Natrag

O UPORE\ENJIMA

 

O UPOREENJIMA

 

Pie: Prof. Dr Kaplan BUROVI, akademik

 

Enver Hoda,

ne samo to nema plavu krv,

ve nema ni crvenu.

 

Uporeenje, komparacija, kao sredstvo izraavanja i konkretizacije, je neophodno u meusobnom saobraaju ljudi. Ali treba znati da, ne samo to - kako kau - uvek epa, hramlje, ve da skoro uvek ima i klasni karakter. Sledstveno, uporeenje moe biti pozitivno i negativno.

Nazivamo pozitivno uporeenje ono koje je u prilog novoga, pozitivnog, onoga to se raa i pripada mu budunost, u saglasnosti sa naukom i istinom, u slubi pribliavanja, bratstva, jedinstva, integriranja i slivanja naroda.

I nazivamo negativno uporeenje kad ono slui starome, regresivnom i reakcionarnom, onome to je prolo vreme, koje je istorijski razvoj osudilo, kaznilo, oitalo opelo i eka samo momenat da ga ukopa, sahrani, jer vie nema budunosti, jer je u suprotnosti sa naukom, sa istinom, jer je protiv pribliavanja, bratstva, jedinstva, integriranja i slivanja naroda.

U optim crtama, kad uporeujemo primitivnu zajednicu sa robovlasnikim ustrojstvom drutva, ako na neki kardinalni nain uzdiemo primitivnu zajednicu nad onom robovlasnikom, uinili smo jedno negativno uporeenje, reakcionarno. Robovlasniko drutvo, i pored svojih nedostataka, naprednije je od primitivne zajednice i u svim aspektima ekonomsko-drutvenog, naunog i kulturnog razvoja, ima takve prednosti, koje nikada nije imalo i nikada nije ni moglo da ima primitivna zajednica.

Robovlasniko drutvo je ono koje se raa i kome pripada budunost, dok je primitivna zajednica ona koja je odigrala svoju ulogu na sceni svetske istorije, u razvoju drutva,  i sada je u procesu dekompoziranja, raspadanja, umiranja, nema vie nikakvu perspektivu, nikakvu budunost.

Isto ovako stoji stvar i kada uporeujemo drutvena ustrojstva u produetku, robovlasniko sa feudalnim, feudalno sa kapitalistikim i kapitalistiko sa socijalistikim. Feudalna klasa, istorijski je naprednija i postoji na viem stupnju od robovlasnike klase. Buroaska klasa (kapitalistika) je nosilac jednog ekonomsko-drutvenog razvoja, nauke i kulture, koje se nije moglo ni zamisliti od klase feudalaca. Sledstveno, i njene prednosti, u uporeenju sa klasom feudalaca, toliko su velike, da je nemogue da se uini kakvo uporeenje.

Radnika klasa, kao naslednica svega pozitivnog to je stvorilo oveanstvo i kao jedna klasa koja se sutinski razlikuje od svih prethodnih klasa, jer ne poznaje eksploataciju i parazitizam, jeste faktor jednog novog i vieg razvoja, mnogo i mnogo naprednijeg u svim aspektima, mnogo i mnogo perfektnijeg, za koji, u uslovima kapitalizma, najhumanije glave i najsvetliji umovi, najnadahnutije linosti tog drutva, samo su mogle da sanjaju, najvie - i da eksperimentiraju (Sen Simon, arl Furie, Robert Oven i drugi).

Da uini jedno uporeenje u prilog feudalaca i na tetu buruja, znai da postoji na pozicije feudalne reakcije, na pozicije onih koji se digoe u Francuskoj godine 1815. da restauriraju sve to su topovi artiljerca Napoleona Bonaparte poruili, znai da izvede iz groba i da vaskrsne one koje su poslali giljotinom na drugi svet Robespjer sa njegovim kolegama.

 Francuski primer nam je potvrdio da jedan preminuo svet, istorijski zastareo, razoren i sahranjen, ne moe da se vie vrati u ivot, jer razvoj proizvodnih snaga ne trpi njegove okove. Feudalizam i u restauriranoj Francuskoj svri svoju ulogu za svagda, sahrani se. Bonaparte i Robespjer su isto tako sahranjeni telesno, ali njihova deca, buruazija, trijumfovala je. I sami preiveli buruji se ubedie za ovo i - nolens-volens - promenie svoj nain ivota i vremenom su se integrirali u novu klasu, buroasku.

Ista stvar se desila i dogaa se i sa buroazijom u relaciji sa radnikom klasom. Rukovoeni od ideologije najnovije klase, od naunog socijalizma, i bazirajui se na razvoj proizvodnih snaga, posebne brigade radnike klase marirale su i mariraju protiv Kapitala, koji je odigrao svoju istorijsku ulogu i sada, dok se Kapital razara iz dana u dan, postepeno, korak za korakom, na njegovim ruevinama, njegovog starog sveta, od znoja i krvi proletera raa se i uzdie se jedan novi svet, svet RADA, svet proleterskog internacionalizma, kome pripada budunost.

Jedno uporeenje u prilog Kapitala, buroazije, i na tetu Rada, radnika, bio bi isto tako negativan i reakcionaran kao i uporeenje u prilog feudalaca i na tetu buruja. Da uini jedno takvo uporeenje, znai da postoji na pozicije reakcije buroazije, na pozicije Musolinija i Hitlera, Franka i an Kaj eka, na pozicije Suharta, Salazara, Bothe i Pinoea, na pozicije svih onih, koji su se zagnjurili i utopili u krvi nevinih ljudi, branei u agoniji svojoj, terorom i besnilom svojim, stari, preminuli svet, svet Kapitala i izrabljivanja, svet zloina, protiv novog sveta, sveta Rada i realne ravnopravnosti, radikalne ravnopravnosti i najvieg humanizma.

Uporeenja mogu imati i verski karakter, nacionalni i rasistiki, pa i pokrajinski i plemenski. Sva ova uporeenja, koja imaju za cilj da uzdiu jednu veru nad drugom, jedan narod nad drugim, jednu rasu nad drugom, su najubuala, naj-antihumana i najreakcionarna. Ne moemo da inimo uporeenje jedne vere sa drugom, ne moemo da uzdiemo jednu veru nad drugom i da joj pripiemo ove ili one zasluge, a da ne postojimo na reakcionarne pozicije verskog fanatizma, fundamentalizma. Isto tako ne moemo da uporedimo i da uzdiemo jedan narod nad drugim, a da ne postojimo na pozicije ovinizma ili intriganta. Ne moemo da uporedimo i ne moemo da uzdiemo jednu rasu nad drugom, a da ne postojimo na pozicije rasizma i banditizma.

Evo nekoliko konkretnih primeraka:

Enver Hoda, koji se kao demagog busa u prsa i za komunizam, uporeuje njegovu muslimansku veru sa verom drugih, posebno sa hrianskom verom, i kae nam:

 

 " Feja muslimaneka qen toleruese dhe liberale ndaj besimeve t tjera "1

(Muslimanska verabila je tolerantna i liberalna prema drugim verama)

 

Toboe hrianska vera nije bila takva. Druga stvar kad i koliko su bile takve ove dve vere. Vidi se jasno da Enver Hoda, vie nego od Marksa, Engelsa i Lenjina, ima uticaja od ateistikog patrijarha Fana Nolija, koji isto ovako mislio je da je muslimanizam bio tolerantniji od kristijanizma2. Ali, pitajte Papu u Vatikan da vidite to e vam rei ! Ili Patrijarha u Konstantinopolju !

Dok spremam ovu knjigu za tampu, donee mi asopis crnogorskih pravoslavaca STVARANJE, gde neki Velizar Bokovi pie:

 

"...Suptilna tumaenja ovih razlinosti nalazimo u temeljnoj studiji dr Todora Bakovia "Depresivni optimizam hrianstva". Prema dr Bakoviu, islam uopte ne poznaje i ne priznaje grijeh (sve je doputeno to je u interesu islama i njegovog "svetog" rata, dihada). Dotle, dvije hrianske  konfesije - rimokatolianstvo i pravoslavlje - grijeh priznaju, ali opet sa sutinskom razlikom u njegovu poimanju: rimokatoliko e grijeh oprostiti, ak je mogue "oprost" otkupiti (indulgencije, u davnoj istorijskoj prolosti), dok pravoslavlje priznaje postajanje grijeha, ali s podrazumevajuom odgovornou i pred Bogom i pred ljudima. S tog stanovita gledano, zanimljiva je opaska dr Todora Bakovia, islam i rimokatolianstvo su "agresivno optimistike konfesije", dok je pravoslavlje, to moe da izgleda paradoksalno, ali tano, "depresivna religija"."3

 

Za KUR'AN muslimana Enver Hoda kae:

 

" Kurani ishte m i plot, m i pastr se Bibla (Toroh) e ifutve, Ungjilli etj. "4

(Kuran bee puniji, istiji od Biblije (Toroh) Jevreja, Jevanelja i dr.)

 

inei sebi jedno stvarno puno i najflagrantije autodemaskiranje i otkazujui se od dosadanjeg munafikluka5, Enver Hoda je stigao dotle, da je KUR'AN nazvao i qerim 6 bez navodnika, pa i libr i shenjt7 (sveta knjiga), isto tako bez navodnika. Preko svega, pie i istoriju islama8. Na kraju, u svom muhamedanskom hajaluku9, i on - kao Fan Noli10 - pretendira da Arabi (muslimani) "donee u Evropu veliku kulturu stare Grke"11 i uti za injenicu da su kalifi Bagdada plaali sa zlatnom teinom stare rukopise grkog porekla. uti i za Zidiana, sultana Maroka. Kako se zna, panci zarobie brod koji je penosio blago Zidiana, gde su bili i mnogi arabski rukopisi, jako vredni.

Zidian je ponudio pancima 2.000.000 reala da mu vrate rukopise, ali panci, umesto para, potraie mu osloboenje svih hrianskih robova. Poto sultan nije prihvatio ovaj uslov, arabski rukopisi se dan-danas nalaze u Eskorial panije. uti i za injenicu da najvei zloin pred naukom i oveanstvom, spalivanje famozne biblioteke Aleksandrije, unitenje jako vrednih rukopisa naunika prolosti, antikiteta, uinili su upravo arabski feudalci, kalif Omar, koji ree: "Ako su knjige (Aleksandrijske biblioteke) u suprotnosti sa KUR'ANOM, one su tetne; a ako govore za stvari koje ima KUR'AN, one su suvine. Znai, kako god uzme, one treba unititi".

Kao "komunista" i dobar "musliman" to je,  E.Hoda uti za ove istorijske injenjenice islamizma. I dok uti za zloine muslimanske feudo-buruazije, on i njegovi sledbenici, muslimani Albanije, na svakom mestu, gde se moe i gde se ne moe, evidentiraju "ne malu" ulogu koju je odigrao islamizam, njihov muslimanizam, u razvoju svetske kulture i nauke12. Kad govore o biblioteci Aleksandrije, kau da je "bila najbogatija biblioteka antikog sveta, koja je izgorena od vatre godine 640 n.e."13, ali ime onoga koji postavi vatru biblioteka ne spominju, boe sauvaj i veru (!), dok ime kalifa Bagdada Al-Mamuni, koji je "organizovao neku vrstu "biroa" za prevod (na arabskom) dela Aristotela, Ptolomeja i drugih grkih autora", ne zaboravljaju da nam ga spomenu14.

Muslimanski karakter "komuniste" Envera Hode je sasvim evidentan i sasvim neoporeciv. Ovo se manifestira svukud, kako u njegovim pisanijama, tako i u njegovoj praksi, stvar ova koju su konstatirali svojevremeno i sovjetski komunisti, pa su mu to i rekli oi u oi, jo kad su imali dobre odnose sa njim. Ali on umre i ne die ruke od "muslimanskog komunizma"15.

Njegov muslimanski fanatizam, znai njegov najreakcionarniji stav, ostavljajui po strani njegovu kriminalnu i najskandalozniju praksu, manifestira se flagrantno, na neoporeciv nain, i u mnogim drugim primerima njegovih pisanija, od kojih u citirati nie jo jedno.

Da vidimo sada jedno njegova uporeenja nacionalnog karaktera. Uporeujui svoje Albance sa Skotlananima i Englezima, E.Hoda kae da albanski narod, ne samo danas, ve i u prolosti svojoj, bio je "ne manje kulturan od naroda kotske i Kornuela"16.

Risum teneatis, amici !17

Pasui na strani Meke i Medine, prema abi, i bavei se sa muslimanskim naunicima i filozofima Muhamed, Al Razi, Al Hazis, Al Hazin, Al Kindi, Al Farabi, Al Ghazali, sa Ibn Sinom, Ibn Rud, Ibn Zihr i drugima, Al Enver Ibn ule18 Ereri19, pravi se kao da ne zna da njegova Albanija ni dan danas nema bilo i jedan jedini grad kao Glazgov ili Edinburg, gde - samo u jednom od njih - mogu da se smeste svi Albanci Albanije, sa makama i psima, i opet e ostati nekoliko kvartova praznih. On se pravi kao da ne zna da Albanci dan danas nemaju bilo i samo jednog naunika kao Dejms Makenzi, Dejms Vat, ili Aleksandar Fleming, nijednog arhitekta kao Karl Reni Makinto, nijednog istoriara kao Dunkan Blek Mekdonald, nijednog knjievnika kao romanopisac Valter Skot i pesnik Robert Berns, da ne spomenemo i slikare, vajare, kompozitore, umetnike i glumce kotske, ili i malog Kronuola, za koji Enver Hoda sigurno ne zna ni gde se nalazi, kao to ne zna, ili se pavi kao da ne zna, da kerku Bajrona nisu zvali Alba, kako je preimenuje on, pretendirajui da ju je Bajron tako nazvao u poast Albanije Envera Hode.20

Na stranu to to vei ekonomsko-drutveni, nauni i kulturni razvoj kotlanana nije rezultat njihove "iste" krvi, ili predispozicije njihove za razvoj, kao to i zaostalost Albanaca ne potie od "neistoe" njihove krvi, ili od nedostatka predispozicije njihove za razvoj i jednu viu civilizaciju. kotlanani su krenuli putem kapitalistikog razvoja jo u XVII veku, dok su Albanci, u to vreme, a delimino i do naih dana, iveli su po plemenima i u primitivnoj zajednici. I dan danas kod Albanaca postoji velika patrijarhalna porodica21, pa i ponos sa njom kao sa neim pozitivnim.

I dan danas Albanci nastavljaju da prodaju ensku eljad kao robove22 i, ne samo po selima, ve i po gradovima, usled totalnog etatizma, dravne svojine nad sredstvima proizvodnje i policijskog reima, izdaje prema stvari radnike klase, ive u uslovima mnogo monstruoznijim od onih u kojima su iveli kmetovi u vreme feudalizma. Kmetovi Al Enver Ibn ule Ereri, ovog L'Ogre de Girokastra23, nemaju pravo da poseduju ni jednu kravu, ni jednu ovcu ili i samo jednu kozu.

Pa i enu i decu, kam mu prasne, otima mu ih kalif, monstruum, koji se busa u prsa za "komunizam". Ne samo za "pravo prve noi", ve i za stalno. I ne samo enu i decu, ve i slobodu, ivot, ast i dostojanstvo, sve24. Ovi uslovi bez presedana u istoriji naih dana, ne samo to su uinili da zaostaje albanski narod u svom razvoju, ve su ga unakazili i moralno i psihiki, fiziki i svakako.

Enver Hoda vrhunac postie kad kae jednom strancu, iz jedne industrijalizirane zemlje Zapadne Evrope:

 

"Albanija je razvijenija od vas, pa i vekovimaDane udite se. Albanija je razvijenija od vas vekovima, jer je to uinila naa Partijavama e trebati dva-tri veka da uinite to!"25

 

Njegove kolege, sada, posle pilava, kau da je Enver Hoda bio paranoiar i da esto nije kontrolisao sebe to je govorio i pisao, pogotovo poslednjih godina. Pre pilava oni su ga pljeskali frenetino za svaku glupost koju je iznosio iz njegovih usta i nas, koji smo se usudili da mu se suprotstavimo, odrali su na ivo.

Ali vrhunac nad svakim vrhuncem je kad nam je ovaj albanski Suzdal u njegovim pianijama pisao:

 

"Borba naa dva naroda (albanskog i engleskog,- KB) bila je razliitog karaktera. Naa zemlja je okupirana mnogo puta, ali sa neprijateljima mi smo se borili stalno, izbacili smo ih vani i SA NJIMA NISMO MEALI KRV"26 (Podvukao - KB)

 

Na strani 93 tog istog itapa ovaj Hoda nastavlja:

 

"I vae mesto (Englesku) okupirali su tuinci, borbe su se odvile i tamo. Pa ko se nije uvukao na ostrvo: Kelti, Rimljani, Vikingi, takozvani "Northmeni" i drugi. Ali kraljevi i kraljice Engleske, visoki slojevi zemlje drali su ih unutra okupatore, pomirili su se sa njima. IVELI SU ZAJEDNO I IZMEALI SU SE SA NJIMA, usvojie i njihov tuinski nain ivota" (Podvukao - KB)

 

Znai, kako vidite, Albanci su iste krvi, dok Engleziima da su im ivi i zdravi konji, koji su im od rase, iste krvi, poto oni sami, Englezi, jesu sa izmeanom krvlju, ili - kako kau u Albaniji, u Drau - raca di canavaca, ili u Tirani - sojsza-nesoji, a u Skadar - bastardi.

 

Enver Hoda kao da ne zna da je i Vojisava, majka albanskog nacionalnoh heroja - Skenderbega, bila Srpkinja, iz plemena Tribala (Srba). Pravi se kao da ne zna da, ako ima naroda na Balkanu, u Evropi i u svetu, koji se meao sa drugim narodima, ili su se meali njegovi Albanci, ili se nije meao nijedan narod. Sem ovoga, kad bi nam se gordio koji drugi Albanac za istou svoje krvi - ajde-de, ali ne prilii sinu ule da se za to gordi, jer se irom Albanije govori da ga nije rodila sa Halimom, svojim zakonitim muem, ve sa bimbaom irokastre, koji je bio jedan islamizirani Crnogorac, iz Nikia. Treba znati da je albanski buruj Branko Merdani (Merxhani, 1894-1981), glavni ideolog neoalbanizma, jo 1935. godine izjavio da Albanci nisu iste krvi i neizmeani sa etnikog gledita, jer u njihovim ilama imaju "krv slovensku, grku, tursku, arabsku, erkesku, italijansku, francusku, nemaku i drugih naroda"27. Francuski naunik Ami Bue rekao je za Albance i da su "srpski bastardi".

Sinjifikativno je to je Enverovac Viron Koka rekao za B. Merdania: "on polemizira sa asopisom katolika Skadra "Hylli i Drits" u vezi problema rasne istoe u formiranju albanske nacije. Ovaj aopis bee objaviojedan demagoki lanak, koji je tretirao sa jezuitskom lukavougde se, na prvi pogled, koliko za javno mnenje i da bi prikrili antinacionalnu pozadinu, vatreno brani problem istoe albanske rase, koja ni najmanje nije uznemiravala ove tartufe"28

I interesantno je da ovi tartufi naih dana lie mnogo onima iz pre Drugog svetskog rata! Ili nije spao i Enver Hoda na pozicije tartufa katolikog klera?! Pa kakvu razliku ima od njih sa njegovim pretendiranjem za albansku istu krv?! Ili nije ovaj Enver Hoda onaj koji je albanskim studentima, kad ih je ispratio za studije u Sovjetski Savez, poruio da se otuda vrate sa nevestama ruske rase?! Ali nije samo Enver Hoda takav! Koliko za primer spominjem i drugo piskaralo, njegovog najortodoksnijeg sledbenika Moikom Zeo, koji - referirajui se francuskom pesniku Guillaum Apollinaire iz godine 1903 - pretendira da su "Albanci danas mogue najistija rasa meu drugim indoevropskim narodima".29

Vaspitan od ovih, jedan Albanac, pripadnik albanske dijaspore u Makedoniji, urlie: " Super-rac sht shqiptari ! " (Albanac je super rasa!)

Preko svega, ova gordost Envera Hode za istu krv, neizmeanu, zar nije u suprotnosti i sa marksistiko-lenjinistikom naukom, za to nam se klinje svakodnevno?! Zar nemamo ovde posla upravo sa rasizmom, pa i sa jednim proceenjim rasizmom, istim, sasvim neizmeanim?!

Evo, gospodine Zija Doli (Xholi), albanski akademik, odbrana i odlini razvoj marksistiko-lenjinistike nauke, koju je prema vaem pretendiranju uinio va Enver Hoda marksizmu-lenjinizmu !30

Albanci uopte (A Enver Hoda posebno!) nastavljaju da perceptiraju naciju, bar albansku naciju, kao onaj g. Mihajlovski, za koga nam govori Lenjin. Ovaj narodnik svhaao je nacionalne veze kao opti nastavak rodbinskih (plemenskih) veza. Ova skolasika doktrina, koju Lenjin naziva "dejom glupou", apsolutizira rodbisko jedinstvo i ignorie teritorijalna jedinstva, koja su se slila kao posledica razmene izmeu oblasti sa raliitim etnosima, od postepenog porasta prometa robe, od skoncentrisanja lokalnih malih trgova u jedan jedinstven trg, tako da "stvaranje ovih nacionalnih veza nije bilo nita drugo do stvaranje buruaskih veza".31

I kad Enver Hoda, koji nam se busa u prsa i za marksizam-lenjinizam, ini ovakva uporeenja, sa kotlananima i Englezima, sa narodima dalekim geografski i poznati na sve strane sveta za njihov ekonomsko-drutveni, nauni i kulturni razvoj, svako sasvim lako moe zamisliti uporeenja koja on pravi albanskom narodu sa njemu susednim narodima, kao i uporeenja njegovih kolega, koji se busaju i ne busaju u prsa za marksizam-enjinizam. Pretendirajui za Albance da su vekovima pred drugim narodima, i pred narodima najrazvijenijih industrijskih zemalja Zapadne Evrope, pretendirajui da su Albanci ber alles32, Enver Hoda i njegove kolege, emiri i gaulajteri njegovi, najamnici njegovi, smatraju susedne narode za prezrene mongole33, za varvare, divljake i antropofage34.

Evo jo jedan primer uporeenja ovog albanskog Fhrera:

 

"Kada studiramo ove periode drevne istorije, mi vidimo da hodajui po famoznom Forum Romanorum, nagazio bi na baljegu krave i da je ovaj forum uzeo ime "Forum (campo) Vaccino", dok u Bagdadu i na obale reke Tigar i Eufrat palate su bile odevene sa mermernim zidovima, gradovi arabski imali su kanalizaciju, vodovod, ulice prostrte kaldramom, osvetljavali su se svetlou, imali su javna kupatila i universitetske biblioteke sa stotinama hiljada tomova, razvijali su se konkursi poezije, dok rafinirani emiri Bagdada i Kordove, dva centra arabske kulture, jedan na Istoku i drugi na Zapadu, gradili su, branili su znanja i nauke, pomagali su izgradnju kola, knjiara, naunih drutava, u jedno vreme kad vei deo kontea i markiza arlemanje Karlo Veliki (742-814) kralj Franaka, Lombarda i Imperator Zapada nisu znali da piu ni svoje ime".35

 

Interesantno je da Enverovci smatraju ovaj deo, ovaj citat, kao vrhunac umnosti Envera Hode i ne ostavljaju priliku da ga ne citiraju. Koliko za primer vidite Napolona Roi-a (Roshi).36

Kako vidite, Enver Hoda ne ini uporeenja klasnog karaktera. Uopte uzev njegova uporeenja, ne samo u knjigama koja sam ve citirao, imaju verski karakter, nacionalni, rasni i, tavie, i zonalan (kontinentalan). On suprotstavlja muslimansku veru, kao "napredniju", "tolerantniju" i "liberalniju", kao "puniju" i "istiju", hrianskoj veri; suprotstavlja KUR'AN BIBLIJI i JEVANELJU; suprotstavlja njegove Albance ostalim narodima: suprotstavlja Aziju Evropi, a sa nadom da e nai tamo koju budalu, da ga uvede u njegovu "M-L" mreu, pa da ga vue za nos, da ga uini propagandistom njegovih knjiga-itapa i njegovog kulta linosti. Ovako i u razgovoru 14.XI.1970. sa jednim lanom Politbiroa CK KP (m-l) Indije, Enver Hoda kae:

 

"...Vaem narodu zlo je dolo od naeg kontinenta, od Evrope, koja nastavlja da je gnezdo imperijalizma i kolonijalizma. Iz Evrope su izali ne samo francuski imperijalisti, engleski i drugi, ve odavde imaju poreklo i njihovi sledbenici, koji se smestie u Severnoj Americi, gde danas postoji najdivljiji imperializam na svetu, SAD".37

 

Ovde treba istai da Enver Hoda izgleda da ne zna da se grad Bagdad formirao 762. godine, dok se Rim formirao preko 1000 godina ranije, da baljege Foruma Romanorum ne pripadaju ni Italijanima niti hrianima, dok kultura umera, koja je cvetala blizu 5.000 godina pre nove ere na teritoriji Bagdada, ne pripada ni Akadiancima, niti Vaviloncima, pa niti arabskim muslimanima. Rim latinskih pagana izgraen je na teritoriji skoro nevinoj, nedirnutoj od nikakve prethodne kulture. Bar jednu kulturu kao onu umera, Akadijaca i Vavilonaca, koje su prethodile arabskoj civilizaciji Bagdada, nije poznavao pred da Romul i Rem stave prvi kamen u njegove temelje38. Ali je znaajnije to ovaj Hoda izgleda da ne zna da je i kolevka ovih Evropljana, po njemu ovoliko loih, bila Indija i Azija i da oni, koji danas ive u Aziji, nisu nita drugo do sledbenici njihove brae, onih koje nisu obuzeli valovi migracije.

Iz Azije su majke donele u naruje i na svoja plea i boanstvene, drevne Pelazge, i Latine, Traane, antike Makedonce, Helene-Grke, Ilire, Kelte, Vikinge, Gale, Gote i druge Germane, Slovene i njegove Albance. Svi su u Evropi doljaci iz Azije. Apsolutno niko nije autohton. Ovaj Hoda izgleda da ne zna da ljudi itavog sveta imaju jedno zajedniko poreklo, da su bili i da e biti braa, da nema iste, neizmeane krvi, ve samo posebnih grupacija (O, A, AB, B), koje sreemo kod svih naroda i - za udo ! - i da hoemo, ne moemo ih izmeati, izuzev krv grupe O. Enver Hoda izgleda ne zna da, ako njegovom Albancu sa krvnom grupom A uinimo transfuziju krvi jednog drugog Albanca krvne grupe B, primalac ove krvi nee ozdravi, naprotiv otrovae se i umreti. Ali, ako mu uinimo transfuziju krvi grupe A, ili O, pa bio ovaj davalac krvi i prezreni Srbin ili Grk, bili oni i lino Slobodan Miloevi ili Napolon Zerva, Albanac e ozdraviti, ustati na noge i iveti. Ili ovo nije istina?!

Poto krv i krvne grupe nisu objekat ove studije, neu se odugovlaiti dalje sa Rh-faktorom, sa pozitivnim i negativnim rezusom, jer i sm Enver Hoda, pa i njegove kolege, koji ga slepo slede, verujem da su svesni za absurdnost ovih stavova, koje njihov Fhrer, u njegovom rasistikom hajaluku, manifestirao je ne samo na svoju sramotu, ve i za njihovu i itave njihove nacije. Ali treba da se odugovlaimo malo za jedan drugi problem, u vezi krvi, koji ne moemo iskljuiti iz okvira ove studije.

U stara vremena se mislilo da krv ima jednu skritu svojstvenost, koja mu dozvoljava da sauva neponovljive odlike individua, linosti, familije, bratstva, klana, plemena, naroda i rase. Sada se zna od svih da ideje, na koje se oslanjaju ove predrasude, potiu od onih istih neukosti i strahovanja, koja su, u njihovo vreme, sluila kao prikladan teren za raanje praznoverja primitivnog oveka. Ali, ova praznoverja, manupulirana od politikih avanturista i raznih bandita, dostigoe u nae vreme svoj najgrozniji apoe u najapsurdnijem mitu o takozvanoj "arijevskoj krvi".

Kako se zna, re ARIJAN ne znai ni rasa niti narod, ve jedna grupa jezika, gde - sem drugih - ulaze persiski, sanskritski i onaj antiko-grki. Ignoriui ovu injenicu i pretendirajui za nekakvu krv "istu", "plavu krv" (sang azur), ili "arijansku", u XX veku je uinjena istorijska greka, koja - iskrivljena i falsifikovana - manipulie se i iskoriava od rasista da opravdaju i ozakone sistematsko tamanjenje, istrebljivanje naroda. Enver Hoda nije bio daleko od ovih rasista ni u godine 1939-1941, kad je bio lan Albanske faistike partije i predavao je u srednjoj koli Kore predmet Faistiko vaspitanje, verujem za platu, ali i od duevne i moralne naklonosti (Pravilnije bi bilo da se kae - imoralne naklonosti !), jer kakav dokumenat obrazovanja nije imao ni za faistiku ideologiju, niti za visoko obrazovanje. On nije daleko od ovih rasista ni danas, kad otvoreno pretendira da njegovi Albanci, najizmeaniji narod na svetu, po njemu imaju "istu krv", pa i - "plavu".

Pojam plava krv uao je u obinu upotrebu od predstavnika feudalne vrhuke Kastilije (panija). Oni su ga upotrebljavali da bi istakli da u njihovim ilama nema ni kapi krvi mauritanske, koja, toboe, bee mranija od njihove krvi. U stvari plava krv postoji, ali ona nema nikakvu vezu ni sa poreklom osobe, niti sa drutvenom pozicijom, pa niti sa njegovom pripadnou u razne kaste, jer plavu krv ima svaki ovek. Nema oveka na svetu bez plave krvi. Medicinska nauka kae da nijansu kao plavu ima venska krv, za razliku od arterske krvi, koja je sjajno crvene boje, to se objanjava sa prisustvom ugljenikog gasa i ostalih razbijenih produkata u krvi. Nauka je otkrila da plava krv postoji u prirodi samo kod nekih vrsta moluska: oktapodi, sipe, karakatici.

Zar je mogue da ovo ne zna superklug Enver Hoda, koji za sebe ne samo da nema plavu krv, ve nema ni crvenu krv?! Njegova krv je kao krv lancetikog beskimenjaka, koja nema nikakvu boju, kao to nema nikakvu boju, ni versku, niti nacionalnu, pa ni klasnu, krv svih bandita i ordinarnih kriminalaca, koje je do danas upoznala istorija oveanstva.

Famozni Forum Romanorum, ili kako mu se svia da ga naziva Al Enver Ibn ule Ererija Forum (campo) Vaccino, nisu izgradili hriani ili Evropljani, kao to nisu izgradili ni palate Bagdada muslimani ili Azijatici. Sve je napravila ruka oveka. Maksim Gorki kae: "Sve to je stvoreno u svetu, sva kultura, stvoreno je i proizvedeno od rada ljudi".39

I ovi ljudi, bili pagani, hriani ili muslimani, bili Evropljani ili Azijatici, pre svega i iznad svega delili su se u klase, u eksploatirane i eksploatatore, sa najantagonistikim kontradikcijama, od kojih se rodie i razne vere, koje su se uvek stavljale u slubi klase eksploatatora. Topovi koji 1914. godine razorie Univerzitet i Biblioteku Luvena, ili koji u angaju razorie Universitet Tunci-a, Koled mornara, kolu ribarenja, Nacionalni universitet, Kole medicine, Kole poljoprivrede i graevinarstva, Radniki univerzitet, nisu bili ni evropski, ni japano-azijatski, ve burujski.

Kontovi i markezi arlemanje, bez obzira dali su znali ili nisu znali da piu svoja imena, bili su izrabljivai ne vie bezduni od kalifa i emira Bagdada i Kordove, od Almohada40 i Abenceraga41, od kojih su veina isto tako bili analfabete i neuki, pa - kao to su gradili - i razarali su. Grku i latinsku civilizacija su razorili njihova braa, koja dooe iz Azije, kao to su i gradili azsku civilizaciju braca Azijatika, koji blindirani vratie se u Aziju iz Evrope ili Amerike. Ameriki istoriar Hendrik van Loon, u jednom njegovom lanku "o velikim grekama istorije", kae:

 

"Titus je uinio jednu veliku greku kad je razorio Jeruzalem. Poto su prognani iz Palestine, Jevreji su se rasprostrli po itavom svetu. U komunitetima, koje su oni formirali, sazrevalo je i jaalo hrianstvo, koje nije bilo manje smrtonosno za Rimsku Imperiju, od ideja Marksa i Lenjina za kapitalistike drave".

 

Trgovi muslimanskog Bagdada i Kordove ubreni su sa kravljim baljegama ne manje od famoznog Forum Romanorum. Ali je znaajnije navodnjavanje ovih trgova krvlju robova, kmetova i buntovnih, revolucionarnih radnika, za to Enver Hoda, od kad je osigurao vlast od pretnje albanske buroazije, zaboravio je da govori. Posebnu vanost za Forum Romanorum mislim da imaju 12 tablica, koje su baza zakonodavstva na sve strane sveta. Ali Enveru Hodi izgleda da su mu zaslepile oi baljege njegove "socijalistike" Albanije i sada, svukud na Zapad, vidi samo baljege, pa i tamo, na Forum Romanorum Latina od pre nove ere.

Za vere se pisalo i treba da se pie, treba da se istaknu objektivno, sa naunom akribijom, pozitivne i negativne strane, ali ne i da se uporeuju jedna sa drugom sa loim ciljevima, ne da se evidentira superioritet jedne i inferioritet druge, "istoa" jedne i "neistoa" druge. Od uporeenja "muslimana" Envera Hode nemaju kako da se ne oseaju uvreeni u njihovom verskom sentimentu hriani, kao to se ne mogu oseati neuvreeni ni muslimani od uporeenja Pape ili kojeg Patrijarha, koji ne izostaju ni najmanje iza ovog Hode.

alim to nemam mogunosti da ih citiram, ali e to sigurno uiniti koji od mojih hrianskig kolega. Ovde evidentiram samo albanskog katolikog popa era Fitu (Gjergj Fishta, 1871-1940), koji u svom glavnom delu LAHUTA E MALSIS (GORSKE GUSLE), koje je i jedno od glavnih dela albanske knjievnosti, izraava se sa najveim prezrenjem za svoju albansku brau muslimanske vere, nazivajui ih i budalama.

I za razne nacije je pisano i treba da se pie, treba da se evidentiraju njihova nastojanja, njihov razvoj, ali uvek sa klasnih pozicija, sa metodologijom istorijskog materijalizma. Na nijedan nain ne treba da se ine ona uporeenja koja pravi Enver Hoda, pa bila ona i istinita, kamoli kad nemaju nita istinskog. kotlanani i Englezi e se smejati sa uporeenjima Envera Hode. Mogu da se smeju i Jugosloveni, Grci, i Italijani, ali izmeu njih se ne iskljuuje da se nae i koji kao Enver Hoda i njegove kolege (Takvih ima svaki narod!), pa zatim  izvolite da se sporazumete i urazumite, stiajte njihovu uzavrelu krv. Godine 1739. Engleska je objavila rat paniji, toboe da se osveti za svog kontrabandnog kapetana Denkinsa, kome, jo u godinama 20 tog veka, panci mu behu otkinuli ui na stubu srama. Pruski Kajzer objavio je rat Rusiji poto su mu stavili na sto uvredljivi telegram ruskog Cara, faktiki falsifikovan od predsednika vlade tog kajzera, koji je pod svaku cenu prieljkivao taj rat. U naim danima, za jednu fudbalsku igru, Honduras i Salvador objavie rat jedan drugome. Ove stvari treba da se znaju i treba da se imaju u predvid !

Uporeenja smo inili, inimo i iniemo svakodnevno, hotimice ili i nehotice, sa ciljem i bez cilja. Ali, ako neemo da postojimo na reaksionarne pozicije, ako neemo da mutimo vode, da intrigiramo i da sluimo silama mraka, tlaitelja i eksploatatora, denigratora, reakcije i banditizma, nacionalnog i meunarodnog, ako neemo da sluimo fundamentalizmu i rasizmu, uporeenja treba da inimo najveom prudentnou, uvek samo sa pozitivnim karakterom, klasnim. Uporeenja sa verskim karakterom, nacionalnim i rasnim, uvek imaju i pokoji mali prolaz za neprijateljska i tendenciozna interpretiranja, za svakojake spletke, podstiui fanatizam, ovinizam i rasizam. Ona uvek predstavljaju nesporazume i negode, glavobolje. Zato ih treba evitirati.

I kritike na adresu vera, nacija, rasa, treba ostaviti da uine sami predstavnici njihovi, dotine vere, nacije, rase. Neka demaskiraju hrianstvo hriani i muslimansku veru - muslimani! Neka govore protiv Engleza - Englezi i protiv Albanaca - Albanci! Neka govore protiv belaca - belci i protiv crnaca - crnci! Neka isti baljege svaki pred svojom kuom, u svojoj kui, i nek se ne uznemirava za baljege u kui suseda, jer ima ko da mu ih oisti! Samo ovako emo sluiti stvari naroda, stvari radnike klase i itavog oveanstva. Samo ovako uporeenja nee se upotrebiti za podsticanje neprijateljstva, antagonizama i ratova onamo gde imamo potrebu za prijateljstvo, harmoniju i mir, za suivot i solidarnost, zdruenje i ujedinjenje za zajedniku stvar, za dobro oveanstva i sreniju budunost.

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, oktobar godine 1984.*)

 

______________

1)HOXHA, Enver: SHENIME PR LINDJEN E MESME, Tirana 1984, str. 87.

2) NOLI, Fan S.: VEPRA, tom 5, Tirana 1988, str. 210, introdukt za RUBAIRE.

3) BOKOVI, Velizar: Iz zaotavtine Duana urovia, asopis STVARANJE, God. LVI, Br. 7-9, Podgorica 2001, str. 176.

4) HOXHA, Enver: cit. delo str. 445.

5) Arabski : hipokrizija, dvolinost.

6) Iden: str. 444.

7) Iden: str. 485.

8) Za jedno tzv. tromp-l'il istoriju islamizma Enver Hoda je naslovio E KALUARA E LAVDISHME E POPUJVE NUK MUND T INJOROHET (SLAVNA PROLOST NARODA NE MOE SE IGNORISATI) i objavio je kao beleku iz meseca maj i juli-avgust 1983. Oba "beleka" poinje na str. 432 i zavrava na str. 486, znai ima nita manje ve 54 strana velikog formata. Sem cilja za koji govorim u mojoj studiji, objavljivanje ove istorije islamizma ima za cilj i da bi se afirmirao i proglasio Enver Hoda za Mesiju, za Muhameda Albanaca (koji su uopte uzev muslimani !), poto je video da je pretrpeo neuspeh u njegovim nastojanjima da postane novi Marks sveta. Treba znati da je Enver Hoda musliman samo poreklom, od roditelja. to se tie njegovih ubeenja, ona su mu ateistika, to znai da ne pripada nijednoj veri. to vie, on kao niko drugi, udario je krampom svima verama u Albaniji, ruei crkve i manastire, damije i teea, brijui brade popovima i hodama, pa i hapsei ih, vrei nad njima i fiziki genocid.

9) Arabski: ekstaza.

10) NOLI, Fan S.: cit. delo, str. 206 kae : "Arabski preporod, koji je preko panije uticao u srednjovekovnoj Evropi i pripremio je veliki italijanski Preporod, majku moderne civilizacije", introdukt za RUBAIRE. Noli sa druge strane priznaje da arabski preporod " izvire upravno iz grko-rimske civilizacije ", to E.Hoda sa njegovim muslimanskim sledbenicima ne priznaje, jer pretendira za suprotno, iako zna sasvim dobro da je i sm njihov Muhamed izaao iz BIBLIJE Jevreja.

11) HOXHA, Enver: cit. delo, 455.

12) SHEHU, Bujar: LUMI I JETS, Tirana 1984, str. 91.

13) BEJKO, Behar: list BASHKIMI, Tirana, 14.XI.1988, str. 4.

14) SHEHU, Bujar: cit. delo, str. 92.

15) Ova studija je napisana pre smrti Envera Hode, ali je dopunjena sa novim podacima i posle njegove smrti, pa i ovih dana, dok je spremam za tampu.

16) HOXHA, Enver: RREZIKU ANGLO-AMERIKAN PR SHQIPRIN, Tirana 1982, str. 6.

17) Latinski: Pridrite smeh, drugovi !

18) Majka Envera Hode, po nacionalnosti Turkinja.

19) Turski: grad Junje Albanije, zvani na albanski jezik Gjirokastrs, a na turski Ereri, rodno mesto Envera Hode.

20) HOXHA, Enver: RREZIKU, cit. delo., str. 126. Kerka Bajrona zvala se Ada i njeno ime nema nikakvu vezu sa Albanijom i Albancima. Za opirnije vidite moj lanak Bajron i Albanci, objavljen u mom delu MIKROLOGJIRA, eneva 2000, str. 74.

21) KRASNIQI, Mark : GJURM E GJURMIME, Tirana 1982.

22) HOXHA, Enver: VEPRA, tom 36, Tirana 1982, str. 19.

23) Francuski: Monstruum irokastre.

24) RESULI, Kapllan: KRONIK E SHKRUAJTUR ME GJAK, autobiograja, Zatvor u Burelu 1981, rukopis, uva se u biblioteci BUROVI - eneva.

25) HOXHA, Enver: VEPRA, tom. 36, Tirana 1982, str. 248. Iz govora E.Hode na mitingu organiziran povodom 24-te godinjice Borbe u Re, Skadar 03.IX.1967.

26) HOXHA, Enver: RREZIKU, cit. delo, str. 90.

27) List ILLYRIA, Tirana 24. VIII.1935, str. 5.

28) KOKA, Viron: RRYMAT E MENDIMIT POLITIKO-SHOQROR N SHQIPRI, Tirana 1985, str. 95.

29) ZEQO, Moikom: Gijom Apolineri pr shtjen shqiptare, list. ZRI I POPULLIT, Tirana 20.VI.1990, str. 3, kol. 3.

30) XHOLI, Zija: Kultura e re, pjes e pandashme e transformimeve socialiste, list DRITA, Tirana 13.IV.1986, str. 3, kol. 1.

31) LENIN, V.I.: VEPRA, tom 1, Tirana 1953, str. 163-164.

32) Nemaki: nad svima, parola nemakih rasista.

33) DRINI, Sknder: BAJRAM CURRI, Tirana 1984, str. 338.

34) Iden: str. 123.

35) HOXHA, Enver: SHENIME, cit. delo, str. 435-436.

36) ROSHI, Napolon: TRAZIR N PELLGUN E NAFTS, Tirana 1986, str. 5.

37) HOXHA, Enver: VEPRA, tom. 44, Tirana 1985, str. 426-7.

38) umeri, Akadianci i Vavilonci su narodi koji su iveli jedan za drugim na teritoriji izmeu reka Tigar i Eufrat, znai u Mesopotamiji, mnogo-mnogo vekova pre dolaska tu Arabljana. Na ovom terenu kasnije je izgraen Bagdad dananji. Oni, posebno umeri, imali su jednu jako razvijenu civilizaciju za njihovo vreme, ali dananji muslimani, koji aktuelno ive tamo, nemaju nikakvu vezu sa tom kulturom, kao to ni dananji Balkanci nemaju veze sa romanskom kulturom, razvijena na Balkanu pre njihovog dolaska tu.

39) GORKI, Maksim: ARTIKUJ E PAMFLETE, Tirana 19.., str. 7.

40) Berberski kraljevi, koji su vladali sa polovinom panije i Magrebom oko godina 1147-1268.

41) Maurska porodica, koja je imala znaajan uticaj u Kraljevstvu Grenade, du XV veka.

*) Ekskluzivno izdanje na srpskom jeziku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane