Natrag

Mediji

Mediji

Novi Sad: televizijska mizerija na provincijskom dnu

Kanal 9 kao kanalizacija

Kad se kanalizacija reklamira na televiziji, tu nešto smrdi. Ne samo zato što je kanalizacija sama po sebi prljava. Očigledno, u pitanju je prljava rabota, jer šta tu ima da se reklamira? I zašto, kad već svi moramo da je koristimo i platimo, takvu kakva je. Nema drugih kanala kojima bi ljudski otpad cirkulisao. Osim TV Kanala 9, na kojem se bez pravog razloga i opravdanja reklamira novosadsko javno preduzeće Vodovod i kanalizacija. I nije to jedina gradska firma, naprotiv, ima ih još, zapravo skoro sve su uključene u tu prevaru, pa i Čistoća, koja se samo tako zove. Vlasti se u gradu menjaju, ali sve nastavljaju da koriste taj kanal za pranje novca. 

Piše: Rajko Komadina

Eto čemu služe provincijalne radio i televizijske stanice. Ti njima platiš za reklamu u programu koji niko ne gleda, od gradskih para, naravno, a onda oni tebi lično vrate pola. I svi dobri, i direktori javnih preduzeća i partije koje su ih postavile i vlasnici televizije. Samo građani i država na gubitku. Ali ti mediji ni ne postoje zbog građana i države, nego je obrnuto, oni postoje zbog njih.  

Poznato je da nam je medijski prostor krajnje zagađen, ali ne zna se dovoljno o tome da su najveći zagađivači upravo oni najmanji, ponajviše lokalne radio i TV stanice. I pri tome se ne misli samo na zaostalu provinciju i prepoznatljivi primitivizam i neukus koji kao smrdljivi zadah etrom šire njihove radio i TV emisije, sa kafanskim pevaljkama i novinarima, vidovnjacima i prorocima u glavnim ulogama. Ima toga i u nekadašnjoj srpskoj Atini, samo malo bolje upakovano i namirisano ustajalim srednjeevropejskim parfemima.

U Novom Sadu, koji konkuriše za kulturnu prestonicu Evrope, bilo ih je na desetine i sve su nastale i poslovale nelegalno, u haosu devedesetih godina, pod firmom borbe protiv balkanskog medijskog mraka. Mnoge su ugašene, pošto su se vlasnici na njima obogatili. I lokalni političari. I njihove sluge po javnim preduzećima. One koje i dalje postoje, kao TV Kanal 9, nastavljaju da posluju po starom, kao da se ništa nije promenilo za proteklih dvadeset godina. Za razliku od javnih servisa, koji to bar delimično uspevaju da prikriju, Kanal 9 je prava javna kuća, koja već dve decenije živi od prostitucije i pranja novca, umotanih u oblandu informativno - zabavnog TV programa, koji inače niko ne gleda. Pri tome, prostitucija nije samo metafora za njihov odnos prema politici i političarima, kao što ni pranje novca nije definicija samo za korupcija i utaju poreza.

Po staroj narodnoj izreci- na vukove uka buka, dok lisice meso jedu, u senci problematičnih velikih televizija, sa nacionalnom frekvencijom, parazitiraju i profitiraju brojne minijaturne lokalne TV stanice, koje bez zaposlenih i elementarnih profesionalnih standarda, lagodno žive od nedostatka gledalaca i kontrole. U sistemu su, a kao da nisu. Liče na prave televizije, a zapravo to nisu, sa programom koji počinje i završava se beskonačnim ispraznim razgovorima u studiju, kao na seoskom poselu sa tračevima i spletkama. Sve te takozvane otvorene razgovore, vodi jedan isti novinar, sveznajuća neznalica, stručnjak za sve i svašta, od politike, do sporta i vremenske prognoze. Reklo bi se da njihovo postojanje u dvadest i prvom veku, bez pravog programa, gledalaca, pa time i bez reklama, nema nikakvu šansu ni svrhu, pa ipak one egzistiraju već više od dve decenije i nemaju nameru da nešto menjaju. Nikom potrebne, ni važne, osim njihovim vlasnicima, sumnjivim biznismenima, lokalnim moćnicima i umišljenim provincijalnim mrsomudima, koji samo tu mogu da izigravaju intelektualne veličine, lečeći svoje komplekse. Pa kako onda preživljavaju? I zašto?

Najbolji primer za objašnjenje tog fenomena je upravo novosadski Kanal 9, koji je takođe nastao, uz pomoć štapa i kanapa, naravno na divljaka, u u onom medijskom haosu devedesetih godina prošlog veka, a koji i danas posluje na isti način. Nova zgrada televizije, koja je uredno izveštavala o merama raznih vlada protiv divlje gradnje, podignuta je nelegalno upravo u to vreme na Vidovdanskom naselju, bez odgovarajućih dozvola i plaćenih dažbina i još nije legalizovana.  Na divlje je priključena i na električnu mrežu, ali to joj ništa nije smetalo da uzme 15 miliona dinara od Elektrovojvodine, za medijsku kampanju u akciji protiv krađe struje. Naravno, ni rukovodstvu Elektrovojvodine nije smetalo da plati lopovu da viče "držte lopove!".

Retke komercijalne reklame naplaćuje uglavnom u naturi, pa to preprodaje na crnom tržištu ili deli kao nagrade gledaocima, samo da bi ih neko ipak gledao. Dakle, zarade od programa nema nikakve, pa ipak se vlasnicima itekako isplati. Najviše tako što, kao i sve takve televizije, vrše različite usluge drugima za pranje novca i isisavanje para iz javnih preduzeća i državnih firmi, ali i privatnih, koje tako izbegavaju plaćanje poreza.

Najveća dobit se stiče od reklama koje Kanalu 9 redovno plaćaju gradske firme, na bazi političkih ali i sasvim ličnih intimnih veza vlasnice televizije, Maje Pavlović, sa lokalnim stranačkim liderima i direktorima javnih preduzeća, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost. U pitanju su mahom javna preduzeća, koja nemaju ama baš nikakvu potrebu da se reklamiraju jer imaju monopolistički položaj, bez ikakve konkurencije. Šta, na primer, ima da se na televiziji reklamira gradska Toplana, kao i već pomenute Čistoća ili Vodovod i kanalizacija, kad su jedini koji se time bave i kad građani nemaju drugog izbora nego da plaćaju njihove usluge, ma kakve bile. Ali kad se njihovom direktoru vrati pola od uplaćene sume, a još ponešto i u naturi od vlasnice lično, onda to već dobija smisao. Naročito na privatnim bahanalijama koje se često organizuju u objektu televizije, koji se noću, na užas komšiluka, od kulturne institucije pretvara u kupleraj za odabrane, uglavnom uticajne goste.

Televizija je skupa igračka i neisplativa, što se najbolje vidi po finansijskim problemima koje i pored pretplate imaju javni servisi Srbije i Vojvodine, RTS i RTV, ali ako se zna dobro upotrebiti, može biti veoma profitabilan biznis, bez obzira na kvalitet programa.

TV Kanal 9, počeo je sa emitovanjem programa pre dvadesetak godina, bukvalno preko povećeg lavora, za nekoliko susednih ulica. Mada vidljiv samo u nekim delovima grada, tada je bio jedini prozor u svet tadašnjoj novosadskoj opoziciji režimu Slobodana Miloševića, pa je to podržano i ne malim stranim donacijama. Kasnije, kada je ta demokratska opozicija preuzela vlast, najpre u gradu, a potom i u Pokrajini, pa delimično i u Srbiji, to se višestruko isplatilo njenom osnivaču Nemanji Pavloviću. Taj, nekad  poznati komunistički novinar, vešto je koristio politička previranja, česte izbore i promene u vlasti, da sebi i svojoj televiziji obezbedi poseban položaj i tretman, kao i znatnu materijalnu dobit, poslujući na crno, jednako kao i političke partije, pa i u dilu sa njima.

Nije birao partnere, jer nije bio gadljiv ni na njihove različite ideologije, ni na njihov prljavi novac. Umesto da kao slobodna i samostalna televizija, posle demokratskih promena, javno ukazuje na korupciju u lokalnoj vlasti i raskrinkava njihove prljave rabote i pljačku društvene imovine, Kanal 9, naprotiv, postaje saučesnik u tome, kao i u podeli plena. Umesto da informiše građane o tokovima njihovog novca i najrazličijim zloupotrebama, K 9 prikriva tragove  koji vode do lokalnih moćnika, koje istovremeno hvali i veliča u svojim emisijama, pa i njihovu politiku, bez obzira dali su levica ili desnica, autonomaši ili nacionalisti i centralisti. Kada je Nemanja Pavlović nesrećno poginuo u tuči posle saobraćajnog udesa, njegovu televiziju su, kako to obično biva u pravom kapitalizmu, nasledila njegova deca,  da bi, mada bez novinarskog znanja i iskustva,  nastavila da lagodno žive i bogate se od toga.

Da stvar bude bizarnija, Pavlovićeva ćerka Maja, koja i vodi televiziju kao direktor, ima vanbračnog sina sa vlasnikom druge, slične provincijske televizije, TV Panonija, Zoranom Andrićem, koji je takođe poslovanjem u sivoj zoni zgrnuo čitavo bogatstvo, čije plodove sad uživa brčkajući se u bazenu svoje vile na Floridi. Dakle, tu je reč o klanu ili familiji, u najbukvalnijem mafijaškom smislu.

Sve u svemu, ako je nekada i imao smisla i svrhu, u vreme najcrnjeg medijskog mraka u Srbiji i posebno Vojvodini, Kanal 9 danas više nema nikakvu funkciju, osim kao sredstvo za lagodan život vlasnika, na račun eksploatisane radne snage, koja nema ni stalni radni odnos, pa samim tim ni doprinose za radni staž i socijalno osiguranje, kao i na račun lakovernih gledalaca, koji donose velike pare telefonskim glasanjem za razne izbore popularnosti ili priglupe kvizove sa pitanjima tipa - koja reka teče ispod Savskog mosta? Naravno, ne izvršavaju se ni obaveze prema državi, nema nikavog osećanja odgovornosti prema društveno korisnoj delatnosti koju svaka televizija ima, a o poštovanju pravila profesije i novinarskog kodeksa da i ne govorimo. 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane