Tabloid je pozvan

 

Kako kompanije za telekomunikacije u Srbiji varaju i pljačkaju građane

 

Ako nemaš vezu, ni telefon ti neće dati 

 

U Srbiji niko ne štiti potrošače, bez obzira što država sa 30 miliona budžetskih dinara godišnje finansira Centar za zaštitu potrošača. Zakonska regulativa je, na žalost, takva da preduzeća mogu da rade bukvalno šta hoće, bez straha da će za svoje ponašanje odgovarati.

 

I. Milanović

 

  Građanin Petar Đorđević je svojevremeno kod provajdera mobilne telefonije VIP Mobile uzeo karticu sa telefonom koji mu pripada po tarifnom paketu. Telefon se veoma brzo pokvario, pa ga je zamenio drugim, koji takođe nije radio.

  Iznerviran ovako lošom uslugom Đorđević je 18. januara 2014. vratio telefon VIP-u, a nekoliko dana kasnije i karticu, jer nije video razlog zbog koga bi plaćao pretplatu u koju je uračunato i korišćenje telefona, ako telefon ne može da koristi. Jedan od službenika mu je tom prilikom u poverenju rekao da je otkazivanje telefona koje distribuira VIP redovna pojava, jer se nabavljaju aparati koji se zbog lošeg kvaliteta ne nude u Zapadnoj Evropi. Narodski se to zove škart.

  Umesto izvinjenja i sporazumnog raskida ugovora VIP je svom nezadovoljnom korisniku nastavio da šalje račune za uslugu koju mu više ne pruža. Jedini način da se raskine ugovor je tužba nadležnom sudu, posavetovali su Đorđevića.

Pošto nije više imao mobilni telefon Đorđević je rešio da kupi jedan, pa je otišao u prodavnicu u Bulevaru Kralja Aleksandra 220 u Beogradu koja pripada preduzeću Hendi Tel d.o.o. i tamo izabrao model Prestigo 4040 Duo za dve kartice koji je odmah počeo da pravi probleme korisniku. Na Đorđevićevo insistiranje da mu se da drugi aparat dobio je rešenje poslovodstva Hendija kojim se ovaj zahtev odbija.

U telefonskom razgovoru sa regionalnim menadžerom Daliborom Pavlovićem prevareni kupac je saznao da je poslovna politika preduzeća da se pokvareni telefoni, čak i u slučaju kada su kao takvi i prodati neobaveštenom kupcu, šalju prvo u servis, a da se zamena daje jedino ako je nemoguće otkloniti kvar. Navodno, tako predviđa i Zakon o zaštiti potrošača.

Zaštitu svojih prava Đorđević je prvo potražio u udruženju građana koje se tako i zove - Centar za zaštitu potrošača. Tamo mu je predsednica tog udruženja Vida Vero rekla da su oni samo savetodavci i da ništa konkretno ne mogu da učine za prevarene potrošače. Uprkos tome iz republičkog budžeta svake godine dobijaju finansijsku pomoć od 30 miliona dinara iako je očigledno da ničemu i nikome ne koriste.

Po savetu gospođe Vide Vero, Đorđević se na rad VIP-a prvo žalio RATEL-u. Iz razgovora sa službenicom koja je trebala da obradi prijavu Gordanom Pavlović i njenim pretpostavljenim Branislavom Jovaletom prevareni potrošač je saznao da zakon RATEL-u omogućuje samo da kao medijator posreduje između VIP-a i nezadovoljnih mušterija. Više od toga po zakonu nije dozvoljeno ovoj agenciji, inače zaduženoj upravo da kontroliše rad operatera mobilne telefonije?!

Sledeća instanca bio je Sud časti Privredne komore Beograda. Postupak po prijavi protiv VIP-a još uvek je u toku, dok je onaj protiv Hendija obustavljen.

Rešenjem S. br. 12/14 od 26. marta 2014. nadležni tužilac Komore Miljana Pavićević odbacuje prijavu protiv Hendi Tel d.o.o. zbog nenadležnosti. U obrazloženju navodi kako je Hendi iz članstva u Komori istupio 1. januara 2013. godine, a Sud časti može da sudi samo članovima Privredne komore Beograda.

Znači, onaj ko je svestan da vara svoje mušterije može jednostavno da izbegne svaku odgovornost tako što se iščlani iz nadležne privredne komore. Srpski zakon, očigledno, podstiče neposlovnost.