Iz drugog ugla

 

Britanski "The Guardian": Zašto Amerika ne deli kolače i ne pomaže demonstrantima u Parizu, Rimu i Madridu?

 

 

Zbunjen sam, hoće li mi neko objasniti?

 

 

Poznati britanski publicista i kolumnista "The Guardian"-a Nil Klark objavio je ovo svoje razmišljanje o duplim standardima američke Vlade. Inače, Nil Klark je poznati britanski publicista, novinar, pisac i bloger. Poznat je po saradnji sa gotovo svim najvećim medijima u toj zemlji. Među listovima koji objavljuju njegove materijale su: The Guardian, Morning Star, Daily Express, Mail on Sunday, Daily Mail, Daily Telegraph i The Week. Takođe, sarađivao je i sa nekim vodećim evropskim medijima.

Klark se redovno kao ekspert pojavljuje na britanskoj televiziji, između ostalog, na BBC i Sky News. U sferi njegovog interesovanja su geopolitika i najznačajniji društveni događaji.

-Potpuno sam zbunjen. Pre nekoliko nedelja nama na Zapadu su govorili - kada su neki ljudi zauzeli vladine zgrade u Ukrajini - da je to dobro. Ti ljudi, govorili su nam naši politički prvaci i komentatori vodećih medija, „bore se za demokratiju".

Vlada SAD upozorila je ukrajinske vlasti da ne koriste silu protiv tih „demokratskih demonstranata" - čak i ako su, kao što smo videli, neki od njih neonacisti, koji na policiju bacaju „Molotovljeve koktele" i druge predmete, ruše spomenike i pale zgrade.

A sada, nakon samo nekoliko nedelja, nama govore da ljudi koji su zauzeli vladine zgrade u Ukrajini nisu nikakvi „demokratski demonstranti", već „teroristi" ili „bojovnici".

Zašto je zauzimati vladine zgrade u Ukrajini u januaru bilo dobro, a u aprilu postalo veoma loše? Zašto je primena sile od strane vlasti protiv demonstranata bila potpuno neprihvatljiva u januaru, a prihvatljiva sada? Ponoviću: zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?

Zimus su antivladine demonstrante u Ukrajini posetili neki istaknuti zapadni političari, među kojima su bili senator Džon Mekejn i Viktorija Nuland iz Stejt Departmenta, koja je delila keks. U poslednjih nekoliko nedelja u mnogim zemljama Zapadne Evrope održani su veliki antivladini protesti. Ali, oni nisu dobili takvu podršku ni od navedenih persona, ni od komentatora vodećih zapadnih medija. Demonstranti nisu dobili ni besplatan keks od funkcionera Stejt Departmenta SAD.

Valjda bi Mekejn i Nuland, da tako vole antivladine ulične proteste u Evropi i da vide u njima istinsku „demokratiju", iskazali solidarnost i sa demonstrantima u Madridu, Rimu, Atini i Parizu? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?

Pre nekoliko nedelja gledao sam intervju sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem. On je izjavio: „Ne može se tek tako upadati u drugu zemlju pod izmišljenim izgovorom da bi se branili svoji interesi". Ali, ja se sećam da su u poslednjih 20 godina SAD postupale upravo tako.

Možda sam ja zaboravio izjave da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje? Možda sam 2002. godine i početkom 2003. sanjao da su se političari i eksperti-neokonzervativci svakodnevno pojavljivali na televiziji da kažu nama, običnim smrtnicima, da treba da ratujemo s Irakom zbog opasnosti od Sadamovog smrtonosnog arsenala?

Zašto je demokratsko glasanje na Krimu o ponovnom ujedinjenju sa Rusijom lošije od žestokog, krvavog upada u Irak - upada usled kojeg je poginulo oko milion ljudi? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?

Osim toga, zapadni političari i medijski „stručnjaci" s ozbiljnim izrazom lica govorili su nam da je krimski referendum nevažeći zato što je održan u uslovima „vojne okupacije". Ali, upravo sam gledao reportaže o izborima u Avganistanu, koji se održavaju u uslovima vojne okupacije.

Zapadni funkcioneri, kao što je šef NATO Anders Fog Rasmusen, hvalili su ih kao „istorijski trenutak za Avganistan" i veliki uspeh „demokratije". Zašto se glasanje na Krimu otpisuje, a izbori u Avganistanu veličaju? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?

Sirija me veoma zbunjuje. Nama su govorili i govore da grupe radikalnih islamista predstavljaju najveću opasnost za svet, bezbednost i naš „način života" na Zapadu. Govorili su da Al Kaida i slične grupe treba da budu uništene, da protiv njih treba voditi neprestani „rat protiv terora". Međutim, u Siriji su naši lideri stali na stranu tih radikalnih grupa u njihovom ratu protiv sekularne vlade, koja poštuje prava verskih manjina, između ostalih i hrišćana.

Kada bombe Al Kaide i njenih saveznika eksplodiraju u Siriji i ginu nevini ljudi, naši lideri to ne osuđuju. Oni osuđuju samo sekularnu sirijsku Vladu koja se bori protiv radikalnih islamista, a čiji pad očajnički priželjkuju naši lideri i komentatori vodećih medija. Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?

A tu su još i prava gejeva. Nama govore da je Rusija jako loša i zaostala zemlja, zato što je donela zakon koji zabranjuje propagiranje homoseksualizma među maloletnicima. Međutim, naši lideri, koji su zbog tog zakona bojkotovali Zimsku olimpijadu u Sočiju, posećuju zemlje Persijskog zaliva, gde homoseksualce mogu da pošalju u zatvor ili osude na smrtnu kaznu. I oni toplo pozdravljaju lokalne vladare, ne pominjući prava gejeva.

Valjda su zatvor ili smrtna kazna za gejeve nešto mnogo lošije nego zakon koji zabranjuje propagiranje homoseksualizma među maloletnicima? Zašto naši lideri, ako su tako iskreno zabrinuti zbog prava homoseksualaca, napadaju Rusiju, a ne zemlje gde gejeve osuđuju na zatvorsku kaznu ili smrt? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?

U mnogobrojnim novinskim člancima nam govore da je mađarska ultranacionalistička partija JOBIK jako loša. Njen uspon izaziva veliku zabrinutost, iako ta partija nije u Vladi i teško da će se tamo naći. Ipak, u Ukrajini se neonacisti i ultranacionalisti nalaze na funkcijama u Vladi koju naši zapadni lideri s entuzijazmom podržavaju.

U februaru su neonacisti i ultranacionalisti odigrali ključnu ulogu u svrgavanju demokratski izabrane Vlade Ukrajine, u „revoluciji" koju je pozdravio Zapad. Zašto su ultranacionalisti i ultradesničarske grupe nedopustive u Mađarskoj, ali dopustive u Ukrajini? Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?

Nama kažu da je Rusija agresivna imperijalistička država i da se NATO brine o suprotstavljanju ruskoj „pretnji". Ali, pre neki dan sam pogledao na kartu: video sam da se Rusija graniči ili se nalazi blizu mnoštva zemalja NATO - vojne alijanse na čijem se čelu nalaze SAD i čije su članice u poslednjih 15 godina bombardovale i napadale mnogo zemalja. Ali, nisam video nijednu zemlju pored Amerike koja se nalazi u ruskoj vojnoj alijansi, nisam video ruske vojne baze ili rakete u zemljama koje se graniče sa SAD ili su blizu njih. I uprkos tome nam kažu da je „agresor" Rusija. Zbunjen sam. Hoće li mi neko objasniti?