Nismo mi od juče

Epizoda 133

Srbiju spopali skakavci! Kuku Todore! Ne zna se otkud su došli ti nevaljalci dugački tri i po santimetra! Ne jedu boljke i nepoznato je gde su u lancu ishrane. Ovi napasnici ujedaju ljude! Isto kao ona najezda 1945.

Evo skakavaca i u demokratiji. Stari skakavci izumiru, skakavčići nadolaze!

Urugvajski fudbalski reprezentativac, Suarez, posle dva prethodna ugriza (jedan na našem Branislavu Ivanoviću), ugrizao je i treći put. U opštoj osudi, iskočili su Britanci i njihov klub Liverpul, dajući podršku Suarezu. Britanski špiclovi nemaju čast.

Fudbalski savez na čelu sa Toletom, košarkaši na čelu sa Vuujoševićem i Čovićem, novinarstvo po Vučku, muzika po Grandu, putevi po Mrkonjiću...Sve su to pojavne misterije od kojih je smrad po Srbiji postao deo nacionalnog identiteta.

Sad nam se pojavio neki Kosmajac. Prvi put čujem za čoveka. Kažu da sad smeju svi da spomenu tog tipa, jer je Bolani Vučić zakukao od straha, ali bih ga rado upitao: "...Koliko košta svaka tvoja suza koja je kanula u žardinjere ispred mosta u Kosovskoj Mitrovici?". Uzgred, te žardinjere imaju sve šanse da budu pokradene, Mitrovčani vole umetnička dela ispred svojih poljskih klozeta.

Priča mi zamišljeni Drakče Bakalin: "...Moj prijatelj Vukoje, iz sela nadomak Kosovske Mitrovice, pedeset i prve godine pošalje svoga sina Vukmana na studije u beograd. Izučio Vukman prava, tamo postao 'drug član', pa odmah na funkciju...Kad bi leti dolazio ocu, ovaj bi mu se žalio kako se ljudi sele i da je Srba sve manje. Jednog dana, Vukoje i njegova žena ostali jedini stanovnici sela. Jednog jutra, dođe u Mitrovicu i ljudi mu pokažu 'Politiku' u kojoj njegov Vukman kaže da su priče o tome kako se Srbi iseljavaju, samo obične insinuacije protiv bratstva i jedinstva. Posle nekog vremena, došao Vukman velikim kolima i čime je izašao iz njih, Vukoje dograbi lopatu, a ovaj pobeže u auto. Vukoje udri po autu, te polomi neka stakla. Pobeže Vukman a policija uhapsi Vukoja. Vukman nije smeo ni na sahranu ocu da dođe...".

Što mi to pričaš, pitam.

-Govorka se da će Šešelja da puste iz zatvora. Eh, kamo sreće...Da ume sa lopatom...Nespokojno uzdahnu Drakče.

Predsednik Hrvatske, Ivo Josipović izjavljuje: "...Bilo je časno ustati protiv fašizma, na čelu sa Josipom Brozom Titom." Ostalo je priča o srpskoj gluposti i neznanju.

Deceniju i više ne trudim se da razmišljam o SOKOj-u i lopovima koji tamo kradu milione. Dve decenije sam od izv. "malih prava" godišnje dobijao pristojne sume, jer sam imao hitove koje je pevala cela Srbija. A, danas, recimo: hit "Soko banja" iz 1985 godine (lična kata Ekstra Nene!), izvodi se svake večeri u sokobanjskim restoranima. Godinama ni dinara ne dobijam. Hit lakih nota ("Cica-maca", pevala Izvorinka Milošević, 1983. godine), svake večeri se peva na beogradskim splavovima. Ja ni dinara ne dobijam! Ne mogu od lopova da dođem na red! Od ostalih mojih pesama koje se pevaju po Srbiji, digao sam ruke. Drago mi je što će neka deca imati hleb i uz hleb, dok njihove mame i tate zarađuju bakšiš pevajući moje pesme. Moja deca su odrasla, ali bih voleo, kad dobijem unuke, da stigne neki dinar za njih, koliko da znaju da deda nije bio uzalud mlad.

Već godinama mi se ponavlja ista stvar. Provedem nekoliko prvih letnjih sunčanih dana u Kosovskoj Mitrovici i kada se vratim, uvek sam malo tužniji nego prošlog leta.

Sednem u ćošak kluba "Dno života", naručim pivo i kao da budan sanjam jedan juriš preko Ibra koji će ga pregaziti i za par minuta stići na Bair. Tako je moj pradeda Jovan pregazio Ibar u zoru 26. oktobra 1912. godine...

Onda se trgnem i bude mi žao što san nije potrajao. Dali smo to zaboravili da sanjamo, kad se ni u snove ne možemo pouzdati?