CSU).

Odmah po sastavljanju ovako labave koalicije partnera koji, u suštini, imaju potpuno različite političke programe, izbila je afera Edati koja je u jednom trenutku pretila da izazove pad vlade. Sam Sebastian Edati, po kome je afera dobila ime, na kraju je postao sporedan lik u celoj priči, jer se okršaj vodio na daleko višem nivou.

Rođen u mešovitom indijsko-nemačkom braku, ovaj poslanik u Bundestagu i funkcioner SPD-a osumnjičen je krajem 2013. godine da je prikupljao pornografski materijal na kome su bili dečaci starosti ispod 14 godina.

Policija je 10. februara ušla u njegov stan da bi ga pretresla, ali Edatija tu više nije bilo. Već nekoliko dana kasnije postalo je poznato kako je Hans Peter Fridrih (CSU) oktobra 2013, u toku pregovora o formiranju vladajuće koalicije, tada sa mesta ministra unutrašnjih poslova upozorio šefa SPD-a Zigmara Gabriela da se protiv funkcionera njegove stranke vodi istraga. Informacija je na neki način stigla do Edatija koji je na vreme uklonio materijal koji bi mogao da ga tereti za pedofiliju, ali se i sam sklonio pre nego je policija došla po njega.

Posle ovog saznanja Fridrih je bio primoran da 14. februara podnese ostavku sa mesta ministra poljoprivrede, ali je njegova stranka tražila da isto učini i Gabrijel iz SPD-a. Socijalisti su ovo odbili i odmah je izbila kriza koja je pretila da vladajuću koaliciju posle samo nekoliko meseci na vlasti otera u istoriju.

U ovakvoj situaciji kancelarka Merkel je, očigledno, potražila utočište u spoljnoj politici od koje je očekivala da kao dimna zavesa prikrije neprijatnosti koje je imala kod kuće. Ukrajinska kriza je došla po kancelarku u pravom trenutku.

Nemačka u Ukrajini ima ne samo istorijsku odgovornost, jer su domaće SS jedinice u Drugom svetskom ratu nemilosrdno ubijale ne samo Ruse, već i Ukrajince pravoslavne vere i Jevreje. Osim toga, jedan od lidera protesta u Kijevu, nekadašnji profesionalni bokser i šampion sveta Vitalij Kličko ima nemačko državljanstvo. Uprkos ovim činjenicama neposredno posle izbijanja afere Edati, kancelarka Nemačke je drastično promenila dotadašnji kurs i krenula u otvorenu konfrontaciju sa Rusijom, koja ima više nego očigledne interese u Ukrajini, a posebno njenom istočnom delu.

Dr Pol Krejg Roberts je tim povodom napisao na svom sajtu kako odgovornost za eventualno izbijanje Trećeg svetskog rata leži najviše na Angeli Merkel: „...Da je ona jasno stavila do znanja Sjedinjenim Američkim Državama kako ih neće podržati u uvođenju sankcija Rusiji, kurs Vašingtona bi bio drugačiji i ne bi došlo do eskalacije krize", objavio je ovaj ugledni ekonomista iz SAD.

Nemačka ima vodeću ulogu ne samo u EU, već i u NATO-u, i njen dosledan stav da sa Rusijom treba zajednički tražiti izlaz iz ukrajinske krize otupeo bi oštricu američkog napada. Merkelova je, zaista, na početku krize i protesta na trgu Majdan u Kijevu, bila za dijalog sa Moskvom, ali se njen stav menjao kako su se radikalizovali protesti u glavnom gradu Ukrajine.

U isto vreme kada su do zuba naoružani pučisti upali u ukrajinsku skupštinu i tako, faktički, izveli državni udar, Merkelova se stavila na njihovu stranu bez obzira (ili upravo zato?) što su oni nosili slike Adolfa Hitlera, razvijali zastave sa kukastim krstom, palili sinagoge (svi Jevreji su već preventivno napustili Ukrajinu) i upadali u manastire Ruske pravoslavne crkve koje su pljačkali, a monahe prebijali.

Umesto da, shodno istorijskoj odgovornosti nemačkog naroda za najstrašniji pogrom Jevreja i Slovena u istoriji, osudi ovakvo divljanje, Merkelova se iz nekog razloga stavila na stranu neonacista kako u Kijevu tako isto i u Vašingtonu.

"...Neokonzervativni nacisti u Vašingtonu rade već duže vremena na ratu sa Rusijom", piše dr Roberts, "...Amerika želi da razbije grupu BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), pre nego što njene članice stvore sopstvenu monetarnu uniju i na taj način uklone dolar sa mesta svetski najvažnije rezervne monete."

Američki razlozi su poznati, ali šta je Merkelovu navelo da se upusti u ovu avanturu? Ni dr Roberts ne zna pravi odgovor. Teško da je u pitanju ucena, jer podaci o prošlosti Merkelove u Istočnoj Nemačkoj i njenom radu za rusku obaveštajnu službu, kao i o saradnji njenog oca sa zloglasnim  Štazijem, nalaze se u Moskvi, a ne u Vašingtonu, i nisu neka od posebno nepoznatih tajni kancelarkine prošlosti.

Možda je u pitanju finansijska korist, jer je bivša ukrajinska predsednica Julija Timošenko na više desetina skrivenih računa u Nemačkoj imala milijarde dolara koje je ukrala od svog naroda. Uprkos tome ona je, odmah po puštanju iz ukrajinskog zatvora, utočište našla u Nemačkoj. I drugi veliki prijatelj Angele Merkel, nemački državljanin Vitalij Kličko, dobijao je preko svojih računa u Estoniji desetine miliona dolara od američkih i zapadno-evropskih tajnih službi, kako bi finansirao proteste na Majdanu, ali se za većinu para ne zna gde su završile. Da nisu u nekoj od kompanija koje posredno kontrolišu Angela Merkel ili njen suprug Joahim Zauer?

  Nemačka je krivac za izbijanje Prvog i Drugog svetskog rata, a lako može da postane i krivac za Treći svetski rat. Do ovoga ne mora da dođe, jer Merkelova ima ne samo snažnu opoziciju u velikom broju zemalja članica NATO-a, već i u sopstvenim redovima. Iz ministarstva privrede Nemačke, koje vodi lider SPD-a Zigmar Gabrijel, već je stiglo upozorenje kako bi ekonomski rat sa Rusijom skupo koštao nemačku privredu.

  Dr Roberts ukazuje i na nemačku zavisnost od ruskog gasa. "Evropsko stanovništvo i zapadne banke bi morali da računaju sa gubicima. Tek za najmanje dve do tri godine Vašington bi bio u mogućnosti da američki gas u dovoljnim količinama isporuči Evropi. Ovaj gas se dobija metodom koja je osporavana, jer zagađuje podzemne vode."

Problem je jedino u činjenici da Nemačka na evropskom tlu imitira Ameriku na internacionalnom planu: bezobzirno nametanje sopstvene ideje. "Ono što mi radimo jedino je i uvek je ispravno", glasi deviza američkih i nemačkih ultrakonzervativaca.

 

 

A 1.

 

Ako nije protiv Rusije, nema podršku u Senatu

 

Doktor ekonomskih nauka Pol Krejg Roberts rođen je 3. aprila 1939. i bio je visoki funkcioner u više američkih administracija. Jedan je od tvoraca "reganomije", ekonomske politike iz vremena američkog predsednika Ronalda Regana. Snažan je kritičar spoljne politike SAD-a poslednih decenija.

U avgustu 2008. je predvideo da će Treći svetski rat neminovno izbiti zbog držanja Zapada u vezi sa napadom Gruzije na Južnu Osetiju i time isprovocirane ruske vojne intervencije. U slučaju da Džon Mek Kejn dobije izbore za američkog predsednika 2008. Roberts je smatrao da je rat neizbežan. Tada je pobedio Barak Husein Obama, ali je Mek Kejn ostao više nego uticajni član Republikanske partije, bez koje Obama ne može da progura svoj predlog budžeta koji uskoro treba da prikaže. Ako ne zadovolji ratne apetite ovog veterana iz Vijetnamskog rata i ne suprotstavi se Rusiji, ne isključujući ni vojnu intervenciju, američki predsednik teško da može da računa na njegovu podršku u Senatu.