Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

 

Opelo zdravoj vodi u centru Zrenjaninu:čitulje - "zaštitni znak" nazadnjaka    

 

Mrtvi na tržištu rada

 

Zrenjanin se, nesposoban da okupi svoje najbolje sinove i kćeri, kao retko kad u svojoj bogatoj istoriji, stidi ljudi koji ga vode. „Zatrovan" je iskusnim preletačima u nazadnjačko apsolutno ništa i umesto stranačkog i nestranačkog zapošljavanja, boluje od upornog višestranačkog zapošljavanja vlasnika sijaset partijskih knjižica. Već dve godine se do bezgranične zajebancije prosečnog Zrenjaninca, forsiraju interesne grupe koje se trenutno „skrivaju" ispod SNS "kape". Novi nazadnjački kadrovici (Janjić, Ćapin, Santovac, Tajdić...) "nesebično pomažu u izmišljaju tople vode" i iz  udobnih fotelja svakodnevno odjavljuju program lokalnih medija porukom: Vaše Večite Gazde žele Vam, laku noć. Uprkos neodgovornosti i nesposobnosti koja već dve godine satire Zrenjanin, za Vašeg Guzonju je svaki novi dan, nova nedelja, nova godina...blagdan. Do neba Vam hvala, dragi naši sugrađani, na retko viđenom pasivnom samouništavanju i poklonjenoj vlasti, nama, Vama najdražim Guzonjama.

 

 

Zoltan Horvat

 

 

Srednji Banat je „zatrovan iskusnim preletačima", doslednim karijeristima sa sijaset stranačkih knjižica koji, umesto stranačkog i nestranačkog, avanzuju fotelju na osnovu "višestranačkog minulog rada". Do ludila prosečnog Zrenjaninca, forsira se interesna grupa mediokriteta koja se trenutno „skriva" ispod SNS "kišobrana".

Novi nazadnjački kadrovici (Janjići, Ćapini & Company...) "ugrađeni" u hijerarhiju umirućeg grada, uživaju u svakodnevnim najavama i odjavama programa lokalnih medija: Dragi sugrađani, svaki novi dan, nedelja, godina, decenija... za nas je blagdan. Hvala na pasivnom samouništavanju i poklonjenoj vlasti, nama, Vašim najdražim Guzonjama. Laku noć, zbogom pameti.

Uterivanje lokalnog nazadnjaštva otpočelo je 7. jula 2012. krađom odbornika iz redova LSV-a i otimanjem gole vlasti za jedan, ispostavilo se, sudbonosan kupoprodajni glas u gradskoj skupštini. Dojučerašnja drčna ligašica Lukrecija (Bordžija) Ursulesku vaskrsla je Regionalnog Isusa (Gorana Kneževića) i njegove Apostole (Džegera, Daksija, Daču...).

Ečanska Bordžija je od dana prodaje svog odborničkog glasa, munjevito zaposlena u javnom preduzeću. Danas je situirana, tragikomična "alfa - majka" svoje uhlebljene porodice. U protekle dve godine, sem Regionalnog, njegovih Apostola i nekolicine lokalnih Bordžija, srednji Banat se satire od bede. Apsolutno i morbidno ništa, „zaštitni znak" nazadnjaštva u Zrenjaninu, doveo je do serije poražavajućih jubileja, sabranih u čituljama.

Hrabri i samosvesni građani su pre neki dan objavili desetogodišnji pomen i čitulju zdravoj vodi u Zrenjaninu. Dve stotine građana spontano je organizovalo sprovod u centru grada sa vencima i crnim lentama, upaljenim svećama i posmrtnim govorom nekadašnjem zdravom životu. Istovremeno, nazadnjaci Gradske kuće su zvanično poništili ugovor sa nemačkom firmom Wassertechnick o izgradnji fabrike vode. Za blentave građane, večito neobaveštene u Zrenjaninu, sakriven je podatak da se za relativno male pare, za svega nekoliko miliona evra, može uraditi valjan posao i obezbediti zdrava voda izgradnjom solidne gradske fabrike vode.

Međutim, obavezujuća "ugradnja" nazadnjačkih guzonja predstavlja "ozbiljan razlog" za stopiranje korisnog za građane. Retko neodgovorni, odrekli se već viđenog ozdravljenja grada. Ako izuzmemo uhodane privatne biznise nazadnjačke elite (trenutno se adaptira restoran Tisa u centru grada), već dve godine se u Zrenjaninu "silom prdi" i diže ogromna "dimna zavesa". Da izvikana centrala SNS-a Prvog i Jedinog, zna tačno kako se arči lokalna vlast u Zrenjaninu, odavno bi "letelo perje" u ovdašnjem kabinetu nazadnjaka, a ekspoze "maratonskog oratora" ispred gradske kuće trajao bi relativno kratko, ne duže od 30-40 sati. Koliko laži, izmišljotina i „šminke" je potrebno za podnošenje podobnog raporta centrali o rezultatima rukovođenja ubogim životom u Zrenjaninu, zna samo formalni potpredsednik stranke, Regionalni Isus. Umesto rešavanja najobičnijih lokalnih problema, na svakom koraku ponavljaju se hvalospevi čoveku-stranci-idolu-geniju... bez kojeg bi lokalna politbanda odavno bila najurena.

Za nekadašnjeg ministra poljoprivrede, kojem ni masonerija više ne ide od ruke, povratak na mesto zločina, u Zrenjanin, značio je težak lični poraz (jel' ga neko, sem nerealne lične ambicije, ter'o, nije). Novosadska Banovina je novi predmet obožavanja Regionalnog, on bi sad skalp Pajtića, a Prvom i Jedinom neophodan je za pažljivo "čišćenje" Vojvodine. Zrenjanin je prepustio svojim kumovima i pajtosima, još jednoj propaloj garnituri proizvođača ništavila. Spas koji Regionalni dugi niz godina neuspešno nudi Zrenjaninu liči na ruinu od zgrade na Motelu Šumice. Grmeo je besramno Regionalni u podobne mikrofone da će Zrenjanin procvetati i da spas može doneti samo subotička firma "Spas" Mome Raje Rajića. Raja, "provereni pajtos" Regionalnog, kupio i Motel i Zrenjaninsku Industriju piva. Nažalost, umesto spasa, "procvetao je spasonosni korov", a bivši zaposleni, obespravljeni i osramoćeni, "pustili duboko korenje" na Tržištu rada nakon što su od ovdašnjih „heroja privatizacije" najureni sa radnih mesta. U zatvoru završio Rajić, Regionalni je u pritvoru bio nekim drugim povodom u periodu uterivanja demokratije u sugrađane u kojem se, takođe, "isticao vizionarskim akcijama". Naravno da je oslobođen, a sudbina demokratskih para iz privatne stranačke kase nije dostupna javnosti, iz preventivnih razloga. Da se sugrađani ne uzbuđavaju od tolikih cifara koje se daju na lepe oči.

Regionalni, bivši košarkaš Proletera i Partizana, vlasnik "neprikosnovenih i legendarnih mandata", besramno živi u gradu čitulja. Pre deset godina, opet tragičan jubilej, kao predsednik gradske vlade bio je i saučesnik ubistva Fudbalskog kluba Proleter. Nije ni trepnuo, a zajedno sa svojim pajtosima Pepijem i Troksom, ne uzbuđava se ni zbog katastrofalne situacije u ovdašnjem Košarkaškom klubu Proleter, bivšem prvaku države, koji je spao na retkog entuzijastu bez kinte, Zorana Bajina. Košarka u buli, sport u buli, nebriga za mlade k'o razvaljeni Kombinat Servo Mihalj odakle je u vizionarski karijerizam krenuo Regionalni.

Zašto Grbići, Bodiroge i preostali zaštitni znaci srpskog sporta u širokom luku zaobilaze zrenjaninske guzonje? Vi bi samo da se slikate sa nama na nekim prijemima, pa da završimo u restoranu na jagnjetini, rekoše im ne jednom proslavljene legende nakon što su bezuspešno pokušali da ulože zdrav novac u zdrav sport i zdrave odnose. Guzonje im bestidno rekoše, ...'ebi ga, neće moći bez naše "ugradnje"... pa se, nažalost, odustalo od već pripremljenih ozbiljnih projekata.

Nazadnjačka "elita" ima i svoje naslednike. Po školama, fakultetima i preostalim fabus dibidus varijantama, "caruju" deca guzonja, kojima „adekvatno titra" nastavni starešinski kadar sa dve, tri i više funkcija. Jednom nedeljno junior elita odlazi i na neophodne šoping ture službenim automobilom po Delta City gradu Beogradu. Nešto stariji već se šepure po izmišljenim radnim mestima, pa je u osnovnoj školi na Bagljašu morala biti zaposlena samo i isključivo, ćerka direktorke Doma zdravlja Papić, jedne iz vrha tragikomičnih junakinja nazadnjačke zbilje.

 

 

Čarli na pokretnoj traci

 

 

Ovdašnjeg radnika na poslu prati adekvatna zdravstvena zaštita. Ispred firme DrexlerMayer danonoćno dežura vozilo hitne pomoći zbog učestalog padanja u nesvest radnika pored nepreglednih pokretnih proizvodnih traka. Uz realnu opasnost ugrožavanja zdravlja, mora se životinjski zapeti da bi se ispunila dnevna norma za minimalac od plate.

Nazadnjacima je zdravlje sugrađana, naravno, prva (rupa na svirali) briga, pa se tim povodom ugovori o angažovanju zrenjaninskih "Čarli Čaplina" (po ugledu na film Moderna vremena), potpisuju samo na dve godine. Nakon isteka roka, sledi šut-karta nesrećnom "Čarliju" kojeg ubitačna pokretna traka ekspresno "samelje".

Nove žrtve osvanu i u čituljama, što za neke znači profit, poput privatizovanog lokalnog štampanog medija, koji, bukvalno, sa petnaestak prebukiranih stranica čitulja u svakom broju, živi na račun preminulih Zrenjaninaca.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane