Natrag

Razaranje

Razaranje

 

Konkurs za direktora Zavoda za zatitu spomenika kulture: zakone donose da bi ih ruili

 

Neolitsko Kurevo, kod Paneva

 

Kako je protivzakonito raspisan i sproveden konkurs za direktora panevakog Zavoda za urnisanje spomenika kulture. Kakva je meusobna veza drutveno-humanistikih nauka i knjiga Deki Kolins. Zbog ega je Upravni odbor proiren nepostojeim lanovima i kako su zapravo glasali njegovi postojei lanovi.  Za koje je nepostojee zasluge protivzakonito imenovan arhitekta bez poloenog strunog ispita i projektantske licence. U kakvim je sve sukobima interesa novi direktor Zavoda. Ko je spiritus movens itavog udruenog zloinakog poduhvata. ta se sve pod izgovorom zatite arheolokog lokaliteta zapravo gradi na 38 hektara. Ko je Uroa Predia proglasio provincijskim slikarem

 

Stanislav ivkov

 

Poslednjih dana na naem politikom sumraku sve vie se vide raznorazni politiki meteori I to pri samom kraju svog sagorevanja. Tako recimo Dragan ilas, Duan Petrovi, Zoran ivkovi, edomir Jovanovi, Kotunica dr Vojislav sagorevaju oito vrlo svesni da ne mogu napraviti mnogo vie od onog to nisu napravili, dok je Boris Tadi oito zadovoljan neuinjenim,  osnovao stranku da nastavi gde nije ni zapoeo, mogue poto mu svojedobno u naoj ambasadi u Zagrebu nisu nabacili Severinu. itava ta politika agonija adekvatno se prenela i na lokal te je u Panevu dolo do daljeg uruavanja i cepanja ostataka utog preduzea a panika je postala jo vea jer je premijer Dai najavio i skoro organizovanje lokalnih izbora. Naravno neki su se odmah osetili vrlo ugroenim iz prostog razloga jer bi nakon propasti utog preduzea doao i kraj mahinacijama i lopovluku.

Nekako istodobno sredinom januara, po prvi put je raspisan konkurs za izbor direktora Zavoda za zatitu spomenika kulture, koji je bio otvoren do 24. Januara, ali kada se pogledaju konkursni uslovi vidi se da se i ovde radi o Potemkinovom selu poto se od strune spreme trailo da kandidat ima visoku strunu spremu iz oblasti drutveno humanistikih nauka ili arhitekture te najmanje tri godine radnog iskustva u kulturi ili arhitekturi to praktino znai da bi za direktora Zavoda za zatitu spomenika, poto je i religija humanistika nauka, mogao biti imenovan recimo kako to pie uvena knjievnica Deki Kolins neki Isusov sledbenik koji bi po   Zavodu hodao odeven u sandale i lepravu belu haljinu sa dugom kosom i bradom a uz to obavezno posedovao privezak koji bi se mogao meriti sa odgovarajuim delom anatomije nekog pastuva, ampiona stonog sajma.

Naravno nikome ni najmanje nije zasmetala injenica da ovako sroeni uslovi vezano za strunu spremu predstavljaju direktno krenje Zakona o kulturnim dobrima republike Srbije koji u lanu 66 taksativno navodi da poslove u okviru delatnosti zatite kulturnih dobara mogu obavljati lica sa odgovarajuom strunom spremom i poloenim strunim ispitom, to je samo po sebi pokazalo da je konkurs oito za nekoga nameten.

Na ovaj konkurs javilo se ukupno 10 kandidata od kojih je zakonske uslove ispunjavalo svega troje: arheolog konzervator Maja ivkovi, dosadanja direktorka, arhitekta konzervator Duanka Antonijev Staji i autor ovog teksta, vii kustos istoriar umetnosti. Ipak, Upravni odbor Zavoda organizovao je i drugi konkursni krug poto je po Upravnom odboru ak 5 kandidata formalno ispunjavalo uslove konkursa, da bi na kraju po direktivi iz ostataka utog preduzea, ali i Ljajievih socijaldemokrata bio izabran kandidat koji ne ispunjava ni zakonske ni konkursne uslove, a uz sve to ni sam Upravni odbor nije imao legitimitet da uopte radi iz prostog razloga poto je lan Upravnog odbora Zoran Grba, inae sekretar Sekretarijata za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj grada Paneva jo pre tri ipo godine podneo ostavku na lanstvo u Upravnom odboru, koja nikada nije usvojena, niti je Grba zamenjen novim lanom , to mu je omoguilo da desetak dana pre raspisivanja konkursa povue ostavku i po sistemu puj-pike ne vai, uestvuje u radu Upravnog odbora. Meutim to nije sve, poto je drugi lan Upravnog odbora izvesni Paja uki, jo pre godinu dana prestao da uestvuje u radu Upravnog odbora tako to se nije pojavio ni na jednoj sednici, to mu pak ni najmanje nije smetalo da se sam prijavi na konkurs za izbor direktora Zavoda i da potom jo uestvuje u radu Upravnog odbora!

 Sa druge strane i skuptina grada Paneva nije stajala skrtenih ruku pa recimo nikome ni najmanje nije zasmetala injenica da nikada nije sprovedena odluka o proirenju Upravnog odbora koji je jo  17 oktobra 2013, upravo po naredbi Gradske uprave doneo odluku da upravni odbor, umesto dotadanjih 5 ima 7 lanova poto je naprasno ustanovljeno da je Zavod ustanova od posebnog znaaja za ouvanje, unapreenje i razvoj kulturne posebnosti i ouvanje nacionalnog identiteta maarske nacionalne manjine , to samo po sebi pokazuje da je utom preduzeu do Maara zapravo stalo kao do lanjskog snega!

 

 Kleptokratsko udruenje na okupu

 

 

 Sve u svemu, preko ovakvih muki nelegitimni i nekompletni Upravni odbor Zavoda za zatitu spomenika kulture u Panevu navodnom veinom glasova 4 glasa za i jedan uzdran, predloio je arhitektu  Miodraga Mladenovia za novog direktora, a odluka Upravnog odbora je preko gradske Kadrovske komisije poslata u Novi Sad, gde e o njoj konani stav doneti pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje, to je samo ista formalnost, jer su pripadnici panevakog utog preduzea jo uoi konkursa ili po miljenje kod Milana Micia, pomonika pokrajinskog sekretara za kulturu koji je aminovao itavu ujdurmu!

Posebna je zanimljivost ko je i kako glasao za Mladenovia, o emu smo informacije dobili od izvora u Ljajievoj stranci. Naime, ako upravni odbor ima sedam lanova, kvalifikovanu veinu predstavljalo bi najmanje 4 glasa za Mladenovia. Meutim ako se zna da od sedam lanova Upravnog odbora dva uopte nikada nisu bila imenovana, a da je od druga dva lana Zoran Grba podneo ostavku koju je tek godinama kasnije, odnosno pred sam konkurs povukao a nikada nije bili zamenjen novim lanom, a Pavle uki koji takoe godinama nije dolazio na sednice, je naprasno uestvovao na konkursu o kome je kasnije sam odluivao, pokazuje da je Mladenovi dva glasa dobio nelegitimnim glasanjem Grbe i ukia, a da su preostala dva legitimna glasa dali predsednik Upravnog odbora Saa Hadi Peri i arhitekta konzervator Jasmina Vujovi, dok je istoriarka umetnosti Marina Milju pri glasanju bila uzdrana!

Naravno, gotovo nikome u Upravnom odboru nisu zasmetale dobro poznate injenice : da Mladenovi nikada nije poloio struni ispit bilo kao muzejski, bilo kao radnik Zavoda za zatitu spomenika kulture, poto je i iz panevakog Muzeja kao i iz Zavoda beao glavom bez obzira, samo kako bi izbegao polaganje strunog ispita.

Ni najmanje nije zasmetala ni injenica da Mladenovi, prema uvidu na sajt Inenjerske komore Srbije nema nikakvu projektantsku licencu to mu, pak , ni najmanje nije smetalo da projektuje sve mogue i nemogue projektie za panevaku crkvenu optinu, pa ak i da realizuje sopstveni nakazni projekat falusoidne crkvetine kosih zidova u panevakom predgrau Misa.

Jo je manje smetala injenica da je Mladenovi vlasnik "eminentne" samostalne preduzetnike radnje DUART, odnosno  Studija za specijalizovani dizajn Duart Panevo, koji jo uvek ima aktivan status, uz matini broj 61450726 sa seditem na adresi Brae Jovanovi 24 u Panevu, sa  pretenom delatnou: delatnost reklamnih agencija i ifrom 7311, a najmanje je smetala injenica da je Mladenovi istovremeno i predsednik i lice ovlaeno za zastupanje bizarnog kleptokratskog udruenja Neolitsko Starevo za koje se kao delatnost navodi Delatnost ostalih organizacija na bazi ulanjenja, a malo kasnije se kao ciljevi delovanja navode ni manje ni vie nego zatita kulturnog naslea, prouavanje, valorizacija, rekonstrukcija, prezentacija i popularizacija neolitskog lokaliteta Starevo -grad pri emu je ova i ovakva registracija rezultat ili neije nedotupavnosti ili rezultat neije korupcije iz prostog razloga to po vaeem Zakonu o kulturnim dobrima ovim poslovima, odnosno zatitom nepokretnih kulturnih dobara to arheoloki lokalitet svakako jeste, jedino mogu baviti teritorijalno nadleni zavodi za zatitu spomenika kulture, a ne kojekakve grupice seoskih dibera!

Naravno, samo u naem drutvu, duboko ogrezlom u korupciju i nepotizam, preteno ute boje, ovako neto je mogue a ako se zna da iza svega zapravo stoji prvoborac panevakih ostataka Demokratske stranke po imenu Petar Andreji, po zanimanju urednik seoskih ilustrovanih novina, uzgred sa zavrenom srednjom kolom i politikom karijerom koja je zapoela u dibiduz propalom SNO Mirka Jovia, gde je Andreji ak organizovao smotru paravojske na stadionu u Kaarevu, na kojoj se sam nije ni pojavio, raunajui na to da e jednom trebati istog obraza da kadrovski pobolja neku drugu stranku, to veoma "uspeno" ve godinama ini, kako u Panevu, tako i u pokrajinskoj skuptini u Novom Sadu gde je poslanik na listi utog preduzea.

 

 Multidisciplinarna pljaka

 

 

Elem, u okviru razvoja seoskog turizma, takvom proslavljenom eruditi i radniku u kulturi, poput Andrejia, palo je na pamet da svoju seosku kasabu preobrati u svetsku turistiku atrakciju, pa je stoga zajedno sa Mladenoviem, najpre osnovano bizarno udruenje graana Neolitsko Starevo, koje je uskoro postala najsjajnija kulturnjaka zvezda- padalica na panevakom nebu ute boje, koja bi navodno trebala da postane lokalni turistiki brend, zahvaljujui kome bi Starevo postala vodea junobanatska turistika metropola zasenjujui pri tome susedni Beograd i Smederevsku tvravu. Zarad ostvarivanja ovog zaista kapitalnog cilja pristupljeno je realizaciji udruenog zloinakog poduhvata, uz svesrdno sauesnitvo panevakog zeta Milorada uria, tadanjeg pokrajinskog sekretara za kulturu, te je 2011 godine Pokrajinski sekretarijat protivzakonito dodelio Neolitskom Starevu sitnicu od 1.750.000 dinara, samo za izradu projektne dokumentacije to je neverovatna zloupotreba i komercijalizacija arheolokog lokaliteta od izuzetnog znaaja, koji od svega nema apsolutno nikakvu korist, jer su Mladenovi i bratija preko nekakve marketinke studije, bezbroj raznoraznih analiza i multidisciplinarnih sagledavanja zapravo gledali kako da se to vie para slije u privatne depove, a da se pritom na samom lokalitetu ne radi apsolutno nita.

Tako se Mladenovi svojedobno  proslavio izjavom da je starevaka kultura brend Stareva. injenica da se itava kulturna grupa naziva po Starevu za nas je bila znaajna odrednica. Druga marketinka postavka bila je da je Beograd trite Stareva. Sa svojih dva miliona stanovnika i rastuim trendom na polju turistikih usluga, blizinu Beograda shvatili smo kao razvojnu ansu naeg projekta. U narednim godinama predviena je izgradnja replika svih neolitskih naselja prouenih u okruenju, izgradnja upravne zgrade sa muzejskim depoom, kongresnim centrom, ugostiteljskim sadrajima i najirom turistikom ponudom. Kompleks e biti upotpunjen i kampom i bungalovskim naseljem, ime e se stvoriti uslovi za prihvat turista koji trasom od Severnog ka Crnom moru ve prolaze naom optinom. injenica da je Podunavlje odreeno kao strateki interes EU, dodatno olakava na posao. Na ovom poslu svakodnevno radi tim referentnih strunjaka, a sa ponosom mogu istai da se realizaciji projekta pridruio i prof. dr Nenad Tasi, na eminentni arheolog koji ve radi na neolitskom lokalitetu Vina. Mnogo je toga potrebno uraditi, a za nas je najvanije da u ovoj godini zavrimo izradu projektne dokumentacije, kako bi stvorili i formalne okvire za apliciranje na konkursima evropskih fondova".

Oigledno je da se ovde radi o najobinijoj drpai iz svih moguih fondova radi izgradnje nekakvog zabavnog parka koji bi po imenima idejnih tvoraca trebalo nazvati Pecalend ili Mialend. Oigledno je da ni Mladenovi ni Andreji pojma nemaju ta je uopte arheoloki park, jer da to znaju, sigurno se ne bi zalagali za gradnju arheolokog parka na mestu gde se lokalitet uopte ne nalazi, ve na sasvim drugoj lokaciji.

Naime, u svetu i Evropi se odavno ureuju arheoloki parkovi gde god se nalaze dobro istraena vana arheoloka nalazita, ali malo gde se nalaze cirkusi poput arheoloko turistikog kampa Neolitsko Starevo tj Pecalenda odnosno Mialenda. Stoga je sasvim jasno da je nezakonita svaka dodela novca ovoj budalatini iz fondova za zatitu nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara, iz prostog razloga jer se uopte ne radi o bilo kakvim radovima na zatiti samog lokaliteta. Kako bi se za svaki sluaj osiguralo da sredstva budu dodeljena, na ovaj konkurs se kao korisnik prijavila gradska uprava Panevo, poto na konkursu sa projektima u oblasti zatite nepokretnog kulturnog naslea mogu uestvovati iskljuivo organi lokalne samouprave, ili teritorijalno nadlene ustanove zatite kulturnih dobara i to sa projektima zatite kategorisanih spomenika kulture (to arheoloko turistiki park van lokaliteta sigurno nije) za koje je: kreirana plansko-tehnika dokumentacija (koja ne postoji), odreena namena i korisnik, izdato konano reenje nadlenog organa o uslovima za izvoenje mera tehnike zatite i drugih radova (kakve se mere tehnike zatite mogu sprovoditi na neemu to uopte niti je kulturno dobro niti uopte postoji!).

 

 

Kasaba sa muzejom i depadansom

 

 

O tome koliko je sve ovo zapravo najobinija bruka i kompletna cirkuska manifestacija, najbolje svedoe i svojevremeni seoski panaur nastao zbog toboe veoma interesantnog kulturnog sadraja, odnosno bratimljenja neolitskih mesta Stareva, Vine i Lepenskog vira na sam dan prolenog ekvinocija odnosno ravnodnevnice pod izgovorom kako se na ovaj susret ekalo 7500 godina te je Starevo bilo centar svetskih neolitskih megapolisa.

Na tom skupu navodno u nesvakidanje prisnoj i nadahnutoj atmosferi ovi "neoliani" trasirali su temelje budueg arheoloko-turistikog trougla a ideje i predlozi "vrcali" su na sve strane. Inae svoj kreativni doprinos itavoj svinjariji ve godinama daje i dr Nenad Tasi, inae sin akademika Nikole Tasia, lan arheolokog paketa derita Filozofskog fakulteta i navodno jedan od najkompetentnijih uesnika, profesor na Filozofskom fakultetu i direktor projekta Vina, koji je, ushien ovom idejom, akcenat budue zamisli stavio na vanvremenu plemenitost neolitske epohe, jer ona je, pored svega ostalog, upamena po jednom od najduih perioda bez rata, te je odgovornost svih uesnika u duhovnom smislu jo izraenija, a naravno je jo vea odgovornost svih onih koji Tasia dovlae na sve mogue izvore para koje on troi sa nevienom lakoom, praktino ni na ta!

Naravno, tek kasnije su na videlo izali dodatni detalji ta sve zapravo podrazumeva projekat Neolitsko Starevo, pa se septembra 2012 ispostavilo  da se radi glavni projekat za izgradnju upravne zgrade i muzeja povrine 3000 kvadrata, nakon ega je trebala da usledi preparcelizacija zemljita na kojem bi trebalo da bude izgraen arheoloko turistiki park, odnosno prevoenje poljoprivrednog zemljita povrine 38 hektara u graevinsko.

Takoe se ispostavilo da skaredno udruenje Neolitsko Starevo planira izgradnju golf terena, a na povrini od 10 hektara  akva park.

Tom prigodom Mladenovi je izjavio kako bi Neolitsko Starevo trebalo da  ima upravnu zgradu muzeja, repliku neolitske nastambe, kamp, bungalovsko naselje, parkinge i objekte mirujueg saobraaja,i heliodrom uz pratee uslune sadraje, dok bi glavnu atrakciju na ovom prostoru predstavljala zgrada muzeja, poluukopana zemunica pasuljastog oblika sa travnatim krovom, koja e u potpunosti oslikavati graditeljski manir neolitskog oveka. Nakon izrade projektne dokumentacije za gradnju dinovske poluukopane zemunice povrine 3.000 kvadrata postavilo se pitanje ta bi se u takvoj nakazi izloilo.

Odgovor na to pitanje dao je sam Andreji, koji se ve poodavno zalae da teritorijalno nadleni Narodni Muzej u Panevu ustupi deo svojih zbirki, kako bi starevaka kasaba dobila i svoj muzejski depandans, a kako bi se ova kapitalna zamisao realizovala pre neki dan u Upravni odbor Muzeja za nepoznate zasluge za panevaku kulturu, imenovan je upravo Mladenovi, to samo pokazuje da nikome ni najmanje ne smeta oigledan sukob interesa jer e budui direktor panevakog Zavoda Mladenovi donositi odluke po zahtevima Muzeja u ijem je upravnom odboru Mladenovi lan. Dodue, ovde opet treba podsetiti na narodnu poslovicu da nikome nije sijala do zore, pa ni Mladenoviu koji se nedavno proslavio kapitalnim pitanjem zbog ega panevaka gimnazija, umesto imena Mihajla Pupina nosi ime provincijskog slikara Uroa Predia.

Sve u svemu umesto istraenog arheolokog lokaliteta neolitsko Starevo, Panevo e po svemu sudei dobiti Neolitsko Kurevo! Jako alosno!

 

 

A 1.

 

 ta je novo u Starevu

 

 

Lokalitet Grad-Starevo proglaen je za spomenik kulture - arheoloko nalazite 1957. godine reenjem Zavoda za zatitu spomenika AP Vojvodine, a za arheoloko nalazite od izuzetnog znaaja proglaen je 1990. godine. Sam eponimni lokalitet (lokalitet na kom je prvi put konstatovana neka kultura) Grad-Starevo, otkriven je radom poljske ciglane 1912. godine. Neolitska kultura, nazvana po mestu nalaza starevaka, predstavlja pojam u naoj, kao i u svetskoj arheologiji. Ona predstavlja najstariju srednjeneolitsku kulturu na prostoru centralnog Balkana i iz tog centra iri se u Crnu Goru, Bosnu, Slavoniju, Srem i Baku, kao i na deo Transilvanije, u centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Godine 1928. obavljena su prva struna istraivanja pod rukovodstvom doktora M. Grbia iz Narodnog muzeja u Beogradu. U periodu od 1931. do 1932. usledila su obimna sistematska istraivanja Narodnog muzeja iz Beograda i Amerike arheoloke ekspedicije.

Na samom kraju ezdesetih godina prolog veka reviziona iskopavanja obavili su Draga Garaanin iz Narodnog muzeja iz Beograda i Siti univerzitet iz Njujorka. Od 2003. do danas, sa manjim prekidima vre se vrlo ograniena sondana arheoloka iskopavanja rubnih delova nalazita Grad-Starevo kako bi se utvrdila njegova povrina.

 

 

A 2.

 

Crne rupe Marka Pacova

 

Prvo veliko Mladenovievo prodavanje magle deavalo se sredinom devedesetih godina kada je ubedio sada pokojnog panevakog doktora arheologije dr Ljubomira Bukvia da zajedno pokuaju da utvrde trase bedema nekadanje panevake tvrave. Kao konsultant ove besmislice angaovano je zvuno ime beogradske tvravske loe, dr Marko Popovi, poznatiji kao Marko Pacov. Tako je Mladenovi zamislio da nepravilnost oblika parcela izmeu parcela ukazuje na navodni trag bedema tvrave i na osnovu Mladenovievih prorauna pokojni Bukvi je zapoeo da iskopava navodni bedem, da bi se na kraju ispostavilo da je Mladenoviev "precizan" proraun Bukvia bukvalno doveo na zatrpan podrum stare porodine kue koja je sruena petnaestak godina ranije. Kako bi iroj panevakoj javnosti bolje prodao muda za bubrege, Mladenovi je ak po panevakim trotoarima utom bojom krabao nekakve linije, koje su, navodno, po njemu trebale da ukau na trasu nekadanjih bedema!

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane