Natrag

Na nišanu

Vučićeva kamarila sprema završnu pljačku Srbije, a potom bekstvo iz zemlje

Sve pokrasti, pa se u beg dati

Pljačka Srbije, započeta odmah posle petooktobarskog puča, nastavlja se nesmanjenim tempom. Samo u prva tri meseca ove godine iz Srbije je izneto najmanje tri milijarde evra nelegalno stečenih para, tako da ova godina, po svemu sudeći, može da pretekne 2004. kada je iz Srbije izneto čak 9,776 milijardi dolara otetih od građana, Američka vladina agencija Global Financial Integrity objavila je u decembru 2012. da je u periodu od 2000. do kraja 2010. iz Srbije izneta 51 milijarda dolara, zarađenih na nelegalan, ili sumnjiv način.

major Goran Mitrović

Posmatrano po godinama, primećuje se kako se najviše para iznosilo pred izbore, i posle njih, tako da se nameće zaključak da je to novac koji je prvo iznošen u inostranstvo, a zatim vraćan u Srbiju, da bi se njime finansirala izborna kampanja, a da se na kraju ponovo vraćao na strane račune. Posle je korišćen da bi se kupovala propala, odnosno uništena, srpska preduzeća.

Nemačka obaveštajna služba BND je, takođe, pratila nelegalne tokove novca iz Srbije. Njeni stručnjaci su utvrdili da je u periodu od 2000. godine, do početka ove godine, iz Srbije izneto oko 84 milijarde evra.

Po istraživanju ove moćne obaveštajne službe, u poslednje tri godine iz Srbije je izneto više novca, nego za celu deceniju ranije! Procene su i drugih stranih službi, koje se bave praćenjem tokova novca, da je samo u prva tri meseca ove godine još sklonjeno od tri do četiri milijardi evra stečenih na nelegalan, ili sumnjiv način!

Saradnici magazina Tabloid nisu uspeli da dobiju spisak računa i lica koja su u poslednje tri godine iznela novac iz Srbije. Raniji spisak onih koji su do 2011. godine iznosili novac već smo objavili. Na tržištu informacija nedostajalo nam je sedam bodova, a glavni urednik je pokušao da se zaduži ''na crtu'', uz obavezu da ''dug'' u informacijama vrati najduže za dva meseca. Ipak, ima nade da će nam i ti važni podaci uskoro biti dostupni.

Ovaj novac mogao bih narednih meseci da se vrati u Srbiju, ali pod plaštom stranih investicija, i to u završnici privatizacije. Posle će, sasvim legalno, biti vraćen u inostranstvo, na način kao što je često i do sada rađeno: pomoću fiktivnih ugovora o pružanju usluga (konsalting, istraživanje tržišta i slično), ili isto tako lažnih ugovora o zajmu.

Vlada Srbije je ovih dana po hitnom postupku progurala u Skupštini izmenjeni Zakon o privatizaciji, računajući da u ovo doba godine javnost brinu druge brige. Isto tako, po hitnom postupku, i bez javne rasprave, nametnut je i Zakon o radu, koji zajedno sa Zakonom o privatizaciji omogućuje završnu pljačku Srbije.

Preostalo je još 584 firme koje će biti privatizovane, od kojih su neke jednom već bile neuspešno privatizovane, pa je ugovor raskinut, jer ga kupac nije poštovao. Čak jedna trećina svih preduzeća koja su bila ponuđena privatnim vlasnicima, vraćena je u državnu svojinu. Radi se o 683 raskinuta ugovora, a u slučajevima 315 preduzeća nađen je novi kupac.

Nekada su srpske pare letele na Kipar, a sada na Maltu

Po novom zakonu, bukvalno će svakome ko bude hteo da ih kupi po bilo kojoj ceni, ova preduzeća biti predata. Tako je predviđeno i da budući privatizacioni kupac, ako tako želi, može da kupi samo imovinu firme, bez obaveze da preuzme i njene radnike!

Predviđena je i mogućnost preuzimanja preduzeća bez dugova, koji bi išli na teret republičkog budžeta, ali i joint ventur poslovi u kojima bi "kupac" firmu dobio za investicije koje sa njom zajedno izvrši. Sve je moguće, samo da se preduzeće proda, a da kupac ne bude ni na šta obavezan.

Da bi bili sigurni da će za malo para odabrani tajkuni dobiti u slučajevima pojedinih preduzeća izuzetno vredne nekretnine, i da neće morati da se, kao do sada, zamaraju pitanjem šta će biti sa gladnim radnicima, Vučićeva kamarila je promenila i Zakon o radu, tako da poslodavac po slobodnom nahođenju može da otpušta radnike, bez obaveza koje je prema njima imao po prethodnom zakonu.

Sa tri do četiri milijardi evra, koliko je samo u prva tri meseca ove godine sklonjeno iz Srbije, može, bukvalno, da se kupi celokupna srpska privreda.

Najveća preduzeća, u prvoj fazi privatizacije, domaćim i stranim tajkunima su prodata za 3,3 milijardi evra. Ovo što je preostalo za privatizaciju vredi daleko manje od privrednih giganata koji su prodavani početkom ovog veka. Posle će kupac rasprodati sve što je dobio, i sa legalno stečenim kapitalom napustiti Srbiju.

Koliko su zaista "ozbiljni" ti novi privatizacioni kupci, vidi se iz mnogih primera. Navodno turska kompanija UA Airbolt, inače registrovana u Litvaniji, obećavala je otvaranje pogona za proizvodnju četiri miliona pari čarapa godišnje u Kruševcu. Ispostavilo se da pomenuta kompanija uopšte ne proizvodi čarape, već trguje polovnim mašinama koje su na ovaj način trebalo da budu utrapljene Srbima.

U skoro svim slučajevima, kada se neko interesuje za investicije u Srbiji, radi se o dubioznim firmama iz inostranstva, iza kojih se često krije kapital srpskog porekla.

Balkan Property Investments Ltd u Srbiji poseduje, između ostalog, i preko 10.000 hektara najplodnije zemlje, mahom u Vojvodini. O ovom preduzeću se veoma malo zna, iako je u poslu već desetak godina. Sedište mu je u malom gradiću Limeriku, na zapadnoj obali Irske. Svrstano je, prema irskom portalu Business barometer, u mala preduzeća u svojoj branši, sa maksimalnim obrtom kapitala od 4,4 miliona evra, a na čelu su mu direktori Majkl i Pol Larkin.

Iz drugog izvora uspevamo još jedino da saznamo da se iza ovog preduzeća kriju "investitori sa Malte", šta god da to znači. Očigledno se radi o jednom od onih preduzeća preko koga bezimeni investitori peru novac, jer bez obzira što je to uobičajeno u svetu, a posebno kod investicionih fondova, Balkan Property nema čak ni internet prezentaciju.

Tročlane bande u Ministarstvu finansija

Konačnu verziju Zakona o privatizaciji, srpska Vlada je dobila od stranaca, od USAID-a, po zlu poznate vladine fondacije iz Amerike, koja je finansirala i obuku pučista od 5. oktobra u Srbiji, kao i jurišnike koji su u Kijevu nedavno preoteli vlast, ali i sva takozvana "arapska proleća". Džon Perkins u svojoj knjizi Ispovest ekonomskog ubice navodi kako USAID uvek radi u saradnji sa Svetskom bankom.

Povodom nedavnog zapošljavanja Miroljuba Labusa na mestu instruktora u Ministarstvu finansija, ovaj dobro poznati grobar srpske privrede je izjavio: "Sa tročlanim timom obučavam zaposlene u odeljenju Ministarstva finansija za makroekonomsku analizu. U pitanju je projekat koji se završava u novembru, a zajednički ga finansiraju Svetska banka i USAID."

Odmah posle toga stiže neverovatna informacija iz Ministarstva finansija, kako to nije ništa neobično, jer mnoge funkcionere, čak i pojedine državne sekretare, finansira USAID?! Zarad honorara koji, u zavisnosti od pozicije i važnosti, variraju od hiljadu evra mesečno, pa naviše, navodni državni službenici Srbije rade za interese strane države.

Već je poznato kako je prvobitni Zakon o privatizaciji početkom veka srpskoj Vladi izdiktirala Svetska banka, a ovu novu, i još pogubniju verziju je predao USAID, stalni saučesnik Svetske banke.

Zato i ne treba da čudi što, uprkos jasnim podacima koje poseduju obaveštajne službe i istražni organi mnogih zemalja, ne postoji politička volja da se novac iznet iz Srbije u nju i vrati. Tim parama, sklonjenim po raznim fondovima, danas upravljaju velike svetske banke. Prikupljene informacije o ljudima i načinima iznošenja para iz Srbije vlade drugih država koriste da bi ucenjivale srpske vlastodršce, da pristanu na donošenje zakona koji su pogubni, ne samo za ovdašnju ekonomiju, već i za celu naciju.

Organizovano pljačkanje Srbije počelo je dolaskom na čelo Vlade dr Zorana Đinđića. Ipak, on je bio neprikosnoveni vladar, i nije dozvoljavao da njegovi ministri samostalno idu u pljačku. On je uviđao da zapadnim zemljama Srbija, kao demokratska država, nije uopšte važna, već je poželjna kao banana država, sa korumpiranom izvršnom vlašću, koja je spremna da pripremi državu za sveopštu pljačku, kroz formu navodne tranzicije. Nije ni čudo što su sitni špekulanti, poput Božidara Đelića, dovedeni na čelo ministarstva finansija.

Nakon Đinđićeve smrti, na čelu Vlade Srbije je Vojislav Koštunica, a njegovi koalicioni partneri su Nova Srbija, G17, Srpski pokret obnove, a Vladu je podržavala i Socijalistička partija Srbije. Za vreme Koštuničine vlade nastavljena je surova pljačka, i samo te godine, iz Srbije je izneto 9,776 milijardi dolara! A, od 2004. godine, Boris Tadić je predsednik Srbije.

Njegov kabinet, i njegova Demokratska stranka, uz punu pomoć mafije okupljene oko G 17 - Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića, osmislili su strategiju nekažnjenog pljačkanja.

Šef kabineta Borisa Tadića, Miodrag Rakić, uz pomoć srpske kriminalističke policije i bezbednosnih službi, organizovao je plansko pljačkanje fondova, javnih preduzeća, banka, kreditnih linija, rudnika i tajkuna. Na prevremenim predsedničkim izborima održanim 2012. godine, Tadić je izgubio, a pobedio ga je Tomislav Nikolić. On je i prethodne izbore izgubio, ali ih je Nikolić, za velike pare, priznao Borisa za pobednika!

Tadićeva žuta mafija je bila besprizorna. Raspolagala je milijardama dolara, i bila je uverena da je njena vlast neograničena, suprotno porukama iz Vašingtona i Berlina. Nije uvidela da Boris i njegova partija hitno moraju da odu s vlasti. Pljačkali su Naftnu industriju Srbije, stotine miliona dolara je, umesto u budžet, odlazilo na račune marketinških agencija Dragana Đilasa, Srđana Šaper, Nebojše Krstića...

I Telekom Srbija, na čijem je čelu bio Branko Radujko, opelješen je za najmanje dve milijarde evra. U AP Vojvodini Bojan Pajtić je i šakom i kapom uzimao novac od Metals banke, koja je potom, nakon stečaja, preimenovana u Razvojnu banku Vojvodine, koja je takođe opelješna, kao i razvojne fondove, koji su punjeni parama iz budžeta Srbije...

Sve što kažu, završi u mašini za reciklažu

Vašington je tražio odlazak Tadića zbog umešanosti srpskog predsednika u korupciju oko izbora predsednika SAD-a. Naime, preko srpske ambasade, u štab Baraka Huseina Obame plaćeno je 50 miliona dolara, u kešu. Zbog toga je kasnije stradao guverner države Ilinois, Milorad-Rod Blagojević, koji je i imenovao Obamu za senatora, a kao njegov prijatelj organizovao je i pomoć od prijatelja iz Srbije, za nominaciju u Demokratskoj stranci za izbor predsednika SAD-a.

Divljanje Tadićeve žute mafije zgadilo se i nemačkoj, a kancelarka Angela Merkel je učinila sve da on izgubi vlast. Međutim, Boris Tadić i njegova partija jesu izgubili izbore, ali ne i vlast! Njih je zamenila Srpska napredna stranka, koju je Boris stvorio. Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, i kamarila oko njih, bili su na povodcu Miodraga Rakića. Do guše uvučeni u kriminal.

Nakon što su Tadić i njegova partija izgubili izbore, Aleksandar Vučić se u Dobanovcima zaklinjao Rakiću i Borisu Tadiću da će verno služiti zajedničkim interesima. I bi tako.

Magazin Tabloid je u julu 2012. godine najavio da će Aleksandar Vučić, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, i kao novoustoličeni ''koordinator rada svih službi bezbednosti'', da bi zavarao građane, povesti politiku lažnih obećanja, koja će svakodnevno ponavljati satima, da će, ustvari, isključivo voditi politiku zaštite klike koja je opljačkala Srbiju. Naveli smo da će njegova najavljena borba protiv korupcije biti najgora prevara.

I do današnjeg dana niko od Tadićeve elite nije izveden pred sud, nije pravnosnažno osuđen...Tri milijarde koje je opljačkao Boris Tadić, 850 miliona Miodraga Rakića, milijarde Dragana Šutanovca, Mirka Cvetkovića, Stevana Nikčevića, Dragana Đilasa, Bojana Pajtića, Aleksandra Vlahovića, Dušana Petrovića, Snežane Malović, Slobodna Homena, Danka Đunića, Božidara Đelića, Mlađana Dinkića Miroljuba Labusa, Vesne Džinić...Niko ne pominje.

Dugo se krilo da je glavni savetnik prvog potpredsednika Vlade bio Siniša Mali, lopov velikog formata, koji je bio direktor za tendere u Agenciji za privatizaciju, a potom savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Danas je on gradonačelnik Beograda, kao Vučićev kandidat. Da ironija bude veća, Vučić često hvali bivšeg premijera Cvetkovića, kao čoveka koji se protivio povećanju plata i penzija. Mirko, koji je opljačkao peko milijardu evra, navodno je bio ispravan, tvrdi Vučić! A Mirko se nije javljao da je živ. Ćutao je i pljačkao za sebe.

Za života, Rakić je navijao Aleksandra Vučića, brišući pod sa njim. Sve što je Rakić zamislio, šizofreni Aleksandar Vučić je sprovodio u delo. Na početku svoje vladavine i on je požurio da se okući. Uzimao je i šakom i kapom. I sakupio je preko 610 miliona evra! I srpske tajkune je Vučić tetošio. Navodno im preteći hapšenjem, a ustvari, debelo je stajao iza njih, uz uslov da mu daju, i to u kešu.

Za svo vreme, od kada vlada Srbijom, Vučić je, kao u pozorištu, glavni junak. Tragičar.

Poštujući dogovor sa Rakićem, Aleksandar Vučić je odavno započeo razbijanje Srpske napredne stranke. Do sada je raspušteno više od 100 opštinskih odbora. Dekretom se postavljaju ljudi koji su preletači, uglavnom iz DS-a i Dinkićevih Ujedinjenih regiona Srbije.

Koristeći Jorgovanku Tabaković, kao guvernerku Narodne banke Srbije, i diplomatsku službu, Vučić i njegova kriminalna družina je iznela desetine milijardi evra iz zemlje! I iznosi.

Srpske službe bezbednosti prate panično nastojanje Vučićevih mafijaša da što više novca iznesu, u kešu, i stave u sigurne ruke. Veliku pomoć pruža im ambasador Srbije u Vašingtonu Vladimir Petrović, ambasadorka Srbije u Rimu Ana Hrustanović, inače najplaćeniji ambasador u celokupnoj srpskoj diplomatskoj službi (ranije kao čuvar Tadićevih a sada Vučićevih pljački), ambasador u Bratislavi Šani Demarku, i još nekoliko diplomata. Petroviću i Hrustanovićevoj istekli su odavno mandati, ali je Ana, sa 35 godina, a pet godina je ambasador, pokazala da ume uspešno da čuva i milijarde Borisa Tadića.

U velikim je nevoljama Aleksandar Vučić. On se smrtno uplašio, jer očekuje da dolazi kraj njegovom životu i ništavilu koje je oko sebe stvarao. Sa svojim ministrima, i saradnicima u stranci, Vučić komunicira tako što ih pozove u kabinet, poturi im pod nos papir na kome i svojeručno napiše šta treba da rade, zatim papir stavlja u mašinu za reciklažu, a pred kraj radnog vremena sa sekretaricom spaljuje te na hiljade delova isečene papiriće. Ta njegova luda predostrožnost delovala je kontraproduktivno, jer se ministri javno sprdaju sa njegovim paprinatim porukama, a shvatili su i da je pod obziljnom poterom.

Saradnici magazina Tabloid raspolažu sa opisom aktivnosti Vučićevih najbližih saradnika u akciji iznošenja novca. I spremanju strategije bekstva iz zemlje, kada zagusti. Kupuju se kuće, a Vučiću nude da ode u Francusku, čiji državljanin je jedan od njegovih bliskih prijatelja.

Srbija se nalazi pred svojim neizbežnim krajem. Aleksandar Vučić je sve opljačkao. A njegovi mediji pišu kao da živimo u predgrađu raja.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane