Natrag

Nismo mi od ju~e

Nismo mi od juče

 

Epizoda 125 (1)

 

Zoran Milojević

 

Kad sam u proleće sedamdeset pete počeo sa štancovanjem hitova za "narodne pevače", moj otac mi je govorio: "...Taj svet se pretvara sve više u u svet u kome ćeš stalno stajati u redu za život. Ljudi iz tog sveta završavaju u grobovima u kojima su već sahranjene mnoge boli i mnoga neverstva".

A današnjim javnim životom drmaju političari-lažovi iz strasti, biznismeni-bitange i starlete. Zbog ovoga će mi zameriti mnoga poznata imena, koja će me optužiti da sam i njih strpao na istu gomilu. I biće u pravu, ali s njima i sebe, kao pra(o)davnu javnu ličnost, trpam na istu gomilu. Jer, nisu krivi oni koji su nas upropastili, krivi smo mi koji smo to dopustili.

Kod našeg patrijarha može sve, čak i ono što nikada moglo nije! Pepeo nije za Svete Hramove, pepeo je za vetrove koji raznose i znanja i sećanja. Čak i kada je pepeo spaljeni Nikola Tesla. Čin prenosa Teslinog pepela u Hram Svetog Save, samo bi bio još jedan dan među Srbima, dan bez datuma, datuma bezvremena, koje pokazuje da, kada umre najbolji, ništa iza njega ne ostaje.

Možete o meni misliti da sam budala, bitanga, neznalica, idiot, ali, ja ovih dana uočavama kako Putin s Krima, srednjim prstom otpozdravlja Zapadu. Hajde, troroge ubice, dignite avione, pa rušiti ruske mostove i aerodrome, škole i bolnice, pijace i gradske četvrti. Šipak!

Nije to mala Srbija i njeno nebranjeno Kosovo i Metohija. Možete da režite, da ujedate sopstvene šake, da gutate jezike...Sami se izrekli da sila kroji pravdu. E, pa, našao se bata od zanata koji se sa vama slaže i zato će od Krima, pa nadalje, da pravda bude krojena po ruskom šnitu.

Svi srpski mediji su izvestili o prvoj, nezvaničnoj fudbalskoj utakmici između Kosova i Haitija. Svi su izvestili da je utakmica odigrana na stadionu "Adem Jašari". Niko od tih neznalica iz srpskih medija nije znao da je to stadion FK "Trepča" iz Kosovske Mitrovice, sagrađen osamdesetih godina, kada je "Trepča" bila prvoligaš i igrala finale Kupa. Stadionu su samo promenili ime, ali Srbe nije bilo briga što je stadion gradila Srbija, srpskim parama.

Pozorišta, stadione, bioskope, sportske hale, sve je gradila Srbija. O ovome ni reč nisu izustili ni srpski novinari sa Kosova i Metohije. Mnogim mojim Kosovcima, otadžbina je na geografskoj karti, ali ne i u srcu.

Smejao sam se dok sam slušao blentave komentare na RTV B2, da nekoliko "četnika" ratuje u Ukrajini, na ruskoj strani. Još mi je smešnije što se čulo okukavanje kako ova pojava "narušava ugled Srbije u svemu". Pa, bre, niti ih je Srbija tamo poslala, niti je Srbija četnička država. Srbija je komuno-partizanska zemlja, koja je raskrstila sa Kraljem-izdajnikom i četnicima-koljačima, još četrdeset pete. Čikam RTV B92 da me uvere u suprotno!

Moj drug i poznanik, režiser Goran Marković, gostovao je na crnogorskoj televiziji. Šta je o srpskom društvu izgovorio, njemu na obraz. Današnja Crna Gora je neprijatelj Srbije? Ja nikada ne bih mogao više od svog da volim tuđe, čak i da je to zdravije i slađe. Svoje meso se ne jede! Poznat sam po tome koliko grdim svoj rod, ali, to je moj rod!

Kosovo i Metohija su i dalje u zatvoru koji su srpski komunisti osnovali Ustavom iz 1946. godine. Svojinska prava je preuzela Evropska unija, a čuvari zatvora su i tada kao i danas bili Albanci.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane