Natrag

Sunovrat

Naprednjačka vlast svojim "ekonomskim preporodom" uvodi Srbiju u red najsiromašnijih država sveta

Samo je bankrot neizbežan

Od kako su naprednjaci na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzeli vođenje Republike Srbije u leto 2012. godine javni dug naše zemlje se povećao za neverovatnih 6.358.693.116 evra i svakim danom nastavlja da raste. Samo se država na finansijskom tržištu dnevno u proseku zadužuje za 3,5 miliona evra, a tu su još i javna kao i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, tako da se javni dug povećava tempom od 5,6 miliona evra dnevno, odnosno 65 evra u sekundi. Više uopšte nije dilema da li će Srbija otići u bankrot, već kada će se to desiti. A kada se to desi, sadašnji vlastodršci će već uteći iz zemlje, iz koje su od 2000-te izneli oko 84 milijrde evra

Milan Malenović

U svojim planovima za 2014. godinu, republička Vlada je davala dosta optimističke najave rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje jedan odsto. Međunarodni monetarni fond (MMF) sa svoje strane je bio mnogo oprezniji predviđajući Srbiji u najboljem slučaju rast BDP-a od najviše 0,5 odsto u ovoj godini, mada je češće izražavao sumnju kako ćemo imati ono što ekonomisti zovu „negativnim rastom", odnosno pad BDP-a do minus jedan odsto.

Na osnovu čega je Vlada Republike Srbije davala tako optimističke izjave o sigurnom rastu BDP-a za, istina, skromnih jedan do jedan i po odsto, nije nikome jasno.

Prema poslednjim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u julu mesecu 2014. u odnosu na isti mesec prošle godine zabeležila je drastičan pad od čak 13 odsto. Ovaj pad je konstantan, jer je u celom prvom polugodištu ove godine industrijska proizvodnja bila za 3,2 odsto niža nego u istom periodu prošle godine. Obim industrijske proizvodnje u julu 2014. godine, u poređenju sa julom 2013, beleži pad kod 18 oblasti, koje učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje sa 59 odsto, a rast kod 11 oblasti.

Najveći pad zabeležen je u proizvodnji električne energije, gasa, pare i klimatizacije, gde je proizvedeno 37,4 odsto manje negu u julu 2013, a sledi pad proizvodnje u rudarstvu od 32,1 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila pad od 4,2 odsto.

Ovako dramatičan pad ionako skromne industrijske proizvodnje u svakoj drugoj državi, osim u Srbiji, izazvao bi ostavku Vlade ili bar resornog ministra. Ovde se, međutim, ništa ne dešava, čak se o ovome ni ne raspravlja na sednicama Vlade, kao da je sve u najboljem redu. Ono što posebno treba da zabrine jeste činjenica da je pad zabeležen upravo u za Srbiju strateški najvažnijim industrijskim granama.

Srbija na nivou centralnoafričkih država

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u julu 2014. godine imale su proizvodnja električne energije, metalnih proizvod (osim mašina), eksploatacija uglja, proizvodnja motornih vozila i prikolica, i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.

Iz ovoga se vidi da, ma koliko se zvaničnici upinjali da dokažu suprotno, u Kragujevcu ne cvetaju ruže. "Fiat automobili Srbija" (FAS) je zajedničko preduzeće Republike Srbije i italijanskog Fiata u koje je srpska strana do sada uložila daleko više od pola milijarde evra (po najrealnijim procenama radi se o sumi od oko 650 miliona evra, ali konačna cifra ne može da se sazna dok se ne obelodane svi ugovori i njihovi aneksi), dok su Italijani investirali dobru volju i nameru da preko Srbije stignu na rusko tržište. Pad proizvodnje u ovoj fabrici mogao bi da ima katastrofalne posledice ne samo po centralni deo Šumadije, već i po celu Republiku. Ne samo da bi bile izgubljene stotine miliona evra uloženih u revitalizaciju nekadašnje "Zastave", već bi i desetine hiljada ljudi ostalo bez posla.

Srbija ni do sada nije bila industrijska zemlja, a posle svega ona dospeva na nivo centralnoafričkih država. Prema poslednjim raspoloživim podacima, na žalost još iz 2013. godine, u proizvodnji je u ovoj zemlji zaposleno samo 287.000 radnika, što je manje od pet odsto ukupnog stanovništva. Ovo su ljudi koji svojim radom izdržavaju sve ostale stanovnike Srbije, jer se od poreza na njihove zarade puni državni budžet.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku iz marta meseca u Srbiji je ukupno zaposlenih bilo nešto manje od 1,7 miliona zaposlenih, što znači da je njih oko 1,5 miliona zaposleno u neproizvodnim delatnostima i državnoj upravi. Većina njih živi na teret budžeta koji puni ono malo radnika u proizvodnji. Ne postoji ni jedan ekonomski model koji ovako nešto može da izdrži, jer je broj zaposlenih u državnoj administraciji više nego dvostruko viši od onih koji rade u industrijskoj proizvodnji.

Po rečima samog Aleksandra Vučića od jula ove godine, više od polovine zaposlenih radi u javnom sektoru i plate prima iz budžeta. Procenjuje se da je oko deset odsto njih posao dobilo za vreme sadašnje administracije, odnosno da su to "zaslužni" članovi SNS-a koji su se ovako uhlebili.

Još 2009, dakle, prve godine po izbijanju velike svetske privredne krize, broj zaposlenih u proizvodnji u odnosu na stanje na kraju 2012. bio je dvostruko veći. Od tada se beleži konstantni pad zaposlenosti, a zvanični podaci se ili šminkaju ili se popravljaju tako što se ljudi zapošljavaju u državnoj administraciji, gde najmanje trećina njih nema nikakvog posla, ali uredno prima platu.

Beograd ima najviše proizvodnih kapaciteta u Srbiji i najgore je prošao u sadašnjoj recesiji. U predratnim vremenima u glavnom gradu je radilo više od 160.000 ljudi u industriji, danas je taj broj manji od 70.000.

Prema martovskim izveštajima Privredne komore Srbije najveći pad broja zaposlenih bio je u prerađivačkoj industriji, što je svakom razumnom najavljivalo pad ukupne proizvodnje koji je usledio. Jedino republička Vlada i resorni ministri ovo nisu primetili, tako da je izostala bilo kakva reakcija države.

Odavno je poznato da naši radnici u proseku imaju znanja stečena pre dvadesetak godina i da su danas na tržištu rada nekonkurentni. U evropskim zemljama se velike pare iz budžeta izdvajaju u doškolovanje i prekvalifikaciju takvih osoba, a kod nas je država na njih potpuno zaboravila. Umesto u pravilno obrazovanje postojećih radnika država milione evra izdvaja svake godine da bi subvencionišući posrnula preduzeća ista kako tako zadržala da ne odu u bankrot. Kakva je to logika, nikome stručnom nije jasno.

Primera radi, pre dvadesetak godina zemlje EU su u industrijskom kompleksu zapošljavale 60 odsto nekvalifikovanih radnika. Danas u istom tom sektoru 60 odsto zaposlenih ima višu ili visoku stručnu spremu. Vrhunski majstori iz Srbije su mogli pre dvadeset godina još i da nađu posao u struci u inostranstvu, danas su njihova znanja prevaziđena, zbog čega oni teško i u Srbiji da mogu da nađu posao, a o odlasku u pečalbu ne mogu ni da sanjaju.

Neće biti inflacije, samo ako se prepolove devizne rezerve

Pošto su prihodi budžeta koji dolaze od zaposlenih u proizvodnji zanemarljivi, državna kasa se puni na druge načine, a najviše uzimanjem zajmova. Problem sa kreditima je u tome što oni jednog dana moraju da se vrate, ali to je manje briga aktuelne vlasti, a više budućih naraštaja.

Od kako su naprednjaci na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzeli vođenje Republike Srbije u leto 2012. godine javni dug naše zemlje se povećao za neverovatnih 6.358.693.116 evra i svakim danom nastavlja da raste. Samo se država na finansijskom tržištu dnevno u proseku zadužuje za 3,5 miliona evra, a tu su još i javna kao i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, tako da se javni dug povećava tempom od 5,6 miliona evra dnevno, odnosno 65 evra u sekundi.

Pošto Fiskalni savet izveštava da je javni dug za poslednjih šest godina porastao za 12 milijardi evra, zaključak je kako je naprednjačka vlast apsolutni rekorder u zaduživanju, jer na nju otpada 55 odsto duga, a to je postignuto za samo dve godine! Godišnji prosek zaduživanja Srbije u poslednjih šest godina je iznosio 2,5 milijardi evra, a naprednjaci su uspeli da prosek podignu na više od tri milijarde evra.

Prema sadašnjem tempu zaduživanja, Fiskalni savet očekuje da će javni dug sa sadašnjih 66 odsto BDP-a do kraja godine premašiti 70 odsto.

Zbog visoke zaduženosti Srbija sve teže i sve skuplje dobija novac na slobodnom finansijskom tržištu. Tako je u prvoj polovini avgusta na aukciji 53-nedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, denominovanih u evrima, prodato 99,04 odsto ukupnog obima emisije za 49,52 miliona evra, objavila je Uprava za javni dug. Godišnja kamata, odnosno, kako se to stručnije zove, prinos iznosi 3,19 odsto.

Međutim, već krajem istog tog meseca situacija je izgledala sasvim drugačije. Na aukciji petogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima ponuđeni obim emisije iznosio je 27. avgusta 75 miliona evra. Realizovano je 15.837 komada državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 15,8 miliona evra, što predstavlja samo 21,12 odsto ukupnog obima. Obveznice su prodate po stopi prinosa od pet odsto na godišnjem nivou.

Ovo je jasan znak da investitori nemaju preveliko poverenje u mogućnost da država Srbija bez bankrota preživi narednih pet godina. Ni u Vladi, a ni u Ministarstvu finansija niko se ne brine zbog ovakvih nagoveštaja.

Stanje javnog duga Republike Srbije na dan 2. septembra 2014. godine iznosilo je 2.577.894.113.290 dinara, odnosno 21.855.561.810 evra. U toku septembra 2014. godine Srbija će se prema kalendaru, prodajom obveznica zaduživati 8, 11, 17, 23 i 30 septembra 2014. godine.

Kamate za obveznice u dinarima dvostruko su više i kreću se od šest do preko devet odsto na godišnjem nivou, ali se uglavnom prodaju one sa kratkim rokom dospeća. Ovo je još jedan pokazatelj da finansijeri ne veruju sadašnjoj vlasti da ima snage i znanja da državu izvuče iz krize, kao i da dinar sigurno klizi ka visokoj inflatornoj stopi.

Visoka inflacija je, inače, neizbežna, jer se snaga jedne valute meri i snagom privrede. Pošto u Srbiji proizvodnja pada u dvocifrenom postotku svake godine, i dinar najmanje za toliko gubi na vrednosti. Realna vrednost dinara u odnosu na evro je danas preko 120 dinara za jedan evro, a ne 118, kako sada Narodna banka Srbije veštački održava kurs. Svi ekonomisti se slažu u zaključku da do kraja godine dinar mora da padne na najmanje 130 dinara za jedan evro, osim ako Jorgovanka Tabaković ne odluči da prepolovi srpske devizne rezerve braneći nacionalnu valutu!

Da se ovoj zemlji loše piše pokazuju i izveštaji o donacijama naših građana iz inostranstva. Godinama je to najvažniji i najsigurniji devizni priliv ove države. Prema zvaničnim statističkim podacima 23 odsto stanovnika naše zemlje ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, a 11 odsto njih je u jednoj anketi izjavilo da ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta. Računica kazuje da neposredno ili na neki drugi način, dijaspora u Srbiji pomaže oko 800.000 ljudi.

U prvoj polovini ove godine od naših ljudi iz inostranstva došlo je 1,27 milijardi evra, što je u ravni istog priliva u prošloj godini, kada je za 12 meseci od gastarbajtera pristiglo oko 2,85 milijardi evra. Poređenja radi, po podacima Svetske banke u prvoj deceniji ovog veka od dijaspore putem doznaka u Srbiju je stiglo čak 43 milijarde dolara i da su doznake činile čak 13,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno da su bile 2,5 puta više od direktnih stranih investicija!

A 1.

Lažni podaci u službi režima

Zvanično u Srbiji ima oko 770.000 nezaposlenih, dok njih nešto manje od 1.700.000 zvanično ima radno mesto. U zbiru ovo čini manje od 2,5 miliona ljudi, tako da ispada da je čak pet miliona stanovnika Srbije u penziji, na školovanju, u predškolskim ustanovama ili nesposobno za rad?! Očigledno nešto nije u redu sa statistikom.

Procenjuje se da 1,7 miliona stanovnika Srbije prima penziju, oko 1,1 milion njih je na školovanju ili u predškolskoj dobi, a njih oko pola miliona je na studijama. Dodajući njima zvanično zaposlene i one koji zvanično traže posao, dolazimo do podatka da Srbija ima oko 5,8 miliona stanovnika, dok ih po poslednjem popisu ima 7.243.007. Statistika je, očigledno, veoma neprecizna nauka u službi vlastodržaca.

Republički zavod za statistiku je na osnovu ankete (?!) sprovedene na uzorku od oko 10.000 domaćinstava došao do zaključka kako je stopa nezaposlenosti u Srbiji 20,8 odsto. Nezavisni analitičari, međutim, tvrde kako je najmanje jedna trećina radno sposobnog stanovništva bez posla.

A 2.

Srbija, zemlja visokih rizika

Kod agenciji "Mudiz" Srbija od jula prošle godine ima rejting B1, koji znači "određeni kapacitet za ispunjavanje finansijskih obaveza, visok rizik od promena u poslovnom ambijentu i visok kreditni rizik". Do ovog zaključka pomenuta agencija je došla upoređivanjem zvanično dostupnih podataka. Budžet Srbije iznosi oko osam milijardi evra ove godine, njene ukupne devizne rezerve su 11,36 milijardi evra, a planirani deficit od osam odsto do kraja godine je najveći u Evropi. Od ono malo para kojim država raspolaže ona mora ove godine da izdvoji preko 600 miliona evra samo za subvencije 161 državnom preduzeću koja su odavno trebala da budu zatvorena.

A 3.

Na prevaru uzeti još neki milion

Industrijska proizvodnja beleži pad od prosečno preko tri odsto godišnje, broj zaposlenih konstantno opada, a donacije naših ljudi iz inostranstva su 2,5 puta više od direktnih stranih investicija. Srbija preživljava isključivo od para uzetih na finansijskom tržištu pod visokim kamatama, mada je očigledno da ozbiljni investitori ne veruju da će ova država finansijski opstati narednih nekoliko godina. Sve ovo je poznato i srpskoj Vladi, ali se tamo brinu samo kako da negde na prevaru uzmu još koji milion evra pre nego što pobegnu.

GLOSA

Da nema naših ljudi u belom svetu koji se još uvek sećaju svoje otadžbine, Srbija bi već bila u bankrotu

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane