Natrag

Tabloid istra`uje

 

Tabloid istrauje

 

Kako je tekla dugogodinja, sistematska pljaka drave preko firme Jugoimport SDPR (6)

 

Orujem do provizije

 

Bivi direktor preduzea Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikevi sa svojim saradnicima, a pod zatitom biveg ministra odbrane Dragana utanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreeno preko pedeset firmi, koje imaju vie od  hiljadu rauna i podrauna u bankama, u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tanije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljakana za vie od dve milijarde evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikevia i utanovca odveli u zatvor. I ne samo njih, nego i sve one koji su "lanano" pljakali i okoristili se kriminalnim provizijama koje su isplaivane sa rauna fantomskih firmi. Sada je ve jasno da je i Aleksandar Vui bio ukljuen u pljaku novca Jugoimport SDPR-a, uprkos tome to je sa svojom stranakom kamarilom prilino kasno stigao na podelu plena...

 

 

Vuk Stani

 

 

Poslednjih godina od drave Srbije i SDPR-a ukradeno je vie od pet milijardi evra. Istrani organi jo uvek nisu usaglasili tanu tetu koju je drava pretrpela usled pljake potraivanja ovog javnog preduzea. Procene se kreu od pet do pedeset i etiri milijarde evra! Teko je proceniti koliko je tano Srbija oteena jer su u pitanju uglavnom poslovi koje su u inostranstvu zajedniki realizovale privrede svih bivih republika Titove Jugoslavije.

Deavalo se da SDPR angauje za izvoaa radova firmu iz Makedonije, da taj podizvoa angauje podizvoae iz Srbije i Bosne i Hercegovine, tako da e, ako se istraga bude dalje odvijala na ovaj nain, u jednom trenutku visinu tete moi da procene samo visokokvalifikovani vetaci. 

Sa druge strane, nesporna je injenica da je u pitanju tolika koliina novca da bi graani svih bivih republika SFRJ, mogli due od godinu dana da ive od tih para, a da pritom ne moraju nita da rade...

Tabloid je u prethodnim brojevima objavio detalje pljake irakog duga ukupne vrednosti  2,48 milijardi dolara, u koju su umeani bivi ministar odbrane Dragan utanovac, bivi generalni direktor SDPR-a Stevan Nikevi, predsednik upravnog odbora Ljubomir Anelkovi, kao i slubenici SDPR-a Nenad Panto i Stanko Maarac.

Ali, osim Irakog duga, dugi prsti dravnih slubenika upleteni su i u pljaku potraivanja od Kuvajta, Irana, Egipta, Emirata, Alira, Paname, Sirije...

Vuievi ljudi zakasnili su za raspodelu plena potraivanja iz Iraka, ali ne i za  druga potraivanja koja ima SDPR. Mrea firmi koja je napravljena kako bi se uzimala provizija od poslova koje je u inostranstvu zakljuio SDPR, usko je povezana i sa ljudima iz srpskog bankarskog sektora.

Zapravo, takva mrea poslovanja ne bi mogla ni da postoji bez, ukljuenosti bankarskog sektora, kao i slubenika poreske uprave i Narodne Banke Srbije (NBS).

Podsetiemo da je nakon stupanja na mesto ministra odbrane, Dragan utanovac sa elnicima Jugoimport SDPR, pre svega, sa generalnim direktorom Stevanom Nikeviem i predsednikom upravnog odbora Ljubomirom Anelkoviem zatekao mreu firmi koje su meetari iz dravne uprave godinama pravili za potrebe uzimanja ilegalnih provizija od novca SDPR. Mrei ovako rairenih firmi, utanovac i Nikevi dodaju i neke kompanije, ime su ovaj posao dodatno usavrili.

 

 

More para na ostrvskim raunima

 

 

Nakon smene ministra utanovca na mesto odbrane i mesto potpredsednika Srpske Vlade doao je Aleksandar Vui. Vui je preuzeo i mesto kordinatora rada svih slubi bezbednosti...Od tada do danas,Vuiu su puna usta borbe protiv korupcije, a u skladu sa njegovim priama, ljudi iz bezbednosnih struktura dostavili su sve relevantne podatke o pljaki novca SDPR-a.

Ispostavie se, Vui i njegova ekipa nisu koristili podatke samo da se obraunaju sa politikim protivnicima, ve su postojeu mreu poslovanja preko fantomskih firmi videli kao dobru priliku da se i sami ukljue u posao.

Detalji istrage govore i da su pojedinici Ministarstva odbrane u vreme Vuia, bili umeani na isti nain kao i u vreme utanovca. Nikevi je formalno zamenjen na mestu direktora SDPR. Jugoslav Petkovi, Vuiev igra, nita nije promenio u poslovanju SDPR-a.

Tragajui za odgovorom na pitanje kako je mogue toliki novac SDPR-a muljati po velikom broju rauna, a da niko od strane Poreske uprave ne reaguje, istraga je svaki dan otkrivala nove detalje. Otkrivena je umeanost velikog boroja ljudi iz poreske uprave, ali i umeanost velikog dela Srpskog bankarskog sektora.

Uloga domaih banaka bila je u tome da transkacije sa rauna sumnjivih of or firmi na raznim egzotinim ostrvima, ili od firmi koje su zvanino pod istragom, usmere na raune koji imaju kredibilitet u domaem i inostranom poslovanju, i na taj nain ga operu.

Pregledom razvijenog prometa na ovim raunima sa firmama koje su kao mrea Nikevia i utanovca pomenute u ranijim brojevima Tabloida, utvrena je veza u radu SDPR i fantomsko kriminalnih firmi u zemlji i inostranstvu. Preko ovih rauna je provlaen novac iz naplate potraivanja i redovnog poslovanja sa Egiptom, Alirom, Kuvajtom, Emiratima, sa Iranom. Najvei deo posla organizovali su slubenici Nenad Panto i Stanko Maarac.

Kada bi legalan novac stigao u zemlju, sa rauna je transferisan na firme koje su danas pod istragom. Jedna od firmi kojom se istrani organi detaljno bave je i "Ultima Linea protekta tim" koja je prema optubama Poreske uprave utajila vie od  dve milijarde dinara poreza. Kao vlasnik ove firme spominje se izvesni Dragan Babi poznatiji po nadimku Kobra.

Novac sa ovih rauna je iao na raune pravnih i fizikih lica od kojih i jednog na Novom Beogradu, koga je mogue povezati sa predsednikom Vlade, Aleksandrom Vuiem. Novac je usmeravan i u pravcu Slobodana Rsimia, vlasnika firme Metalna iz Slovenije, kao i ka mnogim raunima ljudi bliskih vlasti, ili iz vlasti kao to su: Jugoslav Petkovi, Dragan utanovac, Nikevi...

 

 

 I Arapi su se krstili od uda

 

Jedan od oblika poslovanja koji je vie puta tokom istrage isplivao na videlo je i taj da su of or firme registrovane na Kipru, ili na nekim drugim egzotinim ostrvima, imale otvorene raune u naim bankama, da je na te raune novac uplaivan, ali je knjien tako da ne podlee naem poreskom sistemu. U knjigama je upisivano da je porez ve plaen po mestu domicila, a kako se u of or zonama ne plaa porez ovo je i dokaz da je izbegavana poreska obaveza.

U dokumentima oznaenim kao "Dravna tajna- strogo poverljivo" pie da je vrednost ugovora sa Kuvajtom 500,5 miliona dolara i 11,4 miliona funti. U pitanju je posao izvoza tenkova za Kuvajt zakljuen jo 1989. godine. Ovo je zapravo iznos novca koji je uplaen za deo realizovanog posla. Posao sa Kuvajtom je kao i veina poslova iz tog vremena prekinut na pola zbog sankcija Ujedinjenih nacija prema SR Jugoslaviji.

U ovom poslu SDPR i Narodna banka naplatile su od Kuvajta mnogo vei iznos novca od onog koliko je posla i robe isporueno. Uspeni menaderi i drugi poteni radnici SDPR, na terenu su u Kuvajtu realizovali i uspeli da sklope dodatne poslove sa Kuvajtom odmah po ukidanju sankcija Jugoslaviji, ali su konstantno nailazili na tekoe.

 Glavna tekoa proizilazi iz toga to rukovodstvo u Beogradu pokuava da se dokopa novca koji su Kuvajani platili, ili su spremni da uplate za remont i rezervne delove. Kada Kuvajani novac uplate, nai ljudi na terenu u Kuvajtu, suoavaju se sa kanjenjem u isporuci. Jedan od komandanta tenkovske brigade tenkova T84 vojske Kuvajta, umalo je ostao bez ina jer mu vei deo tenkova nije bio ispravan pred poetak vojne vebe! ovek je na kraju doao u prostorije SDPR i rekao: "...Ne morate da radite papirologiju koju zahtevamo od drugih stranih kompanija, ali, dajte barem delove da ne bih ostao bez ina!"

Inae, SDPR se, kako pie u dokumentima, suoava sa ozbiljnom konkurencijom hrvatskih privrednika u Kuvajtu, koji su se ponudili da preuzmu sve poslove remonta i odravanja tenkova T84 koji je ranije zajedniki proizvoen u SFRJ.

Srbija je od Jugoslavije nasledila "SWAP" sporazume sa Kuvajtom. Taj sporazum je podrazumevao da njihova Agencija za strane investicije, plati avans za tenkove pedeset odsto, dok e ostala plaanja biti realizovana tako da se Narodnoj banci Jugoslavije, kasnije Srbije dostave instrumenti o otpisu dela duga koji zemlja ima prema Kuvajtu.

Narodna banka bi zauzvrat SDPR-u prebacivala novac u dinarskoj protivrednosti. Kuvajt je naoj dravi posle ukidanja sankcija ostavio mogunost da se sporazum nastavi na ovaj nain, ili da mi predloimo drugo prihvatljivo reenje za otplatu dela duga za koji smo mi nasledili od nekadanje Jugoslavije.

Kako se naa strana pokazala neefikasna i spora, Kuvajani su upozorili da ima drugih zainteresovanih za preuzimanje novih poslova. Kuvajani su mislili na hrvatske privrednike, ija drava je sa Arapima ekspresno napravila pravnu regulativu starog duga prema Kuvajtu.

Da nesrea bude jo gora po na SDPR, oni su prema podizvoaima bili duni da proslede novac za poslove uraene u Kuvajtu, dok im NBS ni do danas nije transferisala sredstva koja je na ime spoljnog duga otpisao Kuvajt. Trenutno NBS, SDRP-u duguje neto vie od pet miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prilikom sravnjivanja dugovanja sa Kuvajtom ispostavilo se da su oni platili 350,3 miliona dolara po ugovoru, dok je vrednost radova i robe koju smo im isporuili manja za 150 milona od tog broja. Kuvajani su iskazali spremnost da za razliku moemo da im isporuimo jo robe, ili da uradimo dodatne radove, ali nae rukovodstvo se vie interesovalo kao da "kanalie" novac iz Kuvajta na raune firmi koje e od njega uzeti proviziju. esto Kuvajani nisu mogli da veruju sa kakvim ljudima imaju posla tokom pregovora sa naim zvaninicima.

 

 "Tenkovska" provizija

 

 

Slino se nae rukovodstvo ponaalo i prilikom realizacije posla izgradnje nastavnog centra za tenkove T84. SDPR je bio nosilac posla, a jedan od glavnih podizvoaa je bila jedna makedonska firma. Bez konsultacija sa Kuvajanima, mi smo promenili podizvoaa, a oni su iznervirani ovakvim ponaanjem, objavili da raskidaju ugovor sa nama.

Arapi su bili zapanjeni idiotizmom zvaninika nae drave, a glupavo ponaanje zvaninika nae vlade umelo je Arape na Bliskom istoku zaista da dovede do ludila.

Ipak, bili su zadovoljni radom naih inenjera, kvalitetom izvedenih radova, kao i kupljene opreme. Jednom prilikom oni su preko naih slubenika traili sastanak sa zvaninicima nae drave. Na sastanku su ponudili da viak novca koji su uplatili pre uvoenja sankcija naoj dravi mi zadrimo, a da zauzvrat izvedemo nove radove ili potpiemo nove ugovore o isporukama opreme. Posle dva sata napornih razgovora, ispostavilo sa zvaninike nae delegacije jedino zanima da li bi oni mogli lino da ugovore neku provizijicu za sebe.

-Kako je mogue da iz vae zemlje dolaze tako vredni i pametni ljudi. Toliko dobrih inenjera, a da nam na sastanak za zakljuenje posla dou prevaranti koje ne zanima posao ve njihova lina korist, pitali su Arapi jednog SDPR-ovog predstavnika koji je posredovao ugovaranju sastanka. ovek je naravno mogao samo da slegne ramenima i da se postidi zbog politiko pljakake elite koja nas bruka po celom svetu.

Najbolji primer kako se od poslova koje SDPR zakljuuje po svetu skida kajmak je ugovor koji je ova firma svojevremno potpisala sa konsultantskom kuom Vestker ("Westcare investment In.")

Sa firmom Vestker koja je registrovana u Panami, SDPR je potpisao obavezujui ugovor po kome e toj firmi za konsultantske usluge platiti ak 20 odsto vrednosti robe, ako Kuvajtu budu prodavali rezervne delove za tenkove T84, dok je istim ugovorom SDPR obavezan i da u sluaju izvoenja investicionih radova plati 10 odsto vrednosti radova ovoj kompaniji.

Ne samo da su zakljuili ovakav ugovor, ve su se nai funkcioneri kasnije predomislili i pokuali da Vestkeru ne plate dogovoreno. Pokrenut je arbitrani spor i presueno je u korist Vestkera. SDPR i domaa banka koja je garantovala za ceo posao, obavezane su da plate vie 50 miliona dolara tete i 700 hiljada dolara sudskih  trokova...

Dobar primer kako nai dravni zvaninici nisu zainteresovani da se poslovi u korist drave realizuju ako oni ne mogu da naplate proviziju je posao remonta tenkova koje je SDPR trebalo da obavi za Iran.

Sa Iranom je poetkom devedesetih godina dogovoren remont njegovih tenkova tipa T55 i T62. Iran je deo novac za remont uplatio avansno, ali su Jugoslaviji uvedene sankcije. Novac je odstao blokiran na raunima u amerikim bankama sve do 2003. godine (skoro deceniju nakon to su UN donele odluku ukidanju sankcije prema SR Jugoslaviji.) Kad su sredstva konano odblokirana, Iran je izrazio spremnost da se sa izvesnim izmenama pristupi realizaciji ugovora. Izmene su podrazumevale modernizaciju tenkova na nivo iz vremena kada su sredstva deblokirana. To bi osim modifikacija na oklopu podrazumevalo na primer i ugraivanje ureaja za nono osmatranje. Ipak naa Vlada je hitro reagovala i obavestila Iran da nipoto neemo remontovati njihove tenkove, iako su oni avans platili pre vie od deset godina, jer mi sada potujemo sankcije koje je prema Iranu jednostrano proglasila vlada SAD. U pitanju su bile sankcije koje Amerika nije uspela da progura u UN.

Ovaj sluaj je posebno interesantan jer on otkriva i da je rashodovanje tenkova T55 nae armije, koji su iz upotreba izbaeni po nareenju ministra utanovca, takoe posao na kome je neko uzeo proviziju. utanovac je u izlaganjima u Skuptini Srbije, branei svoju odluku tvrdio da T55 vie ne moe biti korien u modernom ratovanju, kao i da je te tenkove ne mogue prodati bilo kome. utanovac se zalagao da tenkovi T55 svi budu prodati kao staro gvoe Sartidu iji su tada vlasnici bili Amerikanci - US Steel.

Ovaj tenk inae ima top od 120 milimetara, to je kalibar kakav se nalazi na veini modernih tenkova u svetu. Postoje planovi modernizacije kojoj su mnoge zemlje pristupile, za ovaj tenk, a koji se sastoji od ugradnje savremenih niana sa IC ureajima i poboljanjima na oklopu i pogonskom motoru tenka.

 Naravno, ovakva modernizacija koja bi znaila posao za nau namensku industriju nije prihvaena. Sa druge strane amerikanci su nakon to su istopili sve pedeset petice nae vojske spakovali kofere i otili. Pre odlaska Vladi Mirka Cvetkovia su za jedan dolar prodali Sartid, koji su prethodno uvalili u dugove od nekoliko stotina miliona dolara.

Nije samo odlazak amerikog US Steel-a skupo kotao nau dravu, prodaja Sartida ovoj kompaniji za SDPR je svojevremno znaila gubitak od 29 miliona dolara.

Preduzee Jugometal uvozilo je iz Jordana fosfate za potrebe fabrike ubriva u Prahovu. Na osnovu sporazuma koji je zakljuilo Savezno izvrno vee, dug Jugometala prebijen je sa dugovanjem jordanskog investitora prema SDPR-u za radove izvedene na Regrutnom kraljevskom centru u toj zemlji. SDPR je isplatio izvoaa radova,  slovenaku firmu SCT, dok je sa Jugometalom sklopljen ugovor o kreditiranju u iznosu od 29 miliona dolara. Manje od milion dolara Jugometal je uspeo da isplati kada su prestali da postoje i poeli da rade pod imenom Sartid. Na jedvite jade priznali su dug prema SDPR-u, ali ih je Vlada Srbije kasnije prodala US Steelu za svega 20 miliona dolara.

Odlukom Vlade, poverioci Sartida, meu kojima i SDPR, dobili su mogunost da se naplate iz steajne mase. Sud je u sporu o tome koliko SDPR, moe da naplati iz steajne mase, kasnije odluio da imaju pravo na 23,9 miliona dolara. Ipak presuda je bila mrtvo slovo na papiru, jer je u tom trenutku u steajnoj masi ostalo tek 230 hiljada dolara.

Iz svega navedenog logino je bilo da u posao recikliranja tenkova T55 vojske Srbije ukljui SDPR, ili da se barem ne raskida posao sa Iranom, dok im ne isteknu sankcije, ali u takvim poslovnim kombinacijama nije bilo naina da se uzme provizija pa oni nisu bili interesantni bivem ministru utanovcu.

 

 

A 1.

 

teta za SDPR 51 miliona dolara

 

 

-Zbog raznih Vladinih mera i mera Narodne banke Srbije, bive Narodne banke Jugoslavije, Jugoimport SDPR je doveden u nezavidnu finansijsku poziciju u kojoj ima trenutni gubitak od 23 miliona dolara, pie u strogo poverljivom dokumentu ove kompanije.

teta je kako navodi autor dokumenta, nastala privatizacijom Sartida, ukupno 23 miliona dolara, ali i zbog nemogunosti da se naplati dug SDPR-a iz projekata NI-10 i VARDAR - 025 u ukupnom iznosu 8,5 miliona dolara. Osim ova tri velika gubitka u dokumentu se navodi i da SDPR trpi tetu od dva miliona dolara zbog neizvesnosti naplate duga od firmi Vojni zavod Moma Stanojlovi i Prva petoletka.

-Prema proizvoaima u Bosni i Hercegovini SDPR ima obaveze od 2,3 miliona dolara koje ne moe da izbegne dok njihove usluge nee moi da naplati od inopartnera, pie u dokumentu.

Istie se i da SDPR trpi tetu zbog injenice da je Narodna banka Srbije blokirala 6 miliona dolara ove kompanije u amerikim bankama bez osnova. Dok kupci iz Irana trae da im se plati kamata na sredstva koja su ranije uplatili kao avans za radove koji nikada nisu izvedeni. Osim ovde pobrojane tete sa kojom se SDPR suoava i sa injenicom da mu je Narodna banka blokirala 5,04 miliona dolara bez pravog osnova za zadravanje ovog novca.

-Taj novac je Narodna banka blokirala po osnovu duga prema Kuvajtu, dok je dug otpisan u decembru 2009. godine.

 

 

 

A 2.

 

Puni sefovi evra i dolara

 

Podrka mrei za ilegalno poslovanje odvijala se preko sledeih bankarskih rauna, nerezidentni raun za evre kod Jubanke, Beograd broj 543100-19.1.01746- nerezidentni raun za evre kod Privredne banke Beograd broj 00-702-0000180.8, nerezidentni raun za evre kod Eksim Banke. Beograd broj 54310-978-01-702-1, nerezidentni raun za dolare kod Jubmes banke  Beograd, broj 54310-840-30122500, nerezidentni raun kod Atlas banke, Beograd, iji je broj za sada nepoznat., nerezidentni raun za dolare kod Pireus banke, Beograd broj 01-7020000019.9, nerezidentni raun za dolare kod Potanske tedionice, Beograd broj 543103, nerezidentni raun za evre kod Potanske tedionice, Beograd broj 543103, nerezidentni raun u dinarima kod YU Garant banke, Beograd u evrima broj nepoznat, nerezidentni raun u dolarima kod Srpske banke, Beograd broj 54310-70283, nerezidentni raun u evrima kod Jubanke, Beograd broj 543100-19,10,01746-7, nerezidentni raun u evrima kod Univerzal banke, Beograd broj: 54310-840-01-702-0000019.9 , nerezidentni raun za dolare kod kreditno eksportne banke, Beograd broj:54310-011856, nerezidentni raun u evrima kod Kreditno eksportne banke, Beograd broj 54310-011856

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane