Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (32)

Braća po prevari

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Ministar pravde Republike Srbije Nikola Selaković, mogao bi uskoro da položi javnosti račune za prikrivanje delatnosti svoga brata, Dragana (Dejvida) Selakovića, o kome u Srbiji građani ne znaju ništa.

Naime, Dragan (Dejvid) Selaković, brat Nikole Selakovića, već duže vremena je predmet obrade američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) zbog optužbi za pljačku i preprodaju ilegalnih softvera, ekonomsku špijunažu i više prevara i saučesništava u prevarama. Oštećene su velike američke kompanije poput Majkrosofta, Adobe, ali i jedna velika nemačka firma Greenway (hranljive materije)...

Istovremeno, dok Dejvid Selaković hara Amerikom, njegov brat Nikola hara u Srbiji. Kao i u mnogim drugim slučajevima, tako i u slučaju njegovog brata, "ne izjašnjava se" na okolnost Dragana-Dejvida i njegovih kriminalnih delatnosti. Nikola Selaković, sadašnji ministar pravde Srbije, u politiku je i ušao tako što ga je njegov brat Dejvid finansirao dolarima opljačkanim u Americi. Ulažući u Nikolu (i u Srpsku naprednu stranku), Dejvid je istovremeno ulagao u svoju pravosudnu i policijsku zaštitu, koju danas uživa u Srbiji. Bratu Nikoli kupio je komforan stan u Beogradu, u centru, na lokaciji na Vračaru u ulici Metohijska broj 29.

Ipak, u Americi, tačnije u Palm Biču na Floridi, policija je u dužem vremenskom periodu istraživala "poslovanje" Dragana Dejvida Selakovića, i nepobitno došla do zaključka da se radi "o nezakonitim radnjama" za koje je zaprećena povelika zatvorska kazna. Pokrenut je i sudski postupak koji i danas traje.

Prve ozbiljnije informacije o kriminalnoj delatnosti Dragana Dejvida Selakovića, pojavile su se u Srbiji tek u decembru mesecu prošle godine, kada je nemačka kompanija Greenway (koja deluje u SAD) i zvanično obavestila kabinet ministra pravde Srbije, Nikole Selakovića, da je njegov brat osumnjičen za trgovinu ilegalnim softverima i narušavanje imigracione politike.

Kompaniju "Selacorp", Dragan Dejvid Selaković registrovao je u Americi kao "profesionalnu mrežu" za zaštitu gej-prava! On, za razliku od svoga brata Nikole, uopšte i ne krije svoje istopolne sklonosti. Gej-lobi u Americi, koji je izuzetno uticajan i u pravosuđu, svom snagom pomaže Draganu-Dejvidu da izbegne dugogodišnju zatvorsku kaznu za kriminalne radnje u oblasti informacionih tehnologija.

Na svom zvaničnom sajtu (www.davidselakovic.com), Selaković sebe predstavlja kao "filantropa poreklom iz Slovenije" (!).

Dragan Dejvid Selaković ima dugogodišnju istoriju sporova sa Sjedinjenim Državama. Savezne građanske parnice u kojima se dokazuje da su on i njegovi "korporativni frontovi" koristili prevaru da osujeti velike korporacije, kao što su Majkrosoft i Adobe, traju preko 13 godina. Njegov kompanjon u prevarama, Stiv Blekburn, i sam je priznao da su od ove međunarodne softverske piraterije "obrnuli" preko 300 miliona dolara.

Dejvid Dragan Selaković predstavlja udžbenički slučaj bogatog stranog državljanina koji koristi parnični sistem u pravosuđu SAD, kako bi što više odugovlačio postupak koji, u ovom slučaju, protiv njega vode kompanije Majkrosoft i Adobe. Oštećene su i kompanije Simantec i Novelle, ali su umesto suđenja preduzele nove mere zaštite od ovih pirata. Do bogatstva je došao pljačkom tuđe intelektualne svojine, ali i prevarom američkih građana.

Postoje najmanje četiri očigledna slučaja krađe softvera u kojima je učestvovao i Dejvid Selaković, zajedno sa svojom "sabraćom" Stivom Blekburnom, Dejvidom Tompsonom, Entoni Kornkumpfom i drugima.

U martu 2013. godine, nemačka kompanija Greenway takođe je podnela federalnu krivičnu prijavu Federalnom istražnom birou (FBI), zbog krađe poslovne tajne i prevare.

Dejvid Dragan Selaković, ima pasoš Republike Singapur. U Singapuru ima i registrovane firme na jedno od svojih imena. Naime, u istragama FBI "prepoznaje" više Selakovićevih imena. Tako se povremeno pojavljuje kao Dragan, David, Dejvid, dr Dragan Selaković, Oliviera Selaković...Ima on još nekoliko imena i nadimaka, ali se ovima najčešće služi. Celokupna organizacija "višeglavog" Selakovića, zamišljena je tako da njegovi prestupi ne izgledaju kao "samo njegovi". On ih "deli" sa svojim fantomskim imenima.

Ipak, u aprilu mesecu 2013. godine, Dejvid-Dragan-Oliviera Selaković, ponižen je i pretučen od strane nekih "ličnih saradnika" jer su "zaobiđeni u igri". Najpre je pozvan na jedan lažni, inscenirani sastanak, gde je njegov ego dobio najteži udarac od koga se, sigurno, neće tako skoro oporaviti. Kada je konačno pobeđen u sopstvenoj igri, morao je i da odsluži zatvorsku kaznu u državi Kolorado, zbog pokušaja reketiranja!

Ipak, to ga nije zaustavilo, pa je nakon "korisnog rada" u zatvoru, nastavio svoje poslovno partnerstvo u Palm Biču, zajedno sa svojim "frontmenom" (predvodnikom), Stivom Blekburnom.

Dragan Dejvid Selaković, posebno je razbesneo američke istražne organe zbog toga što je sa svojom kriminalnom družinom prodavao siromašnijim građanima SAD, "krekovane" (sa interneta skinute) softvere. Naravno, reklamirao ih je i naplaćivao kao nove, zloupotrebljavajući usput imena proizvođača. Koliko je drzak bio, govori i podatak da su u pitanju sve najzvučnije američke IT kompanije, među kojima je, naravno, Majkrosoft najviše oštećen.

Blekburn ne krije svoje oduševljenje Dejvidom Selakovićem, pa je u brojnim izjavama koje je dao, rekao kako "...Dejvid Selaković može da manipuliše ceo pravni sistem SAD, jer ima ogroman politički uticaj"! Blekburn često pominje kako se Dejvid poziva na svog uticajnog brata, ministra pravde Srbije i prijatelja predsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića, koji takođe tvrdi da ima "uticajne prijatelje u SAD"! Na taj način, kaže Blekburn otvoreno, njihov "sistem rada" je "zaokružen i nedodirljiv" u SAD.

Dobro je poznata i činjenica da ministar pravde Srbije, Nikola Selaković i njegova cela administracija, imaju za fokus svoga rada ulazak Srbije u Evropsku uniju. U tom slučaju, razumno se moglo pretpostaviti da će celokupna međunarodna zajednica, kao i SAD (u ovom slučaju Odeljenje za unutrašnju bezbednost), ali i Međunarodni monetarni fond, odnosno NATO i njegove prateće međunarodne regulatorne agencije, biti užasnuti zbog potpunog odsustva interesovanja srpskih vlasti za ovaj slučaj.

Može se sa sigurnošću reći da su braća Nikola i Dejvid Dragan Selaković podjednako krivi za krađu i falsifikovanje 300 miliona dolara vrednog softvera, čiji su vlasnici kompanije Majkrosoft i Adobe u svojim predstavništvima širom sveta.

Na blogu Nikole Selakovića, postoji više od sto očajničkih zahteva prevarenih kompanija i pojedinaca koji se javljaju "Dejvidovom bratu" da ih on zaštiti od njegovog brata-prevaranta. Reč je o masovnim primerima kršenja američkih saveznih zakona, za koje je Dragan David Selaković optužen u SAD. Naravno, ministar sve zna o svom bratu, ali ćuti. Ali, američki istražitelji idu dalje, pa traže dokumenta kojim bi dokazali da je Dragan David Selaković uz pomoć svoga brata Nikole, ministra pravde Srbije, došao do višemilionskih kredita iz "Agrobanke".

U vezi sa Dejvidom Draganom Selakoviće, zanimljiv je i slučaj srpskog preduzeća, registrovanog u APR pod imenom Serbinvest. Osnivač tog preduzeća je preduzeće Nicco (vlasništvo Marka i Radmile Nicović). Na čelu Serbinvesta, nalazi se izvesni David Selaković (znatno stariji od Dragana-Davida koji hara Amerikom). FBI u Americi raspolaže i podatkom da je Dragan-David koristio web sajt Serbinvest-a. Ovlašćeno ili neovlašćeno? To bi brat Nikola morao da zna.

Konačno, treba reći i to, da Srbija godinama zvanično ratuje protiv korupcije, krađe i malverzacija. Na žalost, nesreća je u tome što su glavni akteri uvek na vlasti i povezani sa pravosuđem. Sa "uglednim građanima" kao što su braća Selaković, od bitke sa kriminalom nema ništa.

(Nastaviće se)

A 1.

Kad ministar postavlja i notare

Mešetarenje ministra pravde Srbije Nikolice Selakovića ostaje nekažnjeno. Magazinu Tabloid, uoči zaključenja lista, stiglo je pismo notara koji su položili ispit, ali nisu prošli ministrov ''lični utisak'', i utisak članova Komisije za izbor javnih beležnika, koje je on postavio. Pismo objavljujemo u celini.

"Iz razumljivih razloga ovo pismo je nepotpisano, ali svi podaci iz pisma uzeti su sa sajta Ministarstva pravde. Za 7.08.2014., predviđeno je polaganje zakletve budućih notara pred ministrom pravde. Zbog nepravilnosti i nezakonitosti oko izbora budućih notara, predlažemo da se polaganje zakletve odloži i izvrši novo rangiranje. Uočene nezakonitosti su sledeće:

Sedam budućih notara, koji su izabrani nije imalo položen ispit u momentu raspisivanja konkursa 5.06.2014. i to: Miodrag Đukanović, Ana Petrović, Srbislav Cvejić, Aleksandra Beštić, Iva Sekulić- Graovac, Jovanka Jovanović i Saša Bošković.

Znači, osnovni uslov da bi neko mogao da konkuriše je da ima položen ispit, što navedena lica nisu imali.

Najmanje deset budućih notara je palo na popravni i to :

Ivana Grabež, Miodrag Glišić, Jasna Bojadžijevska, Dejan Radulović, Danka Carić, Savo Mićković, Dragana Smiljević, Slavica Jovanović...Navedena lica su bodovana kao da su položili ceo ispit u roku, što nije slučaj. Navedena lica su dobili najveći broj bodova, a na primer Ivana Grabež, koja je pala na popravni, zauzima prvo mesto na rang listi sa 116 poena, Miodrag Glišić je treći sa 115 poena, a takođe je pao na popravni. Kakav je to kriterijum da najveći broj poena za položeni ispit dobije 10 kandidata koji su pali na popravni ? Logično je, da neko ko je možda i sa manjom ukupnom ocenom dao ceo ispit u roku, (jer se za ovaj posao traži koncentracija znanja, kao za pravosudni ispit), da to lice dobije veći broj poena, od onog kandidata koji je pao na popravni.

Od prvih 16 kandidata na rang listi, 14 je položilo ispit u aprilskom, majskom i junskom roku 2014. Polaganje za junski rok je bilo 23.juna 2014., što nije po zakonu, obzirom da je konkurs raspisan 18 dana ranije, odnosno 5. juna.

Od 44 izabrana kandidata, 23 je položilo ispit u aprilskom, majskom i u junskom roku 2014.

Svi kandidati ( njih 13) koji su polagali 23.juna 2014. su iz Beograda.

Taj rok - junski je nezakonit, i napravljen sračunato za beogradske kandidate, iako je u tom momentu u Beogradu bilo viška od 45 kandidata koji su položili ispit, tako za junskim ispitnim rokom nije postojala objektivna potreba, već je on, kako je navedeno, namešten za određene kandidate, "Junci" su dobili najveće moguće ocene , pa samim tim i najveći broj poena, jer se ocena množila sa 10. Tako je Ana Petrović, koja je dobila Vračar , dobila ocenu 9,1 , odnosno 91 poen.

To je inače najveća ocena dobijena među svim kandidatima koji su polagali u 14 rokova, počev od maja 2012., a kandidata je ukupno bilo preko 1.000. A pet od sedam "junaca" je dobilo maksimalne ocene, zato što je konkurs za njih bio namešten.

Po starom Pravilniku održana su tri ispitna roka (maj, septembar i novembar 2012), i pošto je ispit bio izuzetno težak, položio je mali broj kandidata, uglavnom sa ocenom 6.

Od 600 kandidata u ta tri roka položilo je manje od 8%! Kandidati koji su položili za osnovu su dobili ocenu 6. Od tih 600 kandidata dobijena je samo jedna osmica (Danka Carić) a i ona je na usmenom pala na popravni. To govori o tome koliko je taj ispit bio težak, a da bi kandidat položio , morao je kod svakog profesora da dobije ocenu najmanje 6. Pravilnik je zbog toga promenjen. Po novom Pravilniku, koji je donet u aprilu 2013. održano je 11 ispitnih rokova, a ispiti su bili mnogo lakši.

Prema izmenjenom Pravilniku bilo je dovoljno da se položi kod većine od pet ispitivača (znači, kod trojice!), što govori o tome da je kriterijum bio mnogo blaži. 35 od 44 buduća notara su polagali po novom Pravilniku ili 80%.

Najbolje opštine u Beogradu dobili su kandidati koji su položili sa najvećim ocenama u aprilskom, majskom i junskom roku 2014. godine, mada junski rok ne bi trebalo uopšte računati, jer je polaganje, kako je izneto bilo 23. juna,a konkurs je raspisan 5. juna..

Komisija Ministarstva pravde je promenila kriterijume i umesto da primeni zakonske kriterijume i to: vrsta pravnih poslova na kojima su kandidati radili - rezultati koje su kandidati postigli na radu.

Komisija je umesto navedena dva kriterijuma uvela jedan nepostojeći kriterijum-parametar "opšti utisak članova komisije o kandidatima", što je suprotno Zakonu o javnom beležništvu, a upravo kod tog kriterijuma su se štimovali bodovi.

Kandidati koji su polagali pre dve godine po starom Pravilniku (maj, septembar i novembar 2012), i po težim kriterijumima, uglavnom su dobijali od Komisije od 0 - 5 bodova, a kandidati kojima je ispit namešten 10-15 bodova, i to na osnovu utiska Komisije.

Iako se za izbor notara tražilo iskustvo, Komisija nije vrednovala radni staž kandidatima koji su imali više od 20 godina radnog staža. Zbog nezakonitog izbora biće obaveštene relevantne institucije u inostranstvu, uključujući i Savet Evrope i Evropsku Uniju.

A 2.

Bivši džeparoš, danas tužilac

Aleksandar Kuzmanović, rođen 27. 2.1961. godine, sa prebivalištem u Smederevskoj Palanci, posle završenog pravnog fakulteta zapošljava se u Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci, kao pripravnik. Posle završenog pripravničkog staža ostaje da radi u istom sudu, kao sudijski saradnik. Posle izvesnog vremena provedenog na poslovima sudijskog saradnika, Kuzmanović Aleksandar konkuriše za sudiju u Opštinskom sudu Smederevska Palanka. U toku postupka prijema i vršenja provera, ustanovljeno da je Aleksandar Kuzmanović osuđivano lice, te zbog toga nije izabran za sudiju.

U prilogu Vam dostavljam fotokopiju izvoda iz KE za lice Kuzmanović Aleksandar. Prema evidenciji lice Kuzmanović Aleksandar osuđivan je za krivična delo "Krađa sa/iz vozila", i za krivično delo džeparenja, izvršeno u vozovima na relaciji Beograd-Skoplje. Kuzmanović Aleksandar od 1.1. 2010. godine je za zamenika tužioca u Višem tužilaštvu Smederevu, gde i danas obavlja ovu odgovornu dužnost. Kuzmanović Aleksandar je izabran za pomenuto mesto u Višem tužilaštvu Smederevo, kao kadar Demokratske stranke.

(Adresa poznata redakciji)

Glosa

U prošlom broju najavili smo da ćemo opisati lik i delo sudije Apelacionog suda u Beogradu Dragane Boljević, koja je na čelu Društva sudija Srbije. Zbog urgentnosti tekstova o ministru pravde Srbije i njegovom bratu, i zbog pisma kandidata za izbor za javne beležnike u Srbiji, odložili smo objavljivanje teksta za sledeće brojeve. Izvinjavamo se čitaocima i sudiji Boljević.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane