Natrag

Stavovi

Stavovi

 

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za moskovsku televiziju  "Russia Today" tvrdi...

 

 

Potrebna je federalizacija Ukrajine

 

 

U intervjuju  koji je ministar spoljnih poslova Ruske federacije, Sergej Lavrov, dao moskovskoj televiziji "Russia Today"  23. aprila 2014. godine, još jednom su jasno izraženi stavovi Rusije prema Ukrajini: Rusija nema ništa protiv bratskog ukrajinskog naroda, ali neće dozvoliti divljanje fašizma u Ukrajini koje je upereno protiv miliona Rusa koji su na ovom prostoru oduvek "svoji na svome".

 

...

 

Pitanje: Potpredsednik SAD Džozef  Bajden tokom posete Kijevu ovih dana izjavio je da Rusija ne treba da odugovlači ispunjavanje obaveza, koje je ona potpisala u Ženevi. Šta se očekuje od ruske strane?

Sergej Lavrov: Teško je reći. Razmatram to skoro svakodnevno sa Državnim sekretarom SAD Džonom Kerijom. Iskreno govoreći, američke kolege su odlučili da prebace svu krivicu na Rusiju, uključujući početak sukoba i korake koje mora da se napravi. Oni optužuju nas da imamo rusku vojsku i agente na Jugo-Istoku Ukrajine. Kažu da je potrebno samo da Rusija odredi - i onda nelegalno zadržane zgrade biće oslobođene, i kažu da to zavisi od nas - da li će Jugo-Istok odustati od postavljanja zahteva za federalizaciju, od održavanja referenduma i tako dalje.

Govoreći slikovito, radi se o nekom „prebacivanju tereta". U Ženevi svi smo se dogovorili da mora da bude jedinstveni odnos prema svim nezakonitim akcijama u Ukrajini, bez obzira na region zemlje gde se oni dešavaju, da li je to Kijev, Zapad, Istok ili Jug. Za početak treba zaustaviti onih, koji su prvi počeli nezakonite akcije. Činjenica da je još uvek okupiran „Majdan" kao i zgrade u Kijevu i nekim drugim gradovima, ne istražuju se krivična dela o zapaljivanju sedišta komunističke stranke i sindikata Ukrajine, - to nije normalno s tačke gledišta evropskih normi. Neću čak i da spominjem snajpere, jer su svi njih jednostavno zaboravili, a mi samo čujemo pozive da se koncentriše na likvidaciji terorističke pretnje na Jugo-Istoku Ukrajine.

U Ženevi takođe smo se dogovorili da je potrebno sprečiti svaku vrstu nasilja. Sledećeg dana Aleksandar Turčinov je skoro proglasio vanredno stanje i naredio vojsci da puca u ljude, ako oni učestvuju u mirnim demonstracijama. U Ženevi dogovorili smo se i o neophodnosti toga da se ekstremisti nikako ne tolerišu. Međutim „Desni sektor" još je vrlo aktivan i posle Ženevskih pregovora - u Vaskršnju nedelju - učinili su provokacije, čiji su rezultat žrtve u okolini Slavjanska. Dogovorili smo se da je potrebno sprovesti amnestiju za protestante, ali umesto toga svenarodno izabrani guverner Donjecka Pavel Gubarev ostaje u zatvoru. Izvršena su nova hapšenja. Sve to smo razmatrali u Ženevi.

Džon Keri je rekao da se ukrajinci nameravaju da odobre amnestiju za sve koji su spremni da oslobode zgrade i da polože oružje. Pavel Gubarev nikad nije bio između onih koji su osvajale zgrade, nikad nije imao oružje. Bio je uhapšen samo zbog toga da je nakon što su ga ljudi birali na ulici - pozvao je za referendum o pitanju federalizacije Ukrajine. Na takav način je on politički zatvorenik.

Ništa od postignutog u Ženevi i ništa od toga šta je bilo potrebno da kijevske vlasti počnu sa realizacijom - ništa nisu oni uradili. Jeste, nisu potpisali zakon, da kažem preciznije nije ga potpisao spiker ukrajinske skupštine. Ali taj manevar ukrajinskih vlasti očigledno je pokazao istinite namere i planove novog ukrajinskog rukovodstva. Razmatranje različitih pitanja usled toga je pokazalo šovinističke naklonosti koalicije. Nemojte zaboravljati da koalicija uključuje i stranku „Sloboda" čija se politička platforma bazira na deklaraciji, koju su usvojili kolaboracioniste u junu 1941. godine, prema kojoj prave ukrajince morali su da sarađuju sa Adolfom Hitlerom radi uspostavljanja novog poretka u Evropi. Takvi su to ljudi, koji uživaju podršku SAD-a u sastavu koalicije.

Neprestano pitam Državnog sekretara SAD Džona Kerija: „Zašto ne možete da precizno iznesete svoj stav prema političkom usmerenju stranke „Sloboda" i pokreta „Desni sektor"? U privatnim razgovorima on kaže da je neprihvatljivo tolerisati antisemitske, šovinističke poglede i terorističko ponašanje. Ali u javnosti, Amerikanci nisu nikada otvoreno davale negativne izjave o stranci „Sloboda" ili pokretu „Desni sektor". Nastavljaju da misle i da tvrde da ove stranke se postepeno kreću u pravcu političkog „mejnstrima" - ali to se apsolutno ne slaže sa stvarnošću.

Razumemo razloge, koji su izazvale nerede na Istoku i Jugu Ukrajine. Ljudi ne žele ponavljanja kijevskog scenarija, koji su, uzgred rečeno, pokušavale da iskoriste i u Krimu. Ljudi žele prijateljske odnose sa Rusijom, imaju mnogo rođaka u našoj zemlji. Vrlo pažljivo slušaju šta se govori u Rusiji. Ali nisu marionete i ne možemo da garantujemo da budu spremni da veruju u obećanja novih kijevskih vlasti. Stanovnici Krima su se umorile od reči. Oni traže konkretne akcije. Sadašnji režim mora da ukine naređenja da se koristi oružje protiv mirnih građana i mora da oslobodi političke zatvorenike. On mora da pokrene ispunjavanje tačaka dokumenta od 21. februara o.g. u kojem se govori o neophodnosti predavanja u potpunosti nezakonitog naoružanja kao i o izvršavanju razoružanja „Desnog sektora". Vlasti moraju da prestanu govoriti samo o tome da će pozvati predstavnika regiona za učešće u ustavnom procesu. Oni moraju da sednu zajedno umesto toga da idu u inostranstvo. Čuo sam da je Arsenij Jacenjuk otputovao za Vatikan. Mislim, najbolje mesto, koje on može da poseti - jeste Jugo-Istok Ukrajine. Kada je on bio tamo pre sedmicu dana, sastao se samo sa ljudima kojih je sam stavio na dužnost, a nije se sastao sa protestantima. Ako aktuelne kijevske vlasti žele da predstavljaju čitavu zemlju - onda bi trebalo da se nalaze sad baš tamo.

Pitanje: Za zapadne stanovnike, koji prate razvoj događaja preko televizijskih vesti, ono šta se sad dešava na Jugu i Istoku Ukrajine vrlo podseća na događaje na „Majdanu". Oni vide snage samoodbrane, koji su iste kao i „Desni sektor" na „Majdanu", vide ljude koji su osvojili administrativne zgrade i koji ne žele da predaju oružje. Oni zovu te ljude „proruske" i postavljaju pitanje, zašto Rusija nije baš toliko revoltirana zbog toga šta se sad dešava tamo i zašto Rusija ne poziva njih da se smire?

Sergej Lavrov: Ne treba govoriti da ne skrećemo pažnju na njihove probleme. Solidarni smo sa njima. Politički insistiramo na tome da njihovi interesi moraju da se uzimaju u obzir. Tačno iz ovih razloga otputovali smo za Ženevu i usaglasili smo dokumenat koji zahteva jednake uslove za sve one, koji učestvuju u nezakonitoj delatnosti uz to razumevanje da aktuelna vlast mora da pokaže primer i da spreče nezakonite akcije koje se još uvek preduzimaju u Kijevu i u drugim delovima zemlje (ne samo na Istoku i Jugu). Izabrane narodom lidere Juga i Istoka potvrdili su spremnost za predavanje oružja, za oslobođenje zgrada ako vlast prestane sa nezakonitim naredbama o korišćenju vojske protiv stanovništva i ako vlast sa svoje strane ispune preuzete obaveze vezano za razoružavanje „Desnog sektora" i drugih ekstremista, kao i ako vlast oslobode okupirane do sada zgrade u Kijevu.

Znate šta su rekli amerikanci (čini mi se da je to bila zamenik Državnog sekretara SAD Viktorija Nuland), kada smo insistirali na poštovanju u punoj meri zahteva iz odredaba Ženevskog sporazuma, počev od oslobođenja zgrada u Kijevu? Rekla je da su ove zgrade zakonito okupirane zato što su kijevski vlasti pružili odgovarajuće „licence" ljudima koji se sad tamo nalaze i da sada su prisutni tamo na legalnoj osnovi. To je nezamislivo, da potpuno ozbiljno iznose takve argumente!

Pitanje: Govorili ste da se sporazum od 21 februara uz učešće zapadnih zemalja ignoriše. Sada Vi izjavljujete da i Ženevski sporazum isto tako se ignoriše. U čemu je suština ovih dogovora ako oni ne dovode do praktičnog rezultata?

Sergej Lavrov: Smisao potpisivanja sporazuma od 21. februara bio je u tome da bi obavezao Predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da ne koriste policiju - ispunio je ovaj zahtev. Da bi obavezao ga da ne uvodi vanredno stanje - ovaj zahtev je takođe ostvario. U principu je pristao na kapitulaciju. Sve na šta se obavezao - bilo je ostvareno. Ljudi kažu da nije potpisao zakon koji trebalo bi da vrati prethodni ustav, ali je namera njegovog usvajanja bila obelodanjena. Sve šta je zahtevala opozicija bilo je ispunjeno. A ono šta je opozicija potpisala - nije bilo ispunjeno. Ženevski sastanak bio je pozvan da vrati taj proces, uključujući neophodnost početka ustavnog procesa uz učešće u punom kapacitetu svih regiona. Jeste, sporazum je bio potpisan, ali njegove odredbe još uvek ne ispunjavaju oni ko moraju da naprave prvi korak.

Pitanje: Dakle oni moraju da naprave prvi korak?

Sergej Lavrov: Naravno. Rusija nema moralnog prava da vrši pritisak na regione Juga i Istoka da bi oni jednostrano nešto radili, uzimajući u obzir da je vojsci naređeno da upotrebljava oružje protiv mirnog stanovništva. „Desni sektor" nije razoružan, šta je bilo potrebno da se učini odavno, nastavlja se sa političkim hapšenjima.

Pitanje: Više puta ste govorili o tome da Rusija nema nikakve želje da uvede vojsku na teritoriju Ukrajine. Portparol Predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da su ruske jedinice na granici sa Ukrajinom nedavno bili pojačane. Kakav je sa Vaše tačke gledišta najgori scenarij prema kojem ove jedinice biće upotrebljene?

Sergej Lavrov: Nikad nismo poricali onu činjenicu da smo pojačali sastav naših jedinica na granici. Isto tako kao što su ukrajinske vlasti premestile svoju vojsku bliže ruskim granicama i preusmerile njih u jugoistočne regione. Naša vojska se nalazi na našoj teritoriji - učestvovala je u vojnim vežbama. Ove vežbe postali su redovne, kada su Sergeja Šojgua imenovali na dužnost Ministra odbrane Rusije. Prošlog leta i jeseni vežbe su se održavali na Istoku Rusije, u Sibiru, zatim u Centralnoj Rusiji, u blizini Ukrajine, - sada se planiraju vežbe na Severo-Zapadu zemlje. To je stalni proces jer vojska mora uvek da bude u vojnoj pripravnosti, očekivajući da njene kapacitete nikad neće biti zatrebane.

Ako budemo napadnuti, mi ćemo obavezno odgovoriti.

Ako naši zakoniti interesi ili interesi građana Rusije budu izloženi direktnoj pretnji, kao što se to dogodilo u Južnoj Osetiji, ne vidim nikakvog drugog izlaza osim da odgovorimo u punom skladu sa međunarodnim pravom. Napad na građane Rusije jeste napad na Rusiju

Još jednom da istaknem, da se ruske trupe nalaze na ruskoj teritoriji. Zahtevi o inspekciji jedinica u okviru Bečkog dokumenta 2011. godine o merama jačanja poverenja i bezbednosti kao i u okviru Sporazuma o otvorenom nebu su bile zadovoljene. Inspektori su posetili lokacije raspoređenja trupa koji su učestvovale u vojnim vežbama. Avioni su proleteli iznad teritorije, gde su izvedene vežbe. Niko od učesnika inspekcija - ni Amerikanci, ni Ukrajinci, ni evropljani - nisu naveli ni jedan dokaz, koji bi svedočio da se Rusija bavi opasnom vojnom delatnošću. Dakle smo na svojoj teritoriji i ne radimo ništa, što bi se zabranjivalo u skladu sa bilo kojim preuzetim obavezama.

Ukrajinske trupe se takođe nalaze na svojoj teritoriji. Ali razlika jeste u činjenici da je Aleksandar Turčinov naredio ukrajinskoj vojsci da upotrebi oružje protiv civilnog stanovništva. To je zločinačka naredba.

Ljudi koji su izvršili državni udar, zbacili legitimnog predsednika i uzeli vlast, proglašavajući sebe za vladu, izvorno nisu uopšte govorili o ustavnoj reformi.

Deklarisali su da će se 25. maja održati predsedničke izbore. Podsetili smo njih na obavezu da se ustavna reforma održi, i sve dok se to ne uradi - Južna i Istočna Ukrajina neće priznati legitimitet ovog šta se dešava. Oni se setili datog obećanja, ali su rekli, da će ga ispuniti kasnije. Zapad je ubeđen da je ono što se dešava potpuno legitimno. Isti ljudi koji su govorili o nelegitimnosti predsedničkih izbora u Siriji bez ustavne reforme, spremni su da priznaju legitimnost izbora u Ukrajini 25. maja bez ikakve ustavne reforme.

Pitanje: Rusija neće priznati predstojeće predsedničke izbore u Ukrajini, je li tako?

Sergej Lavrov: Priznajemo ono, što će se odvijati na osnovu inkluzivnog procesa. Raspisivanje izbora bez usaglašavanja zajedničkog stava sa Jugo-Istokom, po mom mišljenju, veoma je destruktivan čin za zemlju. Njihove reči moraju da prate dela i ostvarivanje obećanog, naime: obećana na kraju ustavna reforma, razmatranje statusa ruskog jezika - to su zahteve koje postavljaju Jug i Istok.

Oni treba da započnu proces koji će garantovati povoljne uslove za sve regione Ukrajine, kao i sigurnost da oni neće biti pogođeni i da će biti uključeni u ovaj proces na ravnopravnoj osnovi. Po završetku reforme, smatramo da je potreban referendum o obliku državnosti - federalizacije ili decentralizacije ili čak autonomije za regione, o čemu je govorio o Džon Keri u svojoj završnoj konferenciji za novinare u Ženevi.

Nismo zainteresovani za ono kako će se to zvati, nego za sigurnost da svi regioni su zadovoljni i sami određuju svoje sudbine u državi, koja poštuje njihovo pravo na jezik, kulturu, istoriju, tradicije i t. d.

Isto važi i za pravo da sarađuju sa svojim susedima preko granice. Između regiona Rusije i Ukrajine uspostavljene su različite šeme saradnje. Oni sami žele da biraju svoje lidere, da zadržavaju u regionima više poreza - za sebe i za razvoj, da ne daju sve u Kijev, a posle samo da čekaju da će on njim nešto podeliti.

Pitanje: Poput Džona Kerija razgovarate i sa drugim američkim političarima. Da li osećate da su SAD stvarno spremni za žestoko suprotstavljanje sa Rusijom u vezi Ukrajine?

Sergej Lavrov: Kao što sam već rekao, ne radi se o Ukrajini. Ukrajina - ovo je samo jedan primer odsustva želje SAD da popuste u geopolitičkoj borbi.

Amerikanci nisu spremni da priznaju da ne mogu iz Vašingtona rukovoditi procesima u različitim delovima zemaljske kugle, nametati svima svoja gotova rešenja. Iako oni počinju da shvataju, ali su još uvek instinktivno ubeđene da ne moraju uzimati u obzir stavove drugih zemalja.

Svaki put kada mi postižemo nekakav sporazum, Amerikanci počinju da se bave prebacivanjem krivice za bilo odugovlačenje na tuđa leđa, ili što je još gore, počinju da izlaze sa novim zahtevima koji su u suprotnosti konsenzusu, koji je postignut. To je tačno ono što oni sada rade sa Ženevskom deklaracijom o Ukrajini.

Nadam se da će se oni ponašati odgovornije i da će razmišljati ne samo o svojim jednostranim inicijativama i geopolitičkim interesima, nego i o budućnosti Ukrajine, koja ostaje jedan od naših najvažnijih i najbližih suseda.

Ljudi koji žive tamo - bratski su narod za Rusa. Ako ćemo svi misliti o Ukrajini, a ne o tome ko će nju dobiti , ako ćemo pobrinuti kako sami Ukrajinci žele da žive, onda neće biti mnogo teško da njim pomognemo u postizanju kompromisa i nacionalnog pomirenja.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane