Tabloid istražuje

 

Kako je tekla dugogodišnja, sistematska pljačka države preko firme Jugoimport SDPR (4)

 

Brdo novca, za Nikčevića i Šutanovca

 

Bivši direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim saradnicima, a pod zaštitom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi, koje imaju više od  hiljadu računa i podračuna u bankama, u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljačkana za više od dve milijarde evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveli u zatvor. I ne samo njih, nego i sve one koji su "lančano" pljačkali i okoristili se kriminalnim provizijama koje su isplaćivane sa računa fantomskih firmi. Sudski postupak protiv Nikčevića i Šutanovca sprečava republički javni tužilac, Zagorka Dolovac. Ta okolnost ukazuje na udruženu zločinačku aktivnost više lica iz vrha države.

 

Vuk Stanić

 

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegovi saučesnici, opljačkali su Srbiju za 2,1 milijardu dolara tokom pregovora o dugu Iraka od 2,3 milijarde dolara, koliko je ova država bila obavezna da isplati našoj kompaniji Jugoimport SDPR (SDPR).

Naime, izvesno vreme, Irak je bio pod sankcijama UN i nije mogao da vraća dug. Ali, posle pada vlade Sadama Huseina, sankcije su skinute i SDPR je trebalo da počne pregovore sa Irakom preko posrednika koga su imenovale Ujedinjene Nacije. Zastupnicima Iraka, od strane UN, iznenada je proglašena firma Lockley (Lokley) iz Londona i njeno predstavništvo Ernst and Young (Ernst i Jang) u Amanu.

Ali, umesto sa posrednicima UN  za Irak, službenici SDPR Nenad Pantoš i Stanko Mađarac (bliski saradnici Stevana Nikčevića), prave dogovor sa američkim kompanijama Citygroup (Sitigrup) i J.P. Morgan (Dž.P.Morgen). Oni dogovaraju da dugovanje prema  SDPR od 2,3 milijarde prodaju Amerikancima, za ukupno 460,3 miliona dolara!

Preciznije rečeno, dogovor je bio da im Amerikanci daju takozvane bondove (odnosno, hartije od vrednosti) i to u ratama. SDPR bi bondove u tranšama prodavao na berzi, a prihod bi zavisio od kretanja cene bondova, dakle mogao bi da bude manji ili veći od 460 miliona. Sa druge strane, Sitigrupa i Dž.P.Morgan bi od Iraka na taj način naplatile razliku od oko dve milijarde dolara! Zadatak Pantoša i Mađarca je bio da ubede Vladu Srbije i kooperante SDPR-a, da od Iraka i nije moguće naplatiti više.

Naravno, Pantoš i Mađarac ovo nisu radili za džabe, već su prethodno dogovorili koliki je deo njihovog plena. U ubeđivanju su imali uspeha...

 

 

Ništa bez posrednika

 

 Sa najglupljom mogućom pričom, kako je "Iraku 80 odsto dugova otpisao Pariski klub, i da to znači da i mi treba da budemo srećni ako oni prihvate takav otpis" Pantoš i Mađarac su ubedili članove Vlade da to razmatraju. Koštuničina Vlada odnosno ministri Dinkić, potom Parivodić  prihvatili su ovu glupost zdravo za gotovo.

Vlada Srbije prihvatila je da SDPR može Iraku da otpiše 80 odsto duga. Zapravo Iraku nije otpisan ni cent, već je u pitanju bila prodaja duga Dž.P. Morganu i Sitigrupi, koji će kasnije od Iraka naplatiti pun iznos 2,3 milijarde dolara. Ni dan danas nije jasno zašto su Dinkić, Parivodić i Koštunica verovali da zemlja bogata naftom neće imati novca da plati ceo iznos, iako je cena nafte iz dana u dan rasla na svim svetskim berzama.

Istu priču Pantoš i Mađarac počeli su da prodaju SDPR-ovim podizvođačima u Srbiji i bivšim republikama SFRJ.

-To je dobra ponuda, tvrdili su Pantoš i Mađarac objašnjavajući da to Srpska Vlada ne bi ni prihvatila da to nije tako. Slovenačke firme su shvatile da je u pitanju prevara i njihova Vlada je počela samostalno da pregovara sa Vladom Iraka o potraživanju njihovih firmi.

Većina firmi iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine je nasela na priče Mađarca i Pantoša. Prevara je zamalo uspela još u mandatu Koštuničine Vlade. Šutanovac ne bi ni omastio brk da Pantoš i Mađarac nisu iznenada tražili da se i onih 460 miliona dolara uplati  na posredničku firmu "Aquila Omni Limited" umesto na račun SDPR.  Ova firma bi za tu uslugu uzela proviziju od 50 miliona dolara.

Takođe, valja znati i da je uvođenje posredničke firme u posao za Mađarca i Pantoša bilo neophodno, kako bi sakrili da novac ne uplaćuje Irak, već korporacija Sitigrupa i Dž. P. Morgana...

Pogotovo je bilo riskantno što novac ne bi bio uplaćivan odjednom već u različitim tranšama čiji iznos je zavisio od kretanja cene bondova (skoro svi koji su uložili novac u bondove kasnije prilikom pucanja američkog tržišta hartija od vrednosti ostali su bez 90 odsto uloženog) .

 

  

Ministar Parivodić odbio da  posluje preko posredničke firme 

 

 

Realizacija posla je morala da sačeka imenovanje nove Vlade i novih ministara. Naplata Iračkog duga u novoj Vladi poverena  je Ministarstvu odbrane, za ministra odbrane imenovan je Dragan Šutanovac. Čovek blizak Šutanovcu, Stevan Nikčević postavljen je tada na čelo SDPR-a. Nikčević je  brzo našao zajednički jezik sa Pantošem i Mađarcem i Šutanovčev kabinet je progurao njihove ideje.

Šutanovac je prihvatio da se Iraku otpiše dug, prihvatio je i posredničku firmu, ali je tražio da se novac ne plaća u tranšama nakon prodaje bondova, već da se sve plati odjednom. Amerikanci su to prihvatili pod uslovom da ne plate 460 miliona već samo 250 miliona dolara. Šutanovac je i to prihvatio! SDPR je na kraju umesto 2,3 milijarde naplatio tek 250 miliona, minus provizija za posredovanje! Ovde treba istaći da su detalji posla mesecima dogovarani pod zaštitom Šutanovca, a papiri su "štelovani" tako da sve deluje po zakonu.

U jednom trenutku bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću "pukao je film" i on naređuje da BIA sprovede istragu o naplati potraživanja SDPR.  Posle višemesečnog rada, prikupljeno je dovoljno dokaznog materijala o jednoj od najvećih pljački države u zadnjih pet godina, slučaj je upućen tužilaštvu, gde i danas stoji pod brojem KTR 12544/11. Pretkrivična istraga je vođena protiv Dragana Šutanovca i bivšeg generalnog direktor Stevana Nikčevića, ali su obojica izostavljeni iz konačne krivične prijave Tužilaštva, i to na zahtev Republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac!Tuženi su samo Nenad Pantoš i Stanko Mađarac, dok prikupljena dokumentacija ukazuje da je ključni igrač za realizaciju ovog protiv zakonitog posla bio ministar Šutanovac.

Bez dokumenata koja je on potpisao i usmenih naredbi posao nikada ne bi bio završen. Pored  Šutanovca, koji se kasnije uključio u pljačku, osim Pantoša i Mađarca, sa njim su delovali i još neki službenici SDPR-a, ali i predsednik Upravnog odbora Ljubomir Anđelković.

U organizaciji pljačke SDPR-ovog novca učestvovali su i službenici kompanija Sitigrup i Dž.P.Morgan. Neki od njih ostavili su i svoje pisane tragove za sobom poput Daniela Zelikowa (Danijel Zelikov) Nasera Malika (Nasser Malik).

Nije dokazano da su učestvovali u poslu krađe novca SDPR, niti da su tim povodom napravili neko drugo krivično delo, ali je izvesno da su Šutanovčevim saradnicima mesecima pružali pomoć u realizaciji posla Vahid Dupovac iz Sarajeva (firma Vranica D.D. ), Davor Rosić iz Jubmes Banke, Miroslava Tanasić iz Srpske Banke, kao i izvesni Predrag Milosavljević, koji ih je uputio da kontaktiraju sa advokatom Oliverom Glišićem u vezi strukture bondova  američkih firmi...

U dokumentaciji o pljački SDPR nalaze se i dokumenta, Ministarstva finansija koja je potpisivao bivši ministar Milan Parivodić, dokumenta Ministarstva odbrane koja je potpisao pukovnik Perica Pavlović,  načelnik i diplomirani pravnik Željko Radović, e-mejlovi koje je Nenadu Pantošu iz Londona slao Digemose A. Christian (Digemose Kristijan)...Tu su i dokumenta Holding sistema Janko Lisjak, u kojima se kao generalni direktor navodi diplomirani inženjer Jovan Obradović. Službenici Makedonske firme A.D. Pelagonija iz Skoplja bili su takođe u stalnoj prepisci sa službenicima SDPR-a. Tu se spominju imena Blagote Vujovića, Branislava Đerića, Zlatka Panovskog...

Ključni dokaz da je pljačku omogućio bivši ministar odbrane Šutanovac je dokument ministarstva odbrane int.br.4658-4/07 od 04. januara 2008. godine (faksimil ovog dokumenta objavio je "Tabloid"  List protiv mafije u broju 306.)

Istragom je obuhvaćena i firma "Ultima linea protect team" iz Beograda, vlasništvo Dragana Babića. Nad ovom firmom je prošle godine po zaključku izvršitelja Marka Vukičevića i po rešenju privrednog suda u Beogradu pokrenuta plenidba i prodaja imovine.

Da su Mađarac i Pantoš znali da Irak ima novca da plati dugove i da su bili svesni štetnosti posla koji radi vidi se iz njihove korespodencije sa saradnicima...

 

"Dobar posao", ustvari, priprema za nezapamćenu pljačku

 

Dana 12. decembra 2006. godine, Miroslava Tanasić iz Srpske banke je sa njene službene adrese poslala e-mejl, u kome obaveštava Stanka Mađarca o tokovima na bliskom istoku i američkoj spoljnoj politici u tom regionu. U tekstu se ističe da je zbog zategnutih odnosa sa Iranom cena nafte nikad viša. Ovaj mejl je i dokaz da su Mađarac i Pantoš itekako bili upućeni u finansije i spoljnu politiku zemalja u zalivu i da su znali da Irak može da počne uredno da servisira dug.

Najbolji dokaz da je Irak mogao da plati i da mu nije trebalo otpisivati duga je činjenica da su DŽ.P.Morgan i Sitigrup ponudili da oni izdaju finansijske instrumente  SDPR-u i da na sebe preuzmu naplatu duga.

Da li bi se američke korporacije upustile u naplatu nečega što nije moguće naplatiti? Sigurno ne. Dakle, višemesečno ubeđivanje Vlade i saradnika da je otpis osamdeset odsto duga "dobar posao", ustvari je višemesečna priprema izvršenja teškog krivičnog dela.

Iz mejlova koji su razmenjivani sa Amerikancima vidi se i da je ponuda da se napravi šteta našoj državi došla sa naše strane. Takođe,10. januara 2007. godine Nenada Pantoša je e-mejlom kontaktirao Daniel M. Zelikov iz DŽ.P.Morgana, usledila je korespodnecija mejlovima i telefonom u koju se uključio i Stanko Mađarac. Dva dana kasnije, 12. januara 2007. godine, Zelikov u e-mejlu upućenom Pantošu (i drugima koji su grupno stavljeni u "CC"), saopštava da je  razgovarao sa kolegama o Pantoševoj zainteresovanosti da se sastane sa timom ljudi iz DŽ.P. Morgana i Sitigrupe vezano za njhove "Iračke zahteve".

Nakon održanog sastanka 25. januara 2007. godine i prezentacije ponude američkih kompanija, Pantoš i Mađarac su odlučili da je prevedu na srpski jezik. Nedugo zatim, 19. februara 2007. godine, Davor Rosić iz Jubmes banke, sa službenog e-mejla šalje Mađarcu poruku, a u atačmentu je  bila prezentacija DŽ.P. Morgana  i Siti grupe koja je nosila naslov "Strogo poverljivo".

U prezentaciji je do detalja objašnjeno kako će ove korporacije preuzeti SDPR-ovo potraživanje od Iraka u iznosu od 2,3 milijarde dolara, dok će SDPR-u biti ustupljeni "instrumenti za monetizaciju" odnosno vrednosne hartije u iznosu od 460 miliona dolara sa rokom naplate do 2028. godine.

Izvršni organi Srbije istragu o zloupotrebama u naplati Iračkog duga i SDPR-ovih fantomskih firmi su podelili u pet nivoa:

-2.000.000.000 dolara šteta za državu i SDPR u poslu zaključenom sa DŽ.P. Morganom i Siti grupom. 

-200.000.000 dolara  proneverenih od 460 miliona dolara za koje se sumnja da su ih prisvojili Dragan Šutanovac, Stevan Nikčević i još nekoliko ljudi iz Demokratske stranke.

-70.000.000 dolara štete zbog putovanja novca kroz mrežu posredničkih firmi.

Novac od Iračkog duga nije i jedini novac od koga deo sebi prisvajaju pojedini službenici SDPR-a. Proteklih godina napravljena je mreža firmi u inostranstvu i Srbiji preko koje novac SDPR-a putuje pre nego što legne na račun matične firme. Svaka od firmi preko koje novac prođe zadržava deo provizije.

-Istraga se vodi i zbog sumnje da su milione dolara zaradila lica koja su prala novac kupovinom firmi koje su izvodile poslove u Iraku devedesetih godina. Zbog ovoga je pod istragom firma Ultima Linea Protect Team iz Beograda, ulica Generala Horvatovića 7/14.

Tužilaštvo ispituje i poslovanje Slobodana Risimića, koji je na isti način poslovao koristeći račune u Hipo banci. Interesantno je da je i novac iz posla sa DŽ.P. Morganom uplaćen na račun kod Hipo banke ali u Beču. Ovo je urađeno kako naša poreska uprava ne bi imala uvida u transakciju.

-Peti nivo istrage se bazira na praćenju Nenada Pantoša i Stanka Mađarca za koje se procenjuje da su u celom poslu protivpravno prisvojili pet miliona evra.   

 

 

A 1.

 

Tipski sporazum o velikoj pljački

 

Službenici Jugoimport SDRP među kojima i Nenad Pantoš i Stanko Mađarac sastali su se 25. januara 2007. godine, sa službenicima američkih kompanija Sitigrup i Dž.P. Morgan. Sastanak je bio strogo poverljiv, pa je i prezentacija američkih firmi i njihove ponude za otkup Iračkog duga označena kao strogo poverljiva.

U prezentaciji, Amerikanci konstatuju da postoje dospela potraživanja Iraka prema SDPR-u i da oni nude da naša firma prihvati "monetizaciju" a da zauzvrat njima prepusti potraživanja od Iraka. Narodnim jezikom rečeno, SDPR će od američkih kompanija dobiti vrednosne hartije u vrednosti od 460 miliona dolara, koje može da naplati tek od 2028. godine! Sa druge strane na Amerikance će biti preneto pravo da naplate 2,3 milijarde dolara potraživanja od Iraka.

Kako bi ova prevara uspela do kraja i kako bi se američke firme zaštitile od promene raspoloženja srpskih i iračkih  partnera, oni su predložili sklapanje bilateralnog sporazuma između SDPR i Iraka. "Tipski sporazum o prenosu i saglasnosti."

Na taj način Irak i SDPR su saglasni da ova arapska država dug plati DŽ. P. Morganu i Sitigrupi umesto SDPR. Potom je sa SDPR-om sklopljen poseban sporazum o tome da im ove dve korporacije ustupe bondove - dužničke hartije vredne 460 miliona dolara koje će SDPR slobodno moći da proda na tržištu i zameni ih za gotovinu.

Iste godine u novembru Pantoš i Mađarac su sačinili službenu belešku u kojoj preporučuju da se Iraku otpiše 80-75 odsto duga i prećutkuju da su kontaktirali sa američkim firmama o tome da im prodaju irački dug za 20 odsto vrednosti.

 

 

A 2.

 

 

Potraživanja SDPR iz inostranstva su pet milijardi evra

 

 

Irački dug prema srpskoj firmi Jugoimport SDPR, iznosio je 2,3 milijarde, veći deo tog novca SDPR bi nakon naplate morao dalje da prosledi firmama koje su u Iraku na terenu izvodile radove. Ista situacija je i sa potraživanjima iz Gane, Libije, Kuvajta..

Jedna od malverzacija koje su SDPR službenici praktikovali je da namerno ne naplaćuju novac. Istovremeno sa direktorima podizvođača i agencijama za privatizaciju bivših republika su konstantno u kontaktu. Kada firma dođe u situaciju da više nema ni radnike da plati, oni bi se pojavili i nudili da kupe njihova spoljna potraživanja za petinu vrednosti. Ta potraživanja, a nekada i firme kupovali bi za male pare čije poreklo je često bilo sumnjivo. Zapravo kontakt pojedinaca iz SDPR sa kriminalcima bio je kontakt ka kapitalu za te namene. Kada bi i  kupili firmu ili potraživanje oni bi onda i pogurali naplatu sa ino partnerom na tim poslovima zarada je bila i do osamdeset odsto.

Firme i potraživanja nisu uvek kupovane novcem od droge, u nekim slučajevima korišćen je SDPR-ov novac ukraden ili protivpravno pozajmljen. Neke od firmi koje su doživele ovakvu sudbinu su Vranica, Metalna, Janko Lisjak i Centroprojekt. 

 

 

 

GLOSA

 

Ključni dokaz da je pljačku omogućio bivši ministar odbrane Šutanovac je dokument ministarstva odbrane int. br. 4658-4/07 od 04. januara 2008. godine