Natrag

Tabloid istražuje

Ko će da plati više od deset milijardi dolara duga kojeg su napravili najveći poslovni sistemi u Srbiji?

Sve će to Vučić sahraniti

Na kraju prošle godine 17 najzaduženijih poslovnih sistema u Srbiji imalo je ukupne obaveze u visini od 10,085 milijardi evra i sa svojih 82.981 zaposlenih u preduzećima u vlasništvu Republike predstavljaju veliki teret za Srbiju i njen ionako siromašni budžet. Prezaduženi poslovni sistemi u većinskom privatnom vlasništvu zapošljavaju 6,318 radnika i teret su za poslovne banke, druge poverioce, same vlasnike i radnike.

Činjenice o ovako dramatičnom stanju u najvećim kompanijama govore da su sve velike režimske bajke o "islasku iz krize", smišljena obmana. Cenu te obmane nema ko da plati. Narod više nema odakle, a tajkuni, stranke i kriminalci ne daju. Na vidiku je veliki obračun, "bez knjigovođe".

Miodrag K. Skulić

Analizom 17 najzaduženijih privrednih sistema u Srbiji, pored javnih i društvenih preduzeća uključili smo i nekoliko njih iz privatnog sektora, obzirom da predstavljaju zadužena pravna lica iznad svakog očekivanja, uzimajući u obzir njihove tekuće prihode...

Elektroprivreda Srbije

Ovo republičko javno preduzeće ima u svom sastavu dva hidroenergetska kompleksa (Đerdap i Drinsko-limske hidroelektrane), tri rudarsko-termoelektranska kompleksa (TE Nikola Tesla, TE i kopove Kostolac i Rudarski basen Kolubara u Lazarevcu), Panonske termoelektrane - toplane, EPS Snabdevanje, EPS Obnovljive izvore i pet distribucija električne energije (Beograd, Novi Sad, Niš, Kraljevo i Kragujevac).

Ukupan prihod ovog sistema, ne računajući interni promet, u 2013. godini, iznosio je skoro 220 milijardi dinara, ili više od 1,9 milijardi evra i na tom prometu u 2013. godini ostvarena je neto dobit od 19,1 milijardi dinara, dok je po osnovu amortizacije ukalkulisano 37,2 milijardi dinara.

Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine od 1.096 milijardi dinara, ili 9,5 milijardi evra, pokriven je sopstvenim kapitalom sa 800 milijardi dinara, ili 73 odsto ukupne vrednosti tih sredstava, dok obaveze čine 27 odsto vrednosti poslovne imovine i iznose 295 milijardi dinara, ili 2,57 milijardi evra. U tim obavezama dugoročni izvori čine 146 milijardi dinara, a kratkoročni izvori razliku od 149 milijardi. Upoređujući ukupne obaveze na kraju 2013. godine sa ukupno ostvarenim prihodom u toj godini od 220 milijardi dinara, proizilazi da ukupne obaveze čine 1,35 godišnjih prihoda. Poznato je da je za deo dugoročnih obaveza Republika Srbija dala državne garancije, pa tekuća likvidnost ovog najvažnijeg poslovnog sistema nije ugrožena, ali se primećuje nedovoljno ulaganje u rekonstrukciju energetskih postrojenja, mada se investicije u Kostolac, Kolubaru, Obrenovac i ulaganja u Đerdap finansiraju skoro u celosti iz kredita za koje je garancije dala Republika. Ukupno ovaj republički poslovni sistem zapošljava 31.569 zaposlenih, što je manje za 318 lica nego prethodne godine.

JP Srbijagas

Ovo republičko javno preduzeće ima u svom sastavu dva zavisna društva, i to: Metanonsko-sirćetni kompleks iz Kikinde i Kompaniju za proizvodnju mesa Agroživ iz Žitišta, nakon prodaje Srpske fabrike stakla iz Paraćina, koja je izvestan broj godina bila u vlasništvu i pod upravom JP Srbijagas. Pored toga JP Srbijagas ima po 51 odsto kapitala u dva zavisna društva: Loznica-gas doo i Gas doo iz Bečeja. U prezaduženoj AD Petrohemiji u Pančevu u restruktuiranju JP Srbijagas ima 13,38 odsto kapitala, ali AD Petrohemija je izgubila celokupan poslovni kapital od 18,5 milijardi dinara i ima iskazani gubitak iznad kapitala još 40 milijardi dinara, tako da je ostala bez kapitala, a obaveze su dostigle više od 58 milijardi, ili 510 miliona evra. Ukupan prihod ovog sistema, ne računajući interni promet, u 2013. godini, iznosio je 69 milijardi dinara, ili više od 600 miliona evra i na tom prometu u 2013. godini ostvaren je neto gubitak od 50,8 milijardu dinara, što čini 73,6 odsto ukupno ostvarenog prihoda u toj godini.

Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine od 138 miliona dinara, ili 1,2 milijarde evra, pokriven je u celini tuđim sredstvima, i pored toga još sa 26,8 milijardi dinara, ili 234 miliona evra obavezama koje čine gubitak ostvaren iznad kapitala. Prema tome ukupne obaveze ovog republičkog javnog preduzeća, na kraju prošle godine, su 165 milijardi dinara, ili 1,44 milijardu evra. Do sada je kumuliran gubitak u ovom republičkom javnom preduzeću u iznosu od 108 milijardi dinara, pa je preduzeće ostalo bez sopstvenog kapitala i sa skoro 27 milijardi ima iskazan gubitak iznad sopstvenog kapitala.

U tim obavezama dugoročni izvori čine 82 milijarde dinara, a kratkoročni izvori razliku od 82 milijarde dinara. Upoređujući ukupne obaveze na kraju 2013. godine sa ukupno ostvarenim prihodom u toj godini od 69 milijardi dinara, proizlazi da ukupne obaveze čine 2,35 godišnjih prihoda. Poznato je da je za deo dugoročnih obaveza Republika Srbija dala državne garancije, ali kratkoročne obaveze od 82 milijarde dinara su veće od ukupnog godišnjeg prihoda za, čak, 13 milijardi dinara, pa je zaključak o ugroženosti redovnog poslovanja ovog javnog preduzeća izveden iz realnih pokazatelja.

Ukupno ovo republičko javno preduzeće ima 1.181 zaposlenog, i pored toga u zavisnim društvima još 1.830 što je manje za 180 lica nego prethodne godine.

Zakonski zastupnik JP Srbijagas je Dušan Bajatović, a upravni odbor čine: Bratislav Tošić, predsednik i članovi: Jovana Trivan, Sreten Jovanović, Saša Černicin, Vesna Rakočević i Boris Barjaktarović. Jovana Trivan je član Nadzornog odbora i Petrohemije AD iz Pančeva u restruktuiranju. Vlada Republike Srbije mora preduzeti radikalne mere da se ovo nesolventno republičko preduzeće upravljački i finansijski dovede u normalno stanje. Sve garancije date za uzete kredite pašće na teret Republike, a za nova zaduženje u Budžetu Republike nema sredstava.

JP Putevi Srbije

Ovo preduzeće od posebnog republičkog interesa ostvarilo je ukupan prihod u 2013. godini od 25,5 milijardi dinara, ili 222 miliona evra i na tom prihodu u 2013. godini ostvaren je neto gubitak od skoro milijardu i 37 miliona dinara. Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine od 461 milijardu dinara, ili 402 miliona evra, pokrivena je sopstvenim kapitalom sa nešto više od 346 milijardi dinara, ili 75 odsto ukupne vrednosti tih sredstava, dok obaveze čine 25 odsto vrednosti poslovne imovine i iznose 115 milijarde dinara, ili milijardu evra.

U tim obavezama dugoročni izvori čine 50 milijardi dinara, a kratkoročni izvori razliku od 64 milijarde dinara. Upoređujući ukupne obaveze na kraju 2013. godine sa ukupno ostvarenim prihodom u toj godini od 25,5 milijarde dinara, proizlazi da ukupne obaveze čine 4,5 godišnjih prihoda. Poznato je da je za deo dugoročnih obaveza Republika Srbija dala državne garancije, pa je i u obavezi da te garancije pokrije iz budžeta. Kako su kratkoročne obaveze dva i po puta veće od godišnjeg prihoda ovog javnog preduzeća, njegova likvidnost je ugrožena, a sa tim i poslovanje 26 putarskih preduzeća koliko se preko ovog javnog preduzeća finansira iz budžeta Republike. U 2013. godini bilo je 1.335 zaposlenih, što je manje za 60 lica nego prethodne godine.

RTB Bor AD u restruktuiranju

U ovom poslovnom sistemu su: Rudnik bakra - Bor, Rudnik bakra - Majdanpek i Topionica i rafinerija - Bor, sa 5.091 zaposlenim, od čega u Rudniku bakra - Bor 2.243, Rudniku bakra - Majdanpek 963, Topionici i rafineriji 1.661 i matičnom društvu RTB Bor 224 zaposlena. U konsolidovanom bilansu ovog velikog poslovnog sistema ukupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine na kraju prošle godine iznosila je 58,8 milijardi dinara, dok je gubitak iznad vrednosti kapitala dostigao 21,8 milijardi dinara, tako da je ovo privredno društvo ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, pa su ukupne obaveze na kraju prošle godine dostigle 80,6 milijardi dinara, ili 703 miliona evra.

U tim obavezama dugoročni krediti i druge dugoročne obaveze iznosile su 33,5 milijardi dinara, a kratkoročni krediti, obaveze iz poslovanja i druge kratkoročne obaveze su 47,1 milijardu dinara. Ukupne obaveze u odnosu na ostvaren prihod u 2013. godini su 2,8 godišnjih ukupnih prihoda, a kratkoročne obaveze premašuju ukupan godišnji ostvareni prihod za 18 milijardi dinara, ili 62 odsto. To je dovoljan pokazatelj teškog finansijskog stanja ovog giganta.

Na ostvarenom prihodu u 2013. godini od 29 milijardi dinara iskazana je neto dobit od samo 91 miliona dinara, ili 0,31 odsto godišnjeg prihoda. U odnosu na prethodnu godinu ukupan prihod niži je za 5,3 odsto. Plasman gotovih obojenih metala obavlja se preko posebnog nezavisnog privrednog društva RTB Invest doo u kom društvu ima tri zaposlena i u 2013. godini ostvaren je ukupan promet 17,3 milijarde dinara, ili skoro 60 odsto ukupnih prihoda RTB Bor.

Železnice Srbije, AD

Ovo preduzeće od posebnog republičkog interesa ostvarilo je ukupan prihod u 2013. godini od 26,4 milijarde dinara, ili 230 miliona evra i na tom prihodu u 2013. godini ostvaren je neto gubitak od 8,2 milijarde dinara. Istovremeno treba istaći da je po osnovu amortizacije ukalkulisano 5,4 milijarde dinara, pa je prema tome iskazani gubitak veći od ukalkulisane amortizacije 2,8 milijardi dinara. Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine od 278 milijardi dinara, ili 2,4 milijarde evra, pokriven je sopstvenim kapitalom sa 204 milijarde dinara, ili 73 odsto ukupne vrednosti tih sredstava, dok obaveze čine 27 odsto vrednosti poslovne imovine i iznose 74 milijarde dinara, ili 647 miliona evra. U tim obavezama dugoročni izvori čine 31,6 milijardi dinara, a kratkoročni izvori razliku od 42,4 milijarde dinara.

Upoređujući ukupne obaveze na kraju 2013. godine sa ukupno ostvarenim prihodom u toj godini od 26,4 milijarde dinara, proizlazi da ukupne obaveze čine 2,8 godišnjih prihoda. Poznato je da je za deo dugoročnih obaveza Republika Srbija dala državne garancije, pa je tekuća likvidnost ovog velikog poslovnog sistema ugrožena. Ukupno, ovaj republički poslovni sistem zapošljava 18.896 zaposlenih, što je manje za 312 lica nego prethodne godine.

Grupa Zastava vozila AD u restruktuiranju

Grupa Zastava vozila AD u restruktuiranju, kao matično društvo u vlasništvu je Fonda za razvoj Srbije 99,98 i 232 mala akcionara 0,02 odsto. Grupi pripadaju: Zastava Autobomili sa 4 zaposlena u kojoj matično preduzeće ima 87,26 odsto, Fond za razvoj ima 11,84 odsto kapitala i 302 mala akcionara, Zastava Kamioni sa 613 zaposlenih čiji je vlasnik sto odsto matično društvo. Matično društvo, a i zavisna društva u konsolidovanom bilansu izgubila su celokupan kapital, pa su obaveze veće od poslovne vrednosti imovine, čak, 64 milijarde dinara.

Knjigovodstvena vrednost poslovne imovine iznosi samo 5,7 milijardi dinara. Sa ukupnim obavezama od 69,7 milijardi dinara, ili 607 miliona evra Grupa Zastava vozila, nakon izdvajanja proizvodnje putničkih automobila u posebno privredno društvo Fiat Automobili Srbija, ostala je vlasnik svih nagomilanih dugova. Matično društvo zapošljava 485 radnika, a zavisna društva 1.210 radnika.

Ukupan ostvaren prihod u konsolidovanom bilansu 2013. godine je samo 1,4 milijarde dinara, uz iskazani gubitak u toj godini od 2,3 milijarde dinara. Kako su ukupne obaveze matičnog i zavisnih društava dostigle 69,7 milijardi dinara u upoređenju sa ukupno ostvarenim prihodom su veće 49 puta i to dovoljno ukazuje da finansijskih lekova nema ovoj grupaciji, izuzev da se Zastavi Specijalna vozila u Somboru, Fabrici kamiona u Kragujevcu i Livnici u Topoli pronađe strateški partner.

Petrohemija AD Pančevo u restruktuiranju

Ovo akcionarsko društvo od posebnog republičkog interesa ostvarilo je ukupan prihod u 2013. godini od 42,6 milijardi dinara, ili 371 miliona evra i na tom prihodu u 2013. godini ostvaren je neto gubitak od 11,8 milijardi dinara. Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine od 17 milijardi dinara, ili 149 miliona evra, obzirom da je AD Petrohemija izgubila sopstveni kapital u celosti je finansirana tuđim sredstvima, a pored toga ima i 40 milijardi gubitka iznad vrednosti kapitala.

Kumulirani gubici u ovom akcionarskom društvu su 58,5 milijardi dinara. Ukupne obaveze AD Petrohemije su 57 milijardi dinara, ili 497 miliona evra. U tim obavezama dugoročni izvori čine samo 1,7 milijardi dinara, a kratkoročni izvori razliku od 55,4 milijarde dinara. Upoređujući ukupne obaveze na kraju 2013. godine sa ukupno ostvarenim prihodom u toj godini od 42,6 milijarde dinara, proizlazi da ukupne obaveze čine 1,15 godišnjih prihoda. Međutim, kako kratkoročne obaveze nadmašuju ukupno ostvaren prihod u 2013. godini za 12,8 milijardi dinara teško je očekivati da se u ovoj poslovnoj godini može održati redovno poslovanje, obzirom da do kraja godine ističe period restruktuiranja svih preduzeća u tom postupku. Ukupno AD Petrohemija zapošljava 1.787 zaposlenih, što je isto kao i prethodne godine.

Farmakom M.B. doo

Koncern čine tri rudnika (Suva ruda - Raška, Lece - Medveđa i Rudnik i topionica Zajača, Mlekara Šabac, Fabrika akumulatora Sombor, dve livnice, Požega i Guča, PIK Debrc i društva: Zorka Standard i Retall). U osam društava Koncern u vlasništvu Miroslava Bogićevića vlasnik je sto odsto kapitala, dok u PIK-u ima 88,85 odsto i u Livnici Požega 68,66 odsto. Kapital matičnog društva Koncern Farmako M.B., doo, Šabac ima kapital od samo 284.832,60 dinara i unet je u dve rate 2003. I 2004. godine, dok je ukupan osnovni knjigovodstveni kapital svih društava samo 764 miliona dinara, ili sa rezervama 10,5 milijardi dinara. Na tom kapitalu banke i drugi poverioci zadužili su Koncern Miroslava Bogićevića 55,1 milijardu dinara, pa se jasno vidi da je zaduženost veća od kapitala 5,2 puta.

U 2013. godini Koncern je ostvario 19,7 milijardi dinara ukupnih prihoda, što je 2,8 puta manje nego prethodne 2012. godine. Na tom prihodu samo u 2013. godini iskazan je neto gubitak u poslovanju u iznosu od 9,5 milijardi dinara, ili 48,6 odsto iznosa tog prihoda. Blokada matičnog društva i svih 10 zavisnih društava sredinom avgusta iznosi više od 22 milijarde dinara, ili 193 miliona evra.

Blokada računa je od 440 do 485 dana neprekidno, izuzev Livnice Požega 126 dana i društva Retall 161 dan. U Koncernu je zaposleno 3.160 radnika. Koncern M.B. očekuje da će izradom Programa za reorganizaciju uspeti ta oživi svih deset prezaduženih preduzeća, ali banke, dobavljači, zaposleni i poreski organi teško će odobriti takav program reorganizacije, jer njegova osnova počiva na odustajanju poverilaca od kamate, i roku otplate od deset godina, što predstavlja usled inflacije, naplatu samo trećine postojećih prihoda.

Victoria Group, AD

Victoria grup ima deset zavisnih društava: Sojaprotein, Uljara Šid, Fertil iz Bačke Palanke, Veterinarski zavod Subotica, Victoria Logistic u Novom Sadu, SP Laboratorija u Bečeju, Luka Bačka Palanka, Riboteks u Ljuboviji, Victoria Phosphate u Bosilegradu i Victoria Starch iz Zrenjanina.

Ukupan btoj zaposlenih u ovoj grupaciji je 1.745. Ukupna poslovna imovina, koja je iskazana po kniigovodstvenoj vrednosti 53,4 milijarde dinara, finansira se 25,7 odsto sopstvenim kapitalom, dok se tuđim sredstvima finansira 74,3 odsto, ili sa 39,7 milijardi dinara, odnosno 346 miliona evra.

U 2013. godini ova grupacija ostvarila je ukupne poslovne prihode 39,1 milijardu dinara, uz iskazivanje gubitka u poslovanju te gopdine u iznosu od 6,8 milijardi dinara, ili u visini 17,3 odsto ostvarenog prihoda u toj godini. Poseban negativan indikator je da je grupacija u 2013. godini ostvarila manji prihod nego prethodne godine za 16 milijardi dinara, ili za 41 odsto.

JAT Airways AD

Vlasništvo u ovom avioprevozniku je 51 odsto Republike Srbije i 49 odsto Etihad Airways iz Arapskih emirata. Ukupan upisan i uplaćen, odnosno unet kapital društva je šest milijardi i 845 miliona dinara. Do kraja prošle godine JAT je iskazao gubitak u poslovanju do visine kapitala 17,7 milijardi dinara i iznad visine kapitala još 27 milijardi dinara. Sa tim kumuliranim gubicima u iznosu od 44,7 milijardi dinara, ili 390 miliona evra, uvereni smo da inostrani partner nije pravio ugovor da bi skoro sa polovinom prihvatio nagomilane dugove. To potvrđuju i sledeće dve činjenice: ukupne obaveze 2,2 puta veće su od godišnjeg ostvarenog prihoda, samo kratkoročne obaveze veće su od ukupnog godišnjeg prihoda 12,8 milijardi dinara.

U 2013. godini ovaj avioprevoznik ostvario je, uključujući i zavisna društva 15,5 milijardi dinara ukupnih prihoda i na tom prihodu iskazao neto gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 7,9 milijardi dinara, ili, čak 51 odsto ukupno ostvarenog prihoda u toj godini. U prošloj godini ostvareno je povećanje ukupnih prihoda u odnosu na prethodnu 2012. godinu od 9,9 odsto, ali je nažalost iskazan veći gubitak za, čak, 3,8 milijardi dinara, ili skoro u dva puta većem iznosu.

Azotara doo u Pančevu

Vlasnici Azotare su: Agencija za privatizaciju 68,44 odsto, dve litvanske firme, nakon neuspešne privatizacije, po osnovu ulaganja preostao im je kapital u visini 29,77 odsto ukupnog kapitala i Holding Univerzal 1,79 odsto. Privredno društvo Azotara, doo izgubilo je celokupan sopstveni kapital u iznosu od 12,7 milijardi dinara i pored toga ima gubitak veći od kapitala za još 11,1 milijardu dinara, te su ukupne obaveze Azotare dostigle 31,4 milijarde dinara, jer se i vrednost poslovne imovine od 20,3 milijarde dinara finansira tuđim sredstvima.

U 2013. godini Azotara je ostvarila 11,7 milijardi dinara ukupnih prihoda i na tom prihodu iskazala neto dobitak od samo 18,8 miliona dinara, ili 1,6 odsto ukupnog prihoda. Gubitak u poslovanju potiče iz poslovanja 2011. godine kada je na prihodu od 10,7 milijardi iskazan gubitak 6,9 milijardi dinara, ili 64,4 odsto tog prihoda i u poslovanju 2010. godine kada je na prihodu od 10,1 milijardu dinara iskazan gubitak od 4,5 milijardi dinara, ili u visini 45 odsto tog prihoda, te gubitak iskazan u ranijim godinama od čak 12,4 milijarde dinara. Upoređujući ukupne obaveze od 31,4 milijarde dinara prema ostvarenom prihodu u 2013. godini vidljivo je da je Azotara potpuno prezadužena, jer su obaveze skoro dostigle visinu trogodišnjeg ukupnog prihoda.

Azotara ima 1.030 zaposlenih što je više u odnosu na prethodnu 2012. godinu za 47 lica.

Interkomerc AD

Interkomerc AD iz Beograda u vlasništvu je grupe malih akcionara i sa zavisnim društvima zapošljava ukupno 465 radnika. U ukupnoj poslovnoj imovinI, knjigovodstveno iskazanoj, u iznosu 31,9 milijardi dinara ovo akcionarsko društvo sopstvenim kapitalom pokriva 19 odsto te vrednosti, dok se tuđim sredstvima finansira razlika od 81 odsto, što iznosi 25,7 milijardi dinara, ili 225 miliona evra. Kako je ukupan ostvareni prihod 29,5 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 6,5 milijardi dinara, ili 22 odsto tog prihoda, poslovanje matičnog i zavisnih društava uz tako visoku zaduženost nije moguće. Zato je pokrenut sudski postupak usvajanja pripremljenog plana reorganizacije, kojim poverioci treba da glasaju da su saglani da se naplata reprogramira na duži vremenski period, po mogućnosti bez naplate ikakvih kamata. Nakon 259 dana neprekidne blokade tekućeg računa za 6,6 milijardi dinara račun Interkomerca AD je deblokiran. Deblokiran je i račun Koteksa iz Surčina posle 270 dana neprekidne blokade za iznos od 3,5 milijardi dinara. To je proisteklo iz usvajanja Programa reorganizacije. Računi Investa, Exporta, Importa, IAK Agrara ostali su sredinom avgusta i dalje blokirani za ukupan iznos od 1,2milijarde dinara. U ukupnim obavezama kratkoročna potraživanja predstavljaju tri četvrtine i na kraju prošle godine su iznosila 19,5 milijardi dinara, što je za normalno tekuće poslovanje nepodnošljivo.

Galenika AD u restruktuiranju

U matičnom akcionarskom društvu zaposleno je 2.002 radnika, a u zavisnim društvima ima još 234 zaposlena. Vlasnici kapitala ove farmaceutske kuće su: Republika Srbija 70 odsto, Akcijski fond 15,02 odsto i 4.799 malih akcionara sa razlikom od 14,98 odsto. Ukupna knjigovodstvena vrednost celokupne stalne i obrtne imovine ovog proizvođača farmaceutskih proizvoda je 17,5 milijardi dinara, a obzirom da je Galenika AD izgubila celokupan sopstveni kapital i 8,2 milijarde dinara iskazala gubitak iznad vrednosti kapitala, ukupne obaveze ovog akcionarskog društva dostigle su 25,7 milijardi dinara, ili 225 miliona evra. Koliki je to teret za ovo akcionarsko društvo najbolje pokazuje činjenica da su ukupne obaveze 5,5 puta veće od godišnjeg ostvarenog prihoda. Stepen zaduženosti i nerentabilnog poslovanja pokazuje i činjenica da je na prihodu ostvarenom u 2013. godini od 4,6 milijardi dinara iskazan gubitak u poslovanju te godine u iznosu većem od pet milijardi dinara, ili osam odsto veći od tog ukupnog prihoda. Galenika u poslednje četiri godine iskazala je gubitak u poslovanju i to: pet milijardi 2013. godine, 5,2 milijardi u 2012, 13,9 milijardi u 2011 i milijardu dinara u 2010. godini. Dakle, u ove četiri godine iskazan je gubitak u poslovanju od 25,2 milijarde dinara i u ranijim godinama još 3,1 milijardu dinara.

Beohemija, doo

Beohemija doo sa zavisnim društvima zapošljava ukupno 948 radnika. U ukupnoj poslovnoj imovini, knjigovodstveno iskazanoj, u iznosu 17,4 milijarde dinara ovo privredno društvo, koje je izgubilo celokupan sopstveni kapital, tuđim sredstvima pokriva u celini ta sredstva i 7,1 milijardu dinara gubitka iznad kapitala, tako da su ukupne obaveze Beohemije, na kraju prošle godine, dostigle 24,5 milijarde dinara, ili 214 miliona evra. Kako je ukupan ostvareni prihod 15,5 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine u iznosu od, čak, 12,7 milijardi dinara, ili 82 odsto tog prihoda, poslovanje matičnog i zavisnih društava, uz tako visoku zaduženost nije moguće.

Zato je pokrenut sudski postupak usvajanja pripremljenog plana reorganizacije, kojim poverioci treba da glasaju da su saglasni da se naplata reprogramira na duži vremenski period, po mogućnosti bez naplate ikakvih kamata. Beohemija je uspela da deblokira tekući račun, nakon usvajanja programa reorganizacije, za blokadu od oko pet milijardi dinara, a sredinom avgusta i dalje su ostali blokirani računi zavisnih društava: Dahlia za 2,5 milijarde dinara i Inhem iz Zrenjanina za 2,4 milijarde dinara.

U ukupnim obavezama kratkoročna potraživanja predstavljaju dve trećine i na kraju prošle godine su iznosila više od 15 milijardi dinara, što je za normalno tekuće poslovanje nepodnošljivo, jer toliki iznos predstavlja ukupni godišnji prihodi ostvaren u 2013. godini. Kako su finansijski poremećaji i blokade tekućih računa uticali na pad prometa najbolje govori podatak da je u 2013. godini ostvaren manji promet za 34 odsto nego u prethodnoj 2012. godini.

Simpo AD iz Vranja

Kompaniju Simpo čini, pored matičnog društva, još 16 zavisnih društava. Vlasnici kapitala ove kompanije su: Akcionarski fond 28,83 odsto, PIO fond 9,40 odsto, Republika Srbija 4,99 odsto, Fond za razvoj Srbije 1,05 odsto ili svi zajedno 44,27 odsto, dok je razlika od 55,73 odsto kapitala u vlasništvu 7.978 malih akcionara. U svih 17 privrednih društava zaposleno je 4.413 radnika, od čega u matičnom društvu 2.822 zaposlena.

Prema konsolidovanom bilansu Kompanija Simpo ostala je bez sopstvenog kapitala i za 627 miliona dinara ima veće obaveze od knjigovodstveno iskazane vrednosti ukupne poslovne imovine, koja na kraju prošle godine iznosi 23,2 milijarde dinara, dok su ukupne obaveze nešto veće i iznose 23,8 milijardi dinara, ili 207 miliona evra.

Nepovoljnost po Kompaniju je činjenica da 9,9 milijardi dinara predstavljaju dugoročne obaveze, a 13,9 milijardi dinara kratkoročne obaveze. Godišnji prihod u 2013. godini matičnog i 16 zavisnih društava je 6,5 milijardi dinara, dok je na tom prihodu iskazan gubitak u poslovanju 4,7 milijardi dinara, ili 71,5 odsto tog prihoda. Obzirom da su obaveze Kompanije 23,8 milijardi dinara one u odnosu na godišnji prihod su pet puta veće, a sa tim stepenom zaduženosti ne može se uspešno poslovati, pogotovo ne u drvno-prerađivačkoj industriji i zemlji u kojoj je kredit skup. Kod Kompanije Simpo AD iz Vranja Republika Srbija je odgovorna, kao i njeni zaduženi kadrovi, što ni posle 22 godine nisu uspeli da reše problem nepokretne i pokretne imovine ostale u drugim republikama, nakon rasturanja SFRJ. Simpo po tom osnovu ima značajna sredstva i mogao bi ublažiti poteškoće u finansijskom poslovanju.

Železara Smederevo doo

Ovo preduzeće od posebnog republičkog interesa ostvarilo je ukupan prihod u 2013. godini od 21,4 milijarde dinara, ili 186 miliona evra i na tom prihodu u 2013. godini ostvaren je neto gubitak od skoro 15 milijardi dinara. Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine od 25 milijardi dinara, ili 218 miliona evra, pokriven je sopstvenim kapitalom sa dve milijarde i 61 milion dinara, ili 8,2 odsto ukupne vrednosti tih sredstava, dok obaveze čine 91,8 odsto vrednosti poslovne imovine i iznose 22,9 milijardi dinara, ili 200 miliona evra.

U tim obavezama dugoročni izvori čine 9,1 milijardu dinara, a kratkoročni izvori razliku od 13,8 milijardi dinara. Upoređujući ukupne obaveze na kraju 2013. godine sa ukupno ostvarenim prihodom u toj godini od 21,4 milijarde dinara, proizlazi da ukupne obaveze čine 1,1 godišnjih prihoda.

Poznato je da je za deo dugoročnih obaveza Republika Srbija dala državne garancije, pa tekuća likvidnost ovog velikog poslovnog sistema nije ugrožena, ali proizvodnja u Železari ne može se odvijati bez ulaganja dodatnih sredstava iz republičkog budžeta. Vlada ulaže ogromne napore da za Železaru Smederevo pronađe strateškog partnera, pa i uz učešće novčanih subvencija Republike. Ukupan broj zaposlenih je 5.036, što je manje za 189 lica nego prethodne godine.

JP PEU Resavica u restruktuiranju

U ovom republičkom javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja zaposleno je 4.125 radnika i u zavisnim društvima još 230 radnika, koji su zaposleni u Rembas Transportu i Ugostiteljstvu. Ukupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine, stalne i obrtne, na kraju prošle godine, iznosila je samo 7,8 milijardi dinara, dok su ukupne obaveze dostigle 16,7 milijardi dinara, ili 146 miliona evra. JP REU Resavica izgubila je celokupan sopstveni kapital jer je iskazala gubitke od 10,3 milijarde dinara do visine kapitala i 8,8 milijardi gubitak iznad vrednosti kapitala. Sa 7,8 milijardi godišnjeg ukupnog prihoda ne mogu se servisirati obaveze od 16,7 milijardi dinara, jer su 2,2 puta veće od godišnjeg ostvarenog prihoda.

Da je Resavica u teškoj situaciji pokazuje i neprekidna blokada tekućeg računa, duže od 563 dana, za iznos koji je sredinom avgusta iznosio 121.478.533 dinara.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane