Natrag

Misija

Misija

 

Džulijan Asanž: Sajferpank, sloboda i budućnost Interneta (9)

 

Američki san je noćna mora

 

Diskusije heroja antiglobalizma Džulijana Asanža, koje je vodio sa svojim saborcima Džejkobom Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Džeremijem Cimermanom, objavljene su 2012. godine u knjizi "Sajferpank". Knjiga je štampana istovremeno i u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujući izdavačkoj kući Albion Books iz Beograda, koja je objavila 2013. godine srpsko izdanje "Sajferpanka", Tabloid donosi najznačajnije delove iz ovog značajnog svedočanstva o borbama za medijsku slobodu i savremenim oblicima informativnog porobljavanja.

 

Džulijan Asanž

 

DŽEJKOB: jedna od osnovnih stvari koju su sajferpanks prepoznali, jeste da arhitektura u stvari definiše političku situaciju, tako da ako imate centralizovanu arhitekturu, i čak iako je kontrolišu najbolji ljudi na svetu, ona privlače smradove, a ti smradovi, uz pomoć svoje moći rade one stvari koje oni koji su tu arhitekturu osmislili nisu imali na umu. I važno je znati da se to odnosi i na novac. DŽULIJAN: Kao naftni izvori u Saudijskoj Arabiji, naftno prokletstvo.

DŽEJKOB: Gde god da pogledamo, posebno kada je u pitanju finansijski sistem, možemo videti da čak i kada ljudi imaju najbolju nameru, to jednostavno nije važno. U arhitekturi je istina. To je istina interneta, koja se odnosi na komunikaciju. Tzv. sistem za zakonsko presretanje, što je samo drugi način za špijuniranje ljudi...

DŽULIJAN: To je eufemizam, zakonsko presretanje.

DŽEJKOB: Baš tako, kao zakonsko ubistvo.

ENDI: ili zakonska tortura.

DŽEJKOB: Čuli ste već za zakonske napade bespilotnim letelicama na američke građane koje je odobrio predsednik SAD Obama, zar ne? Kada je u Jemenu ubio šesnaestogodišnjeg sina Anvara al-Avlakija to su nazvali zakonskim ubistvom, ili ciljanim ubistvom kako su to saopštilii. Takozvano zakonsko presretanje je ista stvar - samo stavite reč zakonsko ispred bilo čega i onda, samo zato što to čini država, to postaje opravdano. Ali zapravo arhitektura države im omogućava da to rade. Arhitektura zakona i arhitektura tehnologije, kao i arhitektura finansijskog sistema.

Ono što su sajferpanks pokušali da urade jeste da stvore sistem koji će nam omogućiti da jedni drugima nadoknadimo troškove na zaista slobodan način, u koji se nije moguće umešati. Poput čaumove monete, tj. elektronskog novca stvorenog po uputstvima Dejvida Čauma, izumitelja elektronskog novca (e-Cash - potpuno anonimna elektronska moneta), iako se i za nju može reći da je centralizovana više nego što je neophodno. Ideja je bila da se, za razliku od Vize/Masterkarda, koji ostavljaju trag kada se koriste, stvori anonimno sredstvo plaćanja. Iako stvorena oko centralnog autoriteta, čaumova moneta koristi kriptografske protokole koje je izmislio Dejvid Čaum da bi obezbedio anonimnost transakcije.

DŽULIJAN: U principu se radi o elektronskom novcu ali bez serijskih brojeva.

DŽEJKOB: Ili sa serijskim brojevima koji ti omogućavaju da vidiš da li to važeći novac, ali ti ne dozvoljava da vidiš da je njime Džulijan nešto platio Endiju, ili o kojem iznosu se radi.

DŽEREMI: To je u stvari ponovno stvaranje novca u digitalnom svetu.

 

 Putevi svih informacija vode u SAD

 

 

DŽULIJAN: Stvaranje elektronskog novca je veoma važna stvar jer kontrola nad sredstvom razmene jeste jedna od tri glavne odlike države, o čemu sam govorio kada sam dao primer Hezbolaha. Ako državi oduzmete monopol nad sredstvom ekonomske interakcije, onda joj oduzimate jednu od tri osnovne odlike države. Ako država funkcioniše po modelu mafije, onda ona štiti reketiranje i istresa ljudima poslednji dinar iz džepa na bilo koji način. Kontrola tokova novca je za državu važna zbog ubiranja prihoda, ali i zato da bi jednostavno mogla da kontroliše šta ljudi rade - podstiču jednu stvar, a obeshrabruju drugu, potpuno zabranjuju neke aktivnosti ili organizacije, ili interakciju između nekih organizacija. Tako, na primer, kada se radi o potpunoj finansijskoj blokadi Vikiliksa, do toga nije došlo zbog zahteva slobodnog tržišta, jer tržište i nije slobodno - vladini propisi su neke od učesnika na finansijskom tržištu učinili vladarima i ne dozvoljavaju drugima ni da uđu na tržište. Ekonomske slobode je za sebe zadržala elita koja je u mogućnosti da utiče i na propise i principe u bankama.

ENDI: Na žalost, to je trenutno nerešiv problem elektronskog sveta. Dve kreditne kompanije koje kontrolišu najveći deo plaćanja kreditnim karticama na planeti, obe imaju elektronsku infrastrukturu u SAD - što automatski znači da SAD ima nadležnost nad njihovim podacima. Kompanije poput Pejpala, koje su takođe pod nadležnošću SAD, primenjuju američku politiku, bilo da se radi o zabrani kupovine kubanskih cigara od nemačkog onlajn prodavca ili blokadi isplata Vikiliksu iako nije pod nadležnošću SAD. To znači da američka Vlada ima pristup podacima, kao i mogućnost da nameće kontrolu plaćanja na svetskom nivou. Iako američki građani mogu da tvrde da je to najbolja demokratija koju nam novac može obezbediti, za evropljane to je nešto što nema cenu.

DŽULIJAN: U našem tradicionalnom svetu donekle smo imali slobodu kretanja, koja nije bila baš sjajna u nekim slučajevima.

DŽEJKOB: Da li si siguran u to Džulijane? Verujem da tvoja sloboda kretanja predstavlja klasičan primer toga koliko smi u stvari slobodni.

DŽULIJAN: Da, Velika Britanija je najavila da će godišnje oko 100.000 ljudi staviti u situaciju sličnu mojoj. Tako da mislim da je to donekle kolateralna žrtva.

DŽEJKOB: To je razlog zašto su osnivači moje države pucali na ljude iz Britanije. Postoji razlog zašto smo pucali na Britance. Taj razlog je još uvek prisutan! Tiranija još uvek postoji.

DŽEREMI: Hajde da ne unosimo lične emocije.

 

 

Punjenje privatnih zatvora

 

 

ENDI: Ono što tvoja država, SAD, trenutno radi jeste privatizacija zatvora. Pregovaraju sa privatnim kompanijama koje sada upravljaju nekadašnjim državnim zatvorima i obećavaju im da će 90 posto njihovih kapaciteta biti popunjeno. Tu na delu vidimo kapitalizam u svoj svojoj apsurdnosti.

DŽULIJAN: U američkim zatvorima se nalazi više ljudi nego nekada u Sovjetskom savezu.

DŽEJKOB: Zabluda je verovati da ako se ja bunim protiv nečega što je pogrešno, da neko smatra da sam automatski deo nečega drugog što je takođe pogrešno. Ja ne mislim da su SAD savršene.

DŽULIJAN: Voleo bih da se vratimo na tri osnovne slobode: slobodu komunikacija, slobodu kretanja i slobodu ekonomske interakcije. Ako pogledamo prelaz našeg globalnog društva na internet, shvatimo da kada smo napravili taj prelaz lična sloboda kretanja se u principu nije promenila. Sloboda komunikacija se na neki način neverovatno uvećala, u smislu da sada možemo komunicirati sa mnogo većim brojem ljudi; sa druge strane je i neverovatno ugrožena, jer više ne postoji privatnost, tako da naše komunikacije mogu i već špijuniraju i zadržavaju i, kao rezultat toga, mogu biti iskorištene protiv nas. Tako da je ta osnovna interakcija koju ostvarujemo sa ljudima fizički ugrožena.

ENDI: Privatnost je moguća, ali se mora platiti cena za nju.

DŽULIJAN: I naše ekonomske interakcije su iskusile iste posledice. Kada su, recimo, u pitanju tradicionalne ekonomske interakcije, ko zna za njih? Ljudi koji su vas videli da idete na pijacu. A sada, ko zna za vaše ekonomske interakcije? Ako kupite nešto od svog komšije i platite Viza karticom, što ste na tradicionalnoj pijaci mogli da uradite gotovo potpuno privatno, ko će znati za to?

DŽEJKOB: Svi.

DŽULIJAN: Svi će znati. Sve velike zapadne sile razmenjuju podatke, tako da svi imaju te podatke i pohranjuju ih.

ENDI: Džulijane, u redu je to što govoriš, ali nisam siguran da možeš da napraviš razliku između slobode komunikacija i slobode ekonomskih interakcija, jer internet, ovakav kakav je danas, čini infrastrukturu za naše društvene, ekonomske, kulturne, političke i sve druge interakcije.

DŽEJKOB: I svakako slobode kretanja.

 

 Zamena za novac i digitalna sloboda

 

 

ENDI: Kakva god da je arhitektura komunikacija, novac je samo delić. Radi se o upotrebi interneta. Ako je ekonomski sistem zasnovan na elektronskoj infrastrukturi, arhitektura elektronske infrastrukture će govoriti o tome kakvi su tokovi novca, kako su kontrolisani, kako su centralizovani, itd. Na početku se možda i nije mislilo da bi internet mogao biti infrastruktura za sve, ali je ekonomska logika govorila „jeftinije je to uraditi putem Iterneta". Banke i kompanije koje izdaju kreditne kartice su prvobitno imali bankomate sa X.25 interfejsom, koji su činili zasebnu mrežu nekih 10 ili čak 20 godina, a sada je sve zasnovano na TCP/IP, jer je tako jeftinije.

Samim tim arhitektura tehnologije postaje ključno pitanje jer utiče na sve druge oblasti, i zbog toga moramo ponovo da razmotrimo to pitanje. Ako želimo decentralizovan način za ostvarivanje naših plaćanja, moramo vratiti infrastrukturu u svoje ruke.

DŽEJKOB: Bitkoin je u principu elektronski novac.

ENDI: I nema inflacije.

DŽEJKOB: Funkcioniše potpuno decentralizovano, tako da umesto federalnih rezervi imamo gomilu ljudi širom sveta koji joj određuju vrednost.

DŽULIJAN: I postoje kompjuterski programi koji olakšavaju ceo proces.

DŽEJKOB: Želeo bih da objasnim to na netehnički način. To je elektronski novac koji se pre može nazvati robom nego valutom jer ljudi određuju koliko evra vredi jedan bitkoin. Samim tim donekle podseća na zlato, a postoje i takozvani rudarski troškovi bitkoina, jer na kompjuteru tražiš bitkoin, a i ideja je da postoji računska složenost i da je vezan za vrednost stvari. Tako da netehničkim terminima rečeno, bitkoin predstavlja način na koji ja mogu Džulijanu poslati novac koji će Džulijan primiti, a da Endi ne može da se umeša ili spreči to. Ipak, postoje određeni problemi, na primer, veoma je loše jer to nije anoniman novac.

DŽULIJAN: Bitkoin predstavlja veoma interesantan hibrid, jer su vlasnici računa potpuno privatni, tako da u skladu sa vašom voljom možete imati nalog, ali transakcije celokupne bitkoin ekonomije su u potpunosti javne. Jednostavno na takav način funkcioniše jer se svi moraju složiti da je došlo do transakcije, da nalog onoga ko je novac poslao sada ima manju vrednost a nalog onoga ko je novac primio, veću. To je jedan od načina na koji se može voditi sistem distribucije novca koji ne zahteva centralni server, koji bi bio privlačna meta za prinudnu kontrolu. Ali, kada je bitkoin u pitanju, distribucija je veoma inovativna, kao i algoritmi koji omogućavaju distribuciju, jer ne zahtevaju poverenje ni u jedan deo, nazovimo ga, bitkoin bankarskog sistema. Poverenje je podeljeno. A primena nije regulisana zakonom ili revizijom, već putem teškoćom kriptografskog računa kroz koji svaki deo mreže mora da prođe da bi pokazao da radi ono što tvrdi da obavlja. Samim tim je u arhitekturu sistema ugrađena primena „poštenog" bitkoin bankarstva. Proračun se prevodi u električnu energiju za svaki ogranak Bitkoin banke, tako da možemo odrediti trošak za prevaru, po ceni električne energije. Rad neophodan da se počini prevara je viši po ceni električne energije nego što je dobitak dobijen tom akcijom. Radi se o veoma inovativnom pristupu, ne zato što te ideje nisu ranije istraživane (postojale su na papiru 20 godina), već zato što je bitkoin našao pravi balans, a i dodao je jednu vrlo inovativnu ideju o tome kako potvrdi potpuni globalni konsenzus u vezi sa transakcijama bitkoin ekonomije, čak i uz pretpostavku da su mnoge banke sklone prevari, kao i da je svako može osnovati.

Naravno, kao i bilo koju drugu valutu i ovu morate platiti nečim drugim; radom, bitkoinima ili zameniti za neku drugu valutu - postoje grupe menjača koje se bave time. Ali postoje neka druga ograničenja. Vreme dospeća je oko 10 minuta - potrebno je oko 10 minuta za proračun između predavanja novca do toga da druga strana dobije globalni konsenzus da je došlo do transkacije. Ali pošto ima sve odlike novca, tu su i svi problemi moguće krađe, kao i bilo koja gotovina. Ali, naravno i različite prednosti: kada dospe na vaš račun u potpunosti ste sigurni da ste isplaćeni, ček ne može biti poništen, banka ga ne može povući...

DŽEJKOB: Bilo bi interesantno da su ljudi koji su stvorili bitkoin odlučili da propišu da je obavezno koristiti Tor, tako da nema potrebe stvarati nalog, već neku vrstu kriptografskog identifikatora, što je moguće ako bi sve išlo preko Tora, jer on u osnovi omogućava anonimnost lokaliteta, čak i ako neko ima dugoročne identifikatore koji omogućavaju identifikaciju kada želite da povežete sve svoje transakcije.

DŽEREMI: bez ulaženja u previše detalja možemo se složiti da je bitkoin zasnovan na sjajnom konceptu, ali da ima neke mane. Ima deflacionu prirodu, jer novac teži da nestane sa bitkoina. Samim tim ne može da funkcioniše na duže staze, ali nudi koncept koji se može unaprediti. Sada su došli do 0.7 ili 0.8 verzije.

DŽEJKOB: Kao da je neko ponovo izmislio Dejvida Čauma.

 

 

Mali troškovi elektronskog novca

 

 

ENDI: Mislim da u poslednjih deset godina, Bitkoin predstavlja do sada najuspešniji pokušaj uvođenja digitalnog novca.

DŽULIJAN: Gotovo da su napravili pravu ravnotežu. I mislim da će bitkoin nastaviti sa radom. To je efikasna valuta; možeš da otvoriš račun za 10 sekundi i da uradiš transfer novca bez dodatnih troškova osim da platite internet i nekoliko minuta električne energije. Veoma je konkurentan u odnosu na sve ostale forme transfera novca. Ja mislim da će oni napredovati. Pogledajte samo šta se desilo nakon nekoliko krađa bitkoina i negativnih tekstova tokom leta 2011. godine, koji su doveli do toga da se kurs spusti na 3 američka dolara.

 Ali, vrednost bitkoina se polako ponovo popela na 12 dolara. Nije odjednom skočio nazad, već je postepeno rasla njegova vrednost što bi trebalo da pokazuje široku potražnju. Verujem da je veliki deo potražnje trgovina drogom na sitno, recimo naručivanje marihuane poštom i slično.

 Ali bitkoin ima niske opšte troškove. Nekoliko internet provajdera, posebno tamo gde nije lako dobiti kreditne kartice, poput bivšeg Sovjetskog saveza, su počeli da ga koriste.

Ali ako nastavi da raste doći će do primene strogih mera. To neće dovesti do ukidanja bitkoina, jer kriptografija sprečava sve sitne napade upotrebom sile prinude, ali usluge menjača koji razmenjuju bitkoin mogu biti napadnuti mnogo lakše. Međutim, ovi menjači mogu raditi bilo gde u svetu, tako da postoji više zemalja pod čijom nadležnošću će još uvek biti moguće raditi, a i crno tržište ima svoju logiku. Mislim da je ono što je bitno da bude urade sa bitkoinom da ga internet provajderi i industrija usluga putem interneta, poput onih igrica koje kupuješ na Fejsbuku i slično, prihvate zbog njegove efikasnosti. I kada ga različite industrije prihvate stvoriće se lobi koji će se boriti protiv njegove zabrane. Tako je i kriptografija ušla u upotrebu. Nekada je bila svrstavana u trgovinu oružjem, a neki od nas kao trgovci oružja, ali kada je bila primenjena u pretraživačima i kada je počela njena upotreba za elektronsko bankarstvo, stvorio se dovoljno moćan lobi da spreči da zabrane njenu upotrebu - iako se slažem da ponovo ima koraka u tom pravcu.

DŽEJKOB: Problem je u pogrešnim brigama u vezi sa privatnošću. Hajde da govorimo otvoreno. Pogrešno je verovati da bi trenutna ekonomija bila drugačija sa internetom nego bez interneta. Kada sam dolazio ovde i kada sam kupovao britanske funte, mora sam da dam svoj broj socijalnog osiguranja, što znači moj jedinstveni identifikacioni broj u Sjedinjenim Državama, morao sam i da im dam svoje ime, da ga povežem sa brojem računa, a i da im dam novac. Pribeležili su sve serijske brojeve, pogledali su sve te podatke i javili ih Vladi SAD. To je, znači, analogni način. U SAD je mnogo teže uneti stranu valutu jer smo mi toliko udaljeni od svih ostalih. Ali postoji istorijski trend kontrole valute, tako da ne možemo da kažemo da se kontrola primenjuje samo na internetu. Koliko znam postoje bankomati koji beleže serijske brojeve novčanica i onda prate njihov tok, da bi videli gde su upotrebljene i ko je šta radio sa njima.

Ako uporedimo te sisteme i internet, privatnost se nije poboljšala kada smo prešli na internet - u stvari, ostala je jednako loša kao na početku. Zbog toga mislim da je veoma važno pogledati trendove u svetu pre interneta, da bismo znali kuda idemo. Otkrili smo da ako imate mnogo novca možete platiti premiju da biste zaštitili svoju privatnost, dok ako nemate novca gotovo je sigurno da nećete imati nikakvu privatnost. I još je gore kada je u pitanju internet. Ideje poput bitkoina su korak u pravom smeru kada se kombinuju sa anonimnim komunikacionim kanalima poput, na primer, Tora, koji će ti praktično omogućiti da Vikiliksu pošalješ bitkoin, tako da će svi koji posmatraju tu transakciju videti da korisnik Tora poslao bitkoin i da si ga ti primio. To je moguće uraditi i to je, na neki način, mnogo bolje od gotovine.

 

 Jahači Infokalipse

 

 

DŽULIJAN: Svi govorimo o privatnosti komunikacija i pravu na objavljivanje. To je nešto što je veoma lako razumeti, jer ima dugu predistoriju, i nešto o čemu novinari posebno vole da govore jer tako štite sopstvene interese. Ali tu vrednost treba da uporedimo sa vrednošću privatnosti i slobode finansijskih interakcija. Svaki put kada CIA vidi neku finansijsku interakciju, mogu da vide da je ova strana sa ove lokacije poslala nešto toj strani sa te lokacije, uz koju imaju i podatak o tačnom iznosu i važnosti interakcije. Zar nisu, samim tim sloboda iliti privatnost finansijskih interakcija u stvari važnije nego sloboda govora, jer ekonomske interakcije u stvari podupiru celokupno društvo?

DŽEJKOB: One su neminovno povezane. Mislim da je to glavna razlika između američkih i evropskih sajferpankera, jer bi ti američki sajferpankeri rekli da su te slobode potpuno iste. Jer u društvu koje je zasnovano na slobodnom tržištu trebalo bi da i praktikuju ono što zastupaju.

DŽULIJAN: Praktikuješ ono u čemu je tvoja moć.

DŽEJKOB: Tačno tako. Ne bih baš rekao da podržavam to, jer je to prilično desničarski pristup, koji možda i nije ono što nam treba. Možda bi, na primer, bolji bio društveno ograničeni kapitalizam.

DŽULIJAN: Možemo recimo da pogledamo iz obaveštajne perspektive: dobijete budžet od 10 miliona dolara za obaveštajni rad. Možete da špijunirate imejl interakciju ljudi ili možete da uspostavite potpuni nadzor njihovih finansijskih interakcija. Za koje od ova dva biste se odlučili?

ENDI: U današnje vreme će reći „nateraćemo finansijske kompanije i banke da koriste internet, tako da ćemo imati i jedno i drugo". I to su i uradili. Tako da je činjenica da nema direktnog izlaza iz te situacije. Možete učiniti ponešto, recimo koristiti Tor da zaštitite svoje komunikacije, možete da uradite enkripciju svojih telefonskih poziva, možete da razmenjujete zaštićene poruke. Ali kada je novac u pitanju sve je mnogo komplikovanije jer postoje razni zakoni koji sprečavaju pranje novca i slično, tako da uvek mogu da nam kažu da narko i terorističke organizacije zloupotrebljavaju infrastrukturu da bi činili loše stvari.

DŽEJKOB: To je jedan od jahača Infokalipse.

ENDI: Ja bih zaista voleo da postoji mnogo više transparentnosti u radu kompanija za nadzor i nad vladinim troškovima u toj oblasti. Postavlja se pitanje šta plaćamo kada obezbeđujemo potpunu anonimnost samo finansijskog sistema? Šta će se onda dogoditi? Mislim da to na nekim mestima može dovesti do zanimljivih delova gde bi ljudi mogli da se opuste i kažu „ok, mogu da podignem svoj glas, mogu da se obratim parlamentu, ali mogao bih i jednostavno da kupim neke političare".

DŽEREMI: Govoriš o SAD, zar ne?

 

(Nastaviće se)

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane