Natrag

Nemačka

Berlin je pred teškim izborom: ili topla zima sa Rusijom ili ledeni pakao sa ukrajinskim izbeglicama

Stara tema Ujka Sema

Javno mnjenje u Nemačkoj i dalje podržava Vladimira Putina, dok se nemačka privreda sve energičnije zalaže za prekid zaoštravanja odnosa sa Rusijom. Angela Merkel je između dve vatre, zbog pritisaka iz Bele Kuće da se ide u sve dublju konfrontaciju sa Moskvom, i vreme joj ističe. Za nekoliko meseci Ukrajinu će zahvatiti humanitarna kriza nezapamćenih razmera, i desetine miliona izbeglica će preplaviti i Nemačku. Do tada nešto mora da se uradi, ali nikakvo rešenje još nije na vidiku. O tome piše naš dopisnik iz Frankfurta Fridrih Emke

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

Nemačka kancelarka Angela Merkel nalazi se ovih dana pred problemom rešavanja kvadrature kruga sa više nepoznatih. Sa jedne strane je višedecenijski najvažniji nemački vojni i ekonomski partner Sjedinjene Američke Države, a sa druge strane jedan od najvažnijih privrednih partnera današnjice, Rusija. U sredini je nemačka privreda koja bi da zadrži oba tržišta.

Izgleda kao da su SAD-e poslednjih godinu dana odlučile da potpuno srozaju svoj imidž u Nemačkoj. Nemačka je najvažniji privredni partner Amerike iz evro-zone i od Drugog svetskog rata veoma pouzdan saveznik. Nekadašnji visoki nemački političar, tvorac nemačke „istočne politike" i blizak saradnik kancelara Vilija Branta u svojim memoarima tvrdi kako svi nemački kancelari pri stupanju na dužnost moraju da potpišu „Zakletvu vernosti", akt kojim se obavezuju da bezuslovno služe američkim interesima. Nemački pisac i istraživač Udo Ufkote, specijalizovan za praćenje rada tajnih službi, smatra kako su i svi kancelari posle Vilija Branta, pa tako i sadašnja kancelarka Angela Merkel, potpisali ovu zakletvu.

Tako posmatrano, Merkelova ni nema neki izbor osim da izvršava naređenja Vašingtona.To, međutim, nije tako jednostavno.

Orkestrirani sa one strane Atlantika, najvažniji nemački mediji su upravo pred obaranje malezijskog aviona, svoju antirusku kampanju doveli do vrhunca. Plasiran je i jedan izmišljeni izveštaj BND-a o stanju u Rusiji, a zatim i fingirana anketa o mišljenju nemačke javnosti u vezi ukrajinske krize. Kada su laži otkrivene, nemački list Špigel je morao da zatvori forum na svojoj internet prezentaciji.

Špigel, inače, nikada nije krio svoju mržnju prema Putinu. Isti list je u opravdanju sankcija Rusiji objavio prikaz jednog ''istraživanja'' iz britanskog Ekonomista kako, navodno, akcije na moskovskoj berzi dramatično gube na vrednosti, jer strani kapital u panici napušta Rusiju. Sam Ekonomist je ovo demantovao, prikazivanjem svojih tabela na kojima se vidi kako je berza u Moskvi izuzetno stabilna, sa blagom tendencijom rasta.

U antirusku histeriju se uključio i najtiražniji dnevni list Zapadne Evrope, nemački Bild, koji je u pravom gebelsovom maniru prezentirao poslednja istraživanja po kojima je broj iseljenika iz Rusije sa oko 50 hiljada građana skočio na više od 180 hiljada.

Tekst je imao naslov „Rusi beže od Putina" i u tendencioznom članku, koji tvrdi kako je ovo pravi egzodus, nigde se ne pominje da Rusija ima preko 143 miliona stanovnika i da tih 1,5 promila koji su se iselili u dlaku odgovara procentu Nemaca koji svoju zemlju napuste u toku jedne godine.

Čak je i inače veoma ozbiljan list Cajt objavio jedan članak o rastućem nezadovoljstvu Rusa prema Putinu, i pozvao se na izveštaj nemačke tajne službe BND, koji nije dostupan javnosti, pa tako ni novinarima pomenutog časopisa. Novinar je, ako nije izmislio celu priču, samo prepričao neformalni razgovor sa nekim službenikom.

Odjednom se atmosfera promenila i to zahvaljujući samoj američkoj tajnoj službi. Usred opšte vriske i upiranja prstom na Putina posle obaranja malezijskog putničkog aviona, nekoliko nezavisnih novinara je u Nemačkoj iznelo zanimljiv podatak. Još pre nego što je Malezija Erlajns uopšte potvrdio pad svog aviona, ukrajinske vlasti su objavile broj putnika, posebno istakavši broj poginulih Amerikanaca. Jasno je bilo da je vest bila namenjena američkom tržištu, ali su pomenuti novinari ukazali na činjenicu da u tom trenutku ni malezijska kompanija, a ni aerodrom u Amsterdamu, sa koga je avion poleteo, nisu imali ažurirani spisak putnika.

Očigledno je neka tajna služba planirajući nesreću unapred pripremila sve podatke.

Posle se ispostavilo kako sve informacije o razlozima pada aviona nemačkim medijima dostavlja Bela Kuća, a da ni jedan jedini podatak nema validne dokaze. Sve se svodilo na ili „mi smo sigurni" ili „dokazi će naknadno biti prezentovani" (to iznošenje dokaza nikada se nije desilo).

U međuvremenu je, ne samo nezavisnim medijima u Nemačkoj, već i onima koji se finansiraju iz američkih fondacija, postalo jasno da ni Rusi u Rusiji, niti Rusi u Ukrajini ne mogu da snose odgovornost za obaranje malezijskog aviona. Kao potvrda stiglo je, evo do danas dvonedeljno ćutanje o sadržini „crnih kutija". Malo neuobičajena dramska pauza za ovakve prilike.

Mediji su drastično ublažili, a u nekim slučajevima potpuno promenili retoriku. Uticajna nemačka televizija N-TV, koja je, kao i svi drugi veliki mediji, do juče bila otvoreno anti-ruski nastrojena, sa malim ublažavanjima, odjednom u roku od sedam dana objavljuje dva priloga svojih komentatora koji potpuno menjaju raniju sliku

Prvo je detaljno obrađen efekat zapadnih sankcija Rusiji, i došlo se do jasnog zaključka kako je jedini efekat onaj u domenu propagande. Ruskoj privredi, srednjoročno, ove sankcije još mogu i da odgovaraju, jer će sada ruski kapital da se preusmeri na domaće tržište, pošto su im strana nesigurna.

Posle toga su na isti način obrađeni dometi Obamine politike i došlo se do poražavajućeg zaključka. Dobitnik avansne Nobelove nagrade za mir, Barak Husein Obama, koji je obećavao ukidanje zloglasnog kazamata u Gvantanamu, ne samo da to nije učinio, već se broj tajnih američkih zatvora povećao, špijuniraju se svi, pa čak i saveznici i američki senatori, a ubistva korišćenjem bespilotnih letelica i broj mučenih u američkim zatvorima se povećao.

Umesto da jasno osudi i zabrani ovakvu praksu Obama je tajne službe uzeo u zaštitu. Da li je to partner zbog koga Nemačka treba da ide u rat, i to u rat zbog navodne zaštite ljudskih prava? Da li se pod ljudima, koji imaju ista prava, podrazumevaju i civili koje vojska sopstvene zemlje na istoku Ukrajine ubija kasetnim bombama i balističkim raketama koje navode američki instruktori?

Uz to dolaze na Merkelovu i drugi pritisci iz same Nemačke. Predsednik korporacije Mercedes, jednog od najvećih koncerna na svetu, Diter Zece je objavio kako ne razmišlja o uvođenju sankcija Rusiji, jer bi one isključivo pogodile nemačku stranu. Zece je, takođe, istakao kako su samo velike firme u poslednjih pet godina investirale ukupno 10 milijardi evra u Rusiju i kako sada strahuju za svoj novac, i to samo zbog neodgovorne politike vlade u Berlinu.

Osim velikih investitora, kancelarku i drugi pritiskaju da prestane da zaoštrava odnose sa Kremljom. Bukvalno cela nemačka privreda zavisi od jeftinog ruskog gasa koji u ovom trenutku nikako ne može da bude zamenjen gasom drugog porekla.

Iako je nemačka vlada demantovala pisanje britanskog Indipendenta o postojanju navodnog tajnog plana o miru u Ukrajini, jasno je da je kancelarka u stalnom kontaktu sa Vladimirom Putinom. Od početka ukrajinske krize njih dvoje su više od trideset puta telefonirali jedno drugom, a nekoliko puta su se i uživo sreli.

Merkelova je oduvek imala veoma blizak odnos sa ruskim predsednikom, dok sa njegovim kolegom iz Bele Kuće nije želela da se zbliži, a odnosi su u poslednje vreme, posle afere sa proterivanjem američkih visokorangiranih špijuna iz Berlina, još dotatno zahladneli, pa posle pomenute afere njih dvoje skoro mesec dana uopšte nisu direktno komunicirali. I to u jeku krize u Ukrajini, i uvođenja novih sankcija Rusiji!

Merkelova na sve načine pokušava da nađe za sve strane prihvatljivo rešenje u Ukrajini, ali odlučujući uticaj na huntu u Kijevu imaju Amerikanci, i veliko je pitanje da li će se složiti sa onim što Merkelova i Putin dogovore. Pritisak na kancelarku se u Nemačkoj pojačava, pa je nedavno na najmasovnijim mirovnim demonstracijama od završetka hladnog rata u Berlinu, od svih govornika jasno rečeno kako rat i ubistva nenaoružanih civila u Ukrajini moraju da prestanu.

Nemačkoj kancelarki vreme polako ističe, a brzo rešenje još nije na vidiku. Zima i humanitarna katastrofa koja će onda da pogodi Ukrajinu, u Nemačku će dovesti milione novih izbeglica, a to će se desiti već za nekoliko meseci. Možda je ovo pravi trenutak da Angela Merkel ispuni svoje predizborno obećanje i povuče se sa političke scene, ostavljajući svom nasledniku da kusa čorbu koju su drugi zakuvali?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane