Na licu mesta

U pozadini obrenovačkog potopa: suša u radničkim džepovima

Brate, od danas više ne radiš!

Zaposleni u preduzeću Banbus d.o.o. iz Obrenovca često nemaju uplaćeni staž ni zdravstveno osiguranje, a ako se drznu da od gazde traže isplatu zaostalih dnevnica mogu da se nadaju šikaniranju, progonu, pa i batinama.

M. Hadžić

Banbus d.o.o. iz Obrenovca je preduzeće koje se zvanično bavi prevozom putnika i turizmom. Po podacima iz Agencije za privredne registre vlasnik je od 26. marta 2013. Filip Kovačević, koji je istovremeno i direktor, ali svi znaju da je stvarni vlasnik i direktor njegov otac i osnivač preduzeća Branislav Kovačević zvani Banbus. Po saznanjima samih zaposlenih veliki deo radnika su penzioneri kojima se ne uplaćuju doprinosi, a i sa dobijanjem naknada za rad imaju probleme.

S. Z. (puno ime i prezime poznati redakciji) radio je između 2010. i 2012. 17 meseci kao vozač autobusa u Banbusu, sve do jedne saobraćajne nesreće koju nije skrivio. Istog dana kada se nesreća dogodila Branislav Kovačević mu je u pijanom stanju rekao da dođe sledećeg dana po dokumentaciju i da više ne radi u firmi. S. Z. je došao po dogovoru u prostorije Banbusa, gde su od njega tražili da potpiše blanko papir, što je on odbio. U preduzeću nisu hteli ni da mu tog dana daju otkaz, već su mu uručili samo pismeno upozorenje.

Odmah posle toga S.Z. je zbog srčanih problema otišao na bolovanje, u toku koga mu je poslodavac protivzakonito dao otkaz, bez da ga je o tome obavestio. Pošto mu je preduzeće ostalo dužno dnevnice S. Z. 27. februara 2013. odlazi u Banbus, gde mu Branislav Kovačević preti, u slučaju da ih tuži, kako će intervenisati kod svih prevoznika da ga ne prime na posao. „Daću, ako treba dva, tri miliona da se nigde ne zaposliš", zapretio mu je Kovačević kako proizilazi iz službene beleške od 22. maja 2013. sastavljene u policijskoj stanici u Obrenovcu.

I zaista je tako bilo. Nakon što je podneo tužbu sudu tražeći da mu se isplati zarađena plata, S.Z. je na svojoj koži osetio kako izgleda suprotstaviti se bahatom Kovačeviću. U ASP Lasti nisu hteli da ga prime, iako je bio drugi na rang listi, a novi vozači su im tada bili neophodni. S. Z. je kratko radio u Golub transu da bi otplatio jedan raniji dug prema vlasnicima preduzeća, pa je Branislavljev sin Žarko Kovačević dolazio kod vlasnika da urgira da više ne zapošljavaju čoveka koji se drznuo da tuži njegovog oca.

Pošto su vlasnici odbili da se povinuju njegovim željama, Branislav je preko svojih veza sredio da saobraćajni inspektori redovno kontrolišu autobuse ovog preduzeća, kao da samo ono postoji.

Dok je radio za Trans-jug S.Z.-a je telefonom pozvao šef Miša 16. avgusta 2012. u 21:01 čas i rekao mu: „Brate, nemam šta lepo da ti kažem. Bio Banbus sa Dejanom i ne možeš više da radiš." I ovaj slučaj je dokumentovan u policijskoj stanici u Obrenovcu.

Branislav Kovačević Banbus je toliko insistirao na tome da svi ostali auto-prevoznici imaju da ga slušaju i da ne zapošljavaju čoveka koji se drznuo da sudski od njega traži zaostalu platu, da je jedno vreme i na sajtu svog preduzeća držao sliku S.Z.-a sa natpisom „nepoželjan".

U radnom sporu koji se vodi pred sudom, zastupnik Banbusa je kao dokaz da je S.Z. opravdano dobio otkaz priložio i nešto što je nazvao „ugovor o radu". Na poslednjoj strani pomenutog „ugovora" stoji navodni potpis S.Z.-a za koji se i golim okom laika vidi da je nevešti falsifikat.

Koliko se pravni zastupnik Banbusa zbrzao pokušavajući na sudu da dokaže kako S.Z. nije u pravu, vidi se i iz činjenice da je navodni „ugovor o radu" 1. novembra 2010. potpisao Filip Kovačević, koji je na funkciju direktora stupio tek krajem marta 2013?!

S.Z. samo želi da mu Banbus isplati zaostalu zaradu i da ga ostavi na miru, da može da radi i hrani sebe i porodicu. Umesto toga Kovačevići i njihova desna ruka u preduzeću, Radovan Umićević Raša, ga progone na svakom mestu i poslodavcima prete svojim vezama u Ministarstvu saobraćaja i Udruženju privatnih autoprevoznika.