Natrag

Tragom vesti

Cena samovolje jednog vlastodršca: koliko će Srbiju koštati ugovor sa arapskom kompanijom "Etihad"?

Tajna koju svi znaju

Ugovor između Etihada i Vlade Republike Srbije još nije dostupan javnosti, ali se pojavio nacrt tog ugovora iz 2013. koji pokazuje svu pogubnost ovog poslovnog aranžmana.

Igor Milanović

Jedno od predizbornih obećanja Aleksandra Vučića bilo je da će Vlada odmah po konstituisanju objaviti ugovor sa „Etihadom" o zajedničkom osnivanju „Air Serbie". Kao i obično, Vučić je slagao, jer ugovor do danas nije objavljen. Posle se u Skupštini Srbije pravdao kako su se ugovorne strane dogovorile da se ugovor ne objavljuje bez zajedničke saglasnosti.

„Balkanska mreža istraživackog novinarstva" (BIRN) nedavno je na svojoj internet prezentaciji objavila nacrte nekoliko ugovora između Vlade Republike Srbije i "Etihada" u vezi preuzimanja nekadašnjeg "Jat Airways-a". Po tački 16.1.1 tu prikazanog nacrta ugovora od 26. jula 2013. tajnost ugovora nije obavezna, ako tako predviđa zakon, što je ovde slučaj, jer su javna ulaganja nemoguća po tajnim ugovorima.

Kada je rađena procena vrednosti JAT-a za potrebe kupovine tog preduzeća od strane arapske avio-kompanije, utvrđeno je da dugovi domaćeg avio-prevoznika iznose 233,7 miliona dolara. U finansijskom izveštaju za 2013. "Air Serbia" navodi kako su ukupni dugovi 7.914.209.000 dinara, odnosno oko 73 miliona evra, ili oko 100 miliona dolara. Razlika je, očigledno, poslužila kako bi se oborila vrednost JAT-a i, samim tim, smanjio iznos kapitala koji "Etihad" treba da unese u zajedničko preduzeće.

Konačno, arapski partner se obavezao da u 2013. uplati 40 miliona dolara zajma za "Air Serbia", dok se istovremeno Vlada obavezala da u istoj toj godini uplati preko 90 miliona dolara i to: 16 miliona dolara za otpremnine viška zaposlenih, da pokrije 13 miliona dolara duga JAT-a prema privrednom društvu Aerodrom „Nikola Tesla", da obezbedi 0,5 miliona dolara za otpremnine u kompaniji „Jat Ketering", da obezbedi 23,5 miliona dolara za potrebe restrukturiranja i još 40,2 miliona za potrebe premošćavanja gubitaka.

"Strateški plan 2014. - 2015." je dokument kojim su planirane zajednička ulaganja Vlade Republike Srbije i "Etihada" i iz njega se vidi da će srpska strana obezbediti najmanje 326 miliona dolara u početnoj fazi, verovatno u tri godine, da bi pokrila troškove, a da pored toga investiraće dodatni novac u ono što bi trebalo da bude zdravo preduzeće. Sa druge strane, "Etihad" će za vlasništvo nad 49 odsto "Air Serbia" u istom periodu pozajmiti 100 miliona dolara.

Forma zajma, a ne investicije, namerno je odabrana i iz razloga kako bi se izbegla obaveza da se ugovor dostavi Agenciji za privredne registre koji bi na taj način postao javno dostupan dokument. Ipak, zakon je ovde prekršen, jer svaka promena vlasništva mora da bude prijavljena APR-u zajedno sa dokumentima koji je potvrđuju, tako da je ovako sprovedeno "uvođenje u posed" arapskog partnera ne samo ilegalno, već i ništavo.

Ugovor se u tajnosti čuva, jer je, očigledno, nepovoljan po srpsku stranu.

Iz nacrta ugovora koji je objavio BIRN vidi se kako se Vlada obavezala da floti "Air Serbia" ustupi jedan od dva terminala na ekskluzivno korišćenje, da jedan hangar „Jat Tehnike" pripadne „Air Serbia", da obezbedi povlašćenu cenu kerozina kod NIS-a tako što će se u potpunosti odreći akcize čime se cena smanjuje za pola i da sve moguće potencijalne poverioce namiri iz budžeta Republike Srbije.

Partner iz UAE obavezao se da uplati 40 miliona dolara u 2013. godini i da u periodu 2014-2016. godine uloži do 60 miliona dolara, da donese znanje upravljanja kompanijom i da iskoristi svoje jedanaestogodišnje iskustvo iz avio saobraća u unapređenje položaja „Air Serbia" na globalnom nivou. Pri tome se zaboravilo da je JAT imao dužu tradiciju od same države iz koje dolazi "Etihad", pa mu nikakvo tuđe iskustvo nije trebalo. JAT je u "Air Serbia" morao da unese i sva dotadašnja prava i slotove, čija vrednost uopšte nije procenjivana.

Iako manjinski partner koji, zvanično, samo pozajmljuje novac "Etihad" je faktički stekao upravljačka prava nad preduzećem kome ne samo da će određivati menadžment, već će tom menadžmentu određivati i plate koje će isplaćivati srpska strana.

Konačno, u slučaju spora neće se primenjivati srpsko zakonodavstvo. Po nacrtu ugovora od 26. jula 2013. primenjivaće se englesko pravo. Po članu 17.3 nacrta postojaće i arbitražna komisija koju će činiti tri člana: jednog bira "Etihad", drugog zajednički Vlada Srbije i "Air Serbia" (koja na čelu ima arapski menadžment), a trećeg arbitra biraju zajednički prethodno izabrana dva arbitra. Tako može da se dogodi da sva trojica budu izabranici arapske strane.

Zakon je masovno kršen u slučaju "Air Serbia" i to ne samo zbog čuvanja u tajnosti obaveza koje je na sebe preuzela država Srbija.

Po rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći od 21. februara 2014, čija je "javna verzija" (?!) bila dostavljena BIRN-u vidi se da je podnosilac prijave i institucija koja je odobrila državnu pomoć "Air Serbia" bio tadašnji Kabinet prvog potpredsednika vlade, a u međuvremenu premijera Aleksandra Vučića.

Po Zakonu o kontroli državne pomoći davalac, međutim, može da bude samo pravno lice koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima. Kabineti nisu pravna lica, pa samim tim ne mogu shodno pomenutom Zakonu da budu davaoci državne pomoći. Predsednica Komisije Inga Šuput - Đurić nije ovo osporila napomenuvši da je Komisija na vreme upozorila podnosioca prijave, tačnije kabinet prvog potpredsednika Vlade, kako postupa protivno zakonu.

Posle svega, vidi se da Vlada Srbije ima veoma jake razloge da od javnosti krije sadržaj konačnu verziju ugovora koja je, po izjavama malobrojnih upućenih, još nepovoljnija po srpsku stranu od nacrta od 26. jula 2013. godine.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane